петак, 24. мај 2013.

Od testosteronskog goveda umisliš da je romantična dušica

Glede muško-ženskih odnosa (namerno su prvo muškarci, kao slabiji pol) skoro da ništa novo ne bi moglo da se kaže i napiše, ali izgleda da ipak uvek može nešto drugačije, mada možda nije novo. Pre neki dan dođe mi do ruku fotkica nekog Priručnika za žene iz 1955. godine, a onaj koji je postavio fotku, napisa dole: Dobri stari zakoni zbog kojih bi vas danas diskriminatorima zvali. E, alal ti ćufte, autoru! Ne sumnjam da bi ti, kao i svako muško čudo prirode, voleo da te čeka spremna večera koju je, jelte, žena pripremila ranije i čeka te kao zapeta puška da se lepo naručkaš. Ona, svakako, živi za to da si ti zadovoljan. Naravno, pripremljena je za tebe, čeka te sva usptreptala. Lepo piše: Pripremite se za muža - a ja čitam da mu on dođe kao neka delagacija od koje zavisi kako će se odvijati dalji život na planeti Zemlji, pa i ona mora da bude spremna za dolazak takve grandiozne veličine. Da, smanjila je i buku, da slučajno njemu nešto ne smeta. A tek ova poslednja napomena - Ne ometajte ga -  bacila me je u ushićenje. Pogotovo rečenica: Ne zaboravite da je on gospodar u kući i kao takav uvek će sprovoditi svoju volju, pošteno i pravedno. Čoveče, odsekla sam se! Za kraj, kao i svaki šlag na torti, boldirano, pa velikim slovima: Zapamtite, dobra žena zna gde joj je mesto. Čudi me da nema uzvičnika, već je stavljena samo jedna obična tačka. Da, zaboravih da "muškarac sprovodi svoju volju, pošteno i pravedno". Zato je samo tačka, zbog tog poštenja i te pravednosti.

Ovaj Priručnik bio bi smešan da je objavljen u 18. ili nekom ranijem veku, s ove vremenske distance, ali - ovo je 1955. godina, nije bilo tako davno. I što je još gore, neko to sad iskopa, pa postavi kao "žal za dobrim starim vremenima", kad se znao red. I kad se živelo lepše. I kad je sve bilo bolje. Ma, da, pričajte mi još malo o tome.

U istom maniru je i isečak iz novina iz šezdesetih godina (ispod, desno), kad je u ženskom časopisu objavljen odgovor na pitanje: Zašto žene odlaze na koncerte i "kulturne priredbe" mnogo više nego muškarci. Još su ove kulturne priredbe stavljene pod navodnike. Pitam se kako da tumačim te navodnike - da žene u stvari odlaze na nekulturne priredbe, ili su te kulturne priredbe nešto bezveze ili... Na stranu pitanje, mada je i ono za padanje na dupe s veće visine, ali odgovor je prava oda gluposti i nadmenosti (to dvoje najčešće i ide zajedno). Kraj me je raspametio: Čovek je građen za akciju, a ne za sedenje. Pod ovim "čovek" misli se na muškarca, a žena je valjda - čovečica. U mojoj Šumadiji još uvek govore: čovek i žena, nije da nisam čula tako nešto, naprotiv - slušala sam i slušam stalno, ali za ove 53 godine još nisam uspela da se naviknem i glatko progutam "čoveka" kao "muškarca".

Međutim, ne lezi vraže, počinjem da sumnjam kako ni ta 1955, pa ni te šezdesete, nisu tako daleko - u glavama je ostalo te mentalne prašine šovinizma, i to - u ženskim glavama. Sačuvaj me, Bože, kako žene percepiraju "idealnog muža".

