недеља, 26. септембар 2010.

Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči

Najčešće pravopisne greške odnose se na sastavljeno i rastavljeno pisanje reči. Dok su neke reči zaista teške za razlikovanje, kao u primerima kad morate dobro da znate o kojoj se vrsti reči radi, pa mogu i zajedno i odvojeno da se pišu, neke greške su zaista neshvatljive. Što je najčudnije, radi se o greškama koje se sreću na svakom koraku. Doduše, razumljivo je što jedni od drugih prepisuju, i ruku na srce, zaista nije neophodno da svi budu stručnjaci. Međutim, ima ljudi koji žele da znaju šta je pravilno, pa ovi postići o jeziku upravo tome i služe.

Krenimo od negacije. Sa imenicama, zamenicama, pridevima i prilozima negacija ne (ili ni) uvek se piše sastavljeno (nečovek, nikakav, neprijatan, nevoljko...), dok sa glagolima uvek ide odvojeno, izuzev u četiri slučaja: neću, nemam, nisam i nemoj. Tipične beogradska greške su: nemogu i nedam. Katastrofa!
Izuzetak je i u slučaju kad zamenicu "prekida" predlog: nije sa nikim ili za ništa, već ni sa kim i ni za šta.

Predlozi u sprezi sa drugim vrstama reči mogu da se pišu i zajedno i odvojeno, ali kao opšte pravilo treba zapamtiti  - kad god se radi o prilogu, piše se zajedno. Sećate se, prilog se uvek vezuje za glagol, odgovara na pitanje kako, gde, kad, zašto i koliko se glagol dešava. Radim brzo, ovde, danas, stoga i mnogo (razume se o čemu se radi). Međutim, kod priloga koji se grade od dve reči (složenice), sastavljeno pisanje odnosi se samo na priloge za način i vreme, koji odgovaraju na pitanja - kako i kada. Evo nekoliko primera:
- ispočetka (Krećemo ispočetka - kako krećemo?); iz početka (Iz početka ovog rada jasno se vidi...)
- uzbrdo (Ceo dan išli smo uzbrdo - kako smo išli?); uz brdo (Uz brdo je mnogo lakše stići nego preko šume)
- ubrzo (I Hitna je ubrzo došla - kako je došla?); u brzo (Bolje se razume u brzo nego u sporo kretanje)
- napamet (Uči pesmicu napamet - kako uči?); na pamet (Na pamet mi nije palo...)
- utanko, utvrdo (Utanko su precizirali vreme - kako su precizirali; Utvrdo su se zarekli... - kako su se zarekli?); u tanko, u tvrdo (U tvrdo testo dodajte vodu...)
- dosad(a) (Dosad smo se snalazili - kada smo se se snalazili?); do sada (Išlo je glatko sve do sada - ovde je do sada takođe prilog, ali je u funkciji dopune)
- naveliko (Kupuju naveliko - kako kupuju?); na veliko (Bave se kupovinom na veliko)
- preblago, prebrzo, presporo... (sa prefiksom pre prilozi najčešće imaju elemente komparacije: Prebrzo su koračali): pre blago, pre brzo, pre sporo... (Korili su ga pre blago nego oštro)
i tako dalje, i tako dalje... princip je isti. Sve ostalo samo su - nijanse.
A među tim nijansama ima i lažnih izuzetaka, pa se s nogu, s leđa, s boka... uvek piše rastavljeno. Pitate se zašto su to izuzeci, i zašto su lažni? Jeste da se radi o prilozima (imaju tu ulogu), ali su za mesto, a na početku ovog pravila je napisano da se predlozi sa nekim drugim rečima pišu zajedno samo kad se radi o prilozima za način i vreme, a ovi primeri su prilozi za mesto. Tek da se podsetimo i preslišamo.


