субота, 9. април 2011.

Percepcija i recepcija

Sećate se "Guliverovih putovanja"? Dok je živeo među Liliputancima, Guliver je bio ubedljivo najveći, pa i kad se vratio u društvo ljudi svoje veličine, i dalje je imao utisak da mora da pazi kako nekoga ne bi nagazio, govorio je kočijašima da sklone konje u stranu jer on mora da prođe... I dalje se osećao kao div, iako se uopšte nije izdvajao od ostalih. Međutim, to je bio njegov doživljaj sebe.
Tako je i moja pokojna majka, potpuno nesvesna da je s godinama počela da se smanjuje, i dalje mislila da je za glavu viša od mene. Kad god je trebalo spustiti nešto s najviše police, blago bi me odgurnula: "Ma, hajde, molim te, ja ću to. Ne moraš da donosiš ni stolicu, a kamoli merdevine." I onda bi počinjala da se propinje, i dalje uverena da je to očas posla. Bilo bi smešno da mi je nije bilo žao.
"Mama, sad si moje visine." Mora da su joj teško padale ove reči.
Mamina porodica je tako visoka, da se ne zna ko je od koga viši. Najniži ujak bio je visok samo 1,92 metara, koliko i moj najstariji sin. A u mojoj generaciji najviši je Slavko, brat od ujaka, sa okruglo 2,10 m! I naravno da se osećala kao div kad se udala za tatu koji je bio njene visine. Nikad nije nosila visoke potpetice i stekla je manir da hoda malo spuštene glave. Sestra je povukla na mamine, celih 11 cm viša je od mene! I ona se oseća kao div, a počela je da se smanjuje. Ako ja nastavim ovako čvrsto da se držim (povukla sam na tatu), možda se u dogledno vreme i izjednačimo.

To je ništa prema slučajevima nekih mojih poznanica koje i dalje misle da su neznamnijakakve ribe, pa zapadaju u žalosne situacije povremeno. Jednom smo tako sedele u kafiću i neki dečko je stalno gledao u našem pravcu. Dok smo u gimnaziji i kasnije na studijama sedele zajedno, obično smo dobijale piće sa nekoliko okolnih stolova. U ovim godinama mi ne pada na pamet ni da pomislim da neko gleda u mene. Ali, jedna od nas upravo je to pomislila i imala golicave primedbe na račun njegovog zurenja, a dečko nam je na kraju prišao i pitao jednu drugu da li ga se seća - s njenim sinom išao je u osnovnu školu! Takve situacije su mi najodvratnije, kad moram da se stidim umesto nekog drugog. Jednom prilikom sam i ja imala nekog muškarca koji me je pratio u stopu i pričam to drugaricama, a one će usplahireno. "Šta je bilo, je l' te napao?" "Ma kakvi, brinula sam se za bundu, svekrvina je." Pomislila sam da ima nameru da mi skine bundu i utopi je negde, nisam ni pomislila da me prati zato što će da me skrmbeta negde. I da me obeščasti, bože me sačuvaj!
Andrić je u "Travničkoj hronici" na jednom mestu napisao da "ništa nije tužnije od sveta viđenog očima bivše lepotice". Mslm... stvarno... pogodio je kao prstom u oko.
Slično se desilo, ali mnogo simpatičnije, i jednog popodneva u kafiću u centru grada, kad smo sedele nas tri koleginice: dve mlađe, još uvek neudate i ja, žena u drugom braku koja je sasvim završila karijeru u tom smislu. U neko doba dobijemo mi piće za sto "od onog stola tamo". Ove dve moje počnu odmah mahinalno da nameštaju kosu, pa sve tri bacimo pogled u pravcu tog stola. Kad tamo - tri bivše učenice sede isto ovako kao i mi, ali nam mašu i šalju poljupce. Najmlađa od nas prokomentariše: "Od ovih đaka ne može da se živi!" Bilo je drago i njoj što ih vidi, ali bilo bi joj još draže da nam je neki baja poslao piće.

