субота, 22. септембар 2012.

Mini-drama u šesnaestici

Vraćala sam se s posla juče oko devet sati i, kao i uvek u to vreme, autobus je pun onih koji odlaze u provod. Ne sećam se kad sam poslednji put izašla u pet po podne, kako bi trebalo da bude kad bi sve bilo u redu i kad bih radila na normalnom poslu, ali kažu mi da su tad autobusi puni radnih ljudi koji se vraćaju s posla nadrndani, umorni, smrdljivi... Oko sedam je već manja gužva, a od osam pa nadalje opet je autobus pun kao ujutro, samo što su svi mahom čisti, namirisani, lepo obučeni i ima mnogo mladog sveta. Tako sam i juče bila okružena devojkama sa svežom šminkom na licu, svaki karnerić na svom mestu, malo jače su se naparfimisale, ali nema veze...

Uvek se spretno izborim za sedenje jer odmah otvaram knjigu i čitam. I ovaj put sam je otvorila, ali sam pročitala možda dve rečenice, i to nekoliko puta. Pažnju mi je obuzelo nešto drugo. Pored mene je sedela žena obavijena mirisom roštilja (možda radi u nekoj ćevabdžinici na Novaku?), pored mene su stajale tri devojke od kojih su dve imale toliko napumpana usta da je bilo nemoguće ne zagledati se u njih. Naravno, imale su i savršeno ispeglane kose, duboke dekoltee, bleštave šnalice u kosi, fine torbice i firmiranu garderobu, ali onako seljački firmiranu - jeste sve to neko dizajnersko ime, ali sa sve etiketom. Bljak! Međutim, devojke su mlade, vesele, igraju im oči i stalno se nešto smejulje. Dok sam se probijala za mesto, mislila sam da se od mladosti i od radosti zbog izlaska smejulje onako kako to rade sve devojke na svetu (momci to ne umeju), da bih, tek kad sam sela, shvatila da se smeju paru koji je sedeo prekoputa.

A prekoputa je bila devojka u svemu suprotnost njima trima - u farmerkama, jednobojnoj majici bez ikakvih natpisa i etiketa, u baletankama, nenašminkana. Pored nje momak u istom fazonu. Šta je tu toliko smešno? Očigledno su oboje bili drogirani, s tim što je on imao samo onaj staklast pogled, usporene kretnje i sav je bio znojav. Kosa mu se ulepila od znoja. A ona? Sasvim stondirana. Zabacila glavu, kosa joj pala na ramena, žmuri, telo opušteno i zavaljeno kao kod krpene lutke. Njegova ruka je preko njenih ramena, ponekad je pomiluje po licu. Dok smo prelazili most, pokušava da je probudi, pretpostavljam da će uskoro sići. Možda na mostu, možda na Zelenjaku. Međutim, ona ne može da otvori oči. Tu i tamo malo se prene, ali oči ne otvara.

Kad se autobus zaustavio, što od kočenja, što od buke, što od momka, ipak otvara oči. Prelepe. Krupne, crne, sjajne, kao dva grozda. Bože, kako je ova devojka lepa! I odmah me nešto štrecne oko srca kad pomislim da je njena lepota u ovakvom stanju velika mana. Da je manje lepa, možda ne bi bila toliko primetna. Možda se ove tri pripravnice za sponzoruše ne bi toliko kliberile i ne bi imale tako zlobne komentare da im ova devojka ne budi zavist. Žena-pljeskavica pored mene mrmlja: "Jao, majko božja...", a ove napucane sve se više smeju i sve glasnije komentarišu: "Trpaće je ko stigne. Vidi na šta liči."

Utom momak i devojka pokušavaju da se podignu. On je mnogo stabilniji i jači, drži se na nogama. Ona se tetura, umalo mi nije pala u krilo. Momak je drži oko struka i nešto joj šapuće, ali ona opet žmuri. Otvara kapke kao da su od olova i opet ih spušta. Sad se, u pokušaju da se održi na nogama, malo naslonila na jednu od "finih" devojaka, a ona će: "Beži, bre, budalo nadrogirana!" Ubacuje se mlad momak, s podebelim naočarima: "Ćuti ti, budalo! Vidi na šta ti ličiš." Došlo mi je da ovom momku čestitam.

Devojka odvraća potpuno zapanjena: "Molim..."

- Šta moliš, stavila si pičku na usta i misliš da si riba.

Sve tri horski odgovaraju: "Molim..."

- Je l' se ti nekad gledaš u ogledalo?

Narkomanski par već je kod vrata, ceo autobus sluša, na svim licima je neka reakcija: neki odobravaju, neki očekuju tuču, neki bi da se sklone... Vrata se otvaraju na Zelenjaku, par izlazi i pratim ih pogledom. Devojka bi mogla da bude manekenka - vitka, dugih nogu, prelepe kose i lica. On je drži, skoro da je nosi. I dalje joj nešto šapuće.

