субота, 23. март 2013.

Sam(a) svoj gazda

Kad sam odlučila da samoj sebi postanem gazda, da se okušam u preduzetničkim vodama, plašila sam se svega i svačega, ali ni slutila nisam da ću se saplitati s administracijom a ne s proizvodnjom. Obično se, pri odluci na takav korak, kaže: "Otvoriš firmu, pa uradiš ovo, onda ono, pa nešto treće, zatim četvrto...", gde je sintagma "otvoriš firmu" podrazumevajuća i samim tim je očekivano da to traje kratko i da je sasvim bezbolno.

Ne znam, možda nekome i jeste. Meni bogami nije bilo. Očekivala sam da ću biti kao tele pred šarenim vratima kad uđem u taj legendarni APR (Agencija za privredne registre), ali sam bila spremna da sve pitam, pa ako sam dosadna i ako neko misli da sam rođena s manjkom sivih ćelija - neka misli. Važno je da ja završim posao. Verovali ili ne, u APR-u sve ide brzo i glatko. Doduše, ima jedan dečko na šalteru broj 3 koji mi je samo dao papir i rekao: "Popunite to, pa predajte u onoj drugoj sali." Odem ja da popunjavam i već kod druge stavke vidim da nemam pojma, traže mi neku šifru delatnosti. Kakvu, bre, šifru delatnosti? Vratim se kod njega da mi pomogne, tamo red, pa odem na šalter broj 4 - tamo je jedna devojka. Naravno, popuni mi ona to kako Bog zapoveda i još mi reče: "To bi trebalo s nama da popunite, zašto ste počeli sami?" Ošinem pogledom onu mladu mušku mrcinu sa susednog šaltera i shvatim da on i ona primaju istu platu za sasvim različit posao: ona radi s klijentima, a on klijentima predaje papire kao reklamni materijal. Još jednom sam se uverila da su devojke mnogo sposobnije, predusretljivije, brže... od muškaraca, da izvinEte, ali pogledajte oko sebe, pa ćete se i sami uveriti. U samoposluzi uvek stanem u red gde je žensko čeljade na kasi. Ide brže. Tako kaže praksa, a u teoriji - svi smo ravnopravni. Izuzev tog sitnog detalja, takoreći nanodetaljčića glede muško-ženskih poslovnih sposobnosti za rad s ljudima, sve ostalo u APR-u teklo je neverovatnom brzinom. Još vam daju i papirče za sledeće korake, pa kad sve to pozavršavate, iako su vam registrovali firmu, ponovo se vratite kod njih, tek da stavite pečat na mur.

Mene je najviše plašio APR, a on je pesma u odnosu na sve ostale službe: opštinu, banku, poresko... Jedino što je nezgodno, to je da za svako "dobar dan" u proseku treba dati 1.000 dinara. Kažete "dobar dan" na ovom mestu, pa vam otpozdrave "1.500 dinara"; na drugom mestu vi opet "dobar dan", a tamo "560 dinara", na nekom trećem "2.500", i tako... hiljadarka po hiljadarka - nije baš jeftino. Bilo je i mesta gde treba platiti za "doviđenja", ali su cene mnogo, mnogo niže. Na stranu to što na svakom mestu gde makar zvirnete, a kamoli ostanete duže od pet minuta, treba predati fotokopiju ovoga, pa toga, a bogami i onoga.

Jedino u banci ne plaćate - ništa! Oni će kasnije sve to lepo da nadoknade, pretpostavljam.

Spretnijem i pametnijem možda je za ovaj posao potrebno dan-dva (čeka se jedino na rešenje o registraciji i u banci, da Narodna banka aktivira vaš račun), ali ja sam, ovako pravno neuka, u godinama i s doptrijom, sve završila tek za dve sedmice. Istini za volju, pravila sam i pauze jer sam istovremeno i radila za firmu. Još nije bila ni otvorena, a ja sam se bavila prozvodnjom. To mi je nekako normalno, mada sad počinjem da sumnjam jer su me neki gledali belo, u stilu: "Ma, šta ti zamišljaš!"

