Dete k'o dete, svašta mu pada na pamet, pa u jednom trenutku, gledajući babu i dedu u akciji ko zna kojeg po redu premeštanja strateškog položaja, zamoli umilno: "Hajde sad vas dvoje da se uhvatite za ruku!" Šta će ljudi, nebo bi joj skinuli na zemlju da mogu, uz kiseli osmeh uhvate se za ruku, onako labavo, da se ne dodiruju baš mnogo. Idu oni tako držeći se za ruke a ne mogu očima da se vide, dete skakuće ispred, iza, pored... i onda zatraži da se - poljube! To je već bio udarac direktno u glavu, počnu da se bune: "Ana, šta ti pada na pamet!" Dete k'o dete, počne i ono da se buni, pa da se duri, pa se naljuti. Šta će baba i deda, nebo bi joj skinuli na zemlju da mogu - poljube se (mora da su mislili kako kasnije treba usta da isperu sapunom). Utom prolazi dedin poznanik i ne može da veruje - šatro razvedeni 20 godina, a ovamo se ljube na javnom mestu u po bela dana!
Dedin komentar je bio: "Mi smo najbolji dokaz kako svojim očima ne treba verovati!"
I zaista, da li treba verovati svojim očima?
Istini za volju, ja sam prestala. Naučilo me iskustvo. Iako slika govori više od reči, čulo vida podredila sam mozgu. Devedesetih su "pokretne slike" govorile jedno a u stvari se dešavalo drugo. Malo montaža, malo filtriranja, malo propaganda, tek - ono što je bilo na TV-u, nije bilo tačno. I ne samo na RTS-u, nije bilo tačno ni na CNN-u. "Slike" su bile ubacivane da prate ideološki tekst, pa smo na jednoj strani imali "zapadne plaćenike" a na drugoj "monstruozne Srbe". Da ne živim gde živim i u vremenu u kojem živim, verovatno bih kao i ostali verovala u sve što mi se servira (ne može baš sve da se proveri, a i ljudi imaju pametnija posla).
Tako su dvojica američki debelih dečaka Amerikanaca, sinovi vlasnika pansiona u kojem je stanovao moj kum Ljuba tokom života u Americi po ceo dan sedela ispred TV-a i jela kokice, pice, sladoled. U tom istom, nepromenjenom položaju bili su i 1999. godine, kad je na nekom američkom kanalu uživo bio prikazivan let američkog borbenog aviona koji bira cilj, centrira i puca. Klinci oduševljeni, pljeskaju - pogođeno! Ti američki div-junaci pogodili su neki most u Srbiji! Voditelj programa im se divi, dive im se i debela američka deca, izdanci najslobodnije, najdemokratičnije, najbogatije, najbolje... zemlje na svetu koja je uvek u pravu. Pitam se da li su njihovom predstavom bili oduševljeni i oni koji su izgubili svoje najmilije da bi se uvela demokratija u zatucanu zemlju Srbiju. Verovatno i oni - Amerika je stub svetske demokratije! Eto, bili su počašćeni američkom pažnjom.
Ceo svet će gledati i - verovati svojim očima.
Simpatična epizoda sa bakom i dekom :D
ОдговориИзбришиOvaj, ne bih da budem dežurni advokat USA-e :), ali ove trenutne pičvajze po Africi nisu inicirali oni. Nije im to bilo u interesu. Zbog čega bi sklanjali svog Mubaraka i rizikovali da na vlast dodje neki radikalni islamista? Gadafija su gledali kako da smaknu decenijama, i sada, kad je postao kooperativan u posljednjih desetak godina, sad bi da ga smaknu? Teško..
Nešto drugo je u pitanju. Radikalni islamisti već dugo pokušavaju da zagospodare tim prostorima. I nije to od juče-proanaliziraj malo ubistvo Mubarakovog prethodnika Sadata, kako je Mubarak vladao, komu je davao najviše podrške, kad i ko je sve pokušao da ubije njega..priprati malo šta se dešava kad neka od tih država nagovjesti da bi mogla da popravi odnose sa Izraelom: ko se najviše buni, kako počinju teroristički napadi itd.
Nije sve crno-bijelo :)
Nije sve crno-belo! O tome sam i pisala.
ОдговориИзбришиPročitaj, molim te, ponovo post. :)
Poenta je u tome da od svih odvratnih, groznih, suludih, tragičnih... stvari koje mogu da se dese, ipak je još gora da imaš posla s američkom politikom. Siledžija sve rešava po kratkom postupku i sam sebe pohvali na kraju bio u pravu ne bio.
