субота, 27. новембар 2010.

Brojevi, a nije matematika

Često se u receptima pitate da li su vam potrebna dva jaja ili dva jajeta. Naravno, potrebna su vam dva jajeta. Zabuna nastaje kad, rukovođeni istom logikom, naletite na pet jaja i nasmejete se kako je autor recepta nepismen, pa ga u sebi ispravite: "Svašta, valjda je za ovaj krem potrebno pet jajeta!" Međutim, grešite. Potrebno vam je dva jajeta i pet jaja. Sad ste već iznervirani i žalite što se niste rodili kao Englez pa da normalno pričate engleski u kome nema takvih sitnih začkoljica. Ako biste malo bolje razmislili, shvatili biste da nije reč ni o kakvom bezveznom komplikovanju tek komplikovanja radi, već objašnjenje ima i lingvističko i istorijsko opravdanje koje leži u prirodi jezika. I ne samo našeg, već i svih ostalih slovenskih jezika. Naime, za broj jedan važe jedna pravila, za brojeve dva, tri i četiri druga, a od broja pet pa nadalje - treća.

U gimnaziji smo učili o nekom plemenu sa Papua Nove Gvineje koje ovako broji: jedan, dva, mnogo. Po tome je tri isto što i 103, sve je to veće od dva, naime - mnogo je. Kod Starih Slovena taj "granični broj" bio je 40. Pokojniku se daje pomen posle 40 dana jer se smatralo da tek tada konačno napušta ovaj svet i duhom a ne samo telom; deci do 40 dana ne ide se u goste; do 40. dana su u stara vremena krštavali decu... Da li iz tog razloga ili je nešto drugo posredi, tek - stara mera kod svih Slovena, oka - sadrži 40 nečega. Na primer, oka meda bila je 40 drvenih čašica sa dugom drškom, oka soli je 40 rjumočki (veličine rakijske čašice)...
Rusi i dan danas imaju broj 40 kao granični, poput naših, u stvari latinskih, 100. Dok mi govorimo: stoput sam ti rekao, pre sto godina, sto puta sam išao i sto puta se vraćao... dotle Rusi koriste iste izraze, samo sa - 40. Oni nešto kažu 40 puta, po 40 puta nekud idu i vraćaju se, jedino za vreme ponekad izbegnu broj 40. Kako 40 godina baš i nije neka davna prošlost, onda koriste: pre 40 puta 40 godina... Na ruskom se 40 kaže: sorak, dok su nam svi ostali brojevi manje-više isti.
Obzirom da smo u srpskom jeziku izgubili magiju broja 40 i pretvorili ga u dvocifren broj kao i svaki drugi, zadržaćemo se na prvoj desetici, a tu je izgleda nekadašnju ulogu broja 40 preuzeo broj četiri. Na neki način, i on je granični broj.
Jedan (1) se uvek odnosi na jedninu i za njega važe pravila kao i za svaku drugu imensku reč - menja se po rodu i padežu (po broju se ne menja jer nikako ne može da bude množina). Na primer: jedno jaje, jedan mesec, jedan limun, jedna pomorandža, jedna soba, jedna žena... jednog jajeta, jednom jajetu...
Na dva (2), tri (3) i četiri (4) odnose se druga pravila, to je već množina:
dva, tri, četiri jajeta,
dva, tri, četiri meseca,
dva, tri, četiri limuna,
dve, tri, četiri pomorandže,
dve, tri, četiri sobe,
dve, tri, četiri žene...
Od broja pet (5) pa nadalje važe treća pravila:
pet, šest, sedam... jaja,
pet, šest, sedam... meseci,
pet, šest, sedam... limunova,
pet, šest, sedam... pomorandži,
pet, šest, sedam...  soba,
pet, šest, sedam... žena...

Brojevi od jedan do deset (u stvari do 11), pišu se slovima po pravopisu, a iznad deset mogu da se koriste i cifre. Izuzetak su merne jedinice. Na primer: jedan čovek, ali 1 kg hleba.

Kad se pišu redni brojevi, jedino ispravno je da se posle cifre stavi tačka, nikako neke crtice i padežni nastavci. Na primer: Koncert je održan 30. decembra (a ne 30-og decembra).

Kako u pravopisu srpskog jezika nije dozvoljena upotreba tačke u kombinaciji sa drugim interpunkcijskim znakom ili grafičkom oznakom, iako imate redni broj a posle njega na primer ide zarez, onda tačku izostavljate: Kocert je održan 30, pred samu Novu godinu (podrazumeva se da ćete pročitati: tridesetog). Isto ćete učiniti i sa godinama u zagradi: Autor Rata i mira je Lav Nikolajevič Tolstoj (1828-1910), jedan od najvećih svetskih književnika.

Kad hoćete ciframa da naglasite neki vremenski period, onda to činite na dva načina:
23. novembra - 21. decembra (čita se: od 21. novembra do 21. decembra);
23. novembar - 21. decembar (čita se: 23. novembar na 21. decembar).

Kod višečlanih rednih brojeva samo poslednji broj menjate po padežu: 1856. se čita - hiljadu osamsto pedeset šesti, a nekada se svaki broj menjao, pa je to izgledalo ovako: hiljaditi osamstoti pedeseti šesti. Bolje su ove redukovane varijante, zar ne?