O čemu se radi? Na fejsbuku je moja prijateljica i bivša koleginica Nataša Milićev postavila ovakav status: "Napravili smo konkurs 'Najbolji muž u Srbiji'. Prva nagrada tri dana uživanja - royal spa hotel u banji Koviljači. Dobili stotine pisama. Suzili izbor na 15 kandidata od kojih biramo tri. Naš zadatak, kao redakcije, bio je da nepristrasno pročitamo te priče i glasamo za favorite. 90% žena je pisalo hvalospeve o muževima koji peru i kuvaju i menjaju gaće svaki dan. Meni je to default, pa sam ih odmah eliminisala. Jedna je rekla da ju je ugledao sa 17, da je njenom ocu objasnio da je želi i da će da je ženi, a sada mu samo objašnjava da je divna punih 40 godina kada se sretnu na porodičnom ručku. Taj je dobio plus. Druga je rekla da je njen muž posvećen otac već deset godina iako sve četvoro dece nisu njegova. Taj je dobio dva plusa. Treća je rekla da je njen muž podržavao i kada je bila najslabija, najnerazumnija i kada se svađala sa celim svetom iako je znala da nije u pravu. I on je znao, ali je objasnio da je ona njegova. Taj je dobio tri plusa. Nažalost, moji kandidati nisu pobedili. Pobedio je Gari što je ceo dan nosio visibabu u novčaniku i dao je svojoj ženi, tako sasušenu i presovanu. Bilo je to lepo pismo. Lepo napisano, ali to nije govorilo mnogo o mužu koliko o ženi. Naše žene u redakciji su se, naravno, na to raspametile i raznežile, i shodno tome, izabran je pobednik. E, sad, nakon što smo obavestili ženu da je njen muž pobedio i da su osvojili mini-vikend u Koviljači, prvo je nastao muk, zatim rečenica: “Uf, morate mi dati par dana, moram da ga pripremim”, a zatim očajno preklinjanje da ništa ne objavimo i da će ona inkognito da ode u banju. Ispostavilo se da je Gari neki teški džiber, koji bi na prvo saznanje da se povlači po novinama, zaslugom svoje žene, istoj izbio prednja dva zuba. Ali, eto, ona voli visibabe, i da sanjari i lepo piše. Simple as that. Spisak pobednika je bio objavljen tri dana ranije, time nagrada podeljena i validna. Žena je slagala muža-visibabu da je uštedela za mini-vikend i otišli su na uživanje. A redakcija? Popišana, razočarana, u neverici. Ja ne. Svaki muškarac koji ima novčanik na preklop u kojem presuje visibabe, bilo to istina ili ne, ima ozbiljan poremećaj. Ja volim ove što su im novčanici na čičak i što te vode u polje visibabe bosu. Da trčkaraš, mirišeš sunce i prljaš tabane. Ali ne mogu da se otmem mišlju: Jebomamu, poslali smo siledžiju u spa. Da ga žene masiraju, kuvaju, da mu udovoljavaju. Predlažem da sledeći put pravimo konkurs 'Najbolji ljubimac u srbiji'. Taj koncept ne može da omane, a otporan je na siledžije, romanopisce i budale." 

E, taj džiber i siledžija, pod uslovom da je elementarno pismen, možda je autor ili neki rođak u duhovnom, nekom višem smislu koji žene što idu na kulturne priredbe ne mogu da razumeju, autora komentara na fotku Priručnik za žene. Možda od presovanja visibaba čovek (čitaj: muškarac) "ne postizava" da nešto i prozbori ili napiše. Kakve li su mu misli o temi smisla života? Da ga žena ne uznemirava, ne pravi buku, spremno ga čeka, s večerom, naravno, i "neka on prvo govori, sigurno ima važnije stvari na umu od vas" (iz famoznog Priručnika). A šta se radi u slučaju da je mutav, nema ni jedan jedini mislić u glavi... Pa, opet ima "važnije stvari na umu od vas" jer je - čovek (čitaj: muškarac).

Ipak, apsolutni hit su mi ovi što svakog dana menjaju gaće, i to im je preporuka za "najboljeg". Šta  reći? Ovaj na kojeg je tipovala Nataša, kod mene bi dobio svih šest pluseva.  

Izgleda da je kvaka u tome šta žene umisle. Stvore sebi tako neku sliku koja veze nema s realnošću, ali ipak, u poslednjem momentu se opasulje da je govedo - govedo. Kad opasnost prođe, opet govedo rehabilituju, pa ga stave na pijedestal i zadovolje se time što svaki dan menja gaće. A ako još presuje i visibabe... e, taj je romantična dušica. Nema veze što takvi lupaju o sto, a možda dele i šamare i izbijaju prednje zube, i što se "ovoj našoj" vilica trese da mu otvoreno kaže kako ga je turila u novine (bez obzira na to što je proglašen za "najboljeg", ali.. u novine...), ipak je on - njen. Podsetilo me na Don Kihota koji juriša na vetrenjače, međutim, u poslednjem trenutku - ipak ne nasrće na njih. A kad se malo udalje od vetrenjača, Sanču ponovi istu priču, kao da ništa nije bilo.

2 коментара:

  1. Odličan tekst.
    Triperaji u glavi, što bi rekla današnja omladina.
    Pevušim, ne znam zašto, da li bi prala naše gaže, mače...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Prala bi, prala... pogotovo ako ih menja svaki dan, divan jedan muž...

      Избриши