Svima se diže kosa od Amera...čak i mom prijatelju iz Senegala, koji ne može nikako da ih smisli. Ma, dobri su oni, za pod voz :)
ОдговориИзбришиTamo negde, kasnih devedesetih, u goste su nam došli prijatelji iz Italije. Bilo je to vreme protesta i to ne baš ono žestoko. Odemo lepo na večeru u jedan od beogradskih restorana, lepo večeramo, ispričamo se o nekim svojim privatnim stvarima, poseta je bila totalno privatna. U sred večere stiže glasnik iz doma našeg, javlja izbezumljeni Italijani, ostatak porodice, zovu non stop telefonom, pošto CNN javlja slikom uživo, da je u Beogradu haos, samo takav. Šta da ti kažem više, prošetali smo prijatelje gradom, pridružili se protestnoj šetnji, ljudi nisu mogli čudom da se načude, kako to izgleda u stvarnosti a šta se prikazuje na televiziji. Toliko.
ОдговориИзбришиJungle, meni tu smeta što oni određuju šta je belo a šta crno. Naravno, oni su uvek pozitivci. I još mi to "dokumentuju" slikom.
ОдговориИзбришиS godinama mi je fitilj sve kraći, a nakupilo se i podosta negativne kamate, pa više skoro da i nemam strpljenja za gluposti.
Amarilis, odličan primer! Upravo o tome se i radi.
Dovoljno sam star da sam odavno pogubio sve iluzije, i naravno - nipošto ne verujem svojim očima: Sećam se protesta o kojima Dragana priča, isto kao i šerpi u 8:00, ali i blamaže nove lokalne vlasti koja je posle usledila. Ovoj poslednjoj blamaži još uvek prisustvujemo... Čujem od poznanika iz Libije da je na delu CNN scenario sličan onom Kosovskom: te ima izbeglica, te nema, te zašto nema, te ipak ima... A onda neko primeti kako izbeglice imaju malo "čudne fizionomije" - pa se ispostavi kako to ipak nisu Libijci nego najslabije plaćeni strani radnici iz Bangladeša i sa Filipina (+ Tunižani koji su tradicionalno neka vrsta "Libijskih Roma")... Onda na CNN-u čuješ kako se tamo masovno puca (a nijedan od naših radnika koji su - koliko juče - odande došli to ne može da lično potvrdi - naprotiv). I na kraju - čujem teoriju koja mi zvuči vrlo realno - da je sve čista nameštaljka da se izvuku strani radnici - kako bi privreda stala (jer zavisi od stranih radnika). A onda će neke "strane sile" (pogodi koje) da ostvare kontrolu nad Libjiskom naftom koja je u državnom vlasništvu. Što da ne? I u Iraku se radilo o nafti, zar ne? Čujem da je i u Venecueli neki mnogo nezgodan diktator... Osim što je nacionalizovao naftu, kladim se da će i njemu da nadju neko oružje za masovno uništavanje, ili neko žešće kršenje ljudskih prava... Dok StandardOil i Exxon ne budu kontrolisali svu naftu na svetu. Onda će već biti vreme da se kontroliše voda, pa hrana... Doćićemo i mi opet na red - kad tad. U stvari - nije ni bitno šta se kontroliše, važna je sama kontrola i dominacija, to je igra sama za sebe. Biti glavni baja u kraju, onako iz vica
ОдговориИзбришиZbog šerpi sam imala upalu pluća - dojila sam dete a lupala sam sve u šesnaest pored otvorenog prozora, uz beogradsku košavu.
ОдговориИзбришиI ja sam razgovarala sa nekima koji su se vratili iz Libije, maltene je isto kao što su i tebi rekli. Bila je jedna pljačka novčanika, ali to bi se verovatno desilo i bez svega ovoga. Što napisa Amarilis - toliko!
Svi smo mi neki glupavi piončići. Nemam nikakav komentar, osim ako se računa gađenje.
Опет изузетан пост из Вашег пера (односно тастатуре). Пошто студирам новинарство, пратио сам ових дана све те извештаје из Либије. Најзанимљивији ми је био интервју са једним старијим човеком из Новог Пазара који је некад радио у Либији. Он каже како не зна због чега су настали немири јер је по њему Либија земља благостања. Каже: нема тог мушкарца (!) који је хтео да се лечи у иностранству а да му нису дали; нема тог младића (!) који је хтео да студира у иностранству а да му нису платили... Рекао је више него довољно.