Što se rodova u sprezi s brojevima tiče, samo na prvi pogled deluje komplikovano:
za ženski rod koriste se osnovni, odnosno glavni brojevi - jedna žena; dve, tri četiri žene; pet, šest, sedam... žena;
za srednji rod takođe se koriste osnovni brojevi - jedno sunce; dva, tri, četiri sunca; pet, šest, sedam... sunaca;
za muški rod koristi se osnovni broj za jedan - jedan muškarac; a za sve ostale varijante tu su brojne imenice - dvojica, trojica, četvorica, ali i petorica, šestorica, sedmorica... muškaraca;
kad je društvo mešovitih polova (broj jedan otpada, radi se o množini), koristimo zbirne brojeve - dvoje, troje, četvoro, ali i petoro, šestoro, sedmoro... ljudi.

Uvek gledate samo poslednji broj, pa je tako 21 mesec; 22, 23, 24 meseca; 25, 26, 27... meseci.

Danas sam se susrela u lekturi sa primerom koji bi mogao da bude nedoumica. Tekst je o seoskom turizmu, i na toj planini na raznim stranama gostima se nudi smeštaj u vajatima. Prva "nedoumna" rečenica: Gostima su na raspolaganju dva vajata; a malo dalje sledi: Gostima je na raspolaganju šest vajata. U drugoj rečenici, s obzirom na to da se radi o broju šest, očekivali bismo množinu koju bi pratilo su, međutim imamo jedninu - je. Akcenat u ovoj rečenici je na broju šest, pa ga prati jednina; dok je u prvoj na vajatima, pa ih prati množina.

Vrlo kratko i o brojevima u okviru stilskih figura koje se specifično odnose na narodnu poeziju, takozvanim "stalnim brojevima":
tri (3): sveto trojstvo ("pak da pišem tri godine dana...", imao otac tri sina (trebalo bi trojicu sinova, ali da ne cepidlačimo), sve se desi iz trećeg pokušaja, kaže se: treća sreća, suva drenovina od tri godine); 
sedam (7): Snežana i sedam patuljaka, "preko sedam mora i sedam gora", čizme od sedam milja, kad je neko srećan - na sedmom je nebu; 
devet (9): devet Jugovića, devet godina ropstva mnogih uskoka, Zlatna jabuka i devet paunica...

Kako je Čarolija pomenula ovde šta je sve dovodi do ludila, silno sam se obradovala kad sam saznala da još nekog nerviraju nepismeni plakati, bilbordi... Čak i kad ubodu sva slova sloganosastavljači, pogreše u pisanju brojeva. Trudim se da ne gledam najave sajmova jer je u njima obavezno obaveštenje od kog do kog datuma traje sajam. Stvarno se ne sećam kad su napisali kako treba.
Ni nagradne igre nisu ništa bolje: umesto osvoj piše osvoji (prvo je imperativ, a drugo oblik i za prezent i za aorist), pa sam u dilemi da li je tu reč o nekom koji tek što je osvojio nagradu... zašto onda i dalje treba da igra... o čemu se tu u stvari radi?

64 коментара:

  1. miljo, da nije ispravno "PapuE Nove Gvineje"? :)

    elem, čitao sam pre izvesnog vremena o nekom indijanskom plemenu koji za svakodnevnu upotrebu koristi udubljenja između prstiju na rukama, pa im je osam glavni broj.
    dragi su mi i stari sumeri zbog seksagesimalnog pozicionog brojnog sistema (60 umesto 10): njima dugujemo računanje vremena (a čini mi se i stepene pri merenju uglova).

    ОдговориИзбриши
  2. Divno, predivno, nemam šta drugo da kažem, hvala na prelepom postu, odoh da čitam ponovo.

    ОдговориИзбриши
  3. Bravo, Marko, PapuE Nove Gvineje!
    Starim Sumerima dugujemo i tuce i pola tuceta kao meru.

    Amarilis, hvala ti - ovakve priče su iz tvog arsenala. :)

    ОдговориИзбриши
  4. Dugo sam mislio da je naš pravopis posebno komplikovan. Imao sam čak i neku teoriju da je to posledica suviše brojnih i raznorodnih uticaja koje je trebalo nekako "na silu" sjediniti i kodifikovati. Najgore je što to za posledicu ima da je ogromna većina naroda praktično nepismena, a ta činjenica celu ideju prilično komprimituje. Ako je jezik "vlasništvo" malobrojnih - u čemu je poenta? Nije mi mnogo pomoglo ni to što sam nedavno otkrio da je vrlo slična (ako ne i gora) situacija npr. u Francuskoj. I tamo većina gradjana ne zna kako se pravilno pišu osnovne reči. Izgleda da jezici masovno izmiču kontroli...

