Komplimenti samo pljušte

Jedna drugarica s fakulteta, koja sad srećno živi u Americi, imala je moto: Nikad u krevet s poznatima. To je izjavila davnih osamdesetih, kad je, kao i sad, bilo popularno da ti se udvaraju "face". Obrazloženje za ovakav stav bilo je: "Nikad ne znaš ko će od njih da napiše memoare kad omatori. Zamisli da mi unuci to čitaju!" Uspešno je izbegavala sve poznate, što možda deluje i kao lažna skromnost, ali ja sam živi svedok da su joj se nabacivali svi odreda. Bila je (i još uvek je) izuzetno lepa i još izuzetnije erotična. Čudno je to - znam mnogo lepih žena koje nisu ostavljale nikakav utisak na muškarce, kao što znam i one koje ni po kakvom kriterijumu čovek ne bi mogao da strpa u lepotice, a mnogi su ludeli za njima. "Ono nešto" očigledno nije u sisama, trepavicama i tankom struku. Ako imaš "ono nešto", a pride još i neke dodatne atribute ženske lepote... e, to je prava stvar. Imaš pun aranžman - "all inclusive". 

Mojoj J. Š, najženstvenijoj i najerotičnijoj osobi koju poznajem, dugih nogu i još dužih trepavica, pravilnih crta lica, predivne kose, vitke figure, s oblinama baš gde treba, udvarali su se muzičari (ceo sastav jedne poznate grupe uzdisao je za njom), glumci, direktori, pekari, prodavci, majstori, malo manje profesori... kad bolje razmislim - udvarali su joj se svi! Ona je stalno bila u dilemi da li odaje pogrešan utisak, da je laka roba, ali jednostavno niko nije mogao da ostane ravnodušan. Kako to često u životu biva, nju su privlačili oni koji joj se ne udvaraju i posebno je volela neugledne muškarce ali intelektualce. Tako se i udala za fizičara svoje visine, koji nosi naočare debele kao dno od tegle, i koji je delovao nezainteresovano za svet oko sebe, pa i za nju. Pri tom je bio i trapav (nikad mu neću oprostiti što mi je ispustio dete). Nisam sigurna, ali mislim da mu je J. prva devojka u životu. Međutim, ona je bila zaljubljenija u njega nego on u nju, a od izjave da je "Supermen u krevetu" umalo nisam pala u nesvest. "Kako to misliš - Supermen?" "Tako lepo. Navikla sam na sivonje koji samo što me ne polome, a s njim sve polako, fino, strastveno... i ceo dan. Prvi put uživam u seksu." Malo mi je bilo teško da to zamislim, ali joj verujem. U Americi su se kasnije razveli jer je on prevario (!) s još mlađom i lepšom. Očigledno nije mutav, iako je tako izgledao. A ona se ponovo udala, ovaj put za nuklearnog fizičara, bez naočara. Verovatno nosi sočiva.

Ona kaže da je najlepši kompliment dobila od prvog muža. Rekao joj je da je pametna i bio je prvi koji je zaista saslušao šta mu priča. A drugi kaže da se "pali na njen glas". Sigurno je i on sluša kad priča.

Druga jedna drugarica (bivša, nažalost, ali to ne menja stvar) dobila je sledeći kompliment: "Kol'ka ti je glava, debela si, nemaš sise, imaš kratke noge... i opet se palim na tebe." To je kompliment!

Da sve ne bi bilo kao "bosansko udvaranje": "Mala, 'o'š bombonu, jebô te ja?", mora se imati u vidu da je Mir-Jam, iako poodavno mrtva, ostavila iza sebe neko, kakvo-takvo, zaveštanje. Mnoge devojke i dan-danas očekuju tekst o svojoj lepoti i dobroti kao da im neko piše spomenar, i prosidbu u stilu američkih filmova - padanje na kolena, prsten iz snova... Bljak. Kad god bi mi neki muškarac govorio kako sam divna i krasna, odmah bih počela da se okrećem oko sebe. Da nije neka zajebancija ili možda Skrivena kamera?