ОдговориИзбриши@stefan- mislim da je taj čovek više rekao o sebi nego o onome o čemu je govorio. Evo baš na ovaj dan - da prokomentarišemo i tu ideju o "zaostalim Arapima" koji kupuju žene i drže ih u kuhinji (još jedna od omiljenih ideja CNN-a) U Libiji muškarac ne može da se oženi ako nema 15.000 dolara da "kupi ženu" - tačno! Ali taj novac ide njoj, kao nepovratni svadbeni poklon koji u slučaju razvoda, ili smrti muža treba da obezbedi da žena i daca budu zbrinuti. Isto tako ubica (npr iz nehata, u saobraćajnoj nesreći) plaća porodici odštetu u vidu izdržavanja za ženu i decu poginulog. Moje iskustvo je da su neki njihovi običaji i zakoni daleko razumniji i humaniji od naših. A dugo sam razgovarao sa jednom vrlo obrazovanom i kulturnom mladom ženom koja se pridržava nastrožih islamskih plavila - po sopstvenom izboru. I ima ih mnogo takvih, koje iskreno veruju da je to u njihovom interesu i u intersu njihove buduće dece, porodice, društva... Sloboda se - ako se ne varam - sastoji u izboru da se živi i veruje prema sopstvenom nahodjenju i u skladu sa sopstvenom kulturom. Ako poštujete svoju kulturu - poštovaćete i tudju.
ОдговориИзбришиStefane, Gadafi svakako treba da ode s vlasti jer je postao još jedan iz plejade "doživotnih predsednika". Ali, to je unutrašnja stvar jedne države i verovatno može i na mnogo manje bolan način po Libijce da ode.
ОдговориИзбришиNešto drugo mi je na pameti - kako mi, mislim na ceo svet, u stvari pojma nemamo šta se u stvari događa na terenu. CNN-u poučena dosadašnjim iskustvom, ništa ne verujem. A još ako se tu guraju i Amerikanci, ne smem ni da pomislim kakav je holivudski scenario u pitanju. Ni vest nije vest ako nije šokantna, pa ako treba - što da se ne pretera malo.
I hvala ti za lepe reči.
Miodraže, u poštovanju drugih i jeste kvaka. Nažalost, izgleda da postoji samo jedno merilo, sve se posmatra iz ograničene vizure. Upoznala sam Egipćanina koji ima tri žene i svaka živi po sopstvenom izboru - dve su se povinovale muhamedanskoj veri do poslednjeg slova, a treća je kao i svaka žena u Evropi, nosi kratku suknju, putuje... Uostalom, on je za naša merila bogat čovek jer je obezbedio tri kuće za tri žene i podmiruje troškove za tri domaćinstva, mada "Jevropejka" radi kao prevodilac. Ona mu je prva žena, najstarija je, i neće da se razvede bez obzira što je imala primedbe na dovođenje druge žene. Za treću se nije ni bunila.
Slušao sam jednom jednog pametnog čoveka (mislim da je oženjen Japankom, i da je osnivač nekog udruženja Japansko-Srpskog prijateljstva) kako uporedjuje ove dve kulture. I onda mi je sinulo: svi dobri i plemeniti ljudi se dobro razumeju i poštuju jedni druge BEZ OBZIRA koliko su im kulture naizgled različite. Ima za to bar dva razloga: prvi što su svi dobri ljudi isti, i drugi što su sve kulture u suštini dobre.
ОдговориИзбришиIma svuda, naravno i onih drugih...
Toliko ne zelim da znam, da biva sramotno. Pogledam naslove i to je to, okrecem kanale kad ugledam politicke emisije.
ОдговориИзбришиNe zelim da dozvolim da me truju, opet, lazima.
Neka nemam pojma, neka sam neobavestena, zivot i svakodnevnica se ne sastoje od toga.
Odavno sam prestala da verujem ocima svojim.
Miljo, sjajan tekst kao i ovek, pravi strelecevski, bez haljina, golo, cisto i istinito!
Često razmišljamo i pišemo o istim stvarima u isto vreme. :) O ovome razmišljam od onog dana kada su uveli 24-časovno nadletanje avaksa iznad Libije, a baš tih dana mi je Ivan poslao slike iz Kabula, pa sve to uporedim sa onim što se dešavalo u Hrvatskoj, Bosni, Srbiji čega smo neposredni svedoci...pa počnem da pišem, a onda se iznerviram i ostavim da čuči u draftu. Loše mi je zbog te jebene Amerike.
ОдговориИзбришиZelena, hvala ti.
ОдговориИзбришиCharolija, verovala ili ne - umesto da oguglam i naviknem se, fitilj mi se samo skraćuje. Evo, opet prete oružjem, a nastavak je model Kosovo, Irak, Avganistan ili Vijetnam (zaokružiti tačan odgovor od ponuđenih).