Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči

Najčešće pravopisne greške odnose se na sastavljeno i rastavljeno pisanje reči. Dok su neke reči zaista teške za razlikovanje, kao u primerima kad morate dobro da znate o kojoj se vrsti reči radi, pa mogu i zajedno i odvojeno da se pišu, neke greške su zaista neshvatljive. Što je najčudnije, radi se o greškama koje se sreću na svakom koraku. Doduše, razumljivo je što jedni od drugih prepisuju, i ruku na srce, zaista nije neophodno da svi budu stručnjaci. Međutim, ima ljudi koji žele da znaju šta je pravilno, pa ovi postići o jeziku upravo tome i služe.

Krenimo od negacije. Sa imenicama, zamenicama, pridevima i prilozima negacija ne (ili ni) uvek se piše sastavljeno (nečovek, nikakav, neprijatan, nevoljko...), dok sa glagolima uvek ide odvojeno, izuzev u četiri slučaja: neću, nemam, nisam i nemoj. Tipične beogradska greške su: nemogu i nedam. Katastrofa!
Izuzetak je i u slučaju kad zamenicu "prekida" predlog: nije sa nikim ili za ništa, već ni sa kim i ni za šta.

Predlozi u sprezi sa drugim vrstama reči mogu da se pišu i zajedno i odvojeno, ali kao opšte pravilo treba zapamtiti  - kad god se radi o prilogu, piše se zajedno. Sećate se, prilog se uvek vezuje za glagol, odgovara na pitanje kako, gde, kad, zašto i koliko se glagol dešava. Radim brzo, ovde, danas, stoga i mnogo (razume se o čemu se radi). Međutim, kod priloga koji se grade od dve reči (složenice), sastavljeno pisanje odnosi se samo na priloge za način i vreme, koji odgovaraju na pitanja - kako i kada. Evo nekoliko primera:
- ispočetka (Krećemo ispočetka - kako krećemo?); iz početka (Iz početka ovog rada jasno se vidi...)
- uzbrdo (Ceo dan išli smo uzbrdo - kako smo išli?); uz brdo (Uz brdo je mnogo lakše stići nego preko šume)
- ubrzo (I Hitna je ubrzo došla - kako je došla?); u brzo (Bolje se razume u brzo nego u sporo kretanje)
- napamet (Uči pesmicu napamet - kako uči?); na pamet (Na pamet mi nije palo...)
- utanko, utvrdo (Utanko su precizirali vreme - kako su precizirali; Utvrdo su se zarekli... - kako su se zarekli?); u tanko, u tvrdo (U tvrdo testo dodajte vodu...)
- dosad(a) (Dosad smo se snalazili - kada smo se se snalazili?); do sada (Išlo je glatko sve do sada - ovde je do sada takođe prilog, ali je u funkciji dopune)
- naveliko (Kupuju naveliko - kako kupuju?); na veliko (Bave se kupovinom na veliko)
- preblago, prebrzo, presporo... (sa prefiksom pre prilozi najčešće imaju elemente komparacije: Prebrzo su koračali): pre blago, pre brzo, pre sporo... (Korili su ga pre blago nego oštro)
i tako dalje, i tako dalje... princip je isti. Sve ostalo samo su - nijanse.
A među tim nijansama ima i lažnih izuzetaka, pa se s nogu, s leđa, s boka... uvek piše rastavljeno. Pitate se zašto su to izuzeci, i zašto su lažni? Jeste da se radi o prilozima (imaju tu ulogu), ali su za mesto, a na početku ovog pravila je napisano da se predlozi sa nekim drugim rečima pišu zajedno samo kad se radi o prilozima za način i vreme, a ovi primeri su prilozi za mesto. Tek da se podsetimo i preslišamo.


Sledeća grupa su rečce i uzvici - opšte pravilo je da se rečce i uzvici pišu zajedno, a u svim ostalim slučajevima odvojeno:
- upomoć (ovaj uzvik često u rečenici bude i prilog, ali najčešće je taj uzvik jedna jedina reč u takozvanoj specijalnoj rečenici; dakle, kad vičete, vičite "zajedno" - Upomoć!); u pomoć (Pritekli su im u pomoć)
- nažalost (kad je rečca: Nažalost, i nama je to postalo jasno); na žalost (Da li na žalost ili na sreću...)
- nastranu (rečca: Nastranu što žele da nam izađu u susret); na stranu (Sklonili smo to na stranu)
- pritom (rečca: Pritom, i oni su učestvovali... - da se radi o rečci najlakše je prepoznati po tome što se odvaja zarezom, ali je upotreba rečce mnogo ređa nego slučaj pri tom); pri tom (Odlučili smo da idemo, ali pri tom nismo uzeli u obzir...)
i tako dalje, i tako dalje.

Slečajevi kad se reči uvek pišu zajedno: nadohvat (ali: na dohvatu), zdesna, sleva, naopačke, naopako, unakrst, otprve, popola, napola, netremice, odvajkada, odmila, doboga (ali: Do boga sedi...), dabogda (ali: Da bog da i nama sreće...), izbliza, zbrda-zdola, odozdo, odozgo, naoko, izreda, iskosa, zauvek, natašte (ili našte, na primer: našte srca), naširoko, zaredom (ali: Red za redom...)...

Uvek se piše odvojeno: u stvari, i te kako (ali: ikako), na primer...

Posebnu pažnju zaslužuje izraz dobro došli. On se uvek (uvek!) piše odvojeno, a na ulazu u maltene svaku prodavnicu piše: Dobrodošli! Međutim, kad je u ulozi imenskog dela predikata, piše se zajedno: Oni su dobrodošli! Samo posle pomoćnih glagola jesam, biti i hteti možete da napišete zajedno, ako polažete na svoju pismenost. U ostalim slučajevima: dobro došli!

I za kraj, prepodne i popodne. Pravilno je zajedno ako se radi o imenici: Celo prepodne bila sam na poslu, ili: Nedeljno popodne; ali ako je u funkciji dopune, onda mora da bude odvojeno: Imam zakazan pregled u deset sati pre podne, ili: Radim do pet po podne.

Ko želi da dopuni ovu listu, slobodno, biće mi drago. Ne mogu svega da se setim.