недеља, 26. јун 2011.

Muke po Milji

Dve očajne i uzbudljive nedelje su za mnom, u stvari ceo mesec je bio kao neki loš scenario u kome ništa nema smisla i dešava se bez prave motivacije likova, i događaji nisu uzročno-posledično povezani. Ne znam da li prethodni period da proglasim za dramu apsurda.
Prvo je računar počeo da mi trokira i da se ponaša kao da ima neki svoj život. Inatio se tako sa mnom, inatio, i na kraju rešio da umre. Ne znam kako drugi reaguju na ovakav događaj, ali ja se ponašam kao da mi je najrođeniji na samrti. Ispostavilo se da nije umro, neke stvari smo zamenili i vaskrsnuće je bilo preda mnom. Nisam ni pretpostavljala koliko ću biti potresena, nesrećna, utučena... U vreme tugovanja strefila me alergija po dekolteu - od sintetičke marame koja je bila ispeglana na 30 stepeni (nedovoljno). Na prvi pogled, ništra strašno, ali samo onima koji se ne pate s kožom. Počele su vrućine, a ja sam to mesto morala da pokrijem. Tu i tamo bi crveni pečati provirili i morala sam da odgovaram na pitanja izrečena s izrazom lica kao da imam kugu. Dosadilo mi je to. Uvek se setim kako se jedna žena pre nekih dvadesetak godina sklonila od mene u autobusu sa strahom na licu. A na mom licu bio je pečat do pečata! Svi mi kažu da to nije smrtonosna bolest i da ne brinem, ali bogami - imala sam i trenutke u kojima zamalo nisam umrla od gušenja, kočenja i plavljenja. Ponekad se zbog alergija na alkohol, sintetiku, enzime, prašinu... osećam kao invalid. 
Prođe i ova alergija, ali sam već bila prilično uzdrmana, pogotovo ako se uzme u obzir da mi je najmlađi sin mali maturant, a ja ga spremam iz srpskog. Kako ne mogu s njim da izađem na kraj i kako iz iskustva znam da je rad s rođenom decom nešto slično robiji na kojoj te muče zabijanjem klinaca ispod nokata, počela sam da spremam celo njegovo odeljenje. Naravno, za dž. Svake subote smo se sastajali u firmi jednog od tatâ, a moje dete me je uvek pred polazak pitalo: "Je l' moram i ja da idem?" Šta reći?! Deca su najveći neprijatelji svojim roditeljima.
Jedan od većih udaraca bio je i prijemni za Matematičku gimnaziju koji se održavao istog dana, u isto vreme kad i polaganje za Kembridž sertifikat. Ovo mu je drugi sertifikat, neki mnogo važan, posle njega može da nastavi školovanje u Engleskoj ili se tamo zaposli, ali mi se British Council konačno smučio pa neću ni da pamtim za šta je sve taj sertifikat dobar. Platila sam još u februaru, nisu male pare. Ali Džejms Oven, kod kojeg dete uči engleski, rekao mi je da on to može i da bi bilo dobro da to uradi. Bio je jedan od trojice najmlađih. Prvi deo već je polagao i bilo je super. A onda je bio drugi deo, 11. juna. U međuvremenu se prijavio i za prijemni u Matematičkoj, ali je on istog dana i tu nema nikakvog pomeranja. Pozovem ja nadobudni British Council da ih pitam da li u sledećem roku može da polaže drugi deo. Ne može, u jednom roku se polaže sve. A da li može da polaže sve u sledećem roku, naravno da ne platimo ponovo. Ni to ne može. Reče mi devojka s druge strane žice da mogu da napišem molbu za refundaciju troškova - napišem je na engleskom, priložim skeniranu prijavu s njegovim imenom iz Matematičke i pošaljem njima, onda će oni da šalju u Kembridž, pa će onda Kembridž da razmotri molbu u roku od (čini mi se) 60 dana, pa će mi MOŽDA refundirati troškove. E, tu prsnem: "Da li ste vi svesni šta ste mi sad rekli? Hoćete da kažete da postoji mogućnost da mi ne refundiraju uplatu?" 
"Gospođo", na to će devojka, "To je Kembridž sertifikat." 
"Pa? Treba da padnem u nesvest od ushićenja?"
"Godinu dana unapred znali ste koji su termini polaganja, i to je - Kembridž sertifikat." 
Nisam rekla: "Serem ti se na Kembridž sertifikat", mada sam pomislila, već vrlo kulturno: "Gospođice, godinu dana nije nikakav rok u odnosu na poslednjih 60 godina koliko se polažu prijemni za Filološku i Matemetičku gimnaziju - uvek sredinom juna. Tačnije, u subotu koja je najbliža sredini meseca. Da li je moguće da se o tome nije vodilo računa? I kakav je to način?"
