недеља, 01. јул 2012.

Muke s pravopisom: može i ovako i onako i nikako


Stvarno bi bilo lepo kad bi poslednji Pravopis Matice srpske iz 2010. razrešio sve dileme koje su postojale u vezi s izdanjem iz 1993. godine. Međutim, istorija se ponavlja. Od pravopisa pre ovog takođe se mnogo očekivalo, ali je uveo toliko dubleta (može i jedno i drugo), pa i tripleta (može i jedno i drugo i treće), da je sasvim prirodno bilo nadati se da će se sve to uniformisati i ujednačiti, da bude sve na jednom mestu i s objašnjenjem zašto je ovako a nije onako. Dok ću prethodni pravopis pamtiti po "pravilno je i jedno i drugo", ovaj ću pamtiti po crticama. Ispalo je da srpski jezik ima toliko polusloženica da je verovatno prvak sveta. Na ovoj fejsbuk stranici Eva Stanojević je pitala zašto je na primer daktilo-biro, a presbiro u PMS. Bilo joj je potrebno pravilo za steno(-)biro, ali nije mogla da ga "izvuče" iz ponuđenih sličnih reči. I još po nečemu je poslednji PMS vredan pamćenja - po velikom broju kontradiktornosti - na jednoj te istoj stranici imate dva savršeno različita primera, koja se međusobno potiru, a za svaki od njih imate objašnjenje. Ili, da se vidi kako je ekipa baš zdušno radila - bez ikakvog objašnjenja propisuju da je pravilno "ovo" a nije "ono". Zašto? Niko pojma nema.

Na primer, reči kojima je prvi deo nepromenljiv tretiraju se kao polusloženice, pa smo, za razliku od prethodnog pravopisa, sad dobili auto-put umesto autoputa, foto-aparat umesto fotoaparata... podrazumevaju se remek-delo, spomen-ploča, radio-aparat, veb-sajt, tajm-aut... ali se podrazumavaju i internet adresa (i internet stranica), rok koncert, feng šui, bejzbol palica... ali i žužu, imejl, fotosinteza (na jednoj stranici je tako, ali na drugoj je foto-sinteza)... Ko je razumeo, shvatio je. Sve je to "podrobno" objašnjeno u PMS, tačka 86 a. 

Zateći ćete i da internetski i internetni ne postoje, već se imenica internet ponaša kao pridev - zato imate internet stranicu, a ne internet-stranicu. A ako želite da se zbunite još više, okrenite rečnik stranih reči autora M. Šipke i Ivana Klajna, pa ćete sve ovo što sam nabrojala da se piše bez crtice pronaći s crticom. Ko prati promene, lako će reći: "Pravopis Matice srpske jedini je merodavan", ali se pitam zašto bi to i oni kojima jezik nije struka morali da znaju. Pogotovo što su ta lingvistička dešavanja uzbudljiva kao neki akcioni film - situacija se iz časa u čas menja i samo onaj ko prati tok radnje a da ne trepne, zna na koga da sumnja kao glavnog krivca. Teško profesorima i deci koju uče, jer ćete u nekim gramatikama zateći i-mejl (Klettova gramatika za 7. razred i Pravopisni rečnik, na primer), u nekima imejl, a u novinama (pogotovo onim skupljim) e-mail. Najelegantnije rešenje je jednostavno - mejl, a (po mom mišljenju) najgrđe emajl (e-mail).

Da li se sećate polemike oko naziva mosta – Mosta na Adi? Lingvisti su osporavali ispravnost predloga NA jer Ada nije reka, pa bi pravilno bilo: Most preko Ade. Most na Žepi je u redu jer je Žepa reka, ali ko zna – možda postoji reka Ada, samo što ovaj naš most ne premošćuje tu reku već Savu. Uostalom, za ovakve stvari lingviste nikad niko ništa i ne puta, a pitam se zašto. Da li zato što i najjednostavniju nedoumicu mogu toliko da iskomplikuju, da vam posle bude žao što ste uopšte nešto i pitali. Konkretan odgovor niste dobili, a oni se između sebe isposvađali. 

Najsvežiji primer kako se silnim pravilima u stvari približavamo pravilima babe Smiljane jeste probni kvalifikacioni test za upis u srednju školu. Naime, jedno od pitanja je bilo u vezi s brojevima telefona. U PMS (str. 128 i 142, gde piše da je ispravno 011/425-523) stavljena je kosa crta posle pozivnog, a broj je na po tri cifre razdeljen crticom. E, pa u rešenju testa je bilo: 064 123 8909 ili (011) 12345566. Ko se držao PMS, izgubio je bod! Kako ono beše - najmerodavnije je poslednje izdanje Pravopisa Matice srpske? 

