среда, 17. август 2011.

Oči mi postale četvrtaste

Kad blogeri pišu o blogovanju uopšte, uglavnom promaše temu, bar po mom mišljenju. Izuzetak je odličan post koji je izazvao burne polemike, ali su komentari, kao i novi postovi u vidu komentara na taj post indikativni za ovu temu. Ko se sve osetio prozvanim i kakva su bila reagovanja... čudo jedno. Svako ima pravo na svoje mišljenje, pri tom je ovde lični stav bio dobro obrazložen, i ono što se meni dopada, sasvim logički izveden. Ne očekujem da svi dele moje mišljenje, ali iznosim svoje, sviđalo se to nekome ili ne. Agro Gerila je jedan od blogova koje redovno pratim, ali nikad nisam ostavila komentar. Daleko od toga da ovaj blog nije inspirativan, već jednostavno nisam imala šta ni da dodam ni da oduzmem od onoga o čemu piše. Ne znam da li se Agro Gerila računa u uticajne blogove, u takozvanu elitu, ali mislim da je uticajan, bez obzira što ima malo ili nimalo komentara. Sličan je slučaj i s Jorgoslovljem - Đorđe Kalijadis predivno piše, a ima i jednu vrlinu na kojoj mu zavidim. Naime, koncizan je u izrazu, a rečit i slikovit. O svim knjigama o kojima je pisao razmišljala sam kako da ih nabavim, isti je slučaj i s filmovima, a priče su mu prava poezija u prozi. Navodim samo ova dva bloga kao primer elite iako nemaju komentare, a vidim da se po komentarima prosuđuje da li je neko uticajan, da li spada u elitu, da li je tandara-mandara i ne znam ti ja šta u tom tako uzvišenom blogerskom svetu.
Koliko sedim za kompom, skoro je neverovatno da mi oči nisu postale četvrtaste, poput monitora. Pratim mnogo blogova, ali samo kod retkih ne propuštam ni jedan jedini post. Ne mogu sad da navodim koje sve pratim jer nemam ni mesta za taj poduži spisak, a plašim se i da ću nekog da izostavim. Pomenuću još samo Cameru Politiku, blog koji takođe ima malo ili nimalo komentara, a odličan je. Mnogo puta se ne slažem s ovim blogerom, uglavnom tada i komentarišem, ali su mu postovi sjajni. Vidi se da ih piše "misleće biće". Za razliku od njih, ima blogova koji vrve od komentara, obavezno se radi o visokom dvocifrenom broju, a kad tamo, ono, međutim... ništa. Jedno veliko Ništa. Niti imam temu za razmišljanje niti sam nešto novo saznala niti sam se divila umeću pisanja... Tandara broć. Mnogi se neće složiti sa mnom, na šta imaju apsolutno pravo, ali moje mišljenje je upravo ovakvo.
Poslednji post koji sam čitala o blogovanju uopšte i o takozvanoj blogerskoj eliti, ali u šaljivom tonu, bio mi je direktna inspiracija za ovaj post. Amarilis je blog koji redovno pratim, ali iz razloga koji su slični onome o čemu je pisala. Imam utisak da mi je bliska, skoro kao neki rod, i to je blog na kome po pravilu ostavljam komentare jer imam utisak da sedimo zajedno u nekom kafiću i ćaskamo. Isti osećaj imam i u vezi sa Zelenom, Retkom Zverkom, Charolijom, Elektrom, Frangmentarijama, Valentinom Đorđević, Cyber Bosankom, Jungle Queen... Kakva sam rasejana, sigurno ću nekog da zaboravim, izvinjavam se unapred. To su sasvim druge relacije i razlozi su sasvim lični. I upravo ta sloboda da budem ono što jesam i da biram po svom ćefu šta ću da čitam ili pišem, jeste ono što najviše volim kod blogovanja. Svakom je široko polje.
Čak su mi dragi i oni momenti u kojima je vrlo tanka linija između vređanja i iznošenja mišljenja. Iz toga se izrodi kristalna misao, akteri se nesvesno otkriju kao u unakrsnom ispitivanju na sudu. Žao mi je što sam svojevremeno prekinula polemiku koja se razvila između Marijane i Milka povodom mog posta o homoseksualcima i pederima (nema linka, naravno). A sa ove vremenske distance drago mi je i vređanje koje sam preturila preko glave s takozvanim Srpskim Jezičkim Ateljeom. Nadobudne treba pustiti da se iskazuju koliko hoće, na kraju sami sebe diskredituju. Smešno mi je i što sam kod jedne blogerke proglašena za dosadnu. Prijatelji su mi javili da bi trebalo da pročitam taj post, i pročitam ga ja, i nasmejem se. Nikog ne teram, niti mogu to da uradim, da čita ono što mu je dosadno. Na drugom blogu nešto slično - u uvijenoj formi podjebava se moj prethodni post. Ne znam zašto autor/ka lepo nije ostavio/la komentar ispod posta da misli kako je sasvim pogrešno ono o čemu sam pisala i iznela svoj stav? Valjda je otvorena konfrontacija ubibože varijanta, bolje da serucka iza leđa.  
Poseta je važna za ocenu "uticajnosti" bloga, ali tu vrstu statistike manično proveravaju samo željni slave ili oni kojima je to posao. Ne spadam ni u prvu ni u drugu grupu, pa mi ni poseta nije važna, ne samo na mom blogu. Moguće je da čitam blogove koje drugi i ne pogledaju. A možda i mene čitaju samo oni kojima je jezik struka?
Pitanje koje sasvim logično sledi, glasi: Šta kog đavola pišeš kad ti nije važno ni ovo ni ono ni dža ni bu? Odgovor je: Pojma nemam, došlo mi tako.
Nisam postala ni slavna ni bogata od blogovanja, i ako zaista postoji božja promisao - i neću. A što me ne pitate zašto čitam novine? Na to pitanje bih možda dala rečitiji odgovor, ali svakako gluplji.