"Gospođo, izvinite, ali mi dobijamo instrukcije iz Kembridža i tu ništa ne možemo."
Zahvalim joj se ironično, uz napomenu da su im instrukcije super i da samo tako nastave. I? Šta je trebalo da se uradi? Ogroman je rizik baciti karte samo na Matematičku - konkurencija je strahovita i blage veze nemam kolika je verovatnoća da je upiše. Ja ionako nisam bila za tu školu, mada sam se nadala da se neće obrukati (zbog samopouzdanja), ali sam se potajno nadala da je neće upisati. Međutim, sad sam bila besna što neće biti u prilici ni da pokuša. A i pitanje je da li će drugi put ponoviti dobar uspeh s prvog dela ispita iz engleskog. I tako, povučem ja dokumenta iz Matematičke i ode on na taj drljavi ispit za Kembridž (hej, čoveče, Kembridž) sertifikat. Rezultati su tek krajem juna, a sredinom jula dolaze diplome koje, of course, takođe treba da se plate. Pre neki dan prolazila sam Terazijama pored ulaza za British Council pa mi došlo nešto da pljunem. Ali nisam.
Kaže mi muž: "Što se toliko nerviraš?"
Odvratim mu: "A što si ti toliko ravnodušan? Zar nisi zainteresovan da ti dete bude dobro?"
"Zainteresovan sam da mi dete bude srećno, za sve ostalo me zabole."
Od muža sam digla ruke što se tiče škole. U stvari, zabranjeno mu je i da ide u školu, posle ispada poput onog kad je krenuo na roditeljski a nije znao ni koji mu je dete razred ni koje je odeljenje.
Inače, moj muž ima veliku "zaslugu" što dete nije dobilo Vukovu diplomu iako ima sve petice od prvog do osmog. Naime, u šestom je imao četvorku iz vladanja jer se pobio na času s jednim dečkom. Za taj "podvig" je od oca dobio čokoladu, a braća su ga izljubila i čestitala mu. Tad sam shvatila da su ga podstrekavali da "zabode" dete koje ga stalno provocira. E, sad, što se to desilo na času... Majka, odnosno ja, za razliku od oduševljenog drugog dela porodice, bila je u predinfarktnom stanju. Doduše, ja sam za uvrtanje ruke perofesoru u trećem gimnazije dobila jedinicu iz vladanja, pa nisam smela ništa da kažem. Kako otvorim usta, tako me poklope ovi moji muškarci.
Računar, muke oko izbora šta da polaže, spremanje za maturu, alergija, radno vreme od 10 do 12 sati svakog dana... i na kraju - padnem. U pretprošli petak prvo izgubim glas, onda mi kapci otežaju kao da su od olova, pa ne mogu da ustanem i osećam se kao prebijena mačka, počnem da kašljem kao tuberan, počne da mi lupa srce i da mi se cepa u grudima - upala pluća. Izuzev poslednje trudnoće, ovo mi je prvo bolovanje. Prvih dana nisam ni mogla da ustanem iz kreveta, a kad sam se malo pridigla, bila sam besna, besna, besna... Ako ne računam očajnu kožu i alergije, ja sam savršeno zdrava žena i mogu konju rep da iščupam u jednom potezu. Nisam navikla da sam slaba i da ne mogu ništa. Neshvatljivo mi je da provedem ceo dan u krevetu i da ne mogu da se pomaknem. Na sve to, nisam mogla ni da pušim, moja najvernija drugarica u trenucima nervoze, cigareta mila, potpuno me je izdala. Kad zapalim, imam utisak da će mi grudi eksplodirati. Strašno! 
Ali, posao još nije završen i ne mogu tek tako da se izležavam. Čeka nas matursko veče i polaganje mature! Bože blagi, ovo mi je treće dete, nemam snage ni za treći pubertet ni za treću maturu. Na maturi je bio najlepši - sasvim sam neobjektivna, pa šta. Ko je video fotke na fejsu, slaže se sa mnom, osim ako me prijatelji dobronamerno ne lažu. A maturski ispit? Pa, bio je super, drugo nisam ni očekivala. I sva ostala deca koju sam spremala položila su super, bar srpski.
A zadaci za Matematičku ove godine i nisu bili toliko teški - rešilo ih moje dete sve, samo što to nije radilo na ispitu već posle njega.
Život je stvarno sranje i nije uvek stvar izbora. Ko to kaže, nije bio na mukama. Neke stvari se jednostavno same nametnu, moraju da se urade.