Nekima je Ivan Klajn najmerodavniji, čak i kad se sukobi s PMS. Činjenica je da je on doprineo popularizaciji pitanja o jeziku i da skreće pažnju na najčešće greške u pravopisu i govoru, ali... Iako najviše volim da čitam njegove tekstove o jeziku, ipak je on romanista i to se vrlo često oseti u nedoumicama - uvek prevagne romanska varijanta (na primer, predlaže množinu od imenice pončo - pončosi, mada su mu prošli kapučino i Pačino). Jednom me je Klajn i razočarao. Ne mogu da se setim u kojem je broju NIN objavio taj tekst, ali se radilo o psihološkinjama (mislim da je takav bio i naslov), meteorološkinjama... i ostalim -kinjama. Priznaje i sam da sve te reči rogobatno zvuče, ali su bolja varijanta od onog zlokobnog slaganja po značenju: Gospođa psiholog je govorila na skupu. Ide dalje, pa kaže kako bi u duhu jezika najbolji sufiks bio -ginja, ali kaže kako to suviše vuče na hrvatski: psihologinja, meteorologinja... Pa šta? Zar nije bolje, zarad rodne ravnopravnosti, uzeti ono što Hrvati već koriste nego praviti reč koja lomi jezik i deluje čudno. Hrvatski ima isti sistem kao i naš jezik, oba su iz slovenske grupe... Zar to nije prirodnije? Ili smo i mi počeli kao Hrvati - po svaku cenu da se razlikujemo, samo da budemo što nejasniji jedni drugima i da nam jezici budu što udaljeniji, po mogućstvu mereno svetlosnim godinama! Od jedne majke smo potekli - staroslovenskog jezika - a toliko insistiramo na razlikama.

Završila sam svetsku književnost (zvanično: opštu književnost s teorijom književnosti) i na fakultetu nisam imala obaveznu gramatiku, ali sam mogla da je polažem kao izborni predmet. Nisam se dvoumila ni časa kad sam je izabrala za polaganje zato što mi je gramatika – ljubav. Stvarno je volim! Tako je velika moja ljubav da sam je zvala "gramatičica". Pravopis ide uz nju kao brat blizanac. Sećam se tog svog polaganja jednog davnog juna, kad smo posle položenog pismenog za usmeni ostale samo jedna devojka s engleskog (koja to ima kao obavezu) i ja. Dok smo čekale profesora, najmanje pet puta me je pitala, svaki put sve zapanjenija: "S-a-m-a si birala?" A ja bih joj svaki put odgovorila potvrdno. Očigledno nije verovala da je neko toliko lud i prijavi se da polaže nešto što bi svi drugi rado izbegli. Ne dam ja "gramatičicu"! Tako sam je i predavala dok sam radila u prosveti - kao nešto dragoceno. Međutim, učila sam decu i "pogrešnim" stvarima. Kad god neko pravilo promene, tu noć obično ne mogu da spavam. Samo premotavam po glavi film koliko li sam dece oštetila, a nisu ništa krivi. Ma, nisam ni ja, ali se osećam odgovorno. Najgore mi je bilo kad su se pravila o navodnicima promenila. 

U Pravopisu iz 1993. nije bilo jasno napisano da li se znak interpunkcije stavlja unutar navodnika ili posle njega, pa je to svako tumačio na svoj način. Ja sam deci predavala onako kako su mene učili i kako su bile štampane knjige. I onda smo imali gradsko takmičenje gde je bilo i jedno pitanje u vezi s tim. Pre nego što smo počeli da pregledamo testove, s koleginicom sam rešavala zadatke i oko toga se nismo složile. Kad su stigla zvanična rešenja, ispalo je da je ona u pravu. To je moju devojčicu koštalo jednog boda, a u stvari su pogrešili - oni. Po tadašnjem tumačenju, i znakovi interpunkcije kojima se završava rečenica (tri tačke, uzvičnik i upitnik), izuzev tačke, pišu se u okviru navodnika, a samo se tačka piše posle navodnika! To se odnosi i na upravni i na neupravni govor. Po najnovijem Pravopisu (iz 2010) tačka posle navodnika ide samo posle neupravnog govora ((PMS, tačka 188). Bile smo u pravu, moje dete i ja, ali nju je to koštalo odlaska na republičko takmičenje. Kasnije sam predavala onako kako sam mislila da nije ispravno, ali... autoritet je autoritet. A posle objavljivanja Pravopisa iz 2010. nisam mogla da spavam normalno nekoliko dana od brige što sam učila decu nečemu za šta sam i sama znala da je glupost. Ako neko od njih čita ovo, neka primi moje najiskrenije izvinjenje! 
Primer kako je to bilo nekad (ako je uopšte i tada bilo pravilno): Rekla sam joj: "Ne gnjavi i dođi ovamo". (upravni govor) i: Rekla sam joj da "ne gnjavi i dođe ovamo". (neupravni govor)
Primer kako je to danas: Rekla sam joj: "Ne gnjavi i dođi ovamo." i: Rekla sam joj da "ne gnjavi i dođe ovamo". 