Mama mi je pričala kako je i ona na fakultetu imala drugaricu poput J. Š. Vrlo je mala verovatnoća da joj se može ući u trag, pa ću je navesti pod punim imenom i prezimenom - Jovanka Koka. Imala je prirodnu riđu bujnu kosu, riđe trepavice, zelene krupne oke, bila je visoka i prava kao sve Ličanke... I za njom su svi uzdisali. Kad se nekom kolegi predstavila: "Koka", on je blaženo retardiranog izraza lica ushićeno procedio: "Ma, kakva koka, Vi ste pile..." Jednom joj je na igranci neko dobacio: "Ova mala riđa mnogo mi se sviđa", na šta je uzvratila: "Sunce sija kao tepsija." Naravno, udvarač je završio karijeru i pre nego što je počeo. A na šta je Jovanka "pala"? Na Italijana koji joj je kuvao i pevao.

Zanimljivo, ali velike ljubavne priče retko kad imaju momenat: "A onda sam ostala bez daha od njegovih trbušnjaka." Možda može da se zaljubi u njegove oči, osmeh, ruke... ali nikad u one stvari koje muškarci tako brižljivo neguju. Jedini izuzetak je dupe. Nije baš da će se normalna devojka ili žena zaljubiti u nečije dupe, ali ono može da bude odlučujući faktor odbijanja. Često čujem: "Šta će mi muškarac koji ima veće dupe od mene?" I stvarno, šta će joj? A šta će i ona nekom drugom s tolikim dupetom, ako je već toliko važno? 

S druge strane, ni muškarci se ne zaljubljuju (jedino) u velike sise. Bivši kolega je čak govorio: "Samo muškarac bez mašte može da se zaljubi u lepu ženu." Oženio se - lepoticom. Zvaničnom lepoticom, nosila je krunu i sve što uz to ide. Posle je prevario s jednom mnogo manje lepom, čak bi se moglo reći i da je ružnjikava. Međutim, za njom je poludeo.

Meni je najveći kompliment bio kad je moj muž, ne prepoznajući me iz daleka, rekao drugu: "Vidi kako hoda ona u beloj haljini! Pojeo bih je." Sestra mi je rekla da ne treba da se radujem nego zabrinem jer on, pobogu, i dalje gleda druge žene... Naravno da gleda, neka gleda, nije folirant.

Univerzalni kompliment ne postoji. Na "lepa si" J. Š. bi pobegla, moja bivša drugarica bi mislila da je neko zajebava, mamina Koka bi verovatno odgovorila: "A ti si glup", žena poput mene, na početku šeste decenije, verovatno bi pitala: "Šta misliš o tome da posetiš oftalmologa?"...  Kako god, "lepa si" je primeren tekst samo za manekensku audiciju ili izbor za Mis lepote. To su neke sasvim druge relacije.

Astrologija (ni)je glupost

Od onih koji veruju u astrologiju gori su samo oni koji je potpuno nipodaštavaju. Budući da astrologiju koliko-toliko poznajem, sretala sam i jedne i druge, i skoro da nema razlike među njima - kao dve strane novčića su, jednog te istog novčića. Oni su celina.

Za početak, verovanju ili neverovanju tu nema mesta. Ne radi se o religiji. Podelom na vernike i nevernike pridaje joj se preveliki značaj, to bi trebalo da znaju pre svega oni koji misle da je astrologija čista glupost.

Astrologija donekle jeste apstraktna, ali samo donekle. Ako Mesec i Mesečeve mene utiču na naše ponašanje, osećanja, mesečni ciklus u žena... činjenica je da neka, kakva god, kosmička energija utiče na nas. Isti je slučaj i s drugim planetama. Dobro, sad, da ne zalazimo u sitna crevca i sporimo se oko toga kako Mesec nije planeta nego satelit, što je jedan od omiljenih argumenata zagovornika teorije da je astrologija puko šarlatanstvo. Ljudima u stara vremena Mesec je izgledao kao planeta i otad je ostao termin "planeta", koji, na kraju krajeva, može i da se promeni, ali će sva tumačenja povezana s Mesecom ostati. U ta drevna vremena ljudi su na osnovu čistog posmatranja i iskustva izvlačili neke zaključke, iako nisu znali šta je uzrok. I ja dobro znam koja rerna dobro peče na osnovu čiste empirije iako uopšte ne moram da znam kako to funkcioniše. Da li će mi neko zbog toga reći da sam loša kuvarica? Po istom principu - posmatranje i izvlačenje zaključaka na osnovu iskustva - i psihijatri i psiholozi postavljaju svoje teorije. Da li neki psihijatar može da objasni zašto je u vreme Punog Meseca više ubistava i samoubistava? Ne može? Ne može ni astrolog. U neznanju su jednaki, bar u ovom delu. Ali će psihijatar uglavnom samo da objašnjava posledice, a astrolog će upozoriti da do njih ne dođe.

