четвртак, 13. јануар 2011.

Feministkinje javno i privatno ("Dnevnik", Queeria, 2010)

Juče je bila promocija publikacije projekta "Dnevnik" u izdanju organizacije Queeria (Centar za promociju kulture nenasilja i ravnopravnosti) u Kulturnom centru "Grad". Ova po mnogo čemu obično neobična knjiga (može i obrnutim redosledom - neobično obična), nastala je "kao rezultat saradnje 'Queeria centra' sa velikim brojem poznatih ličnosti iz javnog života Srbije. Nakon višegodišnjeg iskustva, naše statistike pokazuju da su žene – od umetnica preko univerzitetskih profesorki do… političarki – ne samo brojnije, već i spremnije i hrabrije da stanu u odbranu ljudskih prava. (...) Sagovornice DNEVNIKA kroz svoje intimne priče objašnjavaju šta ih motiviše da budu društveno i politički angažovane, da podržavaju manjinske grupe i ljudska prava. Kako one vide Srbiju danas, da li su i na kom nivou promene moguće, šta one očekuju kao rezultat svog angažmana, neka su od pitanja na koja DNEVNIK traži odgovore."
Ovo stoji u notaciji "Dnevnika" i zaista je to - to. U tom smislu knjiga je sasvim obična i lako bi mogla da se svrsta u publicističku literaturu, kojoj, istini za volju, uglavnom i pripada. Ipak, ono što je odvaja od mnogih sličnih knjiga koje su više pamfleti i koje čitaju uglavnom ljudi koji se time i bave, u tome je što možete da je čitate i kao pravu lepu književnost. Pored umešnosti priređivača Bobana Stojanovića i Marijane Stojčić da nađu pravu formu i izaberu prave sagovornice, da li namerno ili je slučajno tako ispalo, sve priče, svih sagovornica, životne su i zanimljive. Očekivala sam da će sve biti manje-više na isti kalup, pa još i feministički obojeno... kad tamo... stvarno dnevnik 21 žene koje imaju šta da kažu. Takođe priznajem da za neke od njih nisam ni znala (kako su me neki gledali, izgleda da mi je to kulturološki propust), ali utoliko je veći kompliment što sam i njihove "dnevnike" pročitala u dahu.
Kad je neko poznat, obično vam je zanimljivo i za koliko se vremena ujutro spremi kad izlazi iz kuće, što sa nepoznatima nije slučaj, ali ovde su i one meni nepoznate sagovornice imale izuzetno zanimljivu priču. Neke od njih imaju poglede na život, svet i vreme u kome živimo koje se graniči sa narodnom mudrošću. Ko zna, možda neke od rečenica postanu i izazi ili poslovice. Na primer, glumica Aleksandra Janković kaže: "Moj život je moj argument", ili  Biljana Stojković, univerzitetski profesor: "Počela sam da se pitam šta ljude opredeljuje i shvatila da su na početku u pitanju samo nijanse, fini prelazi koji se teško prepoznaju", ili izdavač Slađana Novaković: "Život je zeznut, u njemu nema pravila", i tako dalje, i tako dalje.
Kako je sagovornica 21, i knjiga ima 21 poglavlje. Mada su pitanja za sve bila ista ili makar slična, ovo nije leksikon u kome svako odgovara na svako postavljeno pitanje. U nekim slučajevima su marginalizovana pitanja koja su u nekim drugim najveći deo životne priče. I dok su neke od njih i bukvalno bile na barikadama, druge su pak kolicima sa bebom prolazile pored, iako su znale ljude koji predvode kolone nezadovoljnika. I upravo je u tome glavna vrednost ove knjige - 21 priča koja nije pravljena konfekcijski, već je sve ručna izrada.
Ako bi trebalo da se rangira, meni je najzanimljivija priča, u smislu da se radi o najsveobuhvatnijem, najbogatijem i najzasićenijem životu, upravo priča najstarije od njih, mada mislim da taj kvalitet ne raste nužno sa brojem godina - priča Vesne Pešić. Ona je ujedno i najiskrenija, najzanimljivija, sa najviše suprotnosti i sa životnim putem koji bi mogao da dostane i za nekoliko života, a kamoli za jedan. Za njom sledi Dubravka Marković, a za nijansu zaostaju Maja Stajčić, Jasmina Tešanović, Nadežda Milenković, Milica Krstanović... Najbleđa priča, i nekako mi je delovala folirantski, jeste priča Biljane Cincarević - mnogo dubokoumnih reči na malom prostoru bez konkretne pozadine i pokrića i bez ikakve živopisnosti osim kratkog izleta u pitanjima o autoritetima i veri u lepo. Naravno, ovo je lični izbor, neko drugi napraviće sasvim drugačiju listu. Uostalom, priređivači su napisali: "Mnoge koje po svemu to zaslužuju, nisu se našle u ovoj knjizi. Ali, ova knjiga je posvećena i njima."
Sve sagovornice imale su pitanje o političkoj korektnosti, i mislim da su upravo na to pitanje dale najrazličitije odgovore. Odgovor koji mi je najbolje "legao" dala je Jovana Dimitrijević: "Jedna od stvari koje ne volim jeste politička korektnost. Milimetar je deli od rigidnosti, a to je za mene suviše tanka linija. Sigurno da postoji dobar razlog za njeno postojanje, ali kada politička korektnost postane tema kao takva, kad svako može da iskaže politički korektno upakovanu mržnju, kada može da se nauči iz priručnika, onda ona nema svrhe." A dala je i izjavu na kojoj joj zavidim: "Plašim se stabilnih ljudi. Smatram privilegijom to što nisam stabilna: nemam zaposlenje, ne umaram, se i niko me ne ograničava. Posmatram svoje prijatelje. Recimo, imam druga, radi kao call boy, on je uvek umoran kad se vrati s posla, ne želi da razgovara ni sa kim. Ja to nikada ne bih mogla sebi da dozvolim."
Zar to nije suštinska definicija slobode? Po mom mišljenju - jeste, i tako gledano ja sam rob, moji prijatelji su robovi, kolege, rodbina... Poznajem samo jednu osobu koja je suštinski slobodna, i na tome joj zavidim. Mnogo joj zavidim.
Sve ove žene žive različite živote, imaju različite poslove, porodične situacije, različito gledaju na neke stvari, drugačije su provele detinjstvo i mladost... ali im je zajedničko što su žene i što se ne plaše ni sebe ni promena, čak im i teže. Zanimljivo štivo, vredi ga pročitati.