Sledeća grupa su rečce i uzvici - opšte pravilo je da se rečce i uzvici pišu zajedno, a u svim ostalim slučajevima odvojeno:
- upomoć (ovaj uzvik često u rečenici bude i prilog, ali najčešće je taj uzvik jedna jedina reč u takozvanoj specijalnoj rečenici; dakle, kad vičete, vičite "zajedno" - Upomoć!); u pomoć (Pritekli su im u pomoć)
- nažalost (kad je rečca: Nažalost, i nama je to postalo jasno); na žalost (Da li na žalost ili na sreću...)
- nastranu (rečca: Nastranu što žele da nam izađu u susret); na stranu (Sklonili smo to na stranu)
- pritom (rečca: Pritom, i oni su učestvovali... - da se radi o rečci najlakše je prepoznati po tome što se odvaja zarezom, ali je upotreba rečce mnogo ređa nego slučaj pri tom); pri tom (Odlučili smo da idemo, ali pri tom nismo uzeli u obzir...)
i tako dalje, i tako dalje.

Slečajevi kad se reči uvek pišu zajedno: nadohvat (ali: na dohvatu), zdesna, sleva, naopačke, naopako, unakrst, otprve, popola, napola, netremice, odvajkada, odmila, doboga (ali: Do boga sedi...), dabogda (ali: Da bog da i nama sreće...), izbliza, zbrda-zdola, odozdo, odozgo, naoko, izreda, iskosa, zauvek, natašte (ili našte, na primer: našte srca), naširoko, zaredom (ali: Red za redom...)...

Uvek se piše odvojeno: u stvari, i te kako (ali: ikako), na primer...

Posebnu pažnju zaslužuje izraz dobro došli. On se uvek (uvek!) piše odvojeno, a na ulazu u maltene svaku prodavnicu piše: Dobrodošli! Međutim, kad je u ulozi imenskog dela predikata, piše se zajedno: Oni su dobrodošli! Samo posle pomoćnih glagola jesam, biti i hteti možete da napišete zajedno, ako polažete na svoju pismenost. U ostalim slučajevima: dobro došli!

I za kraj, prepodne i popodne. Pravilno je zajedno ako se radi o imenici: Celo prepodne bila sam na poslu, ili: Nedeljno popodne; ali ako je u funkciji dopune, onda mora da bude odvojeno: Imam zakazan pregled u deset sati pre podne, ili: Radim do pet po podne.

Ko želi da dopuni ovu listu, slobodno, biće mi drago. Ne mogu svega da se setim.

37 коментара:

  1. Кажете у последњој реченици како не можете свега да се сетите а, читајући пост, помислио сам како сте покретни правопис! Водим рачуна о томе како пишем, али морам признати да сам доста научио из Вашег поста...

    Имам и једну недоумицу која је потпуно невезана за састављено и одвојено писање речи. Наиме, десило ми се једном да сам на часу причао о професорици у трећем лицу (Она је рекла да урадимо трећи задатак...) и осећао сам се некако непријатно. Многи су ми потврдили да им је необично када о особи којој персирају говоре у трећем лицу. Ако се у дијалогу користи заменица "ВИ" уместо "ТИ", некако би ми било смисленије да кажем (иако глупо звучи) "Они су рекли да урадимо трећи задатак..." Не знам због чега имам тај утисак...

    ОдговориИзбриши
  2. Jao Miljo, koliko god da mislim i da se trudim, grešim. Hvala ti na ovome. :)

    ОдговориИзбриши
  3. Ovaj post mi ide odmah u bookmark da mi se uvijek nadje pri ruci kad se zbunim ;)

    ОдговориИзбриши
  4. Stefane, ne znam koji si strani jezik učio i koliko literature čitaš (mada pretpostavljam da je mnogo, sudeći po tvom blogu), ali takav govor (u trećem licu, o osobi kojoj se inače obraćaš persi), karakterističan je za ruski jezik i celokupnu staru slovensku literaturu.
    Rusi su jedini od svih Slovena ostali verni tom maniru, pa i dalje govore u množini. Na primer: Njegovo preosveštenstvo (prevashodstvo, visočanstvo, veličanstvo...) danas su bili kod nas. U srpskom to nije slučaj, izuzev u crkvenoslovenskom koji je ostao službeni jezik Crkve.
    Hvala ti za ovo "pokretni pravopis".

