недеља, 31. октобар 2010.

Knjige i Sajam knjiga

Godinama već rešavam da sledeći put ne idem na Sajam knjiga, pa onda, kad ipak odem, rešim da sledeće godine (ipak) ne idem. Nek sad bude javno (za šačicu onih koji ovo čitaju) - sledeće godine neću posetiti Sajam knjiga!
Od novih izdanja malo šta vidim, teško nađem knjige koje nameravam da kupim, bankrotiram i pored silnih popusta (mada ove godine prvi put nisam kupila baš ništa), ulazim iz toplog u hladno, iz hladnog u toplo, skidam jaknu, ponovo je oblačim, srećem poznate ljude na svakom koraku, malo pričam, potom pričam mnogo, guram se po gužvi, probijam se za mesto do štanda na kome su izložene knjige za prodaju... A sve vreme mislim na sarmu koju sam ostavila na pola da se kuva, na krš i lom u kuhinji kao i pred svaku slavu. Večeras dolaze gosti, Milja kucka dok čeka da rerna završi pečenje. Prođe Sajam, rezultat - kao da sam propuštena kroz mašinu za mlevenje mesa. Spremanje slave je moj lični razlog zašto mi termin Sajma ne odgovara, ali se pitam, i da nema slave, da li treba da idem i dalje na Sajam.
Razlog da idem su popusti, a sve ostalo su razlozi protiv odlaska. Čitam i kupujem knjige neprestano. Na kraju krajeva, završila sam svetsku književnost, pa mu to dođe kao nešto što se podrazumeva. Nemam običaj da čekam neku manifestaciju da bih nakupovala đuture ono što kupujem kontinuirano tokom cele godine. Sasvim je druga stvar što sam prošle godine kupila Čehovljeve pripovetke koje su imale prazne strane (nekih pedesetak, sitnica), pretprošle rečnik koji se raspao (loše lepljen), natprošle dve knjige na "popustu" koje su koštale isto kao i u redovnoj prodaji... Očigledno je da izdavači jedva čekaju Sajam ne bi li prodali brzopotezno ono što u normalnim okolnostima ne bi nikako.
Imam novinarsku legitimaciju i uz nju ide i beneficija da u muzeje i na sajmove svuda u svetu ulaziš besplatno ili uz minimalnu nadoknadu. To jedino ne važi u Beogradu, za Sajam knjiga i Sajam nameštaja. Na Sajam nameštaja poodavno sam prestala da idem, a ni sama ne znam zašto kao zaljubljeni pubertetlija i dalje plaćam kartu za Sajam knjiga.
Ono što se na Sajmu reklamira uopšte nije ono što me interesuje - razlog više da ne idem. Nikad ne sudim o onome što nisam pročitala ili proučila, pa je tako i sad nepravedno da unapred odbacim nove knjige naših voditeljki, modnih poslenica, nabeđenih književnica (u stvari običnih spisateljica - pravim razliku u vezi s tim, tako su me učili)... ali nije ni da mi je sve nepoznato. Pokušala sam to da čitam i razmišljam o pročitanom, međutim - volim lepu književnost, beletristiku, a ne dnevnu politiku i tračeve. Kad uzmem u ruke podebelu knjigu, unapred uživam. Ove koje se reklamiraju nisu od te fele, pa još da mi se autorka i potpiše - uopšte me ne zanima. Izgubila sam volju više uopšte i da ih uzimam u ruke, ali zarad pravde, ako već hoću da ocenim da li vrede ili ne vrede, moram da ih pročitam, zar ne? Tako mi je za Marijanu Mateus bilo potrebno skoro dva meseca da joj sklopim korice, a Hiljadu čudesnih sunaca pročitala sam za nepuna tri dana. I dok sam na Marijanu zaboravila odmah, odnosno razmišljam o njoj u smislu "na šta ja trošim vreme!", o Hiljadu razmišljam i sada s vremena na vreme. Neću da grešim dušu i u startu odbacim Alimpićku, Radusinovićevu, Dedićevu... ali mi se nekako ne uzimaju u ruke, strah me. Možda su te knjige zaista dobre, moraću kad-tad da se prihvatim i toga ako nameravam makar reč da kažem o njima. Međutim, odlažem, odlažem...
Sećam se kad sam u ruke uzela Blistavo i strašno Bekima Fehmiua. Nisam ga kupila na Sajmu, premišljala sam se pa odustala, ali sam je nedugo zatim dobila za rođendan od drugarice. Šta reći? Bila sam oduševljena! Sad jedva čekam nastavak, kažu da će uskoro izaći, da je završio knjigu neposredno pred smrt.
I još jedan, ne manje važan razlog zašto više neću ići na Sajam - kartice. Gotov novac skoro i da ne vidim, platu dobijam na račun, sve plaćam karticama, petljam nešto kao i svaki građanin domovine Srbije, a na Sajmu retko ko ne prima samo gotov novac. Izdavači koji su uveli ovu "novinu" isticali su to velikim slovima iznad štandova, tek da se zna kako oni, eto, primaju kartice. Prate trendove, baš im hvala. A kad hoćeš da kupiš jednu knjigu od 400 dinara, gledaju te belo sa izrazom lica "samo to, a ja da ti ovde provlačim plastiku i da mi praviš gužvu". Pa dobro, onda neću ni da kupim. Moje pare, moja stvar.
Uostalom, mnogo više volim knjižare, u njima se zaboravim.