    ОдговориИзбриши
  5. Ne slažem se s tobom da jezici izmiču kontroli, već je problem u tome što naša deca nisu išla u školu i nisu suštinski obrazovana. Dobiju diplomu, ali to ostane samo parče papira. Mnogo je korupcije, mnogo časova je izgubljeno, uči se na brzinu (instant-učenje), TV je glavni vaspitač... Generacije od 18 do 35 godina uskraćene su u svakom pogledu obrazovanja, ali je još žalosnije što su to generacije koje treba da uče ove koje dolaze posle njih. Koliko smo se poseljačili i koliko smo bedni upravo se na ovom polju najbolje vidi. Nikad nije bilo ovoliko nepismenih!
    U Francuskoj u poslednje tri decenije pokušavaju da promene prosvetni sistem, i kako to rade polovično i s mnogo lutanja, rezultat koji imaju jednostavno je neminovan.
    U Brazilu je prošlog leta uveden telefon poput javne službe (u statusu je Hitne pomoći, vatrogasaca, milicije...) na koji se javiš i pitaš kako se šta piše. To leto je bilo probno, ali kako su se telefoni usijali, služba je o(p)stala. Njihov problem je što ne idu u školu, mnogo je skupo obrazovati se. Dok se mali Brazilci i ne upišu u školu, naši se upišu, ali nemaju časove.

    ОдговориИзбриши
  6. I još nešto: srpski jezik pripada grupi slovenskih jezika, ima neke svoje zakonitosti koje su zajedničke svim jezicima iz grupe. Nažalost, mi hoćemo da nakalemimo osobenosti drugih jezika iz drugih jezičkih grupa koje se u prirodu našeg jezika ne uklapaju. Tako dobijemo pile koje nosi brushalter! Ili je možda bolja: Videla žaba da konja potkivaju, pa i ona digla nogu? Ili: Da baba ima onu stvar, bila bi deda?
    Zato mnogi "odistinski" i ne osećaju svoj maternji jezik, što je neophodno da bi se izgradila solidna verbalna kultura i nadgradila leksika.

    ОдговориИзбриши
  7. Vidiš, nikad nisam nešto posebno volio gramatiku i pravopis. Mene je od nepismenosti bukvalno spasila žeđ za čitanjem knjiga, koje sam bukvalno "gutao". E sad, kad čovjek mnogo čita, nekako i nesvjesno nauči kako šta treba da se kaže, čak i kad ne zna kako glasi konkretno pravilo.

    ОдговориИзбриши
  8. Poučno! Nisam znala ovo za "Osvoj". Doduše, nikad nisam pročitala da je neko napisao "Osvoj!" Nekako mi to neprirodno, verovatno bih i sama napisala "Osvoji". A kako stoje stvari sa "Osvojte nagradu" ili "Osvojite nagradu"?

    ОдговориИзбриши
  9. Odličan tekst, Miljo!
    Mogla bi češće da se posvećuješ jezičkim temama. Ono što si rekla u svoja poslednja dva komentara, trebalo bi da razviješ u post :)

    (proveri: ispravno je "s obzirom", a ne "obzirom"? :))

    ОдговориИзбриши
  10. Moja ćerka nedeljama uči u školi o "funkcijama reči u rečenici" - sasvim nelogično uče o tome pre nego što su se uopšte sreli sa padežima (koji se intenzivno spominju u definicijama). Lud zbunjenog... Ko još može da nauči da se lepo izražava ili da piše bubajući definicije? Čini mi se da Brazlski model ima nekih kKRUPNIH prednosti u odnosu na naš...

    A za Babu sam čuo bolji štos: "Da baba ima mitraljez bila bi Prle" - eto, i u rijaliti šou može nešto "korisno" da se pokupi...

    ОдговориИзбриши
  11. Mogla bi ti češće da pišeš na ovu temu. Korisna je. Pogotovo za ovakve kao što sam ja koji su se poslednji put "ozbiljno" bavili gramatikom u srednjoj školi.
    Ja ne shvatam tvoj komentar o nakalemljivanju drugih jezičkih grupa u maternji jezik. Šta je "neprirodno" u rečenici: "Da baba ima onu stvar, bila bi deda." Jedino što vidim je da "ono" treba da se zameni konkretnom imenicom. Da li grešim?

    ОдговориИзбриши
  12. Milko, najbolje učenje pravopisa i gramatike upravo je preko čitanja. Nažalost, sad su i knjige počele da se štampaju sa užasnim greškama, pa se pitam da li je i ovaj najbolji način ostao dobar.

    Jungle, osvoj ti deluje čudno samo zato što se stalno susrećeš sa: osvoji nagradu! Jedni od drugih prepisuju i na kraju se izgubi osećaj, pa pravilan oblik deluje bezveze. Naravno: Osvojte nagradu! Ti si je kod mene već osvojila. :)

    Branislava, provereno:
    obzirom da + glagol (Obzirom da smo dugo putovali, potreban nam je odmor);
    s obzirom na + imenska reč (S obzirom na krizu, odrekli smo se luksuznih stvari).
    Kako ljudi često imaju nedoumicu šta ide s glagolom a šta s imenskom reči, koriste treću, takođe pravilnu varijantu, ali vrlo rogobatnu: s obzirom na to da + šta god hoćeš.
    Ovo je 14. post o jeziku na ovom blogu. Kad sam napravila blog, imala sam ideju da pišem samo o jeziku i književnosti, ali eto...

    Miodraže, brazilski model mi se mnooogooo dopada. Kad bi ga uveli kod nas, volontirala bih vrlo rado.
    Brazilce je očigledno muka naterala da uvedu broj za pravopis.