Izgleda da je moj muž u pravu - društvo koje menja pravila samo nešto trtomudi ne bi li dobilo pare. I što su nerazumljiviji - mora biti da su pametniji. A kad od tih njihovih (novih i neusaglašenih) pravila nekoga zaboli glava ili ga košta bodova na ispitima... nema veze. To je nauka, nije to za svakog. 

Cenim da će za jedno desetak godina osvanuti novi pravopis i da će se u njemu naći tušta i tma nedoumica, čisto da se ne izneveri tradicija. Zašto prosto kad može i komplikovano?

Napomena: PMS je skraćenica za Pravopis Matice srpske.

26 коментара:

  1. Пре 2-3 месеца требало је да пишем чланак за студентски лист "Код 04", а то је уједно била и предиспитна обавеза са највећим бројем поена (чак 35/100). Одабрао сам тему "Писменост у српским медијима" и успео да добијем изјаву Ивана Клајна чију колумну читам сваког четвртка у НИН-у. За мене је дан када сам добио његов одговор био прави мали празник. Питања која сам му послао ишчитао сам десетак пута, а реченице мењао у недоглед како бих избегао све евентуалне грешке. Када сам видео да је одговор писан без дијакритичких знакова, помислио сам како је била будаласта моја ригорозна контрола сваког написаног слова. Ипак, обожавам његове колумне. Обожавам људе који много знају, а нису горди због тога. Био је далеко љубазнији од већине лектора и уредника. Његови одговори (од којих сам, захваљујући опширности, могао да објавим посебан интервју), дали су смисао мом чланку.

    И ја се сећам једног свог такмичења. Био је то, ваљда, пети разред. Требало је да напишем неки двоцифрени број словима. Занемарио сам све што сам учио у школи и сетио се подножја "Забавникових" страница на којима су тада двоцифрени бројеви били исписани као спојене речи (тридесетосам, четрдесетшест).

    Трудим се да пишем неке конструкције као полусложенице или одвојене речи на основу аналогије. Међутим, она је (као што Клајн каже) мач са две оштрице. Велики проблем ми задају и проблематични акценти на последњем слогу. За потребе поменутог чланка интервјуисао сам и Мирјану Стефановић, шефицу лекторске службе РТС-а. Она ми је рекла да РТС поштује правило конТИнент - диРИгент, али се њиме не води слепо. То "слепо" се ваљда односи на случајеве у којима је погрешан облик дубоко укорењен. Или на случајеве када настаје нешто што називам "акценатским неологизмом". Таква рогобатна наглашавања чују се у исправном облику само на РТС-у, а нигде у живом говору (у ком бих, претпостављам, била исмејана).

    ОдговориИзбриши
  2. I ja sam pre pet godina za tekst "Spikate li srpski?" poslala Klajnu pitanja na koja je ekspresno brzo odgovorio, vrlo opširno i bez ikakve sujete i nadmenosti. Bio je vrlo predusretljiv. To je bilo u tako velikoj suprotnosti s drugim ljudima od struke (lektorima, književnicima, profesorima...), da se po ko zna koji put potvrdilo da prave veličine nikad nisu arogantne. To ostaje sitnim dušama.
    Nažalost, NIN više ne kupujem, pa ni Klajna ne čitam redovno. Izuzetno ga cenim, ali mi smeta kad ga oni koji ga obožavaju izjednače s božanskim, bezgrešnim bićem.
    RTS, kao i sve ostale TV kuće, nema potrebe komentarisati. U Dnevniku u pola osam voditeljka je rekla "laboRAtorija", što je ranije za RTS bilo nezamislivo.