    Char, mogla bi da mi natukneš i neku temu za sledeći post o jeziku. Za sada uglavnom pišem o onim stvarima koje mislim da ljudima predstavljaju teškoću, ali možda ne umem dobro da procenim... možda su akutne neke druge teme u vezi sa jezikom. Pogledaj, molim te, u rubrici Jezik šta sam dosad obradila.

    ОдговориИзбриши
  5. Cyber, hvala ti. Ni ja ne znam da primam komplimente, sad sve mislim šta li sam propustila, a tebi će ovo da bude podsetnik... Kuku, lele!

    ОдговориИзбриши
  6. Zaboravila sam da obradim predloge, pogotovo one koji su po građi složeni po sistemu predlog+sred(ina). Svi se pišu zajedno, uvek i bez izuzetka!
    Usred (usred čitanja), nasred (nasred stola), posred (posred čela)...

    ОдговориИзбриши
  7. Samnom ili sa mnom? Ja bih rekla "sa mnom", ali, ajde...

    ОдговориИзбриши
  8. Анониман26. мај 2011. 15:31

    Ćao,
    Pročitavši ovaj tekst pala mi je na pamet ideja o saradnji sa tobom... :) Pa ako je moguće ostavi mi svoj mail kako bih mogla da te kontaktiram.

    Pozdrav do tada! :D

    ОдговориИзбриши
  9. Odlično,hvala za sve ovo:)))Imam jednu nedoumicu.Kada govorimo o negaciji sa glagolom(ne dati)kako je menjam po licima?Odnosno,kako se piše u trećem licu jednine,zajedno ili rastavljeno?)Ja ne dam,ti ne daš,on....neda ili ne da??Konstantno me to buni...:(

    ОдговориИзбриши
  10. On (ona, ono) ne dâ. Isti princip, samo treba staviti cirkumfleks ako se može, kako bi se napravila razlika u odnosu na veznik "da" (takođe je i rečca).

    ОдговориИзбриши
  11. da li se kaze i dalje ili idalje?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Анониман27. јул 2013. 18:47

      Поштована Миљо, такст вам је одличан, али не можете тако да користите две тачке. Колико видим, ништа се не набраја, нити следи цитирање и слично... То је веома велика грешка. Такође, у одговору питања које је у вези са негацијом глагола сте погрешно употребили црту(није потребна). Поздрав и живи били, хвала вам што чувате наш језик!

      Избриши
    2. Ako mislite na dve tačke koje sam stavila ovde, mogu da idu, kao i crta - odvojena je celina, nešto želi da se istakne...

      Hvala Vam na lepim rečima. :)

      Избриши
  12. Pise li se " neda" ili "ne da" ????

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Žensko ime Neda piše se sastavljeno i velikim slovom, a ako mislite na negaciju glagola dati u drugom i trećem trećem licu jednine aorista, onda se piše odvojeno i trebalo bi iznad a u "da" staviti cirkumfleks: On mi ne dâ da odem; na primer. Naravno, može se pisati i bez cirkumfleksa.

      Inače, cirkumfleks služi da označi dužinu, ali se kod nas češće koristi izraz genitivni znak zato što je češća upotreba u genitivu množine (da se označi kako se radi o množini ako slučajno ima isti oblik kao i u jednini; a često i kao nominativ množine) nego za dužinu glagola (kao u ovom slučaju, da se ne bi pobrkao s veznikom "da"). Na primer: To su čuvena jezerâ.

      Na isti način može se koristiti i znak za posleakcenatsku dužinu (ređe u upotrebi kako se ne bi mešao s pravom posleakcenatskom dužinom): To su čuvena jezerā.

