Homoseksualci i pederi

Od juče se stidim!!! Toliku bruku i sramotu zaista ne mogu da podnesem. Volim svoju zemlju, ali me to ne sprečava da kažem kako živim u jednoj usranoj državi. Još 2001. godine, kad je bio prvi pokušaj šetnje Parade ponosa, celu noć nisam mogla da spavam od scene kad mladić sa izrazom lica od kojeg vam se u trenutku sledi krv u venama, šutira devojku u glavu, a onda je hvata za kosu i udara njenom obamrlom glavom o ivičnjak. Krvi na sve strane. Te scene ni danas ne mogu da se oslobodim, kao da je noćna mora i usred bela dana. Možda je još potresnija slika iz 2006, kad mladić koga su dotle šutirali, ustaje i lepo se vidi kako je sa krvlju ispljunuo i nekoliko zuba.

Pred najavljenu Paradu pročitala sam odličan tekst, a potom je na istom Mahlat blogu sledio i drugi, kao reakcija na komentare za prvi. Poslednji iz serijala takođe je verna slika stanja stvari, s tim što su meni najviše smetala deca koja se sramotno koriste u propagandne svrhe. Ako su porodične vrednosti da odmalena naučiš da mrziš - mene su stvarno pogrešno vaspitali. O raznoraznim grupama na fejsu koje žale što se pare troše na 5.000 policajaca a ne na 5.000 gladne dece, neću ni da polemišem. Toliko licemerja s tako malim povodom, prava na različitost, to se teško vari.