Imam i kolegu kojeg interno i intimno zovem "seljače". Kakvo držanje, kakav stav, koja ambicija! A isprovaljivao se beskonačni broj puta da je - seljače kome praz viri iz dupeta. Imao je intervju sa jednom našom poznatom književnicom i kad se vratio ispričao je kako je fasciniran njenim stanom, da bi završio: "A na kraju mi pokazuje 'sobu za devojku', a ono ceo stan!" Samo je pokazao da nikad u životu nije bio u nekom starom salonskom stanu. Takve ljude treba pustiti da se sami otkrivaju jer im ništa ne vredi što se drže visoko pa svima unaokolo spočitavaju da oni dolaze, da se sklonimo kako nas ne bi pregazili.
Nedavno mi kaže kako ide na koncert "Tap 011". Valjda mi je po faci video da se čudim (a džez, a rokeri, a ta muzika koju on sluša a mi pojma nemamo ni o čemu se radi - ne razumemo mi te visine...), pa je dodao: "Uostalom, to je muzika moje mladosti, kakva god da je. Ne bežim od toga. Tvoji sinovi isto su slušali, svi smo isto slušali." Šta da mu kažem? Da li je smetnuo s uma da mi je najstariji sin muzički kritičar, Muzički, a srednji ima svoju grupu koja veze nema s popom i tim sladunjavim pesmicama. Najmlađi nikad u životu nije ni čuo za "Tap 011". Nemam ništa protiv takve muzike, ni protiv koje muzike, ali otkud njemu pravo da moju decu svrstava u svoje folirantsko okruženje? Ništa mu nisam rekla. A i šta bih? Da mu kažem kako smo dva sveta, u stvari tri jer je jedan između nas? Inače, on je vrlo "blagonaklon" prema "seljacima", "sve to on razume" i "nije mu teško da razgovara s 'tim' svetom"...

U Egiptu sam bila jedina koja je žarko želela da joj se neko obrati na ruskom, jer je toliko ruskih turista da na recepcijama, u radnjama, restoranima, kafeima... najmanje jedan čovek govori ruski. "Naši" su se strašno nervirali kad im se Egipćani obrate na tom jeziku pa moraju da objašnjavaju kako su iz Beograda (hmm), Srbije (hmmm), ma Jugoslavije (a, to!) i veze nemaju s Rusima. Mislim da sam bila jedina kojoj se niko nikad nije obratio na ruskom već - na italijanskom! Čak i kad otvorim usta pa počnem da parlam ruski, oni mi odgovore - na italijanskom. A stvarno super govorim ruski! Jedino sam se među Rusima osećala ruski i s Rusima govorila normalan ruski.
Pih! Nisam imala dobru percepciju. Valjda sam zamišljala da sam kao one mlađane i lepe (doduše razularene i vrlo često nepristojne) Ruskinje.

26 коментара:

  1. Italijani neće da pričaju drugi jezik, pa makar još šest jezika znali pored svog. :) Meni se najviše sviđa kad se negde dohvatim mikrofona s ubeđenjem da to što arlaučem super zvuči, pa ne mogu ni da mi otmu mikrofon. :)))

    ОдговориИзбриши
  2. Da, čudo je ta percepcija. Mene neke drugarice kritikuju što sebe u svojim postovima nazivam - tetka Amarilis, kao pišem o sebi kao da sam mnogo matora (što je u stvari istina, ako smo realni). To mi je uglavnom, kao što si rekla, tužno, jasno stavljam do znanja koliko imam godina, to je tako zar ne. I lepo je, nemam ništa protiv, znaš već, kad porastem da budem Helen Miren :-)

    ОдговориИзбриши
  3. Ne znam za Italijane, ali znam za Francuze - oni stvarno i dalje misle da su nešto - i oni imaju pogrešnu percepciju sebe.
    Taj ko ti je rekao da arlaučeš, grdno se vara - samo se provodiš. :)

    Amarilis, mene je tebi privuklo upravo to "tetka". Videla sam na nekom komentaru, pa sam ti otišla na blog... i ostala tamo. Je l' smem i ja da budem Helen Miren, u stvari Elena Mironova? :)

    ОдговориИзбриши
  4. Eh, ruska dušice, još pitaš :-), ono kad budemo krenule na planinarenje, to si mi beš obećala!

    ОдговориИзбриши
  5. Занимљиве причице... Кад се сетим колико сам ја пута испао сељаче, боље да не говорим. А све јер сам имао погрешну перцепцију.

