среда, 10. јул 2013.

(I)Legalna krađa recepata

Dok sam radila u Lisi i, pored ostalog, imala kao zaduženje rubriku Milja kuva za vas, a pogotovo sada, kad sam se osamostalila, javljale su se čitateljke da me hvale, pitaju za savet, ali i one koje su me optuživale za - krađu. U početku sam se branila iz petnih žila jer zaista ništa nisam ukrala, uglavnom je sve rađeno tako što prepisujem iz svoje sveske, svezaka svojih nane i staramajke (prababe), retko kad i iz mamine sveske, a sve ostalo, što je bio mnogo manji deo, bili su ili prevodi s nemačkog i ruskog (recepti koje smemo da koristimo zato što imamo licencu) i ono što mi daju drugarice. Receptima koje sam dobijala od drugarica, naravno, nisam proveravala poreklo, i ako je neka jednostavno prepisala nešto s nekog bloga, sajta, iz novina... ja to nisam mogla da znam, a nisam ni nešto detektivski raspoložena. Sve ostalo - ne da optužbe ne piju vodu, nego...

Ako uzmemo u obzir da sam tamo za svaki broj Recepata, koji su izlazili mesečno, skupljala po stotinak recepata, i još za Lizu, koja izlazi nedeljno, morala da "rodim" po tridesetak, sa sve propratnim tekstom, savetima i svime što uz to ide, onda je mesečni minimum bio - 200-250 recepata! Različitih! I tako svaki mesec. Na godinu, ako uzmem da je mesečni minimum minimuma 200 recepata, onda se brojka popne na 2.400 recepata! Različitih! Malo li je? Uz sve to, nisam šljuskala recepte kako mi koji padne pod ruku, nego sam uvek imala neku temu, pa sve to treba i osmisliti i iskopati... Iako volim da kuvam, i kulinarstvo mi je jedan od hobija, malo je nedostajalo da zamrzim i hranu uopšte, onu neophodnu, da se tek održim u životu.

Naročito pamtim jednu gospođu iz centralne Srbije (nije važno koji je grad) koja je ne znam ni ja koliko puta zvala i tražila da se navede njeno ime uz reform tortu jer je "skinuto s njenog bloga". Ili možda fejsa? Ili sa stranice? Ne sećam se više, samo znam da je - "njen recept". Budući da je reform torta jedna od bazičnih torti koju je svako pravio makar jednom u životu, nju sam preuzela iz staramajkine sveske - jedne kupusare, sastavljene od masnih papira koje je sama prošivala i lepila, pisanu plajvazom i umrljanu svime što je u kuhinji moglo da je zadesi, a bogami i protok vremena joj je naudio, kao i što se šetanje iz ruke u ruku ne treba zanemariti. To je sveska koju ću kad-tad prepisati u celosti. Staramajkini recepti su čudo jedno! Nema boljih. Pisala je ćirilicom, ali, kako je bila Nemica, neka slova, pogotovo K, M i N neodoljivo podsećaju na latinicu. I sa strane je pisala neke svoje napomene, na primer šta joj se desilo a nije trebalo da se desi (pored "italijanske torte s kafom", za koju se koristi zagrejana slatka pavlaka, piše velikim slovima i s nekoliko uzvičnika: da struji, ne sme da provri!!!). Zamišljam je kako je verovatno nekad imala pehove u kuhinji, pa ih je ovekovečila kroz ovakva upozorenja - vidi se da su pisana naknadno. Njen recept za rozen tortu je najjeftiniji, a najbolji. Doduše, u glazuru je dodavala "na vrh noža karmina", ali pretpostavljam da se to tada tako radilo, a i da su karmini bili "prirodni".
 