20 коментара:

  1. Moguće je da su neki počeli zato što im je "tako došlo", ali ih je kasnije karakter naterao da pogledaju ponekad i na broj poseta... Ili prosto ne vole da budu slepi kraj očiju, ili ih sujeta žulja kad se "tamo neko" šepuri samo zato što je primenio dva-tri glupa trika... Čudna stvar ta sujeta - da je Bog poživi. Da nema nje - umro bih od gladi...

    Ili bih morao da radim neki pošten posao?

    ОдговориИзбриши
  2. Stvarno ne znam koji blog je najposjećeniji, ali po mom utisku na vrhu ti ''trikovi'' na duže staze ne uspijevaju, broj klikova nije isto što i broj redovnih čitalaca, tako da mislim da popularni blogovi ipak nude više od trika, jedan zanimljiv spoj kvantiteta i kvaliteta. Tek ispod njih su oni koji jure za klikovima.

    ОдговориИзбриши
  3. Ух! Могао бих да пишем коментаре до сутра, али покушаћу да будем кратак :) Пре свега, жао ми је што нисте поставили линкове за други блог који сте издвојили (Jorgoslovlje), покушаћу да га пронађем помоћу Гугла.

    Што се тиче коментара, мислим да су они важни јер представљају повратну информацију и може неко да лаже колико хоће, али свакоме прија да види коментар. Наравно, при томе не мислим на коментаре који јасно стављају до знања да је неко коментарисао само да би коментарисао јер тако налажу правила "клана". Такви "офрље"-коментари врло се лако препознају.

    Е, сад... Блогер има изузетно компликован систем за коментарисање; далеко је иза Wordpress-a. Онај ко је макар једном покушао да оставим коментар, зна какве су то муке. Па ако пишеш мало дуже, па се још и избрише (а зна то да се деси), па док се улогујеш, па док упишеш загонетна слова... Ужасно.

    Ја сам био оптужен да "пумпам" број коментара тако што свакоме остављам посебан одговор, односно 1 коментар - 1 одговор. То ми није било ни на крај памети. Једноставно сам желео да неко ко дође на блог лакше пронађе мој одговор тако што ће погледати исечке коментара са стране.

    Наравно, оно што се ради, а о чему се не говори превише- то је праћење "на силу" и коментарисање "на силу", ако се ради о истом клану. Коментаришеш другима да би други коментарисали код тебе. Тада све ово постаје обавеза и није нимало забавно.

