"Sačuvaj me, bože, srpskog junaštva i hrvatske kulture" (Miroslav Krleža)

U Večernjim novostima je 19. juna objavljen članak o rezultatima istraživanja koje je sproveo prof. Božo Skoko sa zagrebačkog Fakulteta političkih nauka o imidžu Hrvatske i Hrvata u bivšim jugoslovenskim republikama. Ispalo je da su najbolje prošli u Makedoniji a najgore u Srbiji. Tako Srbi smatraju da su Hrvati genocidni, ratoborni, ispolitizovani, ali i kulturni i distancirani. Ko nikad nije radio ankete i istraživanja na bazi anketa verovatno se smeje stavljanju u isti kontekst ratobornosti i kulture, ali verodostojne ankete obuhvataju veliki broj ispitanika i nije retkost da se dobiju i kontradiktorni rezultati. Na relativno malom uzorku s ispitanicima koji nemaju širok raspon godišta, socijalnog i obrazovnog statusa, političkog gledišta... rezultati su ujednačeniji.

Profesor Skoko je zadovoljan i kaže kako im je "imidž mnogo bolji nego što su očekivali". Naročito mu se svidelo što svi smatraju Hrvate za - kulturne. Mene nisu ispitivali, ali odgovori bi išli ovako: genocidni - da (još kako!), ratoborni - ne, ispolitizovani - da, kulturni - ne, distancirani - hmmm, uglavnom. I još bih listu dopunila: iskompleksirani - da, primitivni - da.

Kad bi pravili istraživanje o Srbima, odgovori bi išli ovako: genocidni - ne, ratoborni - da, ispolitizovani - da, kulturni - ne, distancirani - ne. Listu bih dopunila i kategorijom: kurčeviti - da.

Glupo je generalizovati, svakako, ali stereotipi su čudo. Jedan od njih odnosi se i na hrvatsku "kulturu", raširen po bivšoj Jugi do neverovatnih razmera a potpuno nezaslužen. Ako pogledamo novine samo u proteklih nedelju dana, da ne idemo dalje i dublje, stereotip će se razbiti sam od sebe kao kula od karata. Doduše, u proteklih nedelju dana najviše bode oči njihov kompleks Srba i Srbije, ali povodom - nekulture. Prvo je osvanula ova vest. Indikativna je rečenica: "Koliko je to pravedno, procijenite sami - jedan od žutih kartona dodijeljen je zbog prosvjedovanja protiv odluke suca, koju je čak i UEFA ocijenila kao grubu grešku, zbog čega je i sudac poslan kući." Tačno - sudija je napravio grubu grešku, ali bilo je i pogubnijih sudijskih grešaka, na primer onaj poništen a regularan gol Ukrajine koji ih je koštao daljeg takmičenja. Ne znam šta su Ukrajinci pisali o tome, ali verujem da nisu ništa lepo, međutim, to im nije bilo opravdanje za neprimereno ponašanje navijača (kojeg je bilo) i igrača (kojeg nije bilo). Između ostalog, Hrvati nisu kažnjeni samo zbog toga. Novinar se osvrće jedino na sudijsku grešku, a o isticanju fašističkih simbola, bacanju baklje... ništa.

Mada razularenu rulju koja se naziva "navijačima" uopšte ne bih svrstavala u grupu onih koji pošteno navijaju, svakojaki ljudi dolaze na utakmice, pa se dese i ovakvi izrodi. I ne dese se samo Hrvatima, već i Englezima, Turcima, nama... El Salvador i Honduras čak su i zaratili zbog fudbala... I dok je posle tragedije na stadionu Hejsel u Briselu čak i čelična Margaret Tačer izjavila: "Danas se stidimo što smo Englezi", hrvatski novinari opravdavaju svako ponašanje navijača samo zato što su "njihovi". Sad već daleke 1990. godine, na utakmici između Dinama i Crvene zvezde u Zagrebu, desilo se šta se desilo, ali je i tada sve bilo iskrivljeno predstavljeno. Imala sam tu nesreću da sam malo posle utakmice putovala Hrvatskom sa 40 Rusa. Autobus je imao beogradske tablice, vodič (odnosno ja) govori ekavicom... pa su nas na svakom ćošku pretresali, meni su pretili da će me "jebat dok mi oči ne ispadnu", vozača su gurali, pljuvali... a nas dvoje pojma nemamo šta se desilo. U Zagrebu sam zamolila ljude u hotelu da mi objasne šta je bilo, i naravno da je priča bila kako su "necivilizirani Srbijanci napali jadne kulturne Hrvate i kako su ih morali dati uhitit". Ujutro nam je autobus mestimično bio posut fekalijama. U hotelu sam zatražila crevo - nisam ga dobila, onda sam zamolila za kofu - nisam je dobila, pa smo na kraju vozač i ja kupili dve gajbe kisele vode (još se nije prodavala obična flaširana) i koliko-toliko sprali njihovu "kulturu" s autobusa. Nikad brže nismo došli do Beograda. A kad sam došla, pričavši sa ljudima koji su bili na utakmici, saznala sam sasvim drugu priču. I pre utakmice srpske navijače su maltretirali - vikali im pogrdne reči, u kafanama nisu hteli da ih usluže, govorili im kako su pljunuli u vodu koju su im dali (a ovi je već popili), tukli ih... Ko je bio te kurate sreće da ga uhapse na utakmici, prošao je bez slomljenih zuba, ali s ranama koje mnogo duže traju. Posle svega, čak i na Wikipediji imate monstrouzni prikaz te utakmice - možete misliti, i policija usred Zagreba bila je srpska, a Boban je, naravno, junak. Sve u svemu, Hrvati su bili žrtve nekulturnih srpskih navijača, je l' te. Doduše, na Wikipediji svako može da piše šta hoće.