To su njeni najstariji recepti, iz perioda pre, tokom i malo posle Prvog svetskog rata.  Između dva rata već ima bolju svesku, mada je i ona dozlaboga zamazana, a i obeležavala je stranice i počela da piše latinicom. Kao namirnica pojavljuje se i margarin koji je bio pravi hit zbog posta. Tu i tamo vidi se neka dečja žvrljotina. Njena deca? Unuci? Prvo dete rodila je sa 19, a poslednje sa 52, pa je moguće da je to bio zajednički rad. Njoj je uvek bila puna kuća i kuvala je za vojsku. Njene sveske - to je moje najveće blago! I počastvovana sam što su završile kod mene. Dala ih je svojoj snaji, mojoj nani, a ona - meni. Počastvovana sam.

Kod mnogih recepata, uz naslov, stoje i napomene: prija Nata, gđa Olga, lepa Lepa, sudinica Mara, učiteljica Cveta, jetrva Rada... Koliko li su ti recepti putovali, šetali se od ruke do ruke, probani pa prepisani na slavama, rođendanima, svadbama... možda i na sahranama... I te žene imale su svoje potomke, i oni su nasleđivali sveske, pretpostavljam. Međutim, izgleda da se važi jedino era interneta. Pre neta -  ništa nije postojalo.

A bogami, postojao je i toster,  koji je moja nana zvala - pegla za biskvite. Ima recepata koji se prave i u "tostu". Kad sam taj čuveni "tost" videla uživo, doduše posle skoro pola veka nekorišćenja, kad je mama sređivala tavan, nisam mogla da se načudim - imao je isti princip kao i sadašnji tosteri, samo što su se ploče grejale na šporetu (kao starinske pegle), imale velike ručke kako bi mogle da se podignu i spuste, bile teške kao tuč i... stvarno su bile vredne truda ako u njima ispečete najmanje vanglu galeta ili da prepečete nekoliko kilograma hleba. Onu grdosiju dizati i spuštati za nešto malo... to se uopšte ne isplati. Jedino ako taj rad shvatite kao vežbanje u teretani s tegovima.

Recept za reform tortu je staramajkin. Prepisan od slova do slova. Iz one je najstarije sveske, kad se možda nisu rodili ni moji babe i dede, a roditelji sigurno nisu. I sad me proziva ta gospođa da sam joj - ukrala recept! Moguće je, ali u nekoj paralelnoj realnosti. Kojim li se putevima šetao taj recept, i zar je moguće da ga baš niko nije izmenio ni za slovo? Pa, hajde da je moguće. Čuda se dešavaju. Ono što je sigurno, to je da su sastojci - isti. Staramajkine mere su povelike, zato njene recepte menjam tako što uglavnom prepolovljujem količine, nekad smanjim i za dve trećine. Ipak, ona je imala desetoro svoje dece i dvoje usvojene, s tim ne mogu da se takmičim jer mojih troje naspram njenog broja deluju smešno.

Očekujem još neku prozivku. Sva sreća te radim ono što volim i u šta se razumem, pa mogu da se setim odakle je koji recept, ali... ko zna. Sad radim za sebe, još me je lakše prozvati - iza mene više nema one velike mašinerije nemačko-srpske firme. Mada, to mi nekako dođe kao (srpska) sudbina - sama protiv svih. Navikla sam. Od "mojih" recepata prepoznaću jedino Miljinu tortu i Miljin sladoled koje ću objaviti kad budem spremala takva tematska izdanja, a posle toga ih neko objavi kod sebe. Miljin sladoled je moj, izmišljen kad su mi deca bila mala, a Miljina torta je staramajkina. Kažu da je volela badem, pa je napravila jednu tortu za svoju dušu. Koristim i ja taj recept, samo što je ona u testo stavljala neoljušten badem, a u fil oljušten, a ja na oba mesta stavljam oljušten. Volim badem, ali ne baš toliko da mi malo i gorči. Koliko li je ona volela badem kad joj je i to bilo - slatko?

Staramajka se rodila kao Eleonora, ali se, prešavši u pravoslavlje i udavši se za pradedu Miloša prekrstila u - Milju. Volim što nosim njeno ime. Volim i što ličimo. A i ona bi volela, nadam se, što su njeni recepti kod mene. Volela bi i što ih drugi prave. Zato, prepisujte ih slobodno i uživajte za sve pare i trud, i do - poslednjeg slova.