    Зато сада више волим да се повучем, ћутим и пратим шта се дешава. Тако боље учим :)

    ОдговориИзбриши
  6. tap 011 je s ove vremenske distance zanimljiv fenomen, ali deca (bar neka među njima :)) ti više vole tapire, njihovu smisleniju preteču http://www.youtube.com/watch?v=9YZLcsZW_LU

    ОдговориИзбриши
  7. Amarilis, obećala, nego šta! :)

    ToMCaa, niko od nas nije pošteđen ispala, ali ne drži svako tako visoko dignutu glavu.

    maare, jeste smislenija preteča.

    ОдговориИзбриши
  8. OVO NIJE KOMENTAR,VEC POZDRAV-NISAM MOGAO DA SE SETIM PREZIMENA,ALI U SKLOPU SA FOTOGRAFIJOM TO SI BAS TI!!!DIVNOOOOOOOOOOOOOOOO!!!ALI NIJE DIVNO STO U KRAGUJEVCU NEMA NI TEBE NI MNOGIH DIVNIH LJUDI,DOSAO JE NEKAKAV SLJAM KOJI GUSI SVE ZIVO.SECAM TE SE UVEK KADA PRODJEM PORED PIVARE,PANTINE KUCE,PRODORA...I,NARAVNO,DOMA OMLADINE.SAMO SECANJA I GUSTA NOSTALGIJA. DJUZLA

    ОдговориИзбриши
  9. ĐUZLA, dobro došao!!! Nisam te videla sto godina!
    Šta ću, lokal-patriota sam, najviše se obradujem Kragujevčanima. :)

    ОдговориИзбриши
  10. PA EVO I STO PRVE!DA ZNAS SAMO KOLIKO JE U KG-U MALO KRAGUJEVCANA,SVE BIH VAS VRATIO IZ BG-A,OVO OVDE JE UZAS.EJ,ULAZIO SAM U "PRODOR",TAMO JE NEKAKAV RESTORAN,DODJE TI SAMO DA PLACES.DOBIO SAM KLINCA,VASILIJA,U CVETU STAROSTI,U 45-TOJ,TO JE JEDINO PAMETNO STO IMAM DA NAPISEM. DJUZLA

    ОдговориИзбриши
  11. Kako si lepo ime dao sinu! :)
    Bila sam u Kragujevcu u utorak - tužno je što idem uglavnom zbog groblja, ali sam uspela da se vidim sa Ljubom, Vesnom, Nenom... Valjda me lupi nostalgija pa mi je sve lepo: najbolji burek, najlepši ljudi, najvitalniji preduzetnici...
    I gradi se na sve strane, što je velika promena u odnosu na prethodne dve decenije.

    ОдговориИзбриши
  12. AH DA,PROSLE GODINE U SCENTRU GLEDAO/SLUSAO SAM BENSONA KOGA SAM SANJAO 35 GODINA I BILO JE MNOGO LEPO,BAS KAO NEKADA. Are we really happy here
    With this lonely game we play
    Looking for words to say?
    Searching
    But not finding understanding anyway
    We're lost in a mas--masquerade

    Both afraid to say
    We're just too far away
    From being close together from the start
    We tried to talk it over
    But the words got in the way
    We're lost inside this lonely game we play

    Thoughts of leaving disappear
    Ev'ry time I see your eyes
    No matter how hard I try
    To understand the reasons
    That we carry on this way
    We're lost in this masquerade

    Both afraid to say
    We're just too far away
    From being close together from the start
    We tried to talk it over
    But the words got in the way
    We're lost inside this lonely game we play

    Thoughts of leaving disappear
    Ev'ry time I see your eyes
    No matter how hard I try
    To understand the reasons
    That we carry on this way
    We're lost in this masquerade

    ОдговориИзбриши
  13. I OVO GORE JE OD MENE-IME JE DAO KUM,IMAM KUMSTVO STARO 200(!) GODINA,A BIO SAM U MANASTIRU OSTROG PRE 12-AK GODINA,PA SIN SASVIM NAMERNO NOSI SVECEVO IME.OSTROG JE POSEBNA PRICA,NE ZNAM KOLIKO SAM TI DOSADAN,ALI NEKOM DRUGOM PRILIKOM BICU OPSIRNIJI AKO TE TO UOPSTE ZANIMA . DJUZLA

    ОдговориИзбриши
  14. Mene grdU zbog moje percepcije, kazu da preterujem i da se tetkisem.
    Kako da se nosim i ponasam k`o devojce kad to nisam.
    O tapicima i ostalim ostalama, ne bih:))))
    Neka bre radi sta hoce ali neka ne pametuje majku mu!

