Nekorektna politička korektnost

Reči poput: urbano, civilizovano, politički korektno, tolerantno i demokratski, toliko su rabljene, uglavnom u pogrešnom kontekstu, da sam postala alergična na njih. Možda to ima veze još s vremenom "Urbane gerile", pank bendom koji je pokušao da unese nešto novo u prestoničku muziku (samo beogradsku, Srbija je verovatno bila mnogo seljoberska za njih). S izuzetkom Arsenijevića, foliranta od glave do pete, spolja kao i iznutra, članovi su ljudi koji su kasnije nastavili da se razvijaju u skladu sa svojim interesovanjima i uglavnom uspeli u tome. Kad sam prvi put čula naziv, svideo mi se. Međutim, gde su te pesme, koja je to muzika, šta su uradili... Ništa. Od tog vremena reč "urbano" počela je da mi zadaje muke, a sad mi se kosa digne na glavi kad je čujem - uglavnom je koriste oni koji nemaju ništa drugo da ponude osim "taštine praznine", pa 'ajd sad, neka bude da je to - urbano. 

Sličan je slučaj i s "civilizovanim", najčešće u sintagmi "civilizacijski tokovi". Ko nije u "civilizacijskim tokovima" veze nema sa životom. On je primitivan, nepismen, ružan, glup i - Srbin. Ne dao bog (namerno koristim malo slovo iako nije pravopisno ispravno, ali nisam vernik i ovo je moj blog) da u bilo kom kontekstu pomenete da ste srpskog roda, odmah ste nacionalista. Posle rasprave koju sam imala u komentarima na jedan moj post, Anonimni se javio preko mejla i nastavili smo prepisku (poštovaću želju Anonimnog da ostane anoniman). Rasprava nam nije "jarka i žarka" kao na blogu, oboje smo vrlo civilizovani (možemo mi to), ali mi je simptomatičan njegov komentar na poreklo: on je 100 % Hrvat, a ja sam jednom šesnaestinom Nemica. To ga je mnogo začudilo budući da sam "srpski nastrojena". Zamolila sam ga da mi to pojasni - da li je to neka mana ili je vrlina, i uopšte, šta to u stvari znači? Da li je takva kvalifikacija rezervisana za nenormalne? Ili sam se rodila kao nacionalista budući da sam se rodila kao Srpkinja? Odgovorio je da bi bilo bolje da mi je prababa Ruskinja, ali Nemica... Šta da radim, na poreklo ne mogu da utičem. Da su me pitali, izabrala bih da budem kraljica Danske, ali eto... tu sam gde jesam i to sam što jesam. Ta glupava fascinacija svime što je "stransko" najduhovitije je prikazana kod Gogolja, kad jedan od njegovih junaka u "Ženidbi" kaže kako "u Italiji svi govore italijanski, i najobičnije seljančice". Na to se njegov sagovornik čudi i komentariše nešto u stilu: "E, to ti je civilizacija!"

Šta reći o političkoj korektnosti i toleranciji kad postanu svoje suprotnosti? Kao da su karikature same sebe. Politička korektnost postala je toliko ograničavajuća i zadrta, da je vrlo nekorektna prema slobodi izražavanja. Ko ima nameru, može i zarez da protumači za politički nekorektan. Evo, na primer, ispalo je da je politički nekorektno Cigane nazivati - Ciganima. Da sam kojim slučajem Ciganka, mnogo bi me vređalo da budem - Romkinja. Na njihovom jeziku (ciganskom ili romskom, birajte izraz koji vam se više dopada), Rom znači - čovek. Pobogu, onda Romi znači - ljudi. A šta bi drugo mogli da budu? Izuzev što su Cigani i što treba da se ponose svojom kulturom koja traje nekoliko hiljada godina.
Politički je nekorektno kad nas nazivaju Srbijancima, i o tome zaista može da se raspreda (uradila sam to na više mesta, nadugačko i naširoko, s istorijskim činjenicama i jezičkom analizom; ne mogu više), ali o tome niko ni slovca. To je najveći razlog zašto verovatno više nikada neću otići u Hrvatsku - da odem da letujem, ostavim pare i nerviram se što me non-stop vređaju, umesto da se odmorim i uživam. Ubeđena sam da bi Hrvati (Hrvaćani, po analogiji sa Srbijanci), kad bi im se objasnilo, prestali da koriste taj višestruko negativni pridev, ali ovako - ne znaju ni otkud to i misle da je ispravan jer nikakav drugi i ne slušaju na TV-u, čitaju po novinama... Naravno, ima tamo javnih ličnosti koje su jezički potkovane, istorijski svesne i "politički korektne", pa koriste reči srpski i Srbi umesto srbijanski i Srbijanci, poput Igora Mandića i Mani Gotovac. Verovatno ih ima još, iskreno se nadam, ali navodim samo njih dvoje na osnovu knjiga koje su napisali.

A tolerancija i demokratija? Nije to više ono poštovanje različitosti i uspostavljanja poretka na osnovu mišljenja većine. To je ono kad ti bombarduju kuću, a ti se smeškaš i kažeš: "Shvatila sam lekciju. Od sutra sam tolerantna i poštujem demokratiju." Tolerancija i demokratija imaju veze s Klarkom, Olbrajtovom, Kušnerom... Ko si ti da staneš na put Klarkovom dobijanju koncesije na rudnike ili da baciš sumnju na kosovske akcije telefonije koje su u rukama drugo dvoje? Milosrdno su ti pokazali da je to no-no. Albanci? Da, čoveče, oni su odličan alibi - za takve ekonomske planove (nažalost, jednim delom su i ratni) potrebna im je nova država i, baš zgodno, sve se lepo poklopilo. Ruku na srce, dok te bombarduju ti još uvek samo pretpostavljaš, sumnjaš... da je to - to, ali se kasnije uveriš da je sve na svom mestu. Osim tvoje kuće.
Naravno, smeškaš se i zato što samo Amerika ima pravo da bude demokratska zemlja u kojoj vlada tolerancija. Svi ostali su zatucani. Zato, ako kancelarka Klinton otvoreno pozove na ubistvo i linč (za Gadafija), onda je to demokratski, a kad to isto učini Bin Laden, onda je to - govor mržnje. Što se mene tiče, oboje su primitivci, s tim što debelguza gospodža "ima pravo i unapred i unazad", i pre nego što otvori usta, a Bin Laden nema nikakvo pravo. Nikad. Doduše, pokojni je. Kad bi sad Ahmadinedžad, na primer, došao u posetu Americi i rekao: "Uhvatite je, živu ili mrtvu, svejedno", ne bi ni mogao da izađe iz zemlje, pa ne bi bio ni u prilici da uživo posmatra hvatanje i egzekuciju koju je naredio. U čemu je razlika? Ona je Amerikanka, pa da. Ne bi trebalo da smetnem s uma aksiom da je Amerika božja ruka na Zemlji.

Dakle... znači... nisam politički korektna, ne razumem razliku između tolerancije i demokratije na jednoj strani i razbojništva na drugoj, tražim novo značenje reči urbano, i samim tim, nisam ni civilizovana. Ovaj opis baš mi se dopada.