    ОдговориИзбриши
  3. etotako, sigurna sam da ti lepo kažeš laboratOrija (kratkouzlazni akcenat na istaknutom O).
    Voditelji govore i Italija (s kratkosilaznim na početnom I), umesto kratkouzlaznog; i BEograd (s kratkouzlaznim, a nekad bogami i kratkosilaznim na istaknutom E), umesto kratkouzlaznog na O... Lane Gutović je to lepo ilustrovao: http://www.youtube.com/watch?v=Dw_bTnqAPM0
    Mada, u ovom prilogu je voditeljka napravila grubu materijalnu grešku rekavši da nemamo rečnik, da je poslednji onaj Vukov, napisan pre "VIŠE od dvesta godina". Prvo izdanje "Srpskog rječnika" je iz 1818. godine, a drugo, dopunjeno, iz 1852. Najjednostavnijom matematikom, koja podrazumava umeće brojanja, to je "nešto MANJE od dvesta godina", ali je previdela da imamo "Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika" u šest tomova, u kojem su, naravno, sve reči akcentovane. Taj rečnik je izlazio sukcesivno šezdesetih godina.

    ОдговориИзбриши
  4. Ma to okej, nego me zbunilo ovo tvoje RA u laboratorija, šta to znači, jel reko trebalo nekako drugačije, tipa RE, ili RO :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Obeležila sam koji slog one akcentuju - naravno, pogrešan je. :)

      Избриши
  5. Mislim da je profesije i titule koje nisu prirodno (u govoru) određene rodom, lepše ostaviti kao takve.

    Veliki broj zanimanja ima muški i ženski rod, a pojedine profesije nemaju i to je tako.
    To ne znači da se one u govoru odnose samo na muškarce. Npr., nije isto profesor i meteorolog. Profesor ima prirodni ženski rod (profesorka) dok meteorolog nema, pa tako u govoru, prema osećaju i dugo stečenoj navici prihvatanja tog termina, meteorolog kod sagovornika i čitaoca ne određuje samo muškarca kao u slučaju profesora.

    To mi je palo na pamet jer ponekad pročitam za ženu - spisateljica. Zašto? Pisac se nikada nije odnosio samo na muškarca, već se ta titula u govoru određuje ličnom zamenicom ili prosto imenom, ne "Gospođa pisac", nego "Ona je pisac".

    Eto,to je moje mišljenje, iako ne pripadam vašoj struci i stvarno ne znam mnogo o pravopisu (moram i osnove da ponovim :), ali mi deluje logično da bude onako kako pričamo.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. U redu je da sva zanimanja imaju i muški i ženski rod, mada slovenski jezici izvorno to nemaju. Međutim, moram da priznam da ja to pravilo još nisam usvojila u postpunosti i vrlo često samu sebe ispravljam, a imam muke i sa zanimanjima poput: vodič (vodičica?), lovac (lovkinja?), arhitekt(a) (arhitektica ili arhitetoškinja ili arhitetkinja?)... da pomenem samo neke.
      Spisateljica mi je... baš bezveze. Zašto ne književnica? Ovo je lični stav, gramatički nemam šta da prigovorim, samo stilski.

      Избриши
  6. Volim i gramatiku i pravopis i trudim se, da koliko znam, ispravno pišem i govorim, ali meni više stvarno ništa nije jasno.

    ОдговориИзбриши
  7. Ja više ništa ne znam, ni ono što sam znala ne znam.
    Sve se promenilo i to mi nije jasno kako bre?
    Jezik i gramatika trpe promene?!
    Mislim..neka se gone!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. U normalnim državama (uglavnom) ne trpe, ali...
      Ovu poslednju rečenicu iz usta si mi uzela.

