четвртак, 02. децембар 2010.

Beli beli svet - opereta tranzicije

Poslednjeg dana novembra, kišnog i musavog, bila je premijera filma Olega Novkovića "Beli beli svet". Otprilike sam znala šta me očekuje, ali, kako se kasnije ispostavilo, samo što se tiče teme i opšte atmosfere filma. Još jedan socrealistički film? Nije, nije baš. Još jedan prikaz naše bede i sirotinje, ne samo materijalne? Pa, nije baš. I tako redom, nižu se pitanja, a nema jasnog odgovora (što je dobro).
Nažalost, naša kinematografija boluje od dečjih bolesti koje nikako da prođu, pa kao fenomen po hiljaditi put ima i zauške i male i ovčje boginje, iako bi trebalo da stekne imunitet kad jednom prezdravi. "Beli beli svet" pokazuje da je savladao makar te osnovne bolesti.
Grad Bor, muka i sirotinja, beda do ništavila na sve strane, ljudi svedeni maltene na primarne instinkte, grupe radnika koji ne rade već stoje u gomili i čekaju, pijanstvo kao normalno stanje, mali zapušteni kafei, droga... Naravno, i tranzicija koja sve to prati, uzrok je i posledica istovremeno. Mali grad u kome nema posla skoro ni za koga uvek ima nekog kralja ili cara, ovde je u pitanju Kralj, čak mu se i kafanica zove Kod Kralja; ima i fatalnu ženu koja unesreći nekog, ovde više njih, pa i sebe; kao i lokalnu legendu, njenog preminulog muža. Bez krivice kriva - njena ćerka. Svi elementi prave drame su tu.
Scenaristkinja Milena Marković ima jednu veliku vrlinu i jednu veliku manu. Vrlina se ogleda u tome što koristi minimalistička sredstva i uspešno drži melodramatično-trilerske konce u rukama, što je takođe retkost u našoj kinematografiji - nekako se uvek oseti da je scenarista u stvari čovek pozorišta, a ona je ovde pravi filmski čovek. Motivacija junaka, takođe slabašna u nacionalnoj kinematografiji, ovde je u startu postignuta sumornom atmosferom koja opravdava sve postupke junaka. Jedini pogrešan korak je slepilo Kralja, koje najednom iskrsava kao povod njegovih kasnijih postupaka koji će dovesti do tragičnih saznanja koji neminovno vuku u tragičan kraj. Da je do tog saznanja bio makar jedan kadar kad junak vidi duplo ili zamućeno, opravdanje bi bilo mnogo uverljivije.
A sad velika mana - naime, svi junaci govore isto. Iako je reč o verbalnom minimalizmu i iako se radi o ljudima s margine kojima je suđeno da imaju geto-jezik, ipak skoro da nema nijanse koja ih bar po nečemu razlikuje. Samo zahvaljujući sjajnoj glumačkoj ekipi ova mana nije postala velika slabost "Belog belog sveta".
Film obiluje spotovima u kojima su se junaci predstavili. U nekim momentima ove pevačke sekvence podsećaju na ulogu hora u grčkoj tragediji, s bitnom razlikom što je u antičkom izvođenju hor pevao o događajima kako bi se radnja povezala, a ovde "hor" predstavlja unutrašnje stanje likova. Za radnju se pobrinuo film. Na kraju imamo i pravi hor rudara i građana Bora ispred jednog od kopova koji na neki način sumira opšte (ne)raspoloženje, stanje beznađa koje preferira da postane konstanta.
Grad Bor takođe je jedan od junaka, ali nije nametnut mehanički niti sam sebe objašnjava i raščlanjuje. Sasvim je u funkciji radnje, samim tim i psihološke niti koja povezuje sve likove "Belog belog sveta".
Na svim  festivalima na kojima je do sada bio, ovaj film je pobrao nagrade. Pre svega se radi o glumačkim, i to je zaista najjače uporište ovog ostvarenja. Najjači utisak ostavili su Nebojša Glogovac i Hana Selimović. Glogovac nije glumio Zlatana, on je bio Zlatan. Hana Selimović, mlada glumica, bez ikakve pretencioznosti maestralno je odigrala zahtevnu ulogu. Jasna Đuričić je bila prava tragična heroina, u najboljem smislu te reči. Uliks Fehmiu me je podsetio kako je žalosno što je otišao u Ameriku i sve vreme sam razmišljala koliko je uloga propustio. Poslednji put sam ga gledala u pozorištu, u predstavi "Zapali me" pre... ne mogu ni da se setim koliko godina. Ili je tačniji izraz - decenija? I svi ostali su bili fantastični, to je ekipa snova. Zaista im se ne može naći mana, ni najzlonamerniji ne bi mogao da je nađe.
Film svakako treba pogledati jer - koliko god da se secira i šta god može bolje da se uradi - izaziva emociju. To je najvažnije.