13 коментара:

  1. Naravno, u pravu si, ali ipak, volim da idem na Sajam knjiga, nekako uvek iskopam nešto, pisaću o tome.
    Nisam znala da je g-đa Mateus napisala knjigu, i ja nekako slabo uzimam te celebrity i njihova dela, kao što si rekla, ponekad, pravde radi. Da ne zaboravim - Srećna slava, domaćice!

    ОдговориИзбриши
  2. Srecna Slava, slazem se sa tobom, ne idem na sajam vec godinama i necu.

    ОдговориИзбриши
  3. Miljo, potpuno te razumem. I ja sam rešio da sledeće godine iskuliram sajam. Em kupujem knjige preko godine, em idem u biblioteku, em više nema jačih popusta. Gužva je i sve je isto kao i ranije. Izgustirao sam ceo trip. A Bekima sam kupio. Trenutno ga čita lepša polovina. Je l ti je Mare dao Mandića? Nisi valjda odustala?:(

    ОдговориИзбриши
  4. Ja nisam ni otišla, znam da bih se provela isto tako.

    ОдговориИзбриши
  5. Ово је први пут после четири године да нисам отишао на сајам књига. Иако је то за мене манифестација године (јер када живиш у малом месту, толики број књига не можеш често да видиш на једном месту), истовремено је и права мука за мене! Да имам једно 20.000 да потрошим на сајам, било би лепо ићи на њега. Овако га једном обиђем док све погледам, проценим, упоредим. Па још једном. У трећем кругу коначно купујем. Лепо што сте поменули ту новинарску легитимацију (надам се да ћу је и ја добити једног лепог дана).

    Ево како сам доживео сајам прошле године: http://biserijadrana.blogspot.com/2009/10/blog-post_3952.html

    ОдговориИзбриши
  6. Amarilis, hvala. Radujem se postu. :)

    Zelena, hvala. :)

    Đorđe, dobila ja Mandića, uskoro ga završavam, biće i prikaz.

    Valentina, dobro došla.

    Stefane, to me jedino i mami - ogromna količina knjiga na jednom mestu, ali... više je zastupljen kvantitet nego kvalitet. I pre sam slutila, ali sad tvrdim da Sajam postoji samo zbog izdavača. A izdavači uglavnom, nažalost, jure samo profit. U zemlji Srbiji to se radi kratkoročno, sistem app (ako prođe, prođe).
    Novinarsku legitimaciju možeš lako da dobiješ, čim počneš da objavljuješ. Nije bitno da li si zaposlen u nekoj novinarskoj kući. Imaš dva udruženja novinara, UNS i NUNS, pa biraj. Kolega, kako je?

    ОдговориИзбриши
  7. Kad sam prije nekoliko godina bila u Bg posjetila sam bas i Sajam knjiga. Guzva uzasna, jedva sam obisla trecinu. Ono sto je mene fasciniralo su knjizare u gradu velicine hipermarketa iz kojih sam jedva izlazila, tek kad bih skontala da nemam dovoljno novaca za sve sto bih kupila :)

    ОдговориИзбриши
  8. Neko je rekao da "sajam knjiga" nije i "sajam književnosti". Valjda potrošački mentalitet diktira šta će se izdavati i naći na tezgama. (čudno :))

    ОдговориИзбриши
  9. @ Milja: Хвала на обавештењу, направићу једну менталну белешку :) Одлично ми је, заиста. Професори су млади и креативни, много се улаже у смер, и учи се и забавља се и истражује се... Јако ми се допада. Одушевљен сам! Не бих ни излазио са факултета :)

    ОдговориИзбриши
  10. Hana, možda bismo svi s gužvom nekako i izašli na kraj, ali mislim da je presudno (ne)imanje para.

    Branislava, nažalost potrošački mentalitet diktira mnogo štošta. Jeste on merilo, ali ne bi trebalo da je jedino.

    Stefane, :)))).

    ОдговориИзбриши
  11. Srecna slava. Ja od sutra hvatam zalet.

    ОдговориИзбриши
  12. Ja sam ove godine imao (lekarsko) opravdanje za izostanak. A i inače je već godinama sve više lepa uspomena nego stvarni doživljaj. Imam i još jednu (profesionalnu) impresiju - a ta je da se ogroman broj knjiga štampa uoči - i bukvalno u toku trajanja sajma. I da tiraži postaju sve smešniji...

    ОдговориИзбриши