Prva varijanta je bila da mi to sve pozavršava pravnik, poslovni saradnik jedne moje drugarice koja je takođe sama svoj gazda, a cena je bila 100 evra, za mene, inače je 150. Onda su mi drugi rekli: "Jesi li luda? To sve možeš sama, nije teško, što da daješ pare badava." A onda iz pomrčine iskoči prijatelj, takođe pravnik, advokat kome su klijenti sve same firme koje se tužakaju, što između sebe, što s državom... Onako prijateljski, pitam ga, budući da me čeka nešto slično a ipak drugačije, da li na nešto treba obratiti pažnju, a on će: "Ma, šta se maltretiraš? Daj mi sve papire, srediću ti ja to za dva dana." Cena - 200 evra, to za mene, sitnica, onako drugarski. Hvala lepo. Naravno, na ove pravničko-advokatske evre dolazi plus trošak svih mogućih taksi. Stvarno - hvala lepo, sama ću.

Možda sad dajem dezinformaciju - ja u stvari nemam firmu nego preduzetničku radnju. Pod to PR spada sve što nije firma: i agencija, i ordinacija, i servis, i frizeraj, i radnja... Meni ne smeta što sam PR (po narodnoj - zovi me i lonče ako hoćeš, samo nemoj da me razbiješ), ali je bilo čudnovato kako je jedan zubar, stomatolog jelte, napravio skoro pa scenu kad je izrađivao pečat: "To je ordinacija, nije to nikakva radnja!", na šta mu pečatorezac odgovara: "Moram da stavim kako je u rešenju." Iz pogleda pretpostavljam da je verovatno za sebe zadržao: "Bole me i uvo u dupe za tvoju - ordinaciju."

I tako - 1. marta rodilo se Slovo pres. Ima sve prste, diše, normalne je boje... što će reći da ima rešenje, pečat, sedište, račun u banci, poresku prijavu... Prvi izlazak iz kuće planiran je za 27. mart. Možete ga videti u vidu Miljinog kuvara na kioscima. Naslovnu stranu namerno ne postavljam, staviću je na fejs. Reč je o Nepečenim posnim kolačima, a sledećeg meseca, poslednje srede, izaći će Jagnjetina na sto načina, i tako redom, svake poslednje srede u mesecu. U aprilu izlaze i Vešte ruke, časopis za sve kreativne ljude - tu možete naći, korak po korak, kako da napravite svoj prvi pačvork prekrivač, kako da oslikate nameštaj dekupaž tehnikom, kako da napravite ikebanu po savetu preofesionalca, kako da upletete kiku kao da ste bili u najboljem salonu, kako da oslikate jaja za Vaskrs tradicionalnom a savremenom tehnikom, pročitaćete i sve o art deco stilu, šta je najmodernije za sezonu proleće/leto 2013, kako da na osnovu jednog kroja sašijete sedam različitih košuljica, kako da iskukičate šeširić i nakit, da sašijete praktičnu i lepu torbu, iskukičate damske rukavice od konca... Ako ste pravi pravcijati početnik, spremila sam vam Malu školu pletenja, a ako više volite kukičanje, možete besplatno da pohađate Malu školu kukičanja.

Za sada - to je sve. Malo li je? Ako uspe - uspe, ako ne uspe - ima ko da me hrani i oblači (valjda će muž i deca da se isprse). Ko mi želi sreću, hvala mu, a ko ne želi da ovo novo dete prohoda nek mu je Bogom prosto, ja tu ništa ne mogu. Znam samo da ću se truditi zato što radim ono što volim, i da plivam u vodi koju dobro poznajem.