    Нећу наводити блогове које највише волим, али ћу мало прокоментарисати ваш. Знам да знате језик и због тога ми увек прија да читам текст за који знам да је 100% тачно написан. Многе недоумице решио сам управо на вашем блогу. Свиђају ми се и теме о којима пишете, стил је занимљив. Оно што мени смета, то је писање без одељака. Волим кад постоје места за предах, како би сабрао утиске и схватио да сам прешао једну мисаону целину. Овако све делује као једна огромна маса текста и неретко се изгубим. Али, то је само ситница и заиста ми не квари општи утисак. Само наставите, супер сте :)

    ОдговориИзбриши
  4. Miodraže, radiš ti pošten posao, znaš to. A imaš i dobru volju da unaprediš ovu našu nazoviblogersku zajednicu. Svaki dan pomislim na tebe makar jednom, kad god mahnem lepezom. :) Trebalo bi nekim drugim putem, ali mogu i ovako da ti saopštim - svi se dive tvojoj vizitkarti, a moj najmlađi sin te je prozvao genijem, tek da znaš. :)
    Komercijalni sajtovi su sasvim OK, ali za blogove... baš i ne znam. Uostalom, nek svako radi kako misli da je ispravno i po svojoj savesti.

    Zoon, "zanimljiv spoj kvantiteta i kvaliteta"... Baš tako! Ti uvek ubodeš u samu suštinu.

    Stefane, svako se raduje komentarima, to je normalno. Samo mislim da broj komentara nije presudan za ocenu kvaliteta nekog bloga.
    Hvala ti za komplimente povodom postova o jeziku. Kad smo već kod toga, ponosna sam na mnogobrojne linkove koje su ostali preneli. U početku sam tako i zamišljala svoj blog - kao male zanimljivosti ili diskusije u vezi s jezikom i pravopisom. Ali, isplivalo je i obilje drugih tema na površinu.
    Primedba o pauzama u tekstu ti je na mestu. Pokušaću da je odsad i primenjujem.

    ОдговориИзбриши
  5. Ovakav kompliment zaista vredi, pogotovu kada ga dobijam od pismenih ljudi. Hvala Vam Miljo.

    ОдговориИзбриши
  6. Upravo objavljeno da ce ove godine na BlogOpenu biti dodeljena i nagrada "Najbolji licni blog".
    Spremite stitove i kacige, bice svacega... ;)

    I da ja dodam: jorgoslovlje je odlican blog ;)

    ОдговориИзбриши
  7. Đorđe, najviše mi se svidelo kad je Kristina posle jedne tvoje priča napisala da "te je milina čitati". To je to.

    prešlicavanje, i nasmeja me i prepade me za ovaj "Najbolji lični blog". Znam koga bih predložila, ali isto tako znam da tim ljudima uopšte nije stalo do toga. Kad sam prošle godine "dodeljivala nagrade" za blogove koji mi se najviše dopadaju, nasdvoje su mi rekli da to nije trebalo da radim. Začudila sam se, ali mi je posle postalo jasno. Maare mi je rekao kad sam se požalila da me neopravdano i ružno (usput i neargumentovano) pljuju: "Dobro došla! Tek sad si postigla nešto, čim si stekla prvog neprijatelja."
    Zvuči možda naivno, ali verujem da dobar post o nekoj gorućoj temi, ili još bolje kad ih je nekoliko, može makar da natera nekog da promeni mišljenje (prošle godine, na primer, protiv aktuelnog ministra zdravlja bila je čitava akcija), ali dokle god svako malo neko plače zato što ga SVI ne vole, od toga nema ništa.
    Evo, i Retka Zverka odustaje. Ne mogu da ostavim ni komentar na njeno "zbogom", a glasi: "Uh, svi koji se meni dopadnu - odustanu! Tvoja stvar, ali da mi je krivo - mnogo mi je krivo."
    Ona je sve stvari nazivala svojim pravim imenima, bez foliraže, bila je PRAVA.

    ОдговориИзбриши
  8. Navijam za Retku Zverku da se vrati i uspeo sam to da joj saopstim alternativnim kanalom.

    A Maare itekako ume da bude u pravu, cak i kad se ne slazemo :)

    ОдговориИзбриши
  9. A ja baš neki dan mislim šta se dešava pa nema ovdje novih postova :)

    Slažem se sa napisanim. Blogove pratim samo ako mi se sviđaju i bez obzira na to ko su i koliko imaju komentara, posjeta i sl. I nerviraju me sve te priče o uticaju, klanovima i ostalom. Počela sam ih preskakati uglavnom ;)

    ОдговориИзбриши
  10. prešlicavanje, alternativa je pokretačka snaga svega! :)

    Hana, pametno postupaš. Sve je to naduvana priča.

