петак, 17. септембар 2010.

Nagrada

U poslednje vreme stalno mi se dešavaju neke bezvezne stvari, pa i neprijatne. Da li na žalost ili na sreću, skoro da mi je fantastično zbog toga - ako ni zbog čega drugog, a ono makar zbog osećaja da sam svoj na svom - teren mi je savršeno poznat. To vam je situacija kad stalno odlazite kod tetke koja vas u suštini nervira i nije baš da se razumete i s pola reči, ali... tetka vam je. Volite je. Vaša je. Kod nje vam je kao u svojoj kući - možete da se izdeknete na krevet, da budete neraspoloženi, da budete euforični, da budete kakvi god hoćete, da pojedete nešto, da se požalite tek da skinete teret s duše iako ništa konkretno nećete da postignete...
I sad, tom mom mazohističkom stilu života desi se neka nagrada! Amarilis, iako si mi potpuno razrušila koncepciju očekivanja u narednim danima, ipak si me obradovala. I te kako si me obradovala. Kod tetke je lepo jer je toplo. A kod ove tetke, roda najrođenijeg, toplo je oko duše. Jedan cmok posred obraza!
Kako i ja treba da predložim postove koji su mi se u poslednje vreme dopali, i nagradim ih, opet zapadam u paniku jer mi je teško da se odlučim samo za pet. Naravno, moji predlozi nisu poređani kvalitativno. Pa, da počnemo (priroda uglavnom sve radi sama):
1. sa ovog bloga se ne zna koji je tekst od koga bolji, ali u poslednje vreme ovaj je ostavio najveći utisak na mene;
2. malo sam se rastužila, ali sam se osećala kao posle dobre knjige koju sam pročitala u jednom dahu posle ovog posta;
3. mnogo volim ovaj blog (dobronameran, neposredan, interesantan...), a kako bi trebalo da izdvojim jedan post, neka to bude poslednji, stvarno je upečatljiv;
4. verovatno nikad neću upoznati autorku ovog bloga, ali imam osećaj da smo u nekoj kosmičkoj vezi, ni sama ne znam zašto, možda i zbog ovakvih stvari;
5. mislim da bi autor ovog bloga trebalo da se posveti izdavanju svojih kratkih priča, sve su poput malih remek-dela, ali ova mi je nekako posebna - bila je to priča posle koje sam počela redovno da pratim ovaj blog.

Svi koji ste pomenuti, samo da znate - dobili ste nagradu! Dodelite je i vi nekim drugim ljudima.

Sutra ću se, naravno, setiti još najmanje pet blogova koje je trebalo da pomenem! Ali pozitivnu energiju sam zaista osetila - hvala ti, Amarilis!

6 коментара:

  1. Blogeri koji su dobili nagrade, a i sami žele nekom drugom da ih dodele (tako je zamišljeno), kratko uputstvo koje se sastoji od samo dve tačke imaju na http://amarilisonline.blogspot.com/2010/09/nagrada.html

    ОдговориИзбриши
  2. Uh, nisam nikad bila strucnjak za primanje komplimenata i zahvalama i sad sam bez teksta... Hvala ti puno :)

    ОдговориИзбриши
  3. Mnogo ti hvala Miljo. Mada si me sada malo stavila na muku. Kome da pošaljem nagradu pitanje je sad? Ove kosmičke veze možda nam nekada ukrste i puteve. :))

    ОдговориИзбриши
  4. Još jednom veliko hvala!:))) Nadam se da vam je muškobanjasta polovina njih dvoje prosledila Mandića?

    ОдговориИзбриши
  5. Hvala za zakašnjenjem. Verovatno nije dozvoljeno ukrštati nagrade - što me stavlja na velike muke... Ali ja ne bih bio to što jesam kad ne bih uspeo da pronadjem "rupu" u pravilima... Čuće se!

    ОдговориИзбриши
  6. Hana, kad je čovek bez teksta... to je najbolja zahvalnost.

    Charolija, možda nam se i ukrste putevi, volela bih.

    Đorđe, nema na čemu, a ova muškobanjasta polovina nasdvoje treba da mi preda knjigu ovih dana.

    Miodraže, čitam na tvom blogu kako si lepo proveo vreme izbivanja sa čuda civilizacije, pa nek ti ne bude žao i nek ti je sa srećom! Živeli!

    ОдговориИзбриши