U autobusu momak s naočarima osipa paljbu po "finim" devojkama, a one se čude, čude, čude...

Zapamtila sam samo: "Ona je sigurno pročitala makar jednu knjigu, a tebi je glavna literatura uputstvo sa šampona." Odgovor je bio glup i prostački da gluplji i prostačkiji ne može biti: "Bubuljičavi idiote s ćoroskopima!" Nisam primetila da momak ima bubuljice.

Izlaze i oni kod Doma omladine. One će, pretpostavljam, u lov na muškarce, a on... u biblioteku sigurno neće u ovo doba.

Sklopila sam knjigu i gledala kroz prljavi prozor autobusa. Žena-pljeskavica izašla je na Pančevcu, verovatno stanuje preko Dunava i čeka novi bus. Kad sam ušla u kuću, pita me najmlađi sin: "Bila si na nekom roštilju?"

22 коментара:

  1. Jedna vožnja je opisala stanje nacije...
    Bravo Miljo na pisaniju!
    A ovo je tužno da tužnije ne može biti..

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne prestajem da mislim na tu lepu devojku od sinoć. Lepota je prokletstvo!

      Избриши
  2. Одговори
    1. Hvala ti, Hana.
      Videla sam na fejsu akciju Hoćemo mirnu Zenicu! - računaj da sam donela buket cveća i da sam prisutna duhom s vama. Došla bih da mi niste tako daleko.

      Избриши
  3. Miljo, slučajno sam naišla na tvoj blog, tražeći nešto sasvim drugo. To mi je vrlo drago, jer sam se uverila da fenomen "serendipity" postoji i na net-u. :)
    Post je lep prikaz o žalosnom stanju u kom se nalazimo i mi, a još više mladi - katastrofa!
    Mislim da nije cinično ako kažem kako vidim situaciju u šesnaestici, i povučem neku paralelu sa stanjem odraslih u državi - devojke napumpanih usana, i ko zna još čega, liče mi na, moglo bi se vrlo pojednostavljeno reći, "dobitnice tranzicije", a nesrećna, lepa i prirodna, nažalost drogirana devojka, (verovatno hipersenzibilna, krhka i slaba), na "gubitnicu tranzicije".
    Ustvari, sa ovakvom mladošću gubitnici smo svi, ako smo potpuno iskreni prema sebi.
    PS
    Retko idem gradskim prevozom, ali kad se to desi, posmatram ljude oko sebe. Može da se napravi odličan uvid u stanje nacije.

    PPS
    Posebno mi je drago što sam kod tebe srela i dve blogokoleginice koje poznajem - zelenavrata i shaputalicu.
    Pozdrav :)


    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. makarone, dobro došla!

      Verujem da je ovaj blog našao tebe, kao što knjige uvek nađu čitaoce, ne obratno. :)

      Drogiranu devojku sve vreme zamišljam sa smeškom - još je lepša. I da, verovatno je hipersenzibilna. Đonove nikada ništa ne dotiče.

      Sviđaju mi se izrazi dobitnica i gubitnica tranzicije.

      Избриши
  4. Odlican tekst, tuzna priča. Lepo joj je rekao ovaj mladic za pussy na ustima.
    Džanki će se skinuti ili umreti, ali glupača će ceo život ostati glupača. Verovatno će naći nekog glupana sa kojim će se razmnožiti.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ne znam više šta da mislim. Nad drogiranom devojkom sam se rastužila, a "cice" me ispunjavaju gađenjem. Neki moji prijatelji imaju sasvim drugačiji stav.

      Избриши
    2. Mnogi imaju drugačiji stav po to pitanju. Mnogo puta sam bio u situaciji da reagujem na mediokritetske osude Sonje Savić i Margite u vezi narkomananije zato što me nervira taj pristup nečijem stvaralaštvu i krajnje je palanački. Mislim, to jeste porok koji uništava čoveka i njegovu porodicu i ta priča jeste tužna, kao i u slučaju devojke u šesnaestici. Svu bedu takvog života opisalu su Hiršl, Irvin Velš, zatim onaj tip u filmu "The Panic in Needle Park" sa Al Paćinom. Ali čini mi se da ljudi pre imaju potrebu da zgaze narkomana ili pobegnu od njega, nego da mu pomognu.Svi su ono u fazonu, nek crkne, ko mu jebe mater, što se drogira. Isto tako mnogi imaju potrebu da prvenstveno diskvalifikuju nekog umetnika kao džankija i alkosa.
      Ja nisam vaš tekst shvatio kao poziv da se opredelim da li sam za "urađenu" devojku ili "cice". Mislim da je mladić u šesnaestici na pravi način reagovao na silikonski fake-straight fašizam i on je heroj večeri. Ostali učesnici, osim autora posta, su manje-više luzeri.