Na isti način su komentarisali i kazne koje su sad dobili. Kakva nepravda! Svi su lamentirali nad pogrešnom sudijskom odlukom i nad devojkama koje su razgolitile grudi. Uh, strašna stvar! To je njihova stvar! Ali, niko ni reči o ustaškim simbolima, otvorenom propagiranju fašizma, bačenoj baklji... Pratim šta se dešava na prvenstvu maltene "pod prinudom" zato što živim u muškoj kući u kojoj se prati fudbal, a kako za sada nisam ni gluva ni slepa... Pročitam i po neki članak. I diže mi se kosa na glavi od hrvatskih izveštača. Digla mi se i od jednog "našeg" - Milojka Pantića, pod uslovom da je tačno ono što piše. Koji je to reporter "navijao" protiv Hrvata? Koju on to TV prati? Ako neku utakmicu nisam gledala, sve sam ih slušala. Jezik mi je struka, nema šanse da mi promakne tako nešto. Nek bude i da mi je promaklo, ali onda mora da je trajalo jednu nanosekundu. Naprotiv, reporteri su hvalili igru hrvatske reprezentacije, reagovali pravedno kad je sudija pogrešio... Možda im je u greh pripisano što nisu pevali hrvatsku himnu i nisu pljuvali po Srbima? Milojko Pantić dobro radi svoj posao, pratim sport. Ali, bavi se i politikom, pa ću i ovo da računam u tu delatnost, a u politici je - smešan, najblaže rečeno. Na stranu to što voli da laže, nije važno dokle god je bez uticaja.

Da stavimo i šlag na ovu tortu? Poznato je da Hrvati ne mogu bez Srba, što se ovde ponajbolje vidi. Da li uopšte vredi komentarisati ovakve gluposti? Kad je Ivan Bogdanov, ona kreatura od ljudskog bića pravila izgrede u Đenovi, da li se neko seća o čemu je pisala srpska štampa? O čemu se govorilo na poslu, ulici, kad se izađe? Možda je neko i odobravao šta je radio, ali taj neko je manjinska manjina. Uglavnom nas je bilo sramota, niko nije rekao ni jednu jedinu pohvalnu reč - počev od njegovog izgleda, preko ponašanja do štete koju nam je naneo. Nešto mislim - da je bio Hrvat, tamošnja štampa već bi našla neko opravdanje. Smetaju im gole sise, ali ustaški simboli su u redu. A kad više ne znaju šta će - Srbi su krivi!

Budala ima svugde, to nije nikakva novost, ali ono što zabrinjava u vezi s Hrvatskom jeste nivo na kome se ispoljava "kultura". Kod njih je to na najvišem nivou, zahvatilo je sve pore društva, tako vaspitavaju i decu, više nemaju nikakvu sumnju da su "uvek i za sve u pravu", i zato me brine šta će biti s njima u budućnosti. U svakoj normalnoj državi nasilje se osuđuje, makar formalno, a kod njih... Sve je opravdano, a ako ne mogu babu da proglase za dedu, onda su krivi - Srbi. Počev od toga da slave ono čega bi se svako normalan stideo (Bljesak i Oluju), do toga da više ne znaju šta će, pa nas zovu - Srbijanci. Mnogo puta sam pisala o tome zašto smo Srbi a ne Srbijanci, ne mogu da se ponavljam, ali ako priznamo za pravilno "Srbijanci", onda su oni - "Hrvaćani". Toliko insistiraju na razlikama u odnosu na Srbe da prekrajaju istoriju, čak izmišljaju i nove reči, dele nagrade... idu toliko daleko da su u stanju i "svoje rođene" reči da proglase za neprijatelje. Stvarajući na brzinu Nezavisnu državu Hrvatsku, smeli su s uma da bi trebalo da bude - Neovisna. Biće da su i za to krivi - Srbi.

Znam da ću se ovim postom mnogima zameriti, ali baš me briga. Prećutkivanjem se ništa ne postiže, a i fitilj mi se za ove 52 godine dobrano skratio. Šta me se tiče koliko je ko osetljiv, ako nikoga nije briga da li sam i ja osetljiva. Kad bi se sve stvari nazivale svojim pravim imenima, možda to ne bi bilo "kulturno", ali bi bilo mnogo lakše. Fućka mi se za "kulturu", više volim kulturu.