    Zverčice, jesi đavolak! :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. e pa vidiš, pravilna je samo treća varijanta: s obzirom na to da ili s obzirom na to što...
      Sve ostalo što si navela je PROVERENO nepravilno!

      Избриши
    2. Proveravala i ja na merodavnim mestima - na jednom mestu pravilno je ovo što sam ja napisala, a na tri ovo što ste vi. Naravno, daću Vam za pravo. Zato i odgovaram, iako ste anonimni.
      Hvala.

      Избриши
  13. "Potrebno vam je dva jajeta....."Zasto nije "potrebna su vam dva jajeta"?

    ОдговориИзбриши
  14. Može i jedno i drugo.
    Prvi oblik (potrebno vam je) obično se koristi za nabrajanje, što često srećemo u receptima, a drugi (potrebna su vam) kad se ograničimo samo na taj podatak: da su nam potrebna dva jajeta.

    ОдговориИзбриши
  15. Hvala! Da li to znaci da je ispravno reci "u prvi luk (misli se na gol)upucene su 122 lopte", "odbranjena su 33 gola"?

    ОдговориИзбриши
  16. Nisam znala da se reč luk koristi kao sinonim za gol ili deo gola.
    Ispravno je.

    ОдговориИзбриши
  17. Da,radi se o strucnom tekstu iz oblasti sporta. Razmatra se uspesnost odbrane gola, te je povrsina gola podeljena na delove, odn. lukove. Hvala na odgovoru.

    ОдговориИзбриши
  18. Odličan post kao i uvek. Tako lepo to objasniš kroz primere, da svako može da zapamti kako treba. :)

    ОдговориИзбриши
  19. Баш сам пре пар дана једној колегиници (Русинки) објашњавао када се (уз бројеве) користи именица "бода" а када "бодова". А што се тиче писања редних бројева- људи ми заиста (заиста!) нису јасни! Зашто компликују тим цртицама кад је тако просто. Јуче сам видео у граду једну рекламу: Свака 5-та кафа бесплатна! Мислим ?!?! ?!

    ОдговориИзбриши
  20. Charolija, ovo je najveći kompliment - da je sve jasno! Hvala ti. :)

    Stefane, bod se menja isto kao i limun, gol, zrak... Lepo si objasnio koleginici, sigurna sam.
    Ima i gore od 5-te (što bi se čitalo: peTTe), kad napišu 5.-e! Mislim?!?!

    ОдговориИзбриши
  21. Хвала на супер посту, може доста да се научи. Верујем да ја много грешим што се правописа тиче, никада ме граматика као малог није занимала, али последњих година се поправљам полако, док сам данас баш заинтересован за сва та правила, и тежим да научим што боље све то...

    ОдговориИзбриши
  22. Ovo je odličan post. :) Ne znajući za Vas, juče sam popodne imao raspravu baš o ovoj temi sa bratom, i na kraju obojica nismo bili u pravu. :) Fasciniran sam takođe slučajnošću pronalaska Vašeg bloga i ove teme u momentu kada sam intenzivno razmišljao o tome. :)
    Veoma mi je stalo i do gramatike i do pravopisa, ali i sam često imam dileme jer sam urednik i bloga i jednog velikog sajta. Moji saradnici se često ljute kad god ih ispravljam, ali vremenom će shvatiti da je to sve u svrhu dobre namere i negovanja našeg jezika i naših pisama. Nastaviću da Vas pratim. ;)
    Lep pozdrav! ;)

    ОдговориИзбриши
  23. Cobbe, dobro došli na blog! I hvala vam na lepim rečima.
    Baš me zanima oko koje ste nedoumice imali raspravu s bratom.

    ОдговориИзбриши
  24. Hvala na dobrodošlici. ;)
    Nedoumice su se ticale upravo teme u Vašem tekstu - zašto sam pojeo 3 jajeta, a kupio 10 jaja. :) I onda odjednom, čitajući Stefanov blog koji redovno pratim, odlučim da posetim listu blogova koje on prati, i tako naiđem na Vaš. :)
    Ja bih Vas zamolio da u nekom narednom postu date neke odrednice korišćenja znakova interpunkcije. Konkretno, kada su u pitanju nezavisno-složene i zavisno-složene rečenice, sa kojim veznicima ide zarez, uz koje veznike zarez nije potreban i sl.
    Često viđam u raznim tekstovima da se ispred odnosnog veznika "koji", uzročnog veznika "jer", sastavnog veznika "i" stavlja zarez, dok isped suprotnog veznika "a" sve češće ne postoji zarez, iako su mene godinama učili suprotno, a i sam sam to istraživao.
    Mislim da postoji prilična konfuzija u tome i da je dato previše umetničke slobode u korišćenju znakova interpunkcije. Da li je to tako i da li bi trebalo pomenute znakove koristiti više po smislu?

    ОдговориИзбриши
  25. Upravo ste mi dali temu za jedan od narednih postova. Obradiću zarez, na primer. Obično pišem vikendom.
    Nažalost, u našem jeziku postoji prilična sloboda u vezi sa interpunkcijom (pogotovo ako je reč o autorskom tekstu), ali postoje i pravila koja ne bi trebalo da se krše. Recimo, iako možete maltene svuda da stavite zarez (i da to opravdate "umetničkom slobodom"), postoji sedam pravila koja propisuju kad je zarez obavezan.
    O tom potom.

