субота, 07. април 2012.

Da li je smešno ili tužno... ne znam

Sedela sam s drugaricom u kafiću u Šarm el Šejku, a prekoputa nas postarija Engleskinja narandžaste kose koja je bila sva u nekim beživotnim loknama, kao da je išla kod frizera da joj napravi vazdušastu frizuru, a struja nestala na pola posla. Toplo je, ona je u majici bez rukava, bez grudnjaka, u šorcu, i koža posvuda na njoj visi. Pretpostavljam da je nekad bila vrlo lepa, ima interesantno lice. Ta postarija Engleskinja ljubi se s mlađanim Egipćaninom. Uvija se oko njega, prebacila je i svoju usahlu nogu preko njegovih jedrih. Nije baš da sam željna ovakvih prizora i da sam ih gledala s posebnim zanimanjem, ali nisam imala gde da se denem. Bilo je blago odvratno ("mi se povraČa") i kažem drugarici: "Ako ovako poludim kad omatorim, molim te da mi nalupaš šamare." A ona će meni: "Što? Čestitaću ti." Utom dolazi troje dečice sa sladoledima, koji joj se obraćaju sa "bako" i ona odlazi s njima, a mlađani Egipćanin ostaje, smeška se i daje joj neki znak, da bi se, kad je malo zamakla u gužvi, stresao.

Kao žena s maštom, već imam priču u glavi - ona mu plaća izlaske, možda i još nešto; ili se nada da će mu obezbediti radnu vizu u Engleskoj; ili je reč o nekoj opkladi... Sve je dolazilo u obzir izuzev da je stvarno zainteresovan za nju. A ona je očigledno izgubila kompas. Mada, možda u trenucima kad je s njim zaista misli da je neka zavodnica. Bljak! Na prvi pogled je grozno, a s vremena na vreme mislila sam i da je tužno.

Na sve slične slučajeve može da se primeni izreka "poludeo pod stare dane". Doduše, život piše stvarno čudne priče, ponekad je tako loš scenarista da je prava misterija zašto se dešava nešto što se očigledno dešava. Ovaj mlađani Egipćanin nije bio zainteresovan za postariju Engleskinju, to se videlo iz aviona. Međutim, znam i slučajeve ljudi koji ni na prvi, ni na drugi, ni na sto peti pogled nikako nisu mogli da budu zajedno, a ipak... radilo se o pravoj ljubavi, o iskrenim osećanjima.

Setila sam se scene iz Šarma kad sam juče na nečemu što je trebalo da bude sedeljka a pretvorilo se u urnebesnu žurku kao iz gimnazijskih dana, videla nešto slično. Mahom moje ispisnice, a neke i dosta starije, ponašale su se razulareno, povremeno mi je bilo vrlo neprijatno. Naravno, natrenirana sam da na neprijatnosti svake vrste reagujem pribrano, i ostala sam nasmešena do kraja. Prošla su ta vremena kad moram pijano društvo da razvodim po kućama ili branim žensko dostojanstvo drugarica kad se glupo ponašaju uporno opravdavajući svaku njihovu nerazumnost. Sad se trudim da budem koliko-toliko uzdržana i uporno potiskujem u sebi osećanje da "moram" za nekog da odgovaram. Toj vrsti lojalnosti naučila me je majka, kao što je i cela moja generacija prošla kroz dril "ne tužakaj, ne ostavljaj prijatelja u nevolji, pomozi kad god možeš..." Taj manir osvetio mi se nebrojeno puta u životu. Na kraju ispadnem ja grbava. Sad stalno govorim sebi: "Nisi ti ovim ljudima nikakav rod ni pomozbog, nek se svako čupa kako zna i ume iz svojih govana, ne podmeći leđa za budale koje za tebe ne bi odvojile vremena ni da te saslušaju kad ti je teško, a kamoli da ti pomognu..." Ponavljala sam tu mantru kao opsednuta, ali nije vredelo.

Kad je žena starija od mene skoro deceniju počela da povlači bluzu ne bi li je skinula, to je bio kraj. Ustala sam, sela do nje, i sa sve smeškom, a boreći se na život i smrt s njom, počela bluzu da joj spuštam dole. Znam da nije bila toliko pijana da joj je vazdušni balon zamenio mozak, ali da je poludela - jeste. Ne mogu da istrpim da se neko toliko obruka. Naravno, ima sveta koji voli kad je frka, kad neko ispadne budala, kad mogu da se smeju tuđoj muci, nevolji, gluposti. Muški pogledi su bili vrlo neblagonakloni prema meni, to sam i očekivala, ali su me začudile žene. I one su, sve navijajući, žarko želele skandal!

Umesto skandala završilo se time da sam ja proglašena za baksuza, provincijalku, licemera. Ma, jesam sve to. Neka vam bude. Spisku bih dodala i da sam prava budaletina! Zove me jutros žena koja je u nastupu ludiranja i zavođenja htela da skine bluzu, inače na položaju i u uzornom braku, majka i baka, i kaže mi svojim promuklim glasom, posledicom vikanja, pevanja i pića od sinoć: "Slušaj, ti ako ne piješ i ne znaš da se opustiš, mene ostavi na miru. Što si me sinoć vukla i htela da mi skineš bluzu? Sve su mi rekli."

8 коментара:

  1. Ispričala mi je jedna prijateljica nedavno dogadjaj, toliko živopisno da kao da sam bio prisutan... Dešava se prošlog leta u jednom obližnjem restoranu čuvenom po lepoj bašti, koji od skora ima i nekoliko bungalova za putnike namernike. Takozvani "dnevni odmor". Pojavljuje se čikica u poznim šezdesetim sa bar upola mladjim ženskim društvom. Prolaze kroz prepunu baštu, u vreme ručka, i ulaze u jedan od bungalova. Čikica posle par minuta, vidljivo "raskomoćen", otvara vrata i izbacuje napolje cipele. Prepuna bašta ovaj njegov gest pozdravlja spontanim aplauzom...

    Sram ih bilo.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Čikica se džekirao! :)
      Ova "moja" bila je na korak da se obruka.

      Избриши
  2. Većini je najzabavnije kad neko DRUGI pravi budalu od sebe. Ali izgleda da ima nešto i u tome kad praviš SAM budalu od sebe? Stvarno ne bih znao. Ali ima vremena, još sam mlad...

    ОдговориИзбриши
  3. Ma, Miljo, vama stvarno nije lako jer ne pijete. Čega se vi sve nagledate treznim očima :)

    ОдговориИзбриши
  4. Ludilo ne zna za godine. Još samo da definišemo ludilo.
    Svaki od tih neobičnih događaja je priča za sebe i ne bih da izvlačim zajednički imenitelj. Ono što do njih dovodi je takođe jedinstveno, kao što svako na samo svoj način, gledajući iz svog ugla, sve to doživljava.
    Upravo to šarenilo sveta je za mene fascinantno i drago mi je što je tako. Još mi je draže kada je nekome lepo, ma kako to izgledalo drugima. Naravno, sve ovo pod uslovom da uzrok svim tim pojavama nije puki egzibicionizam.
    Malo je sreće i zadovoljstva na ovom svetu, toliko malo da nam je čudno i neprimereno kada čujemo da neko nekom izjavljuje ljubav preko ulice, ali kada mu psuje majku...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. U ovom slučaju, ipak je bio puki egzibicionizam. Bar mislim da jeste. A posle bi je svi ogovarali iza leđa - nije fer.

      Избриши