понедељак, 26. новембар 2018.

Kako stoje stvari s poslom


Ko prati šta radim, zna da od avgusta više ne izlazi Miljin kuvar. To, naravno, ne znači da Miljin kuvar više ne postoji, već samo da je promenio mesto izlaženja. Sad je u elektronskom formatu, odnosno, poslovanje je u potpunosti digitalno. Sve ću, malo po malo, premestiti na sajt Miljin kuvar.

Zašto sam prestala da štampam Miljin kuvar? Zato što je za pet i po godina izlaženja, koliko ste ga sretali na kioscima svake poslednje srede u mesecu, uvek imao istu cenu - 39 dinara, a za tih pet i po godina papir je poskupeo čak tri puta. Samim tim, štampa je bila skuplja, i to ne samo zbog papira, mada je on najveća stavka u tom procesu. U odnosu na početnu računicu to je bio veliki namet. Od oglasa je novac bio diskutabilan - nekad ga ima, nekad nema. I nikad nisam mogla unapred da znam šta će se desiti.

Tako je i prihod nekad bio bolji, nekad gori, a nekad sam bila i u minusu - većem ili manjem. I kad bih se s poslovanjem našla na nuli, smatrala sam da je to dobro. Čemu onda toliki rad? Skapavam isped kompa, oči su mi četvrtaste, dupe zalepljeno za stolicu... Za minus? Ili nulu, hajd' sad nek bude da je to - dobro.


Ništa nisam mogla da planiram, sve je zavisilo ne samo od prodaje (koja je uglavnom bila stabilna). Štrecala sam se na svako poskupljenje papira, oglasi su bili ređi... Teška srca morala sam da donesem odluku koju sam donela. Poslovno je bila ispravna, ali mi je ipak bilo mnogo, mnogo žao.

Nekad se nisam slagala s ljudima koji su govorili da budućnost štampe - ne postoji, sve će biti preko neta. Nije da sam u potpunosti promenila mišljenje, ali priznajem da je za izdanja poput mog to sigurno tačno.

Knjige su sasvim druga priča.

I tako sad opskrbljujem tri sajta. Pored Miljinog kuvara, tu su i Dobro zdravlje i, naravno, SlovoPres. Ima me i na pinterestu, ovde. Pride štampam knjige - za sada ih je 12. U planu za sledeću godinu je nekoliko novih izdanja, za jedno od njih sam u pregovorima s Amerikancima povodom otkupa autorskih prava.

Lektorišem, prevodim... Svu administraciju radim sama. To mi najteže pada jer, kad sam počinjala, nisam bukvalno ništa znala. Na primer, nisam znala ni šta je otpremnica. Nešto se otprema, to je jasno, ali šta treba napisati na njoj? Znam da sredim knjigu, znam da pišem, sve što sam mislila da je najvažnije. Nije! Više se bavim procentima nego slovima.


 Mnogo ljudi me je zvalo telefon, mnogo njih mi je pisalo, i svi su bili u čudu: Zašto više nema Miljinog kuvara na kioscima? Hvala im svima, dirnuli su me u srce. Sad bih volela da svi oni pređu na drugu adresu, na sajt. Neki će preći, ali sve ove starije gospođe koje su me zvale, žalile su se da ne koriste kompjuter, a neke ga i nemaju. Zato imam novu publiku, koja je na net usmerena 100%. I od njih sam dobila mnogo poruka. I njima mnogo hvala!

Kako god, nastavljam s radom, raspadam se od posla. Još jednom: tri sajta radi jedan čovek! Ne žalim se, to je moj izbor. Radim ono što znam i što volim, mada u proseku za dan napišem tekst i po. Veći mi je problem da smislim šta ću pisati nego samo pisanje. "Izmišljavam" svašta.

Pa... Srećno mi bilo!