Poznato je da su vladari kroz čitavu istoriju imali svoje astrologe, čak i u poslednja dva veka. Horoskop vladara bio je horoskop države. Sunce je predstavljalo vladara, Mesec narod. Ako su u nepovoljnom aspektu... Interesantno je pogledati horoskope Srbije, maltene kroz čitavu istoriju, od one države koja je ustoličena u Žiči pa sve do poslednjeg Ustava i videti kako je postavljeno Sunce u odnosu na Mesec, a potom to uporediti sa Suncem predsednika aktuelnog u tom periodu. Nekako smo (skoro) uvek u raskoraku sa zbiljom i željama, narod s vladarom... To je tek jedan segment mundane astrologije (koja se bavi horoskopom države i naroda), ali temeljni.

U moderno vreme, najveći astrološki "vernik" svakako je bio Ronald Regan. Slušajući savete svoje astrološkinje, inauguraciju je zakazao tačno u ponoć!

Hitler je imao masu astrologa oko sebe, koji su malo iz straha za sopstveni život malo zato što su iz njegovog horoskopa videli da nije čovek kome se može otvoreno govoriti, podgrevali njegovu egomanijakalnost. Na svu sreću, on je na horoskop gledao kao na glupo praznoverje, ali je pozivao astrologe tu i tamo na razgovore po savetima svojih saradnika. Zahvaljujući tome, i jedan Rajnhold Ebertin uspeo je da preživi. A Ebertin, mada fizičar, svakako je značajna istorijska figura, iako najpoznatija po astrologiji (majka mu je bila astrolog, žena, čak i sin, mada je po struci bio psihijatar). Po mom mišljenju, upravo je Ebertin najzaslužniji za uočavanje razlike između vašarskih varalica i pravih astrologa, ali i najkrivlji za popularizaciju astrologije kao planetarne zanimacije. Umro je 1988, u 88. godini.

Šta tek reći za Sovjetski Savez! Od 1917. pa nadalje, stalno su nešto prognozirali, i nijedna prognoza nije bila (baš tako) povoljna. Staljinu je bilo sumnjivo što mu svaki astrolog priča drugačiju priču, pa je i religiju i astrologiju strpao u isti koš - u praznoverje. Iako je govorio da su smešni, nije ih slao u cirkus već preventivno u Sibir. Danas je Rusija puna astrologa, raznih profila, ali meni je najzanimljivije što postdiplomske studije medicine imaju i alternativne načine lečenja, pa možete da izaberete na primer astrologiju kao izborni predmet (da je Ebertin živ mnogo bi se radovao). Obradovalo me je kad sam na brojnim ruskim sajtovima videla psihologe po struci koji analiziraju nečiju natalnu kartu (horoskop). Naravno, vrvi i od sajtova koji dvanaestini populacije planete Zemlje prognoziraju da će "oko dva sata po podne čuti neku neprijatnu vest". Sve te dnevne, mesečne, godišnje, decenijske prognoze prave se na osnovu 12 tipova ljudi, i to tako što astrolog koji pravi prognozu za časopis zamisli nekog kome je Sunce na 15. stepenu na primer Ovna, a na istom mestu ima i podznak. I tako za svih 12 znakova. Bilo bi mnogo dosadno da postoji samo 12 tipova ljudi, međutim, na svu sreću, mnogo ih je više.

Na drugoj strani astrološkog novčića čuče oni koji od horoskopa očekuju - sve! I kad će se udati/oženiti, i kad će se razvesti, i kad će imati para... Najbolje bi bilo da im se kažu ne samo dan, već i sat i minut kad će im se šta dogoditi. Gledaju netremice u onog ko im tumači natalnu kartu, neretko pričaju u isto vreme ne slušajući, pa onda traže da im se to ponovi, ali podrobnije, pa nešto zapisuju... Naravno, njihova govorancija makar u jednom delu sadrži i hvalospeve samima sebi: divni su, krasni, pametni, pravični a trpe nepravdu... Moja im je preporuka da sede kod kuće, ništa ne rade i čekaju da im se ispuni sve ono što im je prognozirano. Kad kiksnu na svim poljima, horoskop će im biti kriv, tako da će se potpuno izlečiti od astrološkog idolopoklonstva. Ako ništa drugo, makar će biti na dobitku što se životnog stava tiče.