      Избриши
    3. Momak jeste heroj! Jedini je pokazao humanoidne osobine. Ono što sam ja pomislila, on je rekao.

      Marko me je pitao: "A što misliš da su svi narkosi u startu propali?" Zamislila sam se da li sam poslala pogrešnu poruku.

      Naravno, ne radi se o opredeljivanju za jednu ili drugu stranu ili o očekivanju osude ili pohvale... ovo je samo crtica iz života oko nas, naša stvarnost. Nije to ružičasta TV ili "Šišanje" ili Grand parada - ovo smo mi. Kao razlika između holivudske i australijske serije o tinejdžerima.

      Hiršl mi je stalno na pameti, a opet... devojka iz šesnaestice podseća me na biser koji će svinje progutati. I teško mi je zbog toga.

      Избриши
    4. neće ako je biser. mislim da su sonja i magi pogrešile ne zato što su se gudrale, privatna stvar, već što su mislile da mogu da izdrže da budu protiv čitave sredine iz koje su iznikle. rekao je jednom cane "gde su otrovne vode tu su i čudesni izvori." ali cane je tu medju nama, on je uvek bio autsajder koji je zbog toga što je uvek bio i ostao postao neka vrsta mesije. savićka i stefanovićeva su dobrovoljno izbegle na tu poziciju, na kojoj nisu mogle da se održe. doduše savićka je pokušavala da se vrati ali je postala bleda senka onoga što je mogla da bude. magi je već teži slučaj jer je bila talentovanija. jedan nadam se bivši drogoš, inače super dečko, umetnik, mi je jednom rekao "nije stvar samo u tome da imaš talenat, već da umeš da ga nosiš na ramenima."
      možda sam surov, iako mi to nije namera. svakako nisam ljubitelj naknadne pameti. ne sviđa mi se tradicija ove sredine da se heroji slave tek kad padnu. a do tad ih svi guraju na dole. takođe mislim i da je novi talas sfrj do jaja precenjen - najboljih više nema, retki imaju istančan instinkt preživljavanja kao pomenuti cane ili koja, i suviše je tu foliranata koje prevashodno zanima društvena moć, na taj ili ovaj danas način. a ako je neko tada bio prihvatljiv, onda jbg, ispada da je bio suštinski bezopasan - pustimo decu koja neće da porastu da ostanu deca, da ne znaju da se brinu o sebi. ima kod jaspersa ona egzistencijalistička misao o graničnim slučajevima - trenucima života i smrti. sva ta deca gospode drugova i oficirčina u jednoj seljačkoj zemlji (bez pežorativnog prizvuka) nisu imala šanse da budu nešto drugo a da se pri tom i sami ne ugase. moram da priznam da u svemu tome primećujem jedan kompleksaški impuls - a ni umetnost niti bilo šta drugo u trenucima životne neugroženosti nisu vredni života. religijski rečeno, svi su se oni dobrovoljno žrtvovali na oltar besmisla.

      udaljio sam se od teme, a možda i nisam, i veliko je pitanje da li je ovo išta smisleno :)

      Избриши
    5. Smisleno je, i te kako: "ne sviđa mi se tradicija ove sredine da se heroji slave tek kad padnu. a do tad ih svi guraju na dole. takođe mislim i da je novi talas sfrj do jaja precenjen - najboljih više nema, retki imaju istančan instinkt preživljavanja kao pomenuti cane ili koja, i suviše je tu foliranata koje prevashodno zanima društvena moć, na taj ili ovaj danas način. a ako je neko tada bio prihvatljiv, onda jbg, ispada da je bio suštinski bezopasan".

      Избриши
  5. turbofolk drzava,nista cudno,inace super napisano !

    ОдговориИзбриши
  6. Ne znam ko je veci primitivac. Da li sponzoruse, da li "urbani" lik koji vulgarnostima napada devojke (ma kako da su obucene), da li spisateljica, koja je ocigledno,a po sopstvenoj proceni, intelektualno superiornija od svih zajedno, dok su joj po emociji blizi narkomani i verbalni balkanski zlostavljaci.
    Sve u svemu, savrseno se uklopila u jezu gradskog saobracajnog.
    "Siva dekadencija"

    ОдговориИзбриши
  7. odlican isecak iz zivota (cak i da je pure fiction)

    Jedino kao potpuno nov ovde da prismrdim - malkice je sitan font uvek mogu naravno ctrl+++
    ali slike koje ilustruju txt su bas sitne...

    Uzdravlje

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ivane, dobro došli!

      Pure realism!

      Ne znam da li da povećavam font, budući da su mi postovi dugački. :)

      Избриши