    ОдговориИзбриши
  26. Molim vas izvor za podatak da je "obzirom" ispravno. Kod Klajna stoji " Obzirom na..., obzirom da... pogrešno, treba s obzirom (v.to). V i bez obzira. "

    ОдговориИзбриши
  27. Odgovorila sam u komentarima na post Kao i svaki štreber, uredno se javljam na prozivku.

    ОдговориИзбриши
  28. U nedoumici sam kako se pise rec "internet", velikim ili malim pocetnim slovom. Molim Vas, ako ste u prilici, da me posavetujete.

    Hvala!

    ОдговориИзбриши
  29. Kad se tek pojavio, internet se pisao velikim slovom jer se pre svega mislilo na kompaniju. Na primer, i žilet se nekada pisao velikim slovom, margarin, kaladont... Sada se sve te reči pišu malim slovom, baš kao i internet.
    "U svesti korisnika internet je prestao da znači ime kompanije i zato je ispravno pisanje malim početnim slovom". Novi Pravopis MS, t. 63 (napomena), str. 66.

    ОдговориИзбриши
  30. Tako sam i mislila. Hvala!

    ОдговориИзбриши
  31. sad sam naisla na vas blog i bas mi je drago :)
    imam dve dileme:
    sve cesce srecem da ljudi pisu ćerka umesto kćerka, a meni ono prvo deluje nepravilno.

    druga dilema: da li je ispravno reci pet deteta/dece? cudno mi zvuci, pre bih rekla petoro dece (mesoviti pol, pet cura, petoro decaka), ali u skoli radimo neki strucni tekst i nastavnik insistira na "pet dece".

    ОдговориИзбриши
  32. Majo, dobro došla!
    Povodom prve dileme: pravilno je i kćer i kćerka i ćerka. U novinama, koje odlikuje publicistički stil, najčešće ćete naići na ćerku, i to je sasvim u redu.
    Povodom druge dileme: nikako ne može da bude pet dece, već samo petoro dece (s obzirom na to da ne znamo njihov pol). Inače - pet devojčica i petorica dečaka.

    ОдговориИзбриши
  33. hvala lepo na brzom odgovoru!
    imam jos nekoliko pitanja koje Vama sigurno ne predstavljaju problem, a meni bi bile od velike pomoci:

    sta je pravilno: trebalo ti je tri dana da shvatis.... ili: trebala su ti tri dana..

    slicno: dvadeset mladica koraca ulicom ili koracaju?

    i poslednje: prevodimo neki tekst sa poljskog i ne znam kako se nesto kaze. da li u srpskom jeziku postoji konkretan naziv za tzv. "zajednicku terasu/balkon" tj. za onaj kao hodnik/prolaz sa unutrasnje strane stambenih zgrada starijih konstrukcija sa kojeg se otvaraju ulazna vrata u zasebne stanove, pa se tim 'hodnicima' moze setati ljudima ispred prozora... ili viriti u sobe. :)

    ОдговориИзбриши
  34. Bilo ti je potrebno tri dana da shvatiš.
    U principu, ovaj etički dativ (Trebalo TI je...) nije pogrešan, ali kako je rečenica "presečena" priloškom odredbom za količinu (tri dana), bolje je ovako.

    Za sve sintagme s brojevima u kojima je broj veći od pet, broj je glavna reč sintagme i onda se sve ostalo kongruira po njemu, pa će tako biti: dvadeset mladića korača, mada je bolje: dvadesetorica mladića koračaju.
    Međutim: četvorica mladića koračaju ili, ako baš insistirate da ne bude brojna imenica već broj: četiri mladića koračaju.
    Bolji primer je: Četiri sobe su kupljene, a pet soba je kupljeno.

    Stanovala sam u jednom takvom stanu. :)
    Nažalost, ne znam da li je izraz pravilan, ali mi smo koristili - ulaz s "unutrašnje terase".
    Možda će ti od pomoći za takve stvari biti Moskovljevićev rečnik, nadam se da ga imaš.

    ОдговориИзбриши
  35. hvala Vam puno! :) nazalost, nemam taj recnik, al' imam jos jedno pitanje (nadam se poslednje :)) koje bih volela da mi razresite.
    da li dobro shvatam upotrebu glagola trebati:
    imenica + TREBA da + prezent. znaci, bezlicni oblik, a u svim ostalim situacijama, glagol se ponasa normalno?

    da li je pravilno npr. trebao sam (vise da radim), vi biste trebali, one nisu trebale, ne trebaju im igracke, nisam nista trebala da kazem, itd.

    ОдговориИзбриши
  36. Postoje samo dva oblika tog glagola: treba (3. lice jednine, prezent) i trebalo bi (3. lice jednine, potencijal) - bezličan je.