Na fotografijama su političarka Vesna Pešić i novinarka Tamara Skrozza.

31 коментар:

  1. Tvoje preporuke poštujem i sledim, to znaš. Tako da ću gledati da nabavim knjigu u svakom slučaju.

    ОдговориИзбриши
  2. Nažalost, tiraž je samo 400 komada, mada su pričali i o novom izdanju. Ako ne nađeš, javi mi se na mejl, daću ti knjigu na čitanje. :) Progutala sam je za dan!

    ОдговориИзбриши
  3. Opomenuta sam da ovako debela knjiga ne može da se pročita za dan. Može!
    Papir je debeo, prored veliki... divota! To je u stvari 21 intervju.

    ОдговориИзбриши
  4. Jeste da je off-topic, ali mene sve više iritira ta priča o "ljudskim pravima". Mislim, ni više priče, ni manje ljudskih prava. A i šta su ta "ljudska prava"? Sva se mogu svesti na-slobodu. A zar nije atak na tudju slobodu agresivno promovisanje svojih političkih pogleda, kako to čine domaći političari, a i političarke? Da ne govorim o homoseksualcima koji bukvalno nameću svoje vrijednosne stavove zloupotrebljavajući javni prostor. Mislim, o čemu tu pričamo? Ljudska prava? Sloboda? Kako?

