субота, 10. септембар 2011.

Uputstvo za upotrebu Beograda

BeograDŽanin se rađa, a BeograĐanin postaje. To je stanje svesti koje se stiče vremenom, a ne rođenjem. Zato su najveći i najstrastveniji BeograĐani jedan Sarajlija i jedan Nišlija - Momo Kapor i Duško Radović. Niko s toliko ljubavi i razumevanja nije pisao o Beogradu kao njih dvojica. Uostalom, biti BeograĐanin stvar je izbora i čvrste odluke. Svakako, i uzajamne veze.

BeograĐanin je i onaj ko ne živi u njemu, ako ga za taj beli grad koji nije beo, vezuje neka nevidljiva ruka s kojom se svaki dan pozdravi kao Radović: "Beograde, dobro jutro!" i na koji misli i kad legne da spava, a hiljadama je kilometara daleko.

BeograDŽanima samo u krštenici piše da su iz Beograda. Oni imaju svoj kraj, svoje društvo, groze se "dođoša" i govore bEogradski. Najdalje su otišli do Dedinja. A BeograĐani govore beOgradski i imaju svoj kraj od Boleča do Ovče i od Grocke do Batajnice. Imaju i svoj ćoškić, neko mesto za koje ih vežu neke ludačke uspomene, na primer gde su se ispovraćali posle prvog ili najgoreg pijanstva ili popušili cigaretu skrivajući se ili doživeli nešto slično, strogo lično, nešto što ostali ne mogu da razumeju (a i ne treba).

BeograĐanin:
* mora da ima svoju kafanu ili kafić, koji nisu popularni niti lepi, ali su njihovi, obično su blizu kuće;
* najmanje jednom u životu peške je prešao preko Brankovog mosta i najmanje deset puta je psovao zbog gužve na Gazeli;
* kad kaže "šansa" misli na Poslednju šansu;
* koristi jednu do deset šatrovačkih reči u svakodnevnom govoru (cupi, lesnikbo, zipa, vcao, mojne...);
* ima neodoljivu potrebu da svakom dâ nadimak koji se razlikuje od onog kako mu se sagovornik predstavi;
* zna da se našali na svoj račun i tad se najglasnije smeje;
* ne zuri u crnce, Kineze i Arape;
* zna sve strane jezike po malo, a samo dva, jedan ili nijedan dobro (tu se računa i srpski);
* ima najmanje po jednog super ortaka u svakoj od bivših republika, često i na svakom kontinentu po jednog;
* ne smeta mu buka uličnih svirača, uključujući i trubače;
* u Silikonsku dolinu ide samo ako stanuje u Strahinjića Bana, vlasnik je, zaposleni, rođak, kum, prijatelj ili drug iz klupe vlasnika kafića;
* na splavove i u Skadarliju vodi rodbinu koja nije odavde ili strance;
* najmanje jednom bio je u svađi s komšilukom zbog proslave rođendana, slave ili žuraje;
* drugove zove "burazer", dok brata zove "matori" ako je stariji a "mali" ako je mlađi;
* navija za klub za koji su navijali i njegovi otac i deda, makar da svi u kraju navijaju za rivalski;
* nikad ne odbija da strancu pruži pomoć, a ako treba, voda ga okolo-naokolo ili ga dovede kući da prespava, dâ mu svoj krevet a on spava na trosedu, dvosedu ili u kupatilu;
* ima omiljeno mesto na Kalemegdanu;
* zna sve ulice i zgrade u krugu dvojke;
* najmanje jednom u životu ima seks ili simulaciju istog u potpuno prorodnom okruženju unutar grada (Taš, Kališ, Topčider, Zvezdara...);
* ne baca papiriće po Adi;
* godišnje poseti najmanje jedan koncert;
* lepim devojkama smeška se obešenjački i uvek im kaže da imaju lepu kosu a gleda ih u grudi ili noge;
* smešta smicalice prijateljima i na oprezu je od njihovih;
* makar jednom bio je na žurci koje se uopšte ne seća;
* sve bi dao za svoju ekipu, ako treba da se pobije - pobiće se (i kad ne misli da mu je ortak u pravu);
* demonstracije, protestne šetnje i štrajkovi su mu kao "dobar dan", neretko i učestvuje u njima;
* ima svoju pijacu kojoj ostaje veran i kad se preseli u drugi kraj grada;
* poziva društvo u kuću i upoznaje ga s majkom;
* vozi se gradskim prevozom i kad ima kola (ako je gužva);
* ispitao je sve mogućnosti BG:voza;
* voli svoje sportiste i oduševljeno ih dočekuje kad pobeđuju, ne zamera im kad gube;
* gluvari, kulira i ronza po kraju kad god može;  
* zarađuje da bi mogao pare da potroši na provod;
* najmanje jednom nije znao u kom kraju grada se nalazi; 
* dobro mu je poznata razlika između leskovačke, sarajevske i banjalučke pljeske u odnosu na Mek;
* ne voli miliciju;
* voli žestoke momke mekog srca;
* voli Zemun i ne odvaja ga (u srcu) od Beograda;
* voli grafite na sumornim zgradama;
* iskazuje pesničke sklonosti po javnim toaletima;
* ponosan je na beogradske filharmoniju, balet i operu, makar i da ih nikad nije ni video ni čuo;
* ima ortaka Jevrejina, muslimana, katolika, pravoslavca, ako mu se posreći i budistu i zaratistru i hinduistu... i svi su mu isti;
* ima svoju verziju 5. oktobra koja se malo (i malo više) razlikuje od zvanične;
* obožava Savu i Dunav i poznaje ih i s levih i s desnih obala;
* voli kneza Mihaila, ali mu ipak pretpostavlja Konja ili Kneza;
* besan je kad zatvore saobraćaj zbog dolaska Merkelove, Bajdena... a pun razumevanja kad se to isto desi zbog Đokovića;
* izgovara Đ kako ga niko na svetu ne izgovara...