12 коментара:

  1. Sjajno i nesebično ,s tradicijom i s dušom ... Ovakve svesčice su pravo bogatstvo ,baš tako masne ,ponekad i sa kojim zrnom slepljenog šećera ,nedovoljno jasnih slova ... Ko nije osetio duh vremena i miris kuhinje u postu ...šteta ! A Milji ,pa svaka čast !!!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala ti, Dragice. Tako nešto može da oseti samo neko ko i sam ima slične sveske ili s drugaricama, komšilukom... razmenjuje recepte.

      Избриши
  2. Volim što sam ovo videla i pročitala ,kao da je iz moje duše napisano , htela sam da citiram jednu rečenicu pa drugu i na kraju je ispalo da treba podvući i citirati sve . Uvek sam htela ,na pojedinim forumima ,kada se povede disksija ko je kome ukrao recept da se umešam i ovako nešto napišem ali nisam imala dovoljno strpljenja i živaca za bezvezne rasprave ili možda i ja da slikam ovako svoje "kupusare " koje i dans najviše koristim bez obzira na svu ovu tehniku ,i umesto reči stavim sliku sa potpisom- evo imam i ja taj recept !
    Veliki pozdrav tebi Miljo , uvek rado pročitam svako tvoje "pero"na koje naletim iskreno i otvoreno pišeš a to prija u ovoj žabokrečini od društva u kojoj se nalazimo !

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I ja najviše koristim upravo te stare sveske. Ili, kad mi se negde nešto svidi, uzmem recept.

      Избриши
  3. Imam brdo kuvara i kulinarskih časopisa, ali se na kraju uvek nekako odlučim da isprobam recept baš iz ovakvih svešćica. Ne znam zbog čega, ali mi ti recepti nekako imaju dušu, znam da ih je neko sigurno isprobao pre mene, prosto im verujem. Kao neko ko ima blog, razumem donekle koleginice. Razumem ih kada se ljute zbog fotografija, ljutim se i ja. Zbog recepta nikada nisam "dramila" baš iz razloga što teško da je to nešto naše autorko delo, pogotovo ako je npr. u pitanju Reforma. :) Imam svoje autorske recepte, al' ni zbog njih nikada nisam pravila problem. Kao što rekoh, fotografije su druga priča. Što je teško da se uzme aparat i škljocne? Ne mora da bude profi, samo neka se škljocne, ako se već pravi.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Da, Gago, u pravu si. Fotografije su sasvim drugi segment ovog pitanja. Naizgled slično, a u stvari potpuno drugačije.

      Mnogo napravljenog sam uslikala, pa kad sam htela da objavim (bavim se štampanim medijima), foto-stručnjaci su imali raznorazne zamerke. Drugi put, zaboravim da fotkam. Ili, taman se spremim, a neko već ćapio malo parče. To vipe nije to. Ima fotki, imam neku svoju arhivu (mada je sve tanja, mnogo sam iskoristila, a da se ne ponavljam...), ali nije na visini profesionalaca koji fotkaju.

      Избриши
  4. Tužno je što svet misli da nište pre interneta nije postojalo.

    ОдговориИзбриши
  5. O "krađama" recepata ne bih mogla ništa pametno da kažem, jer smatram da je nebuloza da neko ima apsolutno pravo na recept/hranu, ma koliko se on trudio oko prezentacije ili već šta, pa kačio na net. Sve je već izmišljeno...
    Priča mi se jako dopala... Obožavam ovakve sveščice i bez obzira na ovu poplavu/navalu recepata sa svih strana koji imaju i (odlične)fotografije pride, ipak se uvek odlučim za nešto iz stare sveske ili nekog izandjalog kuvara:))
    Pozdrav

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Dibro došla, Nale!

      Ti stari recepti su provereni, nema greške s njima, i još su mere na kašike, čaše, šolje...

      Избриши