    ОдговориИзбриши
  5. U pravu si: "ni više priče, ni manje ljudskih prava". Interesantno je i da se najviše busaju u grudi baš oni koji su samo deklarativno za ideju "svi jednaki".
    U "Dnevniku" je interesantno da su skupljene različite sagovornice, sa različitim pogledima na svet i različitim životnim pričama. Naravno, ima folirantkinja i među njima.
    "Agresivno promovisanje svojih političkih pogleda" je naša stvarnost, svi iole relevantni politički činioci tako nastupaju, ali nisi u pravu za homoseksualce - oni ne zloupotrebljavaju javni prostor već ga koriste koliko mogu i kad mogu ne da bi nametnuli "svoje vrijednosne stavove" već da bi imali isti tretman kao i ostali.
    Možeš da ih voliš ili ne voliš, ali ne možeš da ih ignorišeš jer oni - postoje. I ljudska su bića. Samim tim imaju i (elementarna) ljudska prava.

    ОдговориИзбриши
  6. nikad mi nije do kraja jasno šta znaci to "nametanje vrednosnih stavova homoseksualaca" :). da svi homoseksualci imaju iste vrednosne stavove koje onda "agresivno nameću"? površan pogled je dovoljan da pokaže da to nije tako. i sta bi uopšte bile "homoseksualne vrednosti"? pravo da ne dobijaš batine zato što si drugačiji ili se nekom učinilo da si drugačiji? pravo da ne dobijaš otkaz samo zbog toga što si homoseksualac, da te ne vređaju ili ti prete? pravo da te država (užasno skupa država)koju i ti plaćaš, zaštiti od nasilja i najrazličitijih ugrožavanja? pravo da budeš ono što jesi i privatno i javno, jer to ne ugrožava nikoga? to nisu homoseksualne ni heteroseksualne vrednosti, ni bilo kakve seksualne vrednosti (vrednosti na kraju krajeva, nisu pitanje fiziologije), već pitanje elementarne humanosti i solidarnosti. pravo svakog ljudskog bića samim tim što je ljudsko biće.

    ОдговориИзбриши
  7. Miljo, složićeš se da JAVNO insistiranje na promociji INTIME nije baš nešto što bi se dalo krstiti nenametljivim, zar ne? ;) Ja ne vidim u čemu to homoseksualci imaju drugačiji tretman od ostalih. I šta su, na kraju krajeva, prava homoseksualaca? Nije mi to baš najjasnije. A elementarna ljudska prava im niko ne spori, ne znam zašto su oni više ugroženi od bilo kog prosječnog gradjanina Srbije.

    Marijana, navedi mi nekoliko primjera kad su homoseksualci dobili batine, a da nije u pitanju gej parada. Ono, u najnormalnijim životnim situacijama. A onda ću ti ja za svaki od tih primjera navesti tri primjera kad su batine dobijali oni koji nisu homoseksualci. I ne vidim da bilo ko od njih pravi paradu na kojoj bi štitio svoja "prava".

    ОдговориИзбриши
  8. Nisam doživela njihovo "paradiranje" kao "JAVNO insistiranje na promociji INTIME". Oni se ne zalažu da svi budemo kao oni, pa ni oni među sobom nisu svi isti, već da ih prihvatimo takve kakvi jesu. Biti homoseksualac danas u Srbiji, to ti je isto kao i prase koje se šetka Teheranom ili Jevrejin sa žutom zvezdom na reveru tridesetih godina prošlog veka u Nemačkoj ili Crnac u belačkom klubu u Americi sredinom prošlog veka ili... Zvanično, nisu ugroženi, ali...
    Milko, a što mi diskutujemo o ovome kad je povod Dnevnik?