BeograĐanin mnogo voli svoj grad! Uostalom, samo gradovi u kojima ima mesta za sve, zaista su veliki gradovi. Takav je London, takav je i Istanbul, ali Beč na primer nije. On je samo glavni grad Austrije, a London i Istanbul su svetovi u malom, cela planeta slila se u njih i svima je kao kod kuće. U Beču si stranac do kraja života ako se nisi rodio kao Bečlija, od oca Bečlije i majke Bečlijke. To je mali grad, kasaba stisnutih ruku i nemih usana.

A Beograd? Beograd je otvoren za sve, raširenih ruku i uz dobrodošlicu dočekuje i goste i domoroce. On se voli kao što se voli ujak, sa svim manama koje ima.

25 коментара:

  1. U ovom tekstu sam više prepoznala svog dragog, nego u onom kod Zelene o devicama, a oba se njega tiču. :)

    ОдговориИзбриши
  2. Joj, kad bi pokazao ovo nekim Beograđanima poludjeli bi haha

    Sjećam se kada sam imao 9-10 godina, prvi put u Beogradu, ulazim sa majkom u trolu, i lik me gura, hajde mali brže malo ovo ono. Naravno, moja majka se pokači sa njim da ne gura dijete, on joj odgovori: ''Ja sam rođen u krugu dvojke i još sa kao petogodišnjak sam naučio da se guram u autobusu'' :)

    Jeste da mnogi Beograđani ipak ne upadaju u takav stereotip, ali ima ih k'o preslikanih :)

    ОдговориИзбриши
  3. Zoon, a što? Mislim da Milja nije ove stavke ispisala u negativnom kontekstu.
    Miljo?
    Ja sam se našao bar u 70% nabrojanog, u opšte mi nije uvredljivo.

    ОдговориИзбриши
  4. Hana i paprika77, hvala vam. Izgleda da ste i vi Beograđani. :)

    Charolija, Beograđani se često žene devojkama od kojih prave BeograĐanke. :)

    Zoon, zaboravila sam na to beogradsko guranje po prevozu! Radimo to vrlo vešto, a kako i ne bismo, kad u GSB-u provodimo dobar deo života. Dvojka je glavni prevoz, onako sumanuto vrti se u krug kao šanac oko srednjovekovnog zamka.

    Vrabac, ovo sve i jeste afirmativno, čak i ono sa psovanjem, (ne)namernim tučama i ronzanjem po kraju. Znaš da to praktikuje i ženski i muški deo beogradske populacije.
    Drago mi je što si se našao u 70 % nabrojanog.

    ОдговориИзбриши
  5. Pobježe mi komentar...
    Da se i to desi. S kakvom lakoćom je ovo ispisano, tako pitko, kao da šetam Brankovim mostom, pa idem kroz Fruškogorsku i nastavljam prema Dunavu, prolazeći kraj Petra Drapšina... Ja više ne znam iz kojeg sam grada,bez imalo straha mogu reći da sam kozmopolita i vrlo rado BeograĐanin zbog supruga koji je upravo sve ovo što ste napisali...