    Primeri: trebalo je više da radim...,
    ti bi trebalo više da radiš...,
    on bi trebalo više da radi...,
    mi bi trebalo više da radimo...,
    vi bi trebalo....;

    Nije trebalo da one (na primer - rešavaju problem)...;

    nisu mi potrebne igračke;

    ništa nije trebalo da kažem...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Miljo, vi ustvrdite da postoje samo dva oblika glagola trebati: oblik "treba ... prezent" i oblik "trebalo bi ... potencijal ... bezličan je", a potom vam se u primjeru odjedanput pojavi treći oblik, 'trebalo je', odnosno, pošto je u negaciji, "nije trebalo". Niste to pažljivo izanalizirali. Drugi OBLIK glagola trebati nije "trebalo bi". Drugi oblik gl. trebati sastoji se od samo jedne riječi, 'trebalo': to je glagolski pridjev radni. Nadalje, potencijal nije oblik glagola, već glagolski način. Za razliku od toga, "trebalo je" glagolsko je vrijeme (najobičniji perfekat). I konačno, potencijal ne može biti bezličan. "Trebalo bi" je u 3. licu j. Doduše, za postojanje bezličnosti ovdje vi ste u pravu, ali bezličan nije sam potencijal, nego je bezlično spajanje dva dijela čitave konstrukcije koja glasi: PREDIKAT (trebati u 3. l. j. u perfektu, u običnom potencijalu ili u prošlom potencijalu) + SUREČENICA (da + glagol u prezentu). Dakle, u "Nije trebalo da računaju" imamo: PREDIKAT (perfekat glagola trebati u obaveznom 3. l. j. u negaciji) + SUREČENICA (da + prezent glagola računati). Bezličnost proističe iz obaveze upotrebe 3. l. jednine. U "Trebalo bi da radite" imamo: PREDIKAT (obični potencijal glagola trebati u obaveznom 3. l. j.) + SUREČENICA (da + prezent glagola raditi). Moguće su i ovakve rečenice: "Bilo bi trebalo da računaju da je danas bio kontrolni", gdje imamo: PREDIKAT (prošli potencijal glagola trebati u obaveznom 3. l. j.) + SUREČENICA (da + prezent glagola raditi).

      Избриши
    2. Da, nisam dobro precizirala, trebalo je staviti samo "dva oblika: treba i trebalo".
      Potencijal jeste glagolski oblik jer su glagolski oblici: infinitiv, glagolska vremena, glagolski pridevi, gladolski prilozi i glagolski načini, pa su samim tim i oba glagolska načina (imperativ i potencijal) - glagolski oblici.

      Inače, sve ovo o čemu nas dvoje ovde raspredamo pada u vodu zato što je novi Pravopis dopustio - sve varijante. Ovaj post pisala sam novembra 2010, a samo mesec dana kasnije pojavilo se novo izdanje Pravopisa koje je sve to potrlo. :)
      Prvi put se susrećem sa SUREČENICOM u praksi, iako nam je bila ponuđena kao jedan od izraza za oblik: da + prezent.

      U svakom slučaju, hvala Vam za primedbe.

      Избриши
  37. hvala Vam opet!
    "mi bi trebalo da" i "vi bi trebalo da" mi zvuči čudno jer bih ja koristila: mi bismo/vi biste trebali...
    sta mislite o ovom:
    http://www.vokabular.org/nedoumice/doku.php?id=%D1%82
    mene je tako lako zbuniti :)

    ОдговориИзбриши
  38. Tako mi je drago sto sam naisla na vas blog.Prvenstveno zato sto nigde nisam naisla na tako potrebno objasnjenje o sprezi rodova s brojevima!
    Zamolila bih vas da mi odgovorite na nekoliko nedoumica:osnovni brojevi od pet pa nadalje jesu nepromenljive reci, tj. ne menjaju se po padezima? Sto zaci da brojne konstrukcije poput- pet bureta(buradi?) i pet studentkinja(ako su pravilne konstrukcije?)ne mogu stajati u dativu?
    Drugo, kako glasi dativ od petoro ljudi i petoro dece?
    Unapred veoma, veoma zahvalna!

    ОдговориИзбриши
  39. Majo, dopadaju mi se svi sajtovi, blogovi, grupe na fejsu... koji se tiču jezika.
    S jednim takvim sajtom imala sam polemiku, ali kad su odgovori probili granice dobrog vaspitanja prestala sam da ga čitam. Izuzev njega, sve ostale pratim koliko mogu.

    Anonimna, dobro došli! I hvala Vam na lepim rečima.
    Idemo redom: jedno bure, dva bureta... pet buradi, šest buradi...
    Sad po padežima: dva bureta, dva bureta, dvama buretima, dva bureta, dvama buretima (s dva bureta), dva bureta, o dvama buretima (o dva bureta) - očigledno je da se mnogi padeži poklapaju.
    U padežima: pet buradi, pet buradi, pet buradi... do kraja, ali postoje "cake" kako da deluje razgovornije. Na primer: sintagma "grupi od pet buradi" daće upečatljiviji utisak dativa jer je ovde glavna reč sintagme u dativu - grupi.
    Slično treba primeniti i na pet studentkinja.
    Izaz "ne mogu stajati u dativu" treba zameniti izrazom "svi padeži su istovetni".
    Isti je slučaj i sa zbirnim brojevima u sintagmama "petoro ljudi" i "petoro dece".
    Nekada su se svi osnovni brojevi u višesložnim osnovnim brojevima menjali, a sad se menja samo poslednji broj, što je vidljivo ako su vrednosti do broja pet. Od pet pa nadalje ide kao u prethodnim primerima.