    ОдговориИзбриши
  9. Miljo, nadam se da ćeš nam oprostiti što i dalje nastavljamo sa ovom pričom. Mada ona zapravo ima veze i sa Dnevnikom , sa sa otporom diskursu koji podržava i opravdava najrazličitija nasilja prema onima koji se razlikuju (kako god oni u nekom momentu bili definisani- bojom kože, rodom, nacijom, verom, seksualnom orijentacijom ili nekako drugačije). Zato mi se čini da i ova Milkova i moja diskusija nikako nije off- topic .
    U pitanju je patrijarhalni diskurs u čijoj osnovi je i pretpostavka o čoveku kao vrhuncu božjeg stvaranja ( ili evolucione lestvice- kako ko voli :), pri čemu je sve ostalo tu da bi njemu sluzilo. Naravno, taj čovek je muškarac, beo, heteroseksualan i vernik dominantne konfesije. Sve i svi ostalo/ i je nešto što on ima pravo da koristi ( izrabljuje? iživljava se?) po svom nahođenju, zato sto je niže i inferiorno. (I da- opasno! Zato što ugnjeteni imaju nezgodan običaj da se bune). Tako funkcioniše patrijarhat. U pitanju je lestvica moći, gde se, s jedne strane, podržava servilnost i apsolutna poslušnost do obožavanja prema onima koji imaju moć, a s druge strane, podržava, opravdava i podrazumeva ispoljavanje moći (od omalovažavanja i ponižavanja do nasilja i potpunog uništenja) prema onima koji je imaju manje ili je nemaju uopšte. Pa, slabi su i ne mogu da se brane. Sami su krivi. Što se kurče kad ne mogu da lete. Na dnu te lestvice su žene, deca, različite manjinske grupe ( verske, nacionalne, seksualne...i naravno, životinje.. jednom rečju- priroda , ali to je vec šira priča).
    E, sad, zasto bi tebe kao heteroseksualnog muškarca to uopšte interesovalo? Čini se da si ti u ovom deljenju izvukao dobre karte. To nije tvoj problem, zar ne? Samo što jeste. Stvari nisu odvojene. Ili kako to trapavo kaže jedan moj drug: "Sve je povezano sa svim.":) I odnos prema gej ljudima je deo iste matrice odnosa prema Drugom, gde se taj Drugi sagledava kao slabiji i manje vredan (i samim tim zaslužuje sve strašno i ružno što mu se dešava). Pojednostavljeno, matrica gospodara i robova funkcioniše ka unutra ( i tada su "na udaru" žene i manjine) i ka spolja (druge nacije, vere, kulture..), ali su oba nivoa tesno isprepletana i u interakciji. Slično kao sa prekidacima za paljenje svetla u kuci. Mehanizam i struja su stalno isti, ali pališ svetlo u različitim sobama- čas u dnevnoj sobi, čas u kupatilu, čas u predsoblju... čas ovde, čas onde.

    ОдговориИзбриши
  10. Ja neću navoditi istraživanja koja govore o nasilju nad gej osobama (mada ona postoje, recimo CESID-ova istraživanja na reprezentativnom uzorku za celu Srbiju iz 2008. i 2010.). Ali mogu da navedem slučaj druga (koji čak nije ni gej) koji je pre dve godine dobio batine samo zato što je grupici huligana IZGLEDAO kao gej. Ili slučaj momka koji je radio u frizerskom salonu, pa je dobio otkaz zato što je vlasnica (to mi je ona sama odgovorila na pitanje gde je on) saznala da je peder. Pre toga su bili prijatelji. Ili slučaj Dejana Nebrigića kome je otac njegovog dečka pretio smrću. Kada je prijavio policiji, policajci su ga izvređali, pretukli i izbacili iz stanice. Tip koji mu je pretio ga je pretukao i zadavio žicom. Ili da ti pričam o nekim od svojih prijatelja koji žive u konstantnoj paranoji da na poslu, u porodici, u komšiluku neko ne sazna.
    Ali argument da i ljudi koji nisu gej dobijaju batine meni nekako i nije baš argument. Čini mi se da je poenta da niko ne treba da dobija batine, zar ne? Gej ljudi su tu još izloženiji zato što i dalje najveći broj ljudi (i to čak i oni koji se inače protive nasilju i diskriminaciji na verskoj, nacionalnoj, rodnoj osnovi ili nekoj drugoj osnovi) nekako nema neki problem ako se maltretira neko ko je gej, pa zaboga što nije sakrio. E, sada zamisli da recimo, živiš u Sarajevu i da možeš da živiš relativno normalno (koliko je to moguće na ovim prostorima), SAMO i JEDINO ako skrivaš da si recimo, Srbin. Da živiš u konstantnom strahu da neko ne otkrije ili čak posumnja da si to, jer ćeš možda izgubiti posao, ili ćete izopštiti, ili ćete neko prebiti u nekoj mračnoj ulici, a policija ćete možda još dodatno maltretirati, jer zaboga, ti si Srbin, nešto prljavo što samim svojim postojanjem opravdava batine koje ćeš dobiti. Ali čak i u takvoj situaciji, bar imaš porodicu koja će ti pružiti podršku. Kada si gej, ono što se najčešće dešava je da te porodica prva odbaci.