      Избриши
    2. Draga, ne da mi se kao ne zelim to raditi, to me zanima.

      Избриши
  13. Poštovana,
    oduševljen sam vašim izlaganjem, vidi se da nije laičko kao što je većina na internetu...

    Stoga bih vas zamolio, ako biste mogli da poukšate da mi razjasnite moju nedoumicu - da li se piše NIOTKUDA ili NI OD KUDA?
    Hvala unapred.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. TheWaveRaider, dobro došli i hvala!

      Niotkud(a) je najčešće u upotrebi kao prilog, a onda se svakako piše zajedno.
      Na primer: Došao je niotkud, ništa o njemu ne znamo.

      O pisanju priloga s odrečnim rečcama "ne" i "ni" imate deo u Pravopisu Matice srpske, t. 127, na 74 stranici.

      Избриши
    2. Hvala na odgovoru, veoma ste ljubazni...

      Živeo sam u zabludi da se piše odvojeno, po analogiji sa pravilom o pisanju predloga i odričnih zamenica...

      Избриши
  14. Na dohvat ili nadohvat ruke? Konkretno kod Selimovića ... sve je moguće, sve je na dohvat ruke(nadohvat), samo se čovek ne sme predati. Teško je dok se ne odlučiš, tada sve prepreke izgledaju neprelazne, sve teskoće nesavladive. Ali kad se otkineš od sebe neodlučnog, kad pobediš svoju malodušnost, otvore se pred tobom neslućeni putevi, i svet više nije skučen ni pun pretnji.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ovde PMS ostavlja nedoumicu - u delu s pravilima, ostaje po starom: kad je reč o prilogu, piše se zajedno, a ako nije prilog, odvojeno. Međutim, u rečniku (na kraju PMS), gde su navedeni pojedinačni primeri, naveden je i konkretan primer "nadohvat" i ne ostavlja mesta nedoumici - piše se samo zajedno, a odvojeno "na dohvatu".
      U primeru koji ste vi dali, gde je pisanje odvojeno, verovatno je reč o knjizi koja je izdata pre decembra 2010, kad je izašao poslednji PMS.

      Избриши
  15. Анониман3. март 2014. 16:04

    Beograd ne da titulu.
    ili
    Beograd neda titulu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Naravno, odvojeno.

      Negacija i glagol uvek se pišu odvojeno, samo su četiri slučaja izuzetak: neću, nemam, nisam, nemoj.

      Избриши
  16. Da li je ispravno reći "Jedni od mnogo brojnijih" ili "jedni od mnogih" ? Hvala

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne znam kontekst, ali moglo bi: jedni od mnogobrojnijih (ako ima više "nekih" mnogobrojnih, kojih god), ali i: jedni od mnogih (ako se odnosi na neku grupu).

      Najbolje je napisati kontekst, jer varijante mogu da budu i: jedan od mnogo brojnijih, kao i: jedan od mnogih...

      Избриши
  17. Анониман15. март 2015. 11:16

    Mene zanima kako se pravilno pise :dosao ili doso?

    ОдговориИзбриши
  18. Zanima me gde mogu da nadjem jos neka pravila o spojenom i odvojenom pisanju zamenica? U pravopisu koj ja imam (iz 2007) ima jedna korisna recenica, a meni ipak treba malo vise. Hvala! :D

    ОдговориИзбриши
  19. Postovana, ponovo cu o ne da ili neda. Naime, nejasno mi je sta je pravilno u sledecoj recenici: "Ja se ne klizem, a ne da mi se gledati druge kako to rade." Hvala, pozdrav!

    ОдговориИзбриши
  20. Postovana, interesuje me rpavilo za slozene prideve, kao sto su: centralnopalnska (privreda, radnointenzivni (sekor) ili naucnoistrazivacki (rad). U literaturi se nalazi i spojeno (sto je po meni pravilno), i odvojeno bez, i odvojeno sa crticom. Unapred zahvaljujem

    ОдговориИзбриши