    ОдговориИзбриши
  15. To i ja kažem - nek ne pametuju, a nek rade šta god hoće. :)

    ОдговориИзбриши
  16. Уживао сам читајући овај текст, али мислим да сте мало престроги у критици свог колеге. Заправо, не могу да судим о њему (јер га не познајем), али мислим је можда заиста са правом изнео констатацију о величини "собе за девојку".

    ОдговориИзбриши
  17. Hvala ti, Stefane, ali soba za devojku i jeste stan, jednosoban ili garsonjera - iza kuhinje. U njemu su nekada stanovale devojke koje rade u kući. U redu je da kolega ne zna šta je to, ali njegove ranije priče o stanovima u kojima je bio... govore da nije bio ni u jednom starom, salonskom stanu predratnog Beograda. To mi smeta, što se pravi da zna stvari o kojima pojma nema. To je tek detaljčić, imao je mnogo gore ispale.

    ОдговориИзбриши
  18. U jednom takvom stanu, u stvari sobi za devojku, stanovala sam izvesno vreme. Sa celom porodicom.

    ОдговориИзбриши
  19. Хвала на објашњењу, сада ми је и ваша критика јаснија :)

    ОдговориИзбриши
  20. ajoj, mene nikad nisu castili picem sa susednog stola :( mozda zato sto ja narucim pre nego sto popijem i ono prvo

    ОдговориИзбриши
  21. Slazem se sa Stefanom da ste prestogi prema kolegi, na momente, cini se i ostrasceni. Ne vidim nista lose u tome sto covek nije znao koliko je velika ta soba, evo i ja nikad nisam bila u salonskom stanu, pa sta? Da li treba da se stidim toga sto nisam kao vi zivela na tako malo prostoru? Nemojte pogresno da me razumete, ali, bila sam na koncertu u Areni sa jos 10.000 ljudi, slusala sam tu muziku u osmom razredu i mislim da nije u redu da sve nas nazivate folirantima.
    Pozdrav.
    Sonja

    ОдговориИзбриши
  22. Sonja, dobro došla!
    Ne radi se o tome da mu neko zamera što nije bio ili živeo u salonskom stanu ili njegovom delu, već što je pričao sasvim druge priče pre toga - mislila sam da je to za njega kao dobar dan.
    A što se tiče muzike, nije on folirant što sluša tu muziku, već što po ceo dan priča kako prezire "sladunjavi pop" i kako je "džez zakon", a onda se na delu pokaže da baš i nije tako. I kad ga uhvatiš u foliranju, onda to prebaci na "moju decu", ali eto, i "on radi isto što i ostali smrtnici".
    Ne radi se o tome šta radi, nego što to nije u skladu s onim što priča. Zar to nije folirantski?

    ОдговориИзбриши
  23. Hvala, bolje vas nasla.
    Mislim da nije u redu da pisem o coveku kojeg nisam upoznala i o kojem nista ne znam, jer, ipak, u ovom slucaju svi mi na blogu cujemo samo jednu stranu, vasu. Mada, kao sveze diplomirani psiholog mogu da kazem da sam iz vaseg teksta svakako mogla da zakljucim da je covek bio iskren. Ako je rec o inteligentnoj osobi, malo je suludo da bi se tek tako ispaljivao pred svima. Opet, ako to nije, onda sam, kao neko ko prati vase tekstove, pomalo razocarana da ste uopste mogli da se druzite sa takvim covekom. Pogotovo, sto ste naglasili da vas dele svetovi...
    Do sledeceg teksta, pozdrav.

    ОдговориИзбриши
  24. Sonja, sveže si diplomirani psiholog - kad počneš da radiš, bićeš u kolektivu u kome će ti se neko sviđati manje, neko više, a neko ti se uopšte neće svideti. Bez obzira na to, sa svima ćeš se "družiti" jer kakva-takva komunikacija mora da postoji.
    Ovaj kolega nije glup, bar po mom mišljenju, i relativno dobro radi svoj posao, ali - veliki je folirant. Naravno, viđala sam i mnogo veće u svom dugom životu, ali njega srećem svaki dan, pa mi je nekako "najbliži".
    Možda sam delovala grubo u vezi s njim, mada mislim da je to pre posledica oštrog jezika nego nečeg drugog. :)

    ОдговориИзбриши