    ОдговориИзбриши
  11. I gej parada uopšte nije pitanje promocije intime. Mene ne interesuje šta moji gej prijatelji rade u okviru svoje intime, kao što me ne interesuje ni šta moji heteroseksualni prijatelji rade u tim momentima. Ono što je važno je da niko ne treba da živi u strahu i paranoji od onih kojima se ne dopada njihov način života, jer na to imaju pravo Ustavom i zakonima (recimo, Zakonom protiv diskriminacije). Sloboda okupljanja je osnovno ljudsko pravo. Ako to pravo imaju sindikati, političke partije, društvo biciklista i ljubitelja bonsaia...- imaju i gej ljudi. Gej ljudi rade u ovoj zemlji, finansiraju je kao i ostali i oni su punopravni građani. Ja nisam ni jednog od svojih gej prijatelja čula da je ono venčanje sto parova ispred Skupštine parada heteroseksualnosti. Niti promocija intime heteroseksualaca. Niti da ih ugrožava kada vide momka i devojku kako se na ulici drže za ruku. Ono što je njima naučna fantastika.
    I nije mi baš najjasniji onaj deo „navedi mi nekoliko primjera kad su homoseksualci dobili batine, a da nije u pitanju gej parada“. Jel to znači da ako je gej parada onda je nasilje u redu? Ono što je zanimljivo (tužno i smešno istovremeno) da je na gej paradi u Beogradu, bilo najmanje gej ljudi. Bili su suviše uplašeni da ih neko ne prepozna od prijatelja, kolega i porodice. I to je u redu. Cena koju oni plaćaju je mnogo viša od one koju ćemo mi ostali platiti eventualno.
    Ili kako reče jedan meni drag kolumnista "Lako je i banalno biti Jevrejin (crnac, Albanac, Rom, Srbin, Hrvat, homoseksualac... šta god) onda kad to već jesi. Čovek postaješ onda kada- kroz istinsku ljudsku solidarnost- to mozeš da budeš iako to nisi. Ako tu jednačinu ne razumeš, ne razumeš ništa."
    Čak i ako manemo empatiju (to je ionako samo za budale koje su se navukle na priču da je moguće da svet drugačije funkcioniše). Hajde da pričamo o racionalnom interesu ( moja mantra:)). Ko je taj koji može da ti garantuje da se ti ili neko do koga ti je stalo nećete u jednom momentu naći u poziciji neke manjine, nekog ko je različit po nekom osnovu? Zaista, ko? Možda, ali samo možda, neko ko bi ti savetovao da živis potpuno izolovano u nekoj pećini na Prokletijama. Ali, čak ni u tom slučaju to nije sigurno.
    Samo ako učinis sve da zaštitis tuđa prava, čak i kad tvoja lično nisu ugrožena, moći ćes da zaštitis svoja ako/ kad to bude bilo potrebno. Jer zaštita tuđih prava je uvek u perspektivi zaštita vlastitih.

    ОдговориИзбриши
  12. Postoji jedna pesma, nastala u vreme nacističke Nemačke i ide otprilike ovako:

    Prvo su došli i odveli komuniste, ja nisam komunista i nisam pitao kuda ih to odvode.

    Onda su došli i odveli Jevreje, ja nisam Jevrejin i nisam pitao kuda ih to odvode.

    Kada su dosli po mene, nikog nije bilo da pita kuda me to odvode.

    I to je suština. Sve ostalo su detalji.

