Ima da prihvatiš tu demokratiju, jesi čuo, inače ću da ti razbijem glavu! Da, i da ti zatrem seme

Moguće je da s godinama postajem gluplja pa neke stvari ne razumem, ali stvarno mi skoro ništa nije jasno. Slušam danas omiljenu mi Hilari Klinton kako vrlo dostojanstveno poručuje pukovniku Gadafiju da "vodi računa o svom narodu i ne preti". Da preti, preti. I to vrlo ružno. Ali, da vodi računa o svom narodu, vodi. Nije mi omiljen lik i stvarno je predugo na vlasti, ali... u situaciji kad treba da se bira između njega i omiljene mi gospođe Klinton, svakako stajem na njegovu stranu. Utoliko pre što sam na svojoj koži, kao i cela Srbija, osetila dobronamernost pomenute gospođe. Scenario se ponavlja, samo što su Libijci žilaviji. Već sad se može reći da su izdržali duže nego mi. Rokaju ih na sve strane, ne biraju - bolnice, parkinzi, privatni kvartovi... Baš spasavaju civile. Kad se brodovima približavaju Libiji, samo zaobilaze čamce s izbeglicama.
I na sve to, podneše tužbu protiv Gadafija što "ugrožava civile". Na stranu to što je Amerika dužna Libiji neke silne milijarde za naftu i što ih Gadafi nervira jer im se ne klanja kako to dolikuje najjačem dečku u ulici. To je samo razlog više da ih bombarduju i razlog više da napakuju laži koliko god je potrebno ne bi li sebe opravdali. Uostalom, što bi se pravdali kad ne moraju. Oni su u startu zaštićeni - prošao im je predlog i da se izuzimaju od suđenja za ratne zločine na međunarodnom nivou! Ako to nije u najmanju ruku licemerno, onda ja ne znam pravo značenje te reči. Moraću da revidiram celokupno obrazovanje, da spalim sve knjige iz kojih sam učila, da pljunem na svoje profesore i proklinjem mislioce od Stare Grčke naovamo.
Stvarno, šta će celom svetu sva ta smejurija oko odlaska u školu, čitanja novina, pa i najobičnijeg razmišljanja? Samo okreneš glavu prema Ujki Semu i on ti kaže šta da kažeš. U startu je u pravu, tu nema dileme, što da se mučiš.
Ipak, ono što me zaista nervira, to je što me ovakve okolnosti nateraju da se "opredelim" za stranu koju u stvari uopšte ne podržavam, po principu manjeg zla. Kao na izborima - nikad nisam ni za jednu stranku sto posto, pa onda glasam za one koji mi deluju kao najmanje budale. E, sad sam tako stavljena u poziciju da "branim" Gadafija. Isto tako, na fejsu se pojavila grupa "Gadafi mi lično nije prijatelj, ali mi je NATO neprijatelj". Obradovah se ja, kliknuh da mi se to sviđa, da ne kažem - lajkovah, međutim, već posle nekoliko dana počeše komentari o Ratku Mladiću s kojima se ne slažem ni u ludilu ni u bunilu, ali se konačno isključim tek kad su u jednoj objavi napisali srBski umesto srPski. E, pa stvarno, toliko sam učila decu šta je pravilno a šta nije, i toliko se trudila da uđu u tajne jednačenja suglasnika po zvučnosti, da bih stvarno poludela kad bih mogla da progutam srBski.

Sledeća je bila gospođica Hendler sa svojom mediokritetskom emisijom i komentarima zbog kojih bi joj trebalo odmah prepisati terapiju i držati je u kućnom pritvoru. Priključim se ja toj grupi, ali opet komentari... Svega je bilo, samo gutam knedlu za knedlom. Džaba su administratori stalno molili, upozoravali, pa je s vremena na vreme delovalo i da preklinju za pristojan jezik. Bila sam na ivici da se i tu isključim, ali gledajući komentare na nekim forumima, nažalost i na blogovima koje čitam, odustala sam. Među njima kao biser izdvajam da je njen "humor" namenjen "američkoj publici". I? Moglo bi da se tumači i kao "poznato je da su Amerikanci glupi, pa je ovakva komika njima po volji", ali autor/ka je imao/la nešto drugo na umu što ću biti slobodna da prevedem kao: "Glupi smo, ništa ne kapiramo, a i oni smeju da rade šta god hoće".
Evo, budući da je sve dozvoljeno, izjavljujem da su Amerikanci sramota ljudskog roda, glupi, arogantni i nacisti! Sad očekujem da mi NATO pokuca na vrata, Nema nikog. Dobro, to je ionako namenjeno onoj šačici ljudi koja prati ovaj blog, a i nije nikakvo karikiranje. Stvarno tako mislim, što je najžalosnije. I žao mi je zbog toga, ali ne daju mi manevarski prostor da promenim mišljenje. Svakog dana naprave toliko nesreća u svetu i toliko nedužnih ubiju, a sve u ime "slobode", da ne mogu nikakvo opravdanje da im nađem. Da se ne radi o ljudskim životima, gospođa Klinton bila bi mi neopisiv izvor zabave - toliko licemerja na gomili i u jednoj osobi stvarno postaje komično.
Druga strana medalje su ovdašnji uvlakači. Sve opravdavaju (naročito što smo bombardovani), i u potpunosti oslikavaju onu narodnu: Na sirotinju i zec kurac diže! Samo što ova naša sirotinja još i zahvali na tom iskustvu, to je jedini ustupak modernom dobu. Kao da te neko siluje, a onda te tihim glasom pita: "Je l' ti bilo lepo?" Jašta mi je bilo lepo, ne znam šta ću od tolike lepote. I da, hvala ti na novom iskustvu. Bože, trebalo bi me kazniti - zaboravila sam da kažem "hvala".