субота, 06. новембар 2010.

Recept za bračnu (ne)sreću

Kako se ljudi spoje i ko sa kim ostaje u vezi a koji ne mogu da opstanu kao par - prava je nepoznanica. Izgleda da ona čuvena "hemija" stvarno odrađuje posao bolje nego bilo kakva logika. Letos je moja drugarica starija punih devet godina od muža, slavila 20 godina bračne sreće. Sada ta njihova razlika i ne izgleda bogzna kako strašno, ali kad su se venčavali njoj je bilo okruglo 30, a on je lagao da mu je 25 - tek na venčanju se saznalo da za neki dan treba da navrši dvadeset prvu. Ona je smirena, devojka koja je sve u životu obavljala po redu - prvo škola, pa posao, pa udaja, i zato je bio šok da je njen izabranik toliko mlađi. A on - pravi vetropir, ne može da se skrasi na jednom mestu. Iako je bilo očigledno da se vole, u startu sam im davala maksimum dve godine, a eto, dočekaše i 20! I dalje se vole, i dalje su različiti, ali i dalje su zajedno.
Dobar primer je i moj drug "od noše" koji je oženio ženu sa dva braka iza sebe i troje dece iz tih prethodnih brakova. Njegovi roditelji bili su neutešni, posle besni, a sad nemaju nikakav kontakt sa sinom. Hteli bi oni, ali on neće. Dozvoljava svom detetu da ih viđa povremeno, i to je sve. Inače, jedinac je. Venčali su se 31. decembra pre tačno 15 godina. Od svih ljudi koje znam, mislim da se oni najviše vole. A na početku je to delovalo kao neki loš scenario - ona sa sela, nema ni srednju školu, razvedena po drugi put, podstanar sa decom, najčešće su je opisivali kao "jadnu"; on sin iz dobrostojeće kuće, pride naslednik neudatih tetaka, lep kao lutka (san svake devojke, bio je vrlo popularan, sve su ga jurile), duhovit, pomalo razmažen i trunčicu arogantan, prošao pola sveta... O tome kako su oni uopšte započeli vezu kruže glasine koje mahom nisu tačne, ali svi znaju da je on nju zaprosio dva puta i da ga je oba puta odbila iako su već živeli zajedno. Tek kad je ostala trudna, pristala je da se venčaju. Ko je tu koga hvatao na dete? On nju, naravno.
Moj najstariji ujak do kraja života bio je ozaren svaki put kad bi ujna ušla u sobu. Jednom sam ga zadirkivala u vezi s tim, pocrveneo je i rekao: "Kad ona uđe, toplo mi je oko srca." I zaista, uvek bi je zaljubljenim pogledom pratio kako se kreće, oči su mu caklile dok razgovara s njom, njegova ruka uvek je bila zaštitnički položena na njena ramena ili mišicu. I tako je bilo i kad im je bilo po trideset, i kasnije, sa po sedamdeset!
S druge strane, kumovi su mi se razveli posle skoro 30 godina braka; razveo se i jedan par poznanika koji su na prvi pogled delovali da imaju život iz sladunjavih američkih filmova, a ispostavilo se da je bio zasnovan na lažima i obostranim prevarama; razveli su se mnogi koji su izgledali kao par sa reklame za brak.
U čemu je poenta? U tome da nema pravila i da se planiranje ne isplati. I oni koji dočekaju zlatnu svadbu nemaju garanciju da se sutra neće rastaviti. Uvek se setim svojih nane i dede s mamine strane kojima su deca htela da prave proslavu 50 godina braka. Svi se angažovali, pa će oni da urade ovo i ono, ovaj je dobio ova zaduženja a onaj ona... petoro dece koji su zapeli da to bude nešto svečano, lepo, veliko, nezaboravno... A nana se sve vreme meškolji i ne učestvuje baš u pripremama niti se raduje planovima. Kad je moja mama pitala šta joj je, odgovorila je: "Šta da slavim? Što sam ga trpela pola veka? Što požive' ovol'ko i pored svu muku?"
Postoji silna literatura autora psihologa koja se bavi održavanjem brakova, i skoro u svakoj knjizi, a morala sam da pročitam tonu tih knjižurina zbog posla, strpljenje je na jednom od prva tri mesta. Najčešće zauzima sva tri prva mesta, to je glavni sastojak. Reči poput: tolerancija, kompromis, kontrola... takođe su obavezni sastojci, ali toliko su korišćene da su postale pohabane i sasvim isprazne. Svi ostali sastojci dodaju se po ukusu: smeh, deca, zajednički planovi, aktivnosti i interesovanja... Može biti da imam pogrešnu predstavu o životu, ali sve mi je to tandara-broć. Ako mi se taj moj ne sviđa, mogu da budem tolerantna koliko hoću i da se smejem kao luda (to kao podstiče dobru atmosferu među supružnicima) i da svašta drugo radim, ali ako mi se ne dopada... neću moći s njim da budem. I on može da se smeje kao lud na brašno i da mi pravi kolut napred i nazad na moje oči sto puta dnevno ne bi li me fascinirao... ništa od tog posla! Jok! Ako ne ide, ne ide!
Kad sam se razvodila od prvog muža, u Centru za socijalni rad bili smo toliko civilizovani i fini da nas je službenica pitala: "U poverenju - da se ne razvodite zbog stana, onako - samo formalno?" Oboje smo prasnuli u smeh, folirant od mog prvog muža i dalje je ostao kulturan, a ja sam odgovorila: "Nemate vi pojma koliko ja njega ne mogu da smislim. Možda bih zbog dece i ostala u ovom usranom braku, ali ne cenim ga više ni kao čoveka." Naravno, osmeh saosećanja službenica je uputila njemu. Neka mu, nek se bavi formom, mene zanima suština. A i ne volim da me sažaljevaju.
Šta li bi te naučne knjige (u stvari priručnici tipa "šta da se radi") rekli o mom slučaju? Verovatno bi usledio savet koliko odsto da budem nasmejana a koliko odsto da ga shvatam ozbiljno - i to bi spaslo brak. Aha, važi.