    ОдговориИзбриши
  11. Evo i mene. Je ne bih dodavala ništa više u vezi teme, dovoljno sam rekla u svom postu. Drago mi je da si navela baš ono što sam pokušala da napišem, šaljivi post, da se našalim pre svega na sopstveni račun (totalnu neobaveštenost). Ispalo je šta je ispalo, ipak izgleda da je to veoma bolna tema u blogosferi. Nema veze.
    Meni je veoma lepo u tvom društvu i svim ostalima, koje si navela. Možda i organizujemo neki off-line event (tako se zove) recimo pečenje paprika?
    Da dam podršku - od srca želim da nam se Zverka vrati.

    ОдговориИзбриши
  12. Možda možemo da povežemo pečenje paprika i rakije? Znam jedno mesto u predivnoj prirodi (5-6 km od centra Bg) gde ima solidan smederevac + kazanče za rakiju... A i Zverka je koliko znam sa te strane Dunava, tako reći u komšiluku.
    Samo na glas razmišljam...

    ОдговориИзбриши
  13. Miodraže, što da ne? To se zove korisno + lepo + korisno. :)

    ОдговориИзбриши
  14. Aoooooo Miljo nisam znala da si dosadna:))))))
    Volim da citam tvoje postove, jer su prvenstveno pismeni a i od strelca su. Precizni i koncizni...i dosadni:)))))))))))))))))))
    I, pecemo papriku i rakijicu, kad, gde?

    ОдговориИзбриши
  15. jednom mi drugarica koja je imala silu poseta i komentara a ja i bolja polovina s kojom sam tad imala po mom misljenju sasvim ok blog, al sa manje komentara od te drugarice, rece da postoji nesto sto se zove "blogerska kultura". kako rece, to ti se svodi na odgovaranje na svaki komentar koji se pojavi, a zatim i na komentarisanje na tim blogovima cij su te vlasnici obilazili i komentarisali. dakle, ako se dobro pogleda, to stvarno jeste fer i negde spada u domen lepog vaspitanja (ovo pisem bez trunke ironije), ali s druge strane mislim da nije dobar put. sto bi neko pratio, cito i komentariso blogove koji mu se jednostavno ne svidjaju samo da neko ne bi bio uvredjen, plus, sto bi moro bas na svaki komentar da odgovori. takodje, kod Jorgoslovlja koji je i meni najdrazi blog (iako ih ne citam mnogo), desi mi se da procitam neki do jaja post al nemam sta da napisem, il mi se ne da. e, sad sve racunam nekako cu pokazati to, i sigurno ocu. blogerska sujeta i sve u vezi s tim je nebulozno!

    ОдговориИзбриши
  16. Ja sam, znači, nekulturna - blogerski. Mada, odgovaram na sve komentare na svom blogu, to mi dođe nekako domaćinski. Ako ne odgovorim, to je znak da sam previdela komentar.
    Inače, vaš blog nije bio OK nego fantastičan! I sad se ponekad tamo vratim da pročitam postove. Pre neki dan sam ponovo čitala prikaz serije Rim.

    ОдговориИзбриши
  17. Uh Miljo sestro slatka. Počnem da čitam ovaj post, pa odem do Agro Gerile, pa komentari i čuda kojekakva, jedva se vratih. :) Baš sinoć sam napisala post o svemu ovome, kratko i jasno, samo što ga nisam objavila, a i bolje što nisam, na kraju bi me neko i izudarao. :)) Čitam puno blogova, najviše volim kada nađem neki još "ne otkriven", pa onako sve redom.

    ОдговориИзбриши
  18. Charolija, objavi taj post - ti bar nijedan komentar ne brišeš. Možda će neko da ti preti, ali ti si bar neustrašiva. Meni je bivši muž posle jednog posta pretio sudom, i mnogo bih volela da me tuži. Nažalost, ne stiže mi tužba.
    Ima ovde za sve mesta, samo što neki ne mogu da shvate da nisu svi ukusi isti.

    ОдговориИзбриши