Moja iskustva sa homoseksualcima nisu baš prijatna, ali - kako ću da se borim za svoja prava ako ih ne omogućavam drugima? U tome je kvaka. Davne 1989. dobila sam lepe batine od jedne lezbijke. Nažalost, bile smo same u stanu u Rijeci, a ona od mene i veća i jača. Kad sam dobila prvi udarac pomislila sam da će možda sve biti lakše ako budem pomirljiva, ali... ni to nije pomoglo, probudio se u meni onaj srpski inat pa sam je žvajznula. Tukla sam se nebrojeno puta u životu, ali nisam imala goru tuču od ove. Vratila sam se u Beograd u potpunom šoku i sa ranama na nogama što od udaraca što od kaiša koji je pljuskao po meni. Imala sam i slučajeve pokušaja poljupca i milovanja od raznih žena i devojaka, a jednom sam u gradskom autobusu više od četiri stanice trpela torturu pipkanja po debelom mesu. Nikakav mi problem nije da se posvađam, pa ni da se pobijem, ali bila sam s detetom, još mi je sveže bilo iskustvo iz Rijeke... Izašla sam sa srednjim sinom dve stanice ranije i stresla se. Imam i drugaricu koja je lezbijka, stvarno dobru drugaricu. Mislim da je jedno srce od čoveka, a njene sklonosti su njena stvar. Nikoga od nas njima ne opterećuje, ako se ne računa što se drži za ruku s devojkom u svom stanu a pred društvom.
Nevezano s ličnim neprijatnim iskustvima, branim njihovo pravo da budu drugačiji. Memedović je imao odličnu emisiju na RTS-u o čoveku koji se bori za dostojanstveniji život medveda, a sam je preživeo napad medveda koji je ostavio trajne posledice!
Imam i posredna iskustva. Drug sa fakulteta, doduše ne sa moje grupe, svetske književnosti, ali je bila vrlo srodna grupa pa smo se družili, takođe je homoseksualac. Stanovao je blizu fakulteta, u samom centru, u ogromnom stanu u kome je bio sam. Imali su kuću na moru u kojoj su njegovi roditelji bili skoro cele godine. Dođu u Beograd samo u julu i avgustu, eventualno za slavu, Svetog Nikolu, pa ostanu da provedu i novogodišnje i božićne praznike. On je u taj svoj stan primao raznorazne momke koji su ga iskorišćavali, neretko je dolazio sa nadutim okom, znači da je bio i tučen... i tako. Bio je lep momak, ali nekako ženski lep. Ne znam da li je bio ćosav, ali je tako delovao, na tenu i trepavicama pozavidela bi mu svaka devojka. Sredinom devedesetih prodao je sve što ima kad su mu poumirali roditelji, i otišao je u London. Nadam se da tamo lepo živi. I zavidim mu, iako znam da je zaslužio da mu bude mnogo bolje - obrazovan je, lepo vaspitan, vredan, dobar, pametan... zašto da se ovde zlopati ako mu je priroda nametnula nešto drugo od onog što je "normalno".
Pederastije i lezbijstva oduvek je bilo, i biće. Postoje čak i kod životinja, što je inače glavni argument onih koji zagovaraju "život je na našoj strani". Egzistiraju dve teorije o tome kakve je prirode sklonost ka istom polu. Po jednoj, to je stvar vaspitanja i okolnosti, a po drugoj - rodiš se takav. Ja zagovaram ovu drugu teoriju, jer bi, ako bi prva bila tačna, onda stvarno ovi nasilnici koji danas divljaju po Beogradu imali pravo. A nemaju.
Još dve stvari užasno mi smetaju u vezi sa Paradom ponosa i izveštavanjem medija - Crkva i "navijači". Ako Crkva stvarno voli svakog bližnjeg svog, zar ne može da prihvati i božja stvorenja koja su drugačija? Podseća me na Amerikance koji uvode "demokratiju" bombama. Ko je Crkvi dao za pravo da uvek budu u pravu? Na jednoj strani ima Pahomija, kojeg brani, i te kako brani, a em je pedofil em je homoseksualac, a na drugoj "tumači božje slovo i hoće da privede poznanju božje promisli ljude koji su grešni". Mi im dajemo to pravo svojom glupošću i ravnodušnošću, i fortaju nas kao mlade majmune, kud god hoće. Sram vas bilo, gospodo sveštenici! Ono što vi zagovarate nije hrišćanstvo. Ako neko pljuje na boga, ako on uopšte i postoji, onda ste to vi!
A što se navijača tiče, lično sam uvređena. Sebe smatram za navijačicu, a stalno mi na TV-u poturaju neku bagru nazivajući ih isto kao i mene. Njih treba pohapsiti što se uopšte usuđuju da nose obeležja bilo kog sportskog kluba, veze sa sportom nemaju. Otkad je navijač onaj koji ruši sve pred sobom? Valjda treba da bude na utakmici i navija? Huligani su jedno, a navijači drugo, molim lepo. I Tadić je navijao za Srbiju, pa ga niko ne naziva huliganom.
Dođosmo do toga da u Srbiji (kao i svuda) postoje homoseksualci, ali ovde je valjda najviše pedera. Ovi koji paradiraju su homoseksualci, a ovi što ih sprečavaju u tome - pravi su pederi! Kažu da manjina (homoseksualci) maltretira većinu. Šta je logičan zaključak? Da je Srbija zemlja pedera!
Devedesetih je vrlo popularan bio vic o momku koji želi da bude moderan. Kaže on svom drugu:
- Znaš li ti da sam ja homoseksualac?
- A šta ti je to?
- Ih, ništa ne znaš. Volim muškarce.
- A, to. Pa je l' voliš lepe i skupe stvari?
- Baš me briga za njih.
- A je l' slušaš Šer?
- Više volim narodnu muziku.
- A je l' imaš Versace odelo?
- Jok.
- Slušaj, brate, nisi ti nikakav homoseksualac, ti si jedan običan peder.


Legende za fotke:
1. Đani Versaće (modni čarobnjak)
2. Oskar Vajld (ko ne voli "Sliku Dorijana Greja"?)
3. Eleonora Ruzvelt (nevezano s tim što je bila udata i imala decu, ostala su pisma koja je razmenjivala s dugogodišnjom ljubavnicom)
4. Greta Garbo (imala je iskustva i s muškarcima i sa ženama, ali je intimnim prijateljima rekla kako ipak više voli - žene)
5. Marsel Prust (književni genije)

Oni su samo neki od HOMOSEKSUALACA bez kojih bi svet bio mnogo siromašniji!