Da li je bruder Pera zapalio žito?

Klasičan krimi zaplet: na početku loš momak u stvari je dobar i dokazuje da je nevin, usput otkrije i krivce. Do tog famoznog kraja ima akcije na pretek: njega love, svi ga mrze, čak mu ni najvoljeniji i najbliži ne veruju toliko da bi odmah stali uz njega nego se premišljaju... U jednom trenutku je sam protiv svih, a neki do tog trenutka sporedni lik koji ni na koji način s njim nije i ne može da bude u kombinaciji, pomaže mu da dođe do istine i opravda se. Na ovoj tački moguća su dva načina rešenja radnje - taj "sporedni" je sasvim slučajno bio svedok nedela za koje optužuju njegovog novog kompanjona, pa mora da mu se pridruži ne li se oboje spasli; ili mu se sasvim dobrovoljno, ničim prinuđen, pridružuje u akciji.
Naravno, motivacija kao glavni aktivni motiv svake dobre priče, ipak mora da bude zastupljena, pa je to "dobrovoljno" na primer zaljubljivanje, neki zajednički interes za koji glavni junak ne zna ili nešto slično. A da bi bilo baš zanimljivo i sa neprestanim obrtima i da bi plus publika u startu bila protiv "lošeg" u stvari dobrog momka, on je neki marginalac, sirotan, obespravljen... a bori se protiv neke jake sile, na primer moćnog i uticajnog čoveka u čiji se ugled ne sumnja... ili je reč o nekoj korporaciji koja melje sve pred sobom... ili o korumpiranom policajcu... ili o čoveku zlom samom po sebi (u američkim filmovima su to neki Arapin ili Srbin, ranije je bio Nemac, a u vesternima Indijanac koji skalpira sve što nije crveno)... I naravno, sve mora da bude uverljivo, začinjeno dijalozima koji odgovaraju karakterima... Pa još ako na kraju ima i neku pouku uz muziku koja tera suze na oči od katarze... Divota!

Imamo sve elemente, hajde da mi sklopimo krimi priču birajući modele između onih koji važe za srtereotipe. Prvo da izaberemo lošeg momka, nekog o kome niko nema lepo mišljenje i u startu je antipatičan. Naravno, to je Srbija, junak poput praseta u Teheranu. Bori se za "granični" prelaz, odnosno bori se za život, ali to drugi ne znaju jer su se moćni antijunaci pobrinuli da to izgleda sasvim drugačije. U pitanju je "država" Kosovo koja hoće da uspostavi red unutar svoje teritorije, ali loš momak stalno pravi neka sranja i u nizu tih sranja je i da ga ometa u jednoj sasvim normalnoj težnji za zakonom. Loš momak gubi živce i pomahnitalo pali, razbija i uništava sve pred sobom. Tu ćemo malo da zastanemo, sad razvijamo i paralelnu radnju. Ispostavlja se da antijunak uopšte nije "država" Kosovo. Ona je samo isturena, u pitanju je mnogo krupniji igrač. Hajde sad da se kao detektivi zapitamo kome se isplati da haos bude što veći - onome ko od toga ima koristi. Biće da je opet Amerika u pitanju, i po neki Kušner, a od Albanaca oni koji nikako ne smeju da dozvole mir, jer ako je mir - odoše oni u zatvor.

Ameriku ovde predstavljaju razne osobe, pre svega one koje su se naglo obogatile posle 1999. godine. Njima je nezavisno Kosovo izvor (basnoslovnih) prihoda, na primer gospođi Olbrajt. Da se zadržim samo na njoj, mada ih ima nekoliko koji su podebelo zaradili na samostalnosti Kosova. Da ne budemo baš super detektivi i krenemo da istražujemo puteve droge, zadržimo se samo na ovome. Mogli bi da se istražuju i putevi oružja, na primer pokojni Holbruk. Moglo bi... i svašta drugo da se istraži, ali krimi priča bila bi previše komplikovana. Život je nekad vrlo loš scenarista - od silnih digresija glavni tok radnje odlazi u drugi plan.
Vratimo se onima koji su nam poznati, na primer Kušner, jedan od vlasnika telefonije na Kosovu - njemu nikako ne ide u prilog da "granični" prelazi budu u "statusu quo" - on svakim danom gubi. Da bi imao još bolju kontrolu, uspevao je da se uvali tu i tamo kao "mirovnjak". Ništa bolje od položaja koji dopušta pristup informacijama i daje mogućnost da se donose odluke. On bi u našoj priči bio korumpirani policajac koji zameće tragove, da budu što dalje od njega. Perfidno navodi vodu na drugu vodenicu, pa je u tom smislu sad finansirao i film o tome kako čudovišni Srbi otimaju nedužne Albance i trguju njihovim organima. U svakom slučaju, na oprezu je, smisliće on još nešto, poput čoveka koji želi da prikrije laži, pa onda preterano opširno opisuje svoju neutralnost, pardon - neumešanost. Tači je posebna priča. Njega ni njegovi sunarodnici ne vole, plaše ga se svi koji ga poznaju. Da nije tako, nosio bi prugasto odelo, a ko zna, možda bi morao i bukagije da vuče na nogama.

Kako bi priča bila još zanimljivija, obavezno mora da ima i nekog izdajnika iz redova lošeg momka, Srbije. Da li su u pitanju putevi droge? Ili prikrivanje tragova za ranija zlodela? Ili finansiranje neke stranke? Kako sad ta stranka da se drži po strani kad je plaćena da ne bude tako? Ništa nije besplatno. Što reče u jednom krimiću super detektiv: "Prati puteve novca, sve je jasno kad uđeš u trag parama."
Dakle, ko je zapalio punktove? Onaj kome je to u interesu. Lošem momku, Srbiji, nije. Nije ni onim jadnim ljudima koji uskoro neće imati šta da jedu. Dakle, pratićemo puteve novca.
I nastavlja se borba Davida i Golijata. Na strani lošeg momka je samo praćka. Da li treba da odustane? Ne, priča se tek zahuktava, sad je najnapetije. Približava se kulminacija, i mada je ona u krimićima rezervisana za istek druge trećine, ovde će najduža ipak biti peripetija. Šteta što to neću da doživim, ali mnogo je komplikovana priča. Scenarista je ipak život, a život piše najgluplje priče. Nije to kao u američkom filmu - pojavi se Čak Noris i sve ih oduva očas posla.