U sredu treba da se vratim na posao. Uopšte mi se ne ide. Radi mi se, ali mi se ne ide na posao. U međuvremenu, dok me nije bilo, desila se 3.856. reorganizacija i sve se istumbalo. Ko zna šta me čeka.

P.S. Obećala sam deci da ih neću imenovati i da im neću stavljati fotke na blog, ali... nek ovo bude izuzetak. Na prvoj fotki se maturant sprema da uđe na proslavu, a na drugoj je pred izlazak iz kuće. Moje dete, ja rodila.

12 коментара:

  1. Stvarno te je stislo sa svih strana. Al' tvoj smisao za humor i pored upale pluća i propratnih gušenja (da ne zaračunavam sve ostala uzbuđivanja i nus pojave trežeg tinejdž perioda), prosto isijava. :) Uživaj bre u ovim tzv. besposličarskim danima, jer da je posao za ljude i majmuni bi bili zaposleni. Ovaj, da, da me ne shvatiš pogrešno, ja sam majmun iz prethodne rečenice, cccccccccccc. A tvoj najmlađi sin, opasan je šmeker, o'ma' se vidi. :) Čuvaj sebe, sis (a ko se jebe, nek se jebe).

    ОдговориИзбриши
  2. ovo za cigarete vas skroz razumem! meni je najstrašnije kad se razbolim što ne mogu da zapalim. jedan ovaj drug mi je to prosto opiso: bolestan čovek žali za stvarima koje inače radi kad je zdrav i povezuje ih sa zdravlje, a koje ga vode ka bolesti, al bolesnom je zdravlje da pije, jede masno i puši, ako to ne može, računa d anije zdrav! ja se s tim slažem (ne s kritikom nego sa tim stanjem - sve dok mogu da probam sve nezdravo a da me ne ubije ne računam da sam zdrava iako me ovo ubija).
    A, za maturanta, samo da kažem: odlične starke i jebo Kembridž!

    ОдговориИзбриши
  3. Zverčice, najmlađi je do pre samo godinu dana bio pravo dete, smotano i naivno, a sad počeo nešto da se kurči...
    U pravu si za posao - nema šanse da te ne razumem, tvoju talasnu dužinu hvatam na mig. :)

    najJa, kako si lepo formulisala "bolesno" i "zdravo" stanje. U stvari je vrlo jednostavno, valjda nisam videla baš zato što bode oči.
    Starke su njegov izbor - za njega su one vrh mode, elegancije, udobnosti...

    ОдговориИзбриши
  4. slažem se za starke, to je taj opis :D

    ОдговориИзбриши
  5. Ja se ženo rasplakah ko poslednja... :) Neka mu je sa srećom, pametnica mamina, sve mi neka milinica oko srca. E ako si postavila slike, nije što je tvoj, ali jeste najlepši. Starke su vrh, vrhova, takve iste ću da kupim. :) Mame ko mame, kad treba i upala pluća može na nogama da se preboli. :))) Pih kakav mi je komentar, ko neki izveštaj, ali je od srca. :)

    ОдговориИзбриши
  6. Charolija, tako ćeš i ti da pratiš svoju decu na maturu, a ja ću isto ovako da ti čestitam. Nek su ti živa i zdrava!