Ovakve ljude najviše sam sretala u svom životu. Stanu ti iznad glave, dišu ti za vrat, mršte se na ono što im se ne dopada, smeškaju se na ono što im se dopada (kako sam divan čovek, zar ne?), potom upijaju svaku reč, a posle nekog vremena smatraju za sasvim normalno da te dave i gnjave pitajući šta da rade. Kao da se neko seća njihovog horoskopa? Pamtila sam samo po neke karakteristične stvari iz natalnih karata, bože me sačuvaj da ih sve držim u glavi - imam pametnija posla. A kad ih odjebete, neke fino neke grubo jer vam ništa drugo ne preostaje, onda počnu da vas ogovaraju. To je najbolja faza jer je - poslednja. Devedesetih, u vreme najgore krize, kad mi je plata bila dve, a potom dve i po marke, da bih odbila jednu ženu rekla sam joj da tumačenje horoskopa košta 50 maraka! Usledio je šok - ona pristaje! U narednih godinu dana zvala me je i kad kupuje gaće. Satima smo razgovarale telefonom, morala sam da slušam i o mužu i o ljubavniku, i o njenom "nesrećnom" životu, a tako je "divna" osoba. Jedva sam je se otresla, naravno, na grub način. Preselo mi je tih 50 maraka, to je bio poslednji horoskop koji sam uradila za pare. Devedesete se valjda neće ponoviti.

I, na kraju, da li na horoskop treba obraćati pažnju ili ne? Ako ga shvatite kao uputstvo za bolje korišćenje sopstvenih potencijala i razumevanje ograničenja koja vam se nameću, onda se zanimajte astrološkim tumačenjima. Međutim, ako u horoskopu tražite odgovore na sve životne dileme i shvatate ga kao sudbinsku determinantu, manite se ćorava posla. Poludećete, ako već niste ludi.

Kao što ne možete da budete visoki dva metra ako su vam roditelji, babe i dede svaki sa po metar i šumska jagoda, tako vam i horoskop daje okvir po kome možete da se krećete. Opštu sliku koju dobijate na natalnoj karti kao odraz trenutka i mesta rođenja, prihvatite kao ram za sliku svog života. Dobili ste okvir, a šta će biti na slici, zavisi isključivo od vas.

Napomena: Ovan je napisan velikim slovom, kao i Pun Mesec i Mesečeve mene, samo iz razloga što je post o astrologiji.

Dogovoreno, teta-Dušanka, biću idiot, vrlo rado

Desilo se da mi hobi postane posao, a kažu da je to najbolje. Stvarno se desilo, maltene samo od sebe, nisam uopšte radila na tome. I tako sad uređujem insert s temom kulinarstva u časopisu u kome radim, a odgovorni sam urednik i specijalnog izdanja Recepti, na koje sam vrlo ponosna. Dajem sve od sebe i baš se trudim da to izgleda što bolje. Budući da volim i da kuvam i da jedem, ma i pranje sudova volim jer ima veze s kuvanjem, izgleda da su tu ljubav osetili i čitaoci, pa se sve to lepo prodaje. S prodajom dolazi i "popularnost". I tako sam postala "popularna" među ženama koje časopise kupuju mahom zbog recepata. Verovali ili ne, one su najbrojnija publika svih ženskih časopisa. Žene poput mene, koje kuvaju svaki dan, kupuju recepte iz radoznalosti, a one koje tek uče, kupuju da bi naučile da kuvaju. Njih ne zanimaju jela "majstora" već praktični saveti, a tu sam car, stvarno. Setim se sebe od pre 30 i 40 godina (mnogo rano počela sam ozbiljno da kuvam), ili mi padne na pamet gde bi moglo da se pogreši, ili neka caka za lakše i brže snalaženje u kuhinji, ili opišem grešku koju sam svojevremeno i sama napravila... i onda - udri po savetima! Zašto bi i drugi pravili greške ako mogu da ih izbegnu?

Šta god da ih privlači, privučene su. Počela sam da dobijam pisma podrške, pa i mejlove - i domaćice su se modernizovale, koriste komp. Tu i tamo imam i neko snimanje za TV. I tako, "Miljina kuhinja" postade prepoznatljiva, dobi svoju publiku. Valjda žene osećaju da volim to što radim i da znam o čemu pišem. Jedna od tih "obožavateljki" je i gospođa Nada, koju još nisam upoznala, a koja je, sasvim slučajno, sestra moje prve susetke, Dušanke.