35 коментара:

  1. Ne želim ti sreću, pljuneš mi pod prozor, a ja ću da obrišem kad 27. 3. kupim prvi broj!

    ОдговориИзбриши
  2. Samo napred, hrabro napred! Navijamo, bodrimo! :) Pozdrav

    ОдговориИзбриши
  3. E pa draga neka je sa srećom. Ne sumnjam u tvoje PR sposobnosti i sigurna sam da ćeš uspeti. :)

    ОдговориИзбриши
  4. Oh pa bas lepo i ne sumnjam da ce biti uspesno!:) nekako sam uverenja da kad sami sebe poslovno organizujemo i vodimo, sve muke su slatke.
    Pozdrav veliki!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kad god zapne, setim se kako mogu i da se "prešaltujem", što ranije nije bilo moguće.

      Избриши
  5. Одговори
    1. Družićemo se nas dve, i ovako i onako, a ti znaš kako. :)

      Избриши
    2. :)Znaš kako kažu, samo neka smo mi žive i zdrave. :)

      Избриши
  6. Šta drugo da kažem osim da se radujem, a nisam ni sumnjala da ti SVE TO možeš, i verujem da ćeš imati uspeha. I sad jedva čekam prvi broj!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Draga Nado... ponekad posumnjam u sebe, baš mnogo posumnjam, pa me ovakvi komentari nekako dignu.

      Избриши
  7. Анониман24. март 2013. 09:08

    Sreću sam ti već poželela i želim je i dalje, to se podrazumeva! E, samo da mi je znati ko ti je rekao: "Ma, šta ti zamišljaš!" ... a nije tako ni važno, zabole me za budalu! Kupujem 27. marta prvi broj i jedva čekam i Vešte ruke! PS Razmisli o tome da se zove Zlatne ruke - srpskije je! Voli te Piccola!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Lepa moja Piccola, ta osoba nije mi otvoreno rekla: "Ma, šta ti zamišljaš!", nego je uz pogled stisnutih očiju, još stisnutijih usana, uz krivljenje glave u stranu prokomentarisala: "Pa, dobro, ako mislite da sve to možete da postignete..." Prevela sam komentar u pravom značenju.
      Gotovo je s Veštim rukama - već smo ih najavili pod tim imenom na K3 Miljinog kuvara. Jeste srpskije Zlatne ruke.

      Избриши
  8. Jeeeee, pa ovo me baš jako, jako obradovalo! Želim ti svu sreću i uopšte ne sumnjam da ćeš uspjeti :)

    ОдговориИзбриши
  9. Srećno i berićetno! Nestrpljivo čekam 27. mart :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Miljin kuvar je malog formata - A5, ali će Vešte ruke biti A4. Pa da bude berićetno!

      Избриши
  10. Prvo - neka je srećno i berićetno. I da traje.
    Drugo - interna informacija, već sam ti spremila nešto.
    Treće - ne jedi se, sad si svoj gazda, a i znaš da se sve u životu plaća. I koga je najlakše zavrnuti nego prijatelja?

    ОдговориИзбриши
  11. E pa draga moja drugarice neka je sa srećom. Ja verujem u tebe i znam da ce biti fenomenalno. Ali, uvek ima neko ali, moram da te zamolim da mi kupis prvi i mozda drugi (onaj aprilski), jer dok ja dodjem, ako i dodjem za Uskrs, prvog i drugog broja vise nece ni biti. Sve rasprodato. I.... sta cu ja onda? A posne kolace zelim vise od svega na svetu.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ti baš znaš da odabereš prave reči - sve rasprodato... :))))))

      Избриши
  12. Pusu saljem, zagrljaj kao i uvek, a sve ostalo znas :)))

    ОдговориИзбриши
  13. Jeste jebada sa tom papirologijom. Ja sam otvarala pre cetiri meseca radnju i i dalje se nisam navikla na poresku upravu i sve te racune koje moram da im polazem.
    Verujte u sebe i svoje delo jer cete jedino tako uspeti i zapusiti usta svima onima koji su sumnjali i coktali iza vasih ledja.
    Zelim da se u mom mini marketu prodaje vas casopis. Vec cu danas poslati distributeru novina poruku. :)

    ОдговориИзбриши