14 коментара:

  1. Recept za savršen brak ne postoji, ali postoji takva knjiga. :) Strpljenje?! Kakvo crno strpljenje, a što se tiče tolerancije, po meni tamo gde ima tolerancije neko nešto mnogo trpi i tu sreće nema. Niti sam strpljiva, niti tolerantna, a kontrolišem se samo toliko da ga ponekad lično ne upucam. :))) Kako god bilo bliži nam se četvrta godišnjica braka, prošli smo toliko toga da je to prosto neverovatno, a kao da smo se juče sreli i kao da tek treba da se venčamo. E nekako u tome možda ima nečega za uspeh bilo kojeg braka, pa makar samo i četiri godine. :))) Za dalje ćemo da vidimo.

    ОдговориИзбриши
  2. Postovani, rado cu podijeliti sa vama moje iskustvo kako dobiti vise posjetilaca za vas blog.
    Uputstvo: http://posjetioci.blogger.ba/arhiva/2010/04/15
    Vise o tehnikama: http://posjetioci.blogger.ba
    svemirac.com

    pozdrav.

    ОдговориИзбриши
  3. Miljo,
    Vaša iskrenost je za poštovanje! Moj duboki naklon:)

    ОдговориИзбриши
  4. U stvari po treći put brišem i pišem komentar, jer zaista ne znam šta da kažem na ovu temu. Sa dva braka, jednim delimično kulturnim razvodom sa dvoje dece i mnogo godina(čitaj životnog iskustva, lepše zvuči) znam, da kada je ta tema u pitanju, nemam pojama i da pravila nema, kao što si već napisala u postu.

    ОдговориИзбриши
  5. Već sam negde pisala u komentaru, mislim da nije u ljudskoj prirodi da bude ceo vek sa jednim partnerom. Ljudi se manjaju iz godine u godinu, menjaju se shvatanja i pogledni na svet. E, sad...ima tih nekih kompromisa i izuzetaka. Mislim i da opstanak braka(veze) zavisi od toga, koliko se čovek menja, ili ne menja. Ne želim ni ja da jedem svaki dan isto jelo...A što se tiče dece, verujem da je i njima bolje svuda nego u lošem braku.

    ОдговориИзбриши
  6. Ja sam nepopravljivi romantik, pa mi se dopada onaj dio teksta o caklenju oki, i tako to :)

    ОдговориИзбриши
  7. Dala si mi (već po tradiciji) ideju za neki sledeći post. Vrteće se oko sledeće ideje:

    Kad žene odustanu od ideje o princu na belom konju, obično pokušaju da se zadovolje - konjem!

    Bez obzira što je očigledan deficit prinčeva (plavokrvnih ili bilo kakvih drugih)ideja o "idealnom" opstaje i dalje. Sve DRUGO u životu spremni smo da prihvatimo takvo-kakvo je, da se eventualno malo pomučimo da popravimo ili prilagodimo sebi, ili da se mi prilagodimo, ili da "izmislimo" nekakvo inventivno kompromisno rešenje... Samo bračni drug MORA da bude IDEALAN !?!

    Teško je (i obično jalovo) graditi na takvim iluzijama.