    ОдговориИзбриши
  40. Hvala na brzom odgovoru.Nista me nije namucilo kao ove brojne konstrukcije.Taman nesto razjasnim a onda se upletem na sledecem koraku.Nema kraja...Ponovicu da , recimo, u Gramatici srpskog jezika, nigde ne pise o sprezi brojeva s rodovima, a zar to nije bitno?Ili ja to nisam umela da protumacim?
    U svakom slucaju, mnogo vam hvala! Nastavicu da pratim vas blog jer je jako koristan i zanimljiv , narocito ljubiteljima srpskog jezika, a i zbog vaseg stila pisanja kroz koji sam vas dozivela kao prijatnu i iskrnu osobu.

    ОдговориИзбриши
  41. Tek sad primetih - između instrumentala i lokativa imam višak - dva bureta. :)

    Da ponovim, ipak:
    dva bureta
    dva bureta
    dvama buretima
    dva bureta
    dva bureta
    dvama buretima (s dva bureta)
    o dvama buretima (o dva bureta).
    Izvinjavam se.

    ОдговориИзбриши
  42. hvala!
    imam jos par :)
    da li je pravilno zajedno pisati: (hiljadu)osamdestčetvrta godina, tridesetosma, četrdesetprva, itd?

    i da li se imena časopisa/magazina stavljaju pod navodnike?
    Npr. Redovno kupujem "Lisu". (prvi navodnik dole :)

    ne znam bas kada se koriste navodnici. Treba li da ih stavim kod naziva romana?

    hvala unapred!

    ОдговориИзбриши
  43. Brojevi se pišu odvojeno: hiljadu osamdeset četvrta godina, trideset (i) osma...

    Drago mi je da redovno kupuješ Lisu! :) Možeš da staviš pod navodnike, a i ne moraš, dovoljno je veliko slovo. Međutim, ukoliko postoji mogućnost da se ne zna koji je tačan naziv, onda je bolje staviti pod navodnike - na primer: Redovno kupujem "Svet ribolova i ptice"; da ne bi došlo do zabune da li se časopis zove samo "Svet ribolova" ili "Svet ribolova i ptice". Glupo mi je ovo ime, ali...

    I za romene važi isto, s tim što se ipak najčešće pišu s navodnicima.

    Navodnici su OBAVEZNI kad imaš jedno vlastito ime u okviru drugog - na primer: Fabrika kotlova "Filip Kljajić", Osnovna škola "Drinka Pavlović", Institut za elektromagnetna istraživanja "Mihajlo Pupin"...

    ОдговориИзбриши
  44. puno hvala! :) našla sam još nedoumica, nadam se da me niste proglasili najdosadnijom čitateljkom :)

    upravo čitam neke prevode i svi drugačije pišu, pa ne znam kako je pravilno.

    - da li se Osnovna škola piše velikim O ako nije na početku rečenice?

    - da li se kaže devojčino lice ili devojkino?

    - kako se pravilno pišu strana imena klubova i restorana, dr. ugostiteljskih radnji?
    Npr. ako se klub zove "Bull's Heart", kako je najbolje:

    Idem u klub "Bulz Hart". (H treba velikim? Da li je poželjno da se na kraju rečenice ispiše i originalno ime?)

    i nešto slično: znam da se nazivi artikala i proizvoda pišu malim, al' ne znam da li su potrebni navodnici.

    da li je pravilan prevod rečenice: His favourite parfume is Davidoff Cool Water - deep.

    Njegov omiljeni parfem je "davidov kul voter dip"? (pa iza u zagradi ispisati u originalu?)

    hvala Vam puno, najbolji ste! :)

    ОдговориИзбриши
  45. Ako se misli na određenu osnovnu školu, onda se O uvek piše veliko (jer puno ime škole uključuje i to Osnovna).
    - Sin mi ide u osnovnu školu.
    - Sin mi ide u Osnovnu školu "Drinka Pavlović".

    Devojčino lice.

    Vlastita imena klubova, restorana, robnih marki... pišu se u originalu (u neku ruku, sve su to zaštićena imena).
    - Idem u klub "Bull's Heart".
    Izuzetak su vlastita imena koja "prete" da postanu zajedničke imenice, pa na primer: Pijem koka-kolu koju prozvodi Coca-Cola iz Atlante.

    Nisu potrebni navodnici:
    - Pijem aspirin svako jutro. (svi lekovi pišu se malim slovom)
    - Više volim margarin od maslaca. (nekad je margarin bio naziv robne marke proizvoda)
    - Brijem se žiletom, a ne mašinicom. (i žilet je nekad bio što i margarin)

    Njegov omiljeni parfem je Davidoff Cool Water - deep.
    U krajnjem slučaju, možeš da staviš navodnike, ali nisu obavezni: Kupila sam Armani kostim.

    Hvala i tebi na lepim rečima. :)
    I nemoj više da mi persiraš, nema potrebe.

    ОдговориИзбриши
  46. Hvala lepo! :)

    Da li je pisanje naziva proizvoda u originalu neko novije pravilo? Davno sam išla u školu, ali se sećam da su nam uvek ponavljali da je Vuk bog i batina, pa da za sve živo treba srpska transkripcija... sve "po Vuku", jelda :)

    I taman kad pomislim da nemam više pitanja, setim se neke nove dileme.