      Избриши
  8. Naš jezik je oduvek bio moja velika ljubav kao i pravilno učenje istog. Bez lažne skromnosti, uvek sam imala visoku ocenu iz predmeta srpskohrvatski jezik i književnost, kako se on zvao u moje vreme. Sa ove distance i sa saznanjem svega što ste sasvim jasno i lepo objasnili u svom tekstu, ispada da sam polupismena, na moju veliku žalost. Pristajem da učim, ali dokle, ako se pravila menjaju, što bi rekli naši stari, k'o Ciganin konja. Jel ovde trebalo to drugačije da napišem?
    Hoće li mi čitanje omogućiti da kao i do sad poboljšam kako svoj vokabular tako i pismenost ili?...
    PS: Oprostite što sam prethodni komentar izbrisala, ali u kucanju sam napisala jedno malo, umesto velikog O, a nisam proverila, a i izostavila sam apostrof:)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nije potreban apostrof u poredbenoj kopuli "kao", još od 1993. godine. Nekad se pisalo: kao i k'o (kako ste Vi napisali), a sad je: kao i ko.
      Pravopis mora da se menja, neminovno je, zato što se i jezik menja. On samo prati razvoj jezika koji je poput živog bića koje diše svojim plućima: raste, razvija se, osiromašuje, obogaćuje, iznenađuje...
      Nije problem u tome što se pravila menjaju (i treba da se menjaju da bi se ispratilo ono što je govorni jezik u međuvremenu odbacio ili prihvatio kao normu), niko ne očekuje okamenjeni jezik, poput latinskog (u njemu više nema nikakvih promena).
      Problem je u tome što, umesto da novi pravopis olakša upotrebu, samo je još više zakomplikovao ionako nimalo jednostavno stanje.
      Nikad mi neće biti jasno zašto ljudi vole da komplikuju - i vrlo složene stvari mogu da se objasne jednostavnim rečnikom. Na stranu to što bi svi trebalo da su funkcionalno pismeni (što na kraju krajeva i žele), ali od ovolikih zavrzlama jednostavno - odustanu.
      To nije njihova greška. Nečija očigledno jeste.

      Избриши
  9. Epidemija "omekšavanja" pravila nas je odavno zadesila, pa se proširila i na jezik.
    Ne očekujem da se u dogledno veme išta bitno promeni, sve dok važi pravilo: I nad carem ima car.
    Za početak bi nam čvrsta ruka dobro došla, pa makar pravila i greške, koje imaju tendenciju iščezavanja.
    Setite se da je omiljena fraza postalo: pravilo je da nema pravila.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Sve se nešto nadam da ipak neće postati pravilo da nema pravila. :(

      Избриши
  10. Odlicno, Miljo. Vrlo ste pedantno "pohvatali" gomilu nedoslednosti naseg Pravopisa. Predlazem da ovaj tekst posaljete Matici, Odboru za standardizaciju i slicnim ustanovama koje bi mogle da uticu da se ovaj problem jed om zauvek nekako resi.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nisam baš bila toliko pedantna, ima još mnogo nedoslednosti, pa čak i pravljenja velikih problema. Na primer, dva prezimena sad se pišu isključivo bez crtice, a nekad je bilo s crticom. Zamisli samo kakav je haos nastao s ličnim dokumentima.
      Ovo je samo mali osvrt, trebalo bi da se neko ozbiljno pozabavi time, ali se bojim da je moj muž u pravu: skupljaju se samo da bi dobili pare, nije primarno da se pravopis dovede u red.

      Избриши
    2. Kad bi pisala svoj pravopis, rešila bih taj problem sa oslovljavanjem ženskih zanimanja samo dodavanjem reči "begovica", pa bismo imali šalter-begovicu, kasir-begovicu. Mogu se fino iskoristiti i dodaci tipa "hadži" i "čučuk" u prosveti i kulturi, čisto da zanimanja zvuče egzotičnije a jezik lepše!

      Избриши
    3. Dobar ti predlog! :)
      Šalter-begovica baš pristaje, ali bih kasirki stavila -aginica (kasir-aginica), ipak je to malo slabiji "položaj". Čučuk-profesorka ili hadži-lekarka... odgovara.

      Избриши
  11. Здраво, ја имам питање не везано за текст. Али нисам могла да нађем ваш мејл.
    Да ли знате зашто михољско лето и михољдан се тако зову? који је извор, корен, етимологија тих речи?

    хвала унапред
    Аниа

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ania, dobro došla!

      Miholjdan je pravoslavni praznik koji se slavi 12. oktobra. To je narodni naziv za Svetog Kirijaka Otšelnika, rođenog u Korintu krajem 4. veka. Prvi manastir u koji je stupio bio je u Jerusalimu, a posle je bio i u mnogim drugim. Poznat je i kao Pustinjak i kao Monah. Razobličavao je razne jeresi i postavljao osnovna pravila monaškog života u pravoslavnim manastirima. On sâm najčešće je boravio u pustinji posteći i bdijući. Po crkvenim izvorima, živeo je 109 godina! Mnogim porodicama je to krsna slava, a najviše se slavi u Boki Kotorskoj (po verovanju, on je i zaštitnik moreplovaca).