    Naravno, ukoliko vam se baš ne posreći, pa naletite na "onog pravog".

    ОдговориИзбриши
  8. Čarobna, po običaju - svaka ti je zlata vredna.

    Đorđe, hvala ti.

    Amarilis, teško ti je da napišeš komentar baš zato što sve znaš. :)

    jungle queen, deca najviše pate u lošem braku, sušta istina.

    Milko... :) Cakle okice kad se voli, još kako!

    Miodraže, uopšte se ne radi o Idealnom, i uopšte se ne radi samo o ženskom uglu - naprotiv. Pitanje je da li uopšte postoji formula po kojoj brak može da bude bolji. Ja mislim da ne postoji i da nije reč ni o kakvom trudu, već samo o hemiji. Muškarci su skloniji idealizovanju od žena - one su mnogo praktičnije, pogotovo kad porastu. I ne boje se da za konja kažu da je konj.
    Shvatiću kao kompliment ovo za inspiraciju. :) U nekoliko navrata su i moji postovi bili inspirisani tvojim postovima ili komentarima.

    ОдговориИзбриши
  9. Боже, последњи пасус ми делује као сценарио за неку америчку серију :) Просто невероватно за овдашње услове! (Мада, не схватам како се развод брака може уопште искористити за било какве стамбене бенефиције). Од америчких приручника ме боли глава (Како смршати а јести све; Како се не нервирати око ситница; Како прочитати 1000 страница за сат времена; Како повратити веру у себе...) Кад год их видим, заобилазим их у широком луку. Што се тиче брака, мислим да је он ОК све док се људи воле, али је то у суштини (бар ја тако мислим) превазиђена цивилизацијска творевина (што ће се вероватно показати у будућности).

    ОдговориИзбриши
  10. Blago tebi, Stefane, što možeš da ih zaobilaziš - ja moooram da ih pročitam zbog posla. I tako sam saznala da stvarno možeš da smršaš a jedeš sve, i da od niske postaneš visoka i razne druge gluposti. Knjiga po kojoj brak može da se očuva uz "specijalne mere" maksimalno me je dotukla.
    A ovo za stan i razvod - to je stara priča kad su se ljudi razvodili ne bi li ovaj supružnik koji je "ostao bez stana" u svojoj firmi bio na rang-listi da ga dobije ili da mu pod povoljnijim uslovima obezbede kredit...

    ОдговориИзбриши
  11. Ama, odličan post. Iskreno totalno. Oduševljena sam. Kao neko ko iza sebe ima dva braka (zlobnici bi rekli - propala), sasvim sam dobar primer kako nisam tolerantna (na uobičajeno, što se zove trpljenje), ne pravim kompromise (jer takvi obično zahtevaju da je jedna strana u štetnoj poziciji), ne verujem u krpljenja krčaga (takve priče sam iskusila u ranoj mladosti) i tako redom. Danas, ni za, ni protiv braka, kao i pre. Osim što mogu da kažem, bar za sebe, da me je svakodnevni zajednički život pod istim krovom totalno ugušio.

    ОдговориИзбриши
  12. Vazno je samo da mi klecaju kolena. Sve ostalo je prasina za oduvavanje.

    ОдговориИзбриши
  13. Često se ljudi vjenačavaju jer im je vrijeme, kako se to kaže. Šta se sve u tim brakovima događa ko zna. Klinci u trenerkama koji ne znaju pričati, piju pivo iz plastičnih flaša i slušaju repere dokaz su da su se neki mogli i suzdržati od pravljenja djece.

    A ovo s najstarijim ujakom je pravi primjer da može i lijepo ispasti! :)

    ОдговориИзбриши
  14. Retka zverka, hvala. Ni ja ne verujem u krpljenje krčaga. Podgrejana supa može da se jede, ali krompir... nikako.

    Elektra, ti uvek ubodeš u sam centar.

    Zli podstanaru, dobro došao!
    Znam mnoge koji se venčavaju "jer im je vreme" i to zaista nalikuje životu robota. Nije za dostojenstvene ljude, i to je neki vid prostitucije.
    Ali, ne bih decu koja ne znaju da govore i piju pivo iz plastičnih čaša (što mi je odvratno) i slušaju repere (koji su mi ekstra simpatični) stavila u tu priču. I od najboljih ljudi mogu ispasti katastrofalna deca - nikad se ne zna šta će kako uticati na sazrevanje.
    Zašto ne voliš repere? Ja ih obožavam, i mislim da je to jedina autentična narodna književnost našeg vremena. Neke volim više neke manje, ali volim rep kao način izražavanja.

    ОдговориИзбриши