11 коментара:

  1. Zainteresovao sam se za ovaj film posle ove analize. Ovakve socijalne drame (ako smem da ih nazovem tako) me nekako više privlače od bilo koje akcije, naučne ili epske fantastike. Nemam strpljenja za to. Baš mi zanima na koje dečje bolesti misliš?

    ОдговориИзбриши
  2. Dobro došao, Gospodaru Nevremena!
    Dečje bolesti našeg filma ogledaju se u tome što nikako da iz špilhozni uđu u pantalone.

    ОдговориИзбриши
  3. Bolje te našao! Uh, nisam ja neki poznavalac kinematografije, samo se čvrsto držim onoga što mi se sviđa. Opet ništa konkretno nisam saznao iz tvog odgovora. :)
    Sreo sam neke ljude koji su mi rekli da je Hadersfild "glup" film jer nema nikakvu "radnju", pa se čudili šta sam ja tu lepo video. Mene tako neke drame zalepe za ekran, još ako je Glogovac tu...

    ОдговориИзбриши
  4. Ovako: kao što svako dete ima nameru da se umili, pa se udvara radeći ono što misli da se očekuje od njega, ili preduzima sve moguće i nemoguće mere ne bi li bilo primećeno, a najčešće samo vrišti, tako i naš film ne "puca" na emociju nego na šok ili "angažovanost".
    Ako nema tog lepka koji će sve da drži na svom mestu, onog što proviruje iznutra, direktno iz stomaka, nikakvo vrištanje ili umiljavanje neće pomoći. Dok si u špilhoznama to ne možeš da shvatiš, tek kad obučeš pantalone.

    ОдговориИзбриши
  5. Posle ovako iscrpne analize filma, gde si podvukla i njegove prednosti i nedostatke ne preostaje mi ništa do da ga pogledam. :)

    ОдговориИзбриши
  6. Ne znam, verujem da je sve tako, kako si opisala, ali nisam sigurna da baš imam želju da gledam angažovane filmove. Dovoljno vrištanja imam svuda oko sebe, na koji god da se stranu okrenem. U svakom slučaju, iscrpna analiza.

    ОдговориИзбриши
  7. Јаооо, нашли сте ми слабу тачку :Р Јасна Ђуричић је примала класу ове године а само дан пред пријемни је добила награду за овај филм. Можда га и погледам једном кад скупим снаге :/ Текст је одличан а морам да похвалим и сам наслов који ми је изванредан. Звучи врло професионално! :)

    ОдговориИзбриши
  8. Zverka, pogledaj ga obavezno.

    Amarilis, nije angažovan u smislu prikazivanja situacije i nuđenja rešenja, naprotiv. To je drama, bilo gde da se dešava. Mislim da bi se tebi film dopao.

    Stefane... sad mi je Jasna manje jasna. :)

    ОдговориИзбриши
  9. Prikaz, još bolji od mog na: http://nasdvoje2.blogspot.com/2010/12/beli-beli-svet-oleg-novkovic-2010.html

    ОдговориИзбриши
  10. Nisam odgledala film, nadam se da hocu. Zivim u Boru i bojim se da, ukoliko je radnja filma tekva kako je i opisano u ovom pregledu, malcice su preterali. Jeste da je siromastvo zavladalo i ima nezadovoljnih radnika, ali nije bas sve tako crno. Mi Borani smo posebno osetljivi kada je rec o nasem gradu, jer stvarno retki su oni koji mrze sto tu zive. To nije crna rupa i nije suplje drvo, to je mesto gde se desavaju i lepe stvari. Preporucujem svima da pogledaju i film "Tilva ros" koji govori o zivotu mladih u Boru. "Glumci" zapravo nisu glumci već mladici koji pruzaju publici deo svog zivota. Toplo preporucujem :-)

    ОдговориИзбриши
  11. Marija88, dobro došla!
    Bor je u stvari bilo koje mesto u bilo kojoj zemlji u tranziciji, bar je meni tako izgledalo.
    Nažalost, film "Tilva roš" nisam gledala.

    ОдговориИзбриши