Moram prvo da vas upoznam s teta-Dušankom. Kad smo se 1992. godine doselili na Karaburmu, moj prvi utisak bio je: Ova žena je luda! Mogla bih na prste jedne ruke da prebrojim koliko je puta za ovih 20 godina nešto rekla normalnim glasom. Ona non-stop viče, kao da je na mitingu. Da je nešto mlađa, bila bi odlična za odlaske na utakmice. Što viče, ni pô jada, nego što joj je i rečnik katastrofa. Uvek je ljuta, stalno ima neke primedbe, ništa ne valja... a u stvari je - izuzetno dobra! Ona je najbolji primer izreke da ne treba slušati reči nego gledati dela. Mislila sam da od nje mogu da očekujem samo svađe, a ispostavilo se da je i te kakva pomoć. Teta-Dušanka bi bila odličan lik u crtanom filmu: galamdžija s dobrim srcem. Inače, njena penzija iznosi celih 15.000 (petnaest hiljada!) dinara. Živi sama, ali ima sina koji je stariji od mene, a ne radi otprilike pet godina. Kad neko u tim godinama dobije otkaz, teško nađe novi posao. Zato teta-Dušanka u našoj zgradi pere stepenice i od svakog stanara dobije po 100 dinara mesečno. Naravno, ne daju joj svi pare, ali ispred svačijih vrata opere. Parice koje zaradi rasporedi i na sina, nosi mu i hranu povremeno... i mnogo se brine da li će on dočekati penziju. Ima i unuka koji radi, ali živi svoj život. Otkako je s devojkom otišao u podstanare, "moj Zoran nema ni vodu da plati".

Teta-Dušanka ima brojnu familiju, i ona je najstarija. Sve sestre i braća stanovali su prvo kod nje, iz njene se kuće udavali i ženili. To je bilo nekad, kad je od plate moglo da se živi. Jedna od sestara je i Nada, najmlađa. Kako je teta-Dušanka vrlo ponosna žena, sestri se nikad ne žali kako joj je teško, a kad sam je pitala zašto od nje nekad ne pozajmi novac jer ova mnogo bolje živi, odgovorila mi je: "Pa da me još više žali? Dosta mi je što se i ovako osećam kao govno pored nje." Jednom prilikom joj Nada kaže kako je očajna, bila je u vikendici i propustila da kupi Lisu u kojoj su bile knedle: "Svuda sam tražila, nigde nema, a niko neće da mi dâ, svi skupljaju recepte. Izvuku onaj srednji deo s Miljinom kuhinjom i samo slažu." Tu teta-Dušanka digne glavu i kaže kako možda može da joj pomogne. Onako nehajno napomene sestri kako zna - lično Milju, odnosno mene.

"Razrogačila oči, ne veruje mi da te znam. Samo nešto drobi 'stvarno, stvarno, stvarno', a ja joj lepo kažem: 'Ma, ne da je znam, nego i podviknem na nju!' E, sad, ona kad je čula da si ti vrata do mene, zapela da dođe, pa da dođe. Pa još više zapela da te upozna, da se hvali. Sve one njene skupljaju te tvoje recepte, pa moš' misliti kol'ko će da bude važna u komšiluku. Nego, slušaj ti mene - kad ona dođe, ozbiljno me slušaj šta ti pričam, ti ima da se nacrtaš kod mene, i samo da me slušaš. Ja ako viknem, navikla si, al' mora da se zna da sam ja tebi glavna. Jednom da i Nada u mene gleda k'o u boga."

Ja samo klimam glavom, što je u prevodu - dogovoreno, teta-Dušanka, ništa ne brinite, da i ona vidi da Vi niste mačji kašalj.

"I nek misli da sam ti naredila da joj doneseš te drljave knedle. Razumeš?" 

Sve sam razumela, sve mi je jasno, i uopšte mi neće biti teško da odigram ulogu idiota koju mi je teta-Dušanka namenila. Da budem iskrena, čak se i ponosim.

"Prestani da se smeješ k'o lud na brašno. 'Ajd', odo' ja."



P.S. Nemoj neko da je pomislio kako sam fotografisana u svojoj kuhinji, jer moja je - jedno triput manja od ove, koju sam naručila da mi kolege kupe kad odem u penziju. Dok ja odem (za 8-13 godina), taman mogu da skupe pare.