    ОдговориИзбриши
  7. Lepo rekla Charolija, jeste najlepši.
    Ma super si ti Miljo, preguraćeš sve to a pošto kasnim sa komentarom, verujem da si već ubacila u petu brzinu.
    Čestitam i na uspehu klinaca iz srpskog i ovi moji su bili ekstra :-)
    Važno je da si stabilizovala kompjuter, kada je moj riknuo moji nisu znali šta prvo da rade, da popravljaju kompjuter ili mene da vode u bolnicu!

    ОдговориИзбриши
  8. Ваша деца треба да буду поносна на Вас. Не познајем Вас, али имам неки осећај да Вас другови Ваше деце страшно симпатишу :) Свака част за Кембриџ сертификат! То је јако, јако, јако битно. Прву годину студија очистио сам просечном оценом 10, као најбољи студент у генерацији. Десетку сам добио и из енглеског, али зато што сам сео и учио константно месец дана (јер сам свестан да ми је енглески слаба тачка). Имао сам изузетно добре прилике за студентске новинарске семинаре у Нишу и Опатији. Вероватно бих и на основу биографије био примљен. Међутим, мој "енглески" био је кочница за оба семинара. Криво ми је, али то је тако. Ја се и даље црвеним када треба да кажем нешто на енглеском. И даље ме је страх да ћу одвалити неку глупост. И даље имам комплекс ниже вредности кад год треба да одговорим на просто питање које ми професорица поставља.

    А пријемни испит, видео сам, уопште није био тежак. Жао ми је што је на њему толико мало места било посвећено граматици. Многим осмацима је ово била последња прилика за озбиљније дружење са граматиком (на коју се у средњим школама не обраћа превише пажње).

    ОдговориИзбриши
  9. Вратио сам се још једном да прочитам текст :) Морам да додам да је наслов одличан!

    ОдговориИзбриши
  10. Amarilis, stvarno sam ušla u petu brzinu - opet ne znam ni gde sam, a bogami ni šta sam.
    I ja se ponašam otprilike kao ti kad je komp "bolestan". :)

    Stefane, hvala ti. Naslove i sve takve stvari što bi trebalo da se postave "iz taka" samo izvlačim iz rukava. To radim i na poslu. Ako ti ikada zatreba slogan za nešto, obrati mi se. Dve glave bolje misle.
    Ne znam šta da ti kažem za engleski - mene je počeo da nervira. Ali mogu da ti kažem nešto o stranim jezicima uopšte - kad se jednom oslobodiš (a to će biti u nekom nepredviđenom trenutku), samo ćeš nastaviti da vezeš. Moje znanje engleskog je živa beda, ali uspevam da se sporazumevam. Očigledno nisam mnogo ni zainteresovana. Ali makar jedan jezik trebalo bi da znaš savršeno. Ja tako znam ruski - privukla me je literatura, da se ne lažemo. A posle je kod mene stanovala Inesa Alekseevna Marfunjina, gostujući profesor na našem univerzitetu, koja inače predaje ruski na Lomonosovu. Možeš da zamisliš Ruskinju koja je stručnjak za ruski jezik! E, s njom sam parlala svaki bogovetni dan pune dve godine. Sad sam "zapaljena" za nemački i počela sam da ga učim vrlo ozbiljno, ali toliko nemam vremena da sam očajna. Nemačkom me privukao savršeno logičan gramatički sistem, a gramatika je moja ljubav, pa je nekako bilo prirodno da se zaljubim i u nemački.
    Samo ti uči engleski, pojaviće se i tebi neka Inesa Alekseevna Marfunjina u engleskoj verziji.
    Čestitam ti na proseku! Svaka čast!

    ОдговориИзбриши
  11. Jedna od meni zanimljivijih prica na ovom blogu.
    Ne kazem da postoje dosadne price ovde,ali ova mi je bas posebna.
    Divim mu se za Kembridz diplomu! Ja engleski nikako ne volim i prilicno ga slabo pricam. Nemacki jos gore. Ruski sam pricala,ali ga nisam volela i eto... Ostao mi je samo srpski,najlepsi. :)
    Ne bih da zvuci nezahvalno,ali ko ce da istrpi toliko,ako nece majka. :D

    ОдговориИзбриши
  12. Maljutka, dobro došla!
    Majke su svuda iste, tako ti je to. Žao mi je što ti se ruski nije svideo.

    ОдговориИзбриши