    Pozdrav iz Sarajeva

    ОдговориИзбриши
  6. Draga moja,
    divno kao i uvek :-)
    Ja sam se već kod "šanse" načisto zarozala, pozitivno naravno i otplovih nazad u prethodni vek.

    ОдговориИзбриши
  7. paprika77, zaboravila sam da ti poželim dobrodošlicu.
    Hvala na pozdravu, živiš u predivnom gradu. Mnoge lepe uspomene i mnogi dragi ljudi vezuju me za njega. :)

    Amarilis, draga... :)

    ОдговориИзбриши
  8. Joj Miljo sto si ovo napisala bas onako..znas kako, stvarno je tako..ali sve.
    Podelila sam te na mnoge strane, morala sam!
    Eh Sansa..komarci ujedaju a mi sedimo..
    Odusevila si me tesktom, tacnije istinom koju tako fenomenalno ispises!

    ОдговориИзбриши
  9. Zelenčice, komarci su gradski ljubimci. :) Ponekad su "ko rode" (Radovan III).

    ОдговориИзбриши
  10. Ne živim u Beogradu, ali ga volim. Možda zato što ima puno ljudi koje volim koji tamo žive. Ne znam... Sad da li se nalazim u Đ ili DŽ mislim da je nebitno. :-)

    ОдговориИзбриши
  11. vrabac, ja sam shvatio da ipak postoje dva načina da se shvati ovaj spisak. Ako se odnosi na Beogradžanina je negativan i obrnuto. Naravno, možda sam samo ja to tako shvatio.

    ОдговориИзбриши
  12. Sizife, dobro došao!
    Tvoja dijagnoza je - Đ.

    AnaM, dobro došla!

    Zoon, BeograDŽani su nadobudna kategorija koja jeste prozvana, ali i oni postanu BeograĐani kad shvate da pojam "rođeni BeograDŽanin" sam po sebi nije nikakva vrlina.

    ОдговориИзбриши
  13. Rodjena sam u Beogradu i od celih 25 godina,ja sam samo dve godine provela van njega.
    Zivim na Dorcolu i volim taj kraj,blizu centra,odmah uz reku.
    Ali... Beograd mi nedostaje samo kada dolazim iz npr Podgorice ili Ljubljane. Samo tada shvatam koliko je lep i koliko je moj.
    Kada dolazim iz Novog Sada,Zrenjanina,ili Novog Beceja,Beograd mi je nekako glomazan i hladan.
    Nemam nista od toga sto sam ovde rodjena i sto ceo zivot zivim ovde. Ja bih se odmah,ali ODMAH menjala sa nekim ko se svako jutro budi u ravnici i dane provodi pored Tise.

    ОдговориИзбриши
  14. Maljutka, ja bih, za razliku od tebe, umrla u ravnici. Ali bih se ODMAH preselila na neku planinu.
    Ipak si napisala da je Beograd "tvoj". I "moj" je. :)

    ОдговориИзбриши
  15. Ja sam mu se prvo godinama divio iz daljine, dolazeći povremeno kod dede i babe za raspuste i praznike (živeli su ispod "Cvetka"). Onda sam se početkom puberteta doselio na Zvezdaru - i proveo tu nekoliko nezaboravnih godina, pre nego što sam se "skrasio" u Pančevu.

    Prošao sam posle mnoge svetske gradove, ali onaj osećaj kad pogledam oko sebe stojeći na sred Terazija - nisam našao... Valjda zato što ih i dalje vidim očima dečaka iz provincije?

    ОдговориИзбриши
  16. Miodraže, u Beogradu nema provincijalaca, izuzev u romanu "Provincijalac" Mome Kapora. :)
    Imam drugaricu koja živi u Njujorku i po onome što mi priča, otprilike je isto kao i u Beogradu - ako ga voliš, odmah si Njujorčanin.

    ОдговориИзбриши
  17. E, takla si me u živac. Volim ga.
    I, ma i mene misli odvezoše u prošli vek, uf.

    ОдговориИзбриши
  18. Isto to, samo u ženskom rodu. I ne gledaju devojke nego se ortače s muškarcima. :)

    ОдговориИзбриши
  19. Divan tekst!Na jednom mestu naslo se puno toga i iz mojeg detinjstav,odrastanja ,mladosti...Imali smo mi svoju Dangubu na Crvenom krstu,svoj kafic u kraju,ekupu...A onda dodje na red Šansa,splavovi....pa tek kasnije Skadarlija....Osvezila si mi neke zaboravljene slatke stavri iz ovog divnog grada...sa Dz,Đ,kako god!��

    ОдговориИзбриши