      Bez obzira na zvanični kalendar, narod smatra da jesen nastupa s Miholjdanom, 12. oktobra, pa ako je tog dana toplo, onda se takva jesen zove miholjsko leto jer obično i ceo oktobar bude topao.

      Избриши
    2. Да, да све то знам. Само ме збуњује сам назив. Ако светац је Киријак Отшелник зашто је михиљдан :) или је о једна од тих ствари које се прихвата и не пита :) поздрављам и хвала на одговору

      Избриши
    3. Tema je malo delikatna i ne tiče se samo lingvistike već i teologije, istorije...

      Za početak - Sv. Kirijak Otšelnik negde se naziva i Kirijan, što bi, po grčkom korenu bilo pravilnije i znači - vladajući. I dan-danas u Grčkoj daju devojčicama ime Kirijana (ona koja vlada), a muška varijanta istog imena izuzetno je retka.

      Zaista, ni fonetski ni semantički Kirijak (odnosno Kirijan) nikakve veze nemaju s Mihom ili Miholjem, ali se ovde moramo poslužiti nekim drugim naukama. Neka prva bude istorija, i to istorija ranog hrišćanstva, Starih Slovena i njihovih paganskih bogova. Nije nepoznato da se hrišćanstvo teško primalo kod Starih Slovena, pa su neki kanonizovani običaji, kao i sveci, morali da se "prilagode" paganizmu, mada to zvanična Crkva neće priznati. Međutim, dovoljno je samo pobrojati sve radnje koje se po običaju vrše na Badnje veče i Božić, pa da bude jasno kao dan da je uplitanja paganizma bilo u vidnom obliku. Sveštenici će vam sve to drugačije predstaviti, ali... Ako koza laže, rog ne laže.
      Zašto nam je bitna istorija u ovom slučaju? Zato što je, istorijski gledano, rano hrišćanstvo bilo jedinstveno i mnogi sveci, nekad zajednički, počeli su da se prepliću kasnije, kad su se pravoslavlje i katoličanstvo razdvojili.

      Istorija hrišćanstva ne daje osnova da se Sveti Kirijak (Kirijan) povezuje s Arhanđelom Mihailom, ali lingvisti "imaju osećaj" da su ta dva imena blisko povezana.

      U prilog tome, sad malo praktične teologije - Miholjdan je retka slava gledano globalno u odnosu na geografska područja gde se slavi krsno ime. Međutim, ova slava je karakteristična za neke krajeve, na primer za porodice koje potiču iz Severne Albanije, preko Metohije i Crne Gore, sve do juga Bosanske krajine.

      I, na kraju, lingvističko gledište koje, po mom mišljenju, jedino može objektivno da sagleda promenu imena.
      Poznato je da narodni govor menja imena koja čuje u originalu ako ne odgovaraju prirodi jezika. Tako je, na primer, Sv. arhanđel Mihailo postao Aranđelovdan, iako se ne radi o nekakvom "Svetom Aranđelu" (što je takođe vlastito ime). Sveti Vartolomej postao je Sveti Vratoloma, Sveti Martin poznat je kao Sveti Mrata, a arhanđel Mihailo kao Miholj. Interesantno je da se na Miholjdan u rimokaltoličkoj crkvi obeležava dan arhanđela Mihaila.

      I još jedan "lingvističko-etimološki dokaz": danas je uobičajena samo varijanta imena Mihajlo ili Mihailo, a nekad su ta dva imena imala i brojne druge varijante - Mihail, Mihovil, Mihalj, Miho, Mihol...

      Kad se u pravoslavlju slavi Miholjdan, na taj dan se u katoličanstvu slavi arhanđel Mihailo i svi anđeli.

      Ovo je moje viđenje povezanosti ta dva imena, koje, naravno, ne mora da bude tačno. Ipak, nadam se da sam ti dala makar neke smernice za razmišljanje, a ti sama prosudi šta ti deluje najrelevantnije.

      Избриши
  12. Анониман29. мај 2013. 13:42

    Jeste li sigurni da se navodnici stavljaju i kod neupravnog govora? U tekstu je neupravni govor obeležen navodnicima, pa bih zamolio nekoga da me prosvetli i kaže da li to stvarno tako treba.
    Hvala od srca!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nisam sigurna na šta mislite. Navodnici nisu "rezervisani" samo za upravni govor, njihova primena mnogo je šira.

      Избриши