Četiri jahača Apokalipse

Pre nekog vremena na ovom blogu postavljen je post Rahmetli, lepa moja filologijo, u kome sam komentarisala intervju prof. Senahidina Halilovića, a povodom tog povoda, i pitanja bosanskog, odnosno bošnjačkog jezika. Vraćam se na istu temu, ovaj put s osvrtom na tekst:  http://www.dw-world.de/dw/article/0,,5527791,00.html a povodom radio emisije Ljiljane Pirolić na Dojče vele.
Dok je ranije prof. Halilović tvrdio kako bosanski jezik postoji kao sasvim autohton, sad je malo okrenuo ćurak, pa veli: „Ako kažeš 'tko' ideš na jedan ulaz škole, a ako kažeš 'ko', ideš na drugi. Mi nažalost, ne učimo mlade da je to jedan jezik. Ne insistiramo na sličnostima, nego na razlikama." Novinarka ga pita: „A onda ste vi napisali 'Pravopis bosanskog jezika' gdje ste upravo insistirali na razlikama, uvodeći fonem 'h' (lahko, mehko, kahva, op. aut.) Nije li to upravo nešto čime se želi istaći posebnost bosanskog jezika?“ Odgovora se ne bi postideo ni najpokvareniji političar koji danas kaže jedno a sutra drugo, i posle nas uverava kako ga nismo dobro razumeli: „Bosanski jezik nije, jest jednako srpski standardni jezik. Bosanski jezik i hrvatski jezik nije jest jednako, srpski standardni jezik. Dakle, standardiziranje bosanskog jezika, srpskog ili hrvatskog, samim tim što se ne dešava u jednom centru, samim time kao što je ranije bilo, nije monocentrična standardizacija, nego policentrična i samim tim što se dešava u nekoliko kulturnih centara, nužna su različita rješenja u jednom, drugom i trećem standardu.“ Novinarka je u tekstu posle ovog odgovora napisala: "Ovdje bih željela reći da mi ništa nije jasno, ali nažalost, bojim se da mi je sve jasno." Slažem se!

Ovaj čovek postaje sve interesantniji na prvi pogled, a kad malo bolje promislim, ipak će biti da je jedan šarlatan tipa "ako prođe, prođe". Srbi ionako na sve pristaju, pa zašto ne bi i na njegove igrarije. Setite se, to je onaj čovek koji je uspeo da bosanski (za bošnjački se vređa) uvede na elektronske programe, pa mnogi sajtovi vrve od translate bosanski a srpskog i nema u popisu jezika.
U tekstu ima i drugih sagovornika, a meni je najjezgrovitiji prof. Midhat Riđanović: "Prema tome, današnji bosanski, crnogorski, hrvatski i srpski čine jedan jezik sa četiri naziva. Ko god tvrdi da su u pitanju četiri razna jezika, ili je gluh, ili ćaknut, ili – što je gore nego biti gluh i ćaknut – ekstremni nacionalista.“ Bravo!
Treći sagovornik, prof. Josip Baotić skoro da je eksplicitno rekao da nacionalna politika nije isto što i jezička, što se nažalost u ovom rasulu često izjednačava. Zašto li mi prvo na pamet padaju Crnogorci? Možda zato što su na samom kraju posla da na Univerzitetu u Bariju otvore katedru za crnogorski. Prvi korak bio im je najteži, da oteraju našeg lektora, ali kad su shvatili da naša vlada pojma nema koliko je to važno pitanje, skinuli su ga očas posla, rovareći po hodnicima srpskih ministrarstava i "ubacujući buvu" da je nepotreban trošak plaćati lektora u nekoj tamo zemlji. Štednja, brate, gde god može, a ovde očigledno može jer naši ministri nisu pismeni kako treba, a možda su bili zauzeti biranjem kola za vozni park ili ispijanjem kafe u skupštinskoj pauzi. Uostalom, šta Italijani ima da uče srpski jezik? Ako ćemo pravo, prvo treba da ga nauči ovdašnja "politička elita".
Pre dve godine Evropska Unija, u stvari Sud u Hagu, predložili su da svi naši jezici (srpski, hrvatski i bosanski, odnosno bošnjački) budu objedinjeni u jedan jezik koji su ostavili nama na volju da ga nazovemo kako god hoćemo. U Hrvatskoj je sprovedena i anketa o toj temi na reprezentativnom uzorku, u kojoj je ogromna većina, ne sećam se tačno procenta (mislim da je bilo čak preko 80 %) sa gnušanjem odbila bilo kakvu naznaku da u njihovom jeziku stoji bilo kakva odredba "srpski"! Meni kao osobi kojoj je jezik struka u principu je svejedno (lingvistički je zaista sve to isto), ali u svetlu svih događaja u poslednjih stotinak godina, ne pristajem čak ni na srpskohrvatski, daleko bilo hrvatskosrpski, a ne daj bože samo hrvatski! Stalno im nešto popuštamo u ime smirivanja situacije, a sad je dosta. Ne može! Doduše, ovoj trojci priključio se još jedan jahač Apokalipse, i crnogorski. To je tek smejurija!

Sa strane gledano, EU je ipak glupa što je kasno shvatila da se radi o jednom jeziku. Kad su osetili da za silne tumače i prevodioce daju pristojne pare, a nema potrebe za tim, mada bi nas rado razvrstali u još nekoliko grupa i podelili još više; kad im se udarilo po džepu, shvatili su da nisu spremni za operaciju na otvorenom novčaniku. Ja čak i znam jednu osobu, koleginicu, koja se fantastično uvalila u pare radeći kao "prevodilac" u Hagu. Baš je stručna, čak tri jezika je prijavila: srpski, hrvatski i bosanski. Od EU je dobijala dobru platu, mislim da je od naše vlade dobijala pare za stan (mnogo je prećutkivala kako to plaća, pa mi je bilo sumnjivo), a imala je i dodatak za odvojen život - ona u inostranstvu, njeni u Beogradu. Otkazali su joj usluge, kao i mnogima drugima, ali je po povratku kupila stan na Krstu. Sto kvadrata, za gotovinu! Interesuje me koliko je "prevodilaca" ostalo, mnogo me interesuje.
Ipak, Bosna je zaista bosanski lonac. Toliko poliglota na jednom mestu, to je za Riplija. Autorka emisije na Dojče vele ovako završava: "Dakle, naš jezik, kojim govorimo u BiH je nešto kao proizvod 3 u 1. Samo što nas niko ne kupuje." Potpisujem.