    Npr. da li se kaže "Nastradao u bici/bitki/bitci?"

    Ili: Pili su pića naiskap. <-- da li se naiskap uvek piše zajedno?

    ОдговориИзбриши
  47. O transkripciji imaš kod mene na: http://miljalukic.blogspot.com/2010/07/transkripcija-prosta-kao-pasulj.html
    Svi brendovi pišu se u originalu, to rade čak i Arapi, KInezi, Japanci... Na primer: Vichy, Max Factor... kozmetika. Vuk jeste bog i batina, samo se brendovi izuzimaju.

    Bitki i bici. Bitci - nikako!

    Piće je singularia tantum, pa ne postoje pića, već samo piće ili razne vrste pića, pa će tako biti: Pili su piće naiskap.
    Naiskap se piše zajedno jer je ovde prilog. O tome imaš kod mene u postu: http://miljalukic.blogspot.com/2010/09/sastavljeno-i-rastavljeno-pisanje-reči.html

    ОдговориИзбриши
  48. Super, idem da se bacim na linkove! :)
    Danas sam naišla na novi problem:
    Kako je pravilno:
    1. Udarili su me po levom uvetu/uvu.
    2. Stojim tako sa grudvom u jednom oku i uvetu/uvu?

    I da li su u srpskom uvo/uho dubleti, ili je uho hrvatski?

    ОдговориИзбриши
  49. Ako koristiš uvo, onda "su te udarili po levom uvetu", mada možeš da koristiš i uho, pa "su te udarili po desnom uhu". Takođe i "stojiš tako sa grudvom u jednom oku i uvetu" ili "uhu".

    Uvo i uho jesu dubleti, koriste se ravnopravno, mada se u poslednje vreme (usled "lova na veštice" svi se trude da ne koriste "hrvaštinu" pa izbacuju reči koje su sasvim u redu i koje se odvajkada koriste), preovlađuje - uvo. Međutim, očigledno je da je nekad oblik sa "h" bio dominantan, jer imamo "ušni", "ušesa"... (H u Š, palatalizacija).
    Ko zna, možda će za nekih stotinak godina prevladati "sluv" umesto "sluh" (tek da osetiš o čemu se radi.

    Glas H vrlo je interesantan za obradu - zamenili su ga glasovi V i J, naravno ne u svim slučajevima, i često je dublet:

    H:V - suh:suv (suhomesnati proizvodi, potpuno je ludilo što se sad insistira na suVomesnatim proizvodima, što se nikad nije koristilo); ali samo ruho (ne ruvo)...

    H:J - snaha:snaja (pa su snaše češće od oblika snaje); kuhinja:kujna (samo kuhinjski aparati, ne kuJnski); orah, ne oraj (tako govore u mom kraju, nepravilno)...

    Naravno, postoje i varijante kad se H potpuno izbacuje, ali u tom slučaju najčešće imamo dublete, pa je na primer pravilno i hren i ren (s tim što u govoru prevladava oblik ren).

    Nije mi pravopis pri ruci, ali u njemu je sve to lepo obrađeno, sa dobrim primerima. Da jeste, citirala bih.
    Pročitaj i post Pokušaj razbijanja ostrašćenosti (jedan je od poslednjih) u kome je predstavljena knjiga koja se između ostalog bavi i tim nasilnim pravljenjem razlika između srpskog i hrvatskog, čak i tamo gde ih nema.

    ОдговориИзбриши
  50. Tek sad videh da sam pogrešila kod ovih burića: ne može - pet buradi, već burića, jer je burad zbirna imenica i gramatički se ponaša kao jednina. Redom:
    jedno bure
    dva, tri, četiri bureta
    pet (i nadalje) burića.

    ОдговориИзбриши
  51. A da li ispravno "sto dece"?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Sasa Vazic, dobro došli!

      Imenica "deca" istovremeno je i množina i brojna imenica od osnovnog oblika "dete", što je jedinstven slučaj.

      Pravilno je "sto dece" (s osnovnim brojem), ali je raširenija upotreba "stotinu dece" (s brojnom imenicom).

      Избриши
  52. Анониман18. март 2015. 22:06

    Kako da napišem ćirilicom u rečenici množenje dva broja? Na primer : To je površine 5x5. Ne izgleda mi da je ispravno sa x, a ništa mi drugo ne pada na pamet.

    ОдговориИзбриши
  53. Поштовање! Поменули сте да су "ћерка", "кћерка", "кћер" и "кћи" исправни облици. Занимљиво је да се, у стара времена, није било тако, него су "кћи" и "мати" били номинативи, а "кћер" и "матер" акузативи (стсл. "дшчи", "дшчер"). Изгледа да се временом та јасна разлика спонтано изгубила (осим у неким експлицитним :D изразима, у којима се стриктно користи акузатив).
    Све похвале за текстове и пропратне коментаре, има ту пуно лепих ствари за читање, учење и подсећање.

    ОдговориИзбриши
  54. Zašto dezinformišete ljude? Dajte, molim vas, proverite u literaturi pre nego što bubnete napamet. Već u prvoj rečenici imate grešku, a dalje ne mogu ni da čitam. Ispravno je i dva jaja i dva jajeta.

    ОдговориИзбриши