    ОдговориИзбриши
  13. Moguć je i download knjige u PDF formatu sa ovog sajta: http://www.fondacija-boell.eu/downloads/dnevnik_knjiga_1.pdf

    ОдговориИзбриши
  14. Miljo, "Jeste da je off-topic.." zato diskutujemo o tome ;) A i Marijana je fino to obrazložila (mislim, razlog ovog smjera diskusije :)

    Marijana, Merry lovely Anna..:) Pisao sam na svom blogu o toj temi..nisam ja za nasilje, daleko od toga. Ja samo ukazujem na jedan segment u čitavoj toj priči, a koji ja ne kapiram, a to je da neko ima potrebu da promoviše svoju seksualnu orijentaciju. Možeš ti sad koliko hoćeš da tvrdiš da oni to ne rade, da se oni zapravo samo bore za slobodu: ja ne vidim zbog čega su oni ugroženiji od bilo kog drugog gradjanina. Mnogi dobijaju otkaze na poslu, mnogi dobijaju batine, bilo da su homoseksualci ili nisu. Neko dobije otkaz zbog toga što je, ne znam, druge nacionalnosti. I šta sad? Dok god pričamo o privatnom sektoru, šta tu može da se učini?

    To je jedan momenat. Drugi je taj što gej populacija ne želi da prihvati da je značajnom dijelu populacije potpuno neprihvatljiv njihov model življenja. Ali potpuno. E sad, pravne norme garantuju slobodu svakog gradjanina, i niko nema pravo da upada u stan nekog homoseksualca i tu mu pravi pičvajz. Niko nema pravo da uhvati nekog geja na ulici i tu ga tek tako maltretira. Ali, u slučaju gej parade, ljudi to shvataju kao direktnu provokaciju.

    Ali, lično, ja sa tim nemam problem. Samo bih volio da se počnu organizovati i parade ljubitelja analnog seksa, ljubitelja seksa sa životinjama i tako ti to. Mislim, ono, i oni su na izvjestan način ugroženi, pogotovo ovi drugi. Ne vidim razliku izmedju njih i homoseksualaca. Neka svi paradiraju, jel` :)

    ОдговориИзбриши
  15. Kad i ako budu paradirale životinje, žrtve zoofila, podržaću ih!

    ОдговориИзбриши
  16. Uz opasnost da smo uzurpirali suviše prostora, još neka reč :). Neću se vraćati na to da nije u pitanju nikakvo promovisanje seksualne orijentacije. Čini mi se da sam više nego detaljno to objasnila u prethodnim postovima, ali moguće da sam bila preopširna, pa ti je promaklo :). Što se tiče ugroženosti gej ljudi, ne žive oni u bezvazdušnom prostoru, pa se povremeno spuste samo da bi nervirali pošteni srBski živalj. Oni žive ovde i dele sve sa svim ostalima. Uz još dodatni faktor- gej su. I o tome sam već ranije pisala. Kao i tome da je u pitanju isti mehanizam koji isključuje one koji su „pogrešni“, bilo da su „pogrešne“ nacije, roda, boje kože, seksualne orijentacije... I da je baš zbog toga važno reagovati, čak i kad lično u tom momentu nisi u kategoriji „pogrešnih“. Na taj način se jednostavno stvara društvo koje je sigurnije za sve. Bolje mesto za život gde takve stvari nisu prihvatljive. Uostalom, podležu i zakonskim sankcijama.

    A zakoni su obavezni kako za državne firme, tako i za privatne. Za sve građane i sve društvene subjekte. To što je firma privatna ne znači da vlasnik može da radi šta hoće. Država koju plaćaš je tu da sprovodi zakone i garantuje ti zakonska prava, jer zato je i plaćaš, zar ne?
    A što se tiče toga da li je to prihvatljivo ili ne značajnom delu populacije, pa šta? Taj značajni deo apsolutno nema pravo da se meša u nečije izbore, ako taj neko ne krši zakone i ne ugrožava nikoga. A i ako se to desi, opet to radi država, a ne masa s vilama i bakljama. A to država takođe, reguliše. I ne samo da nemaš pravo da nekom upadneš u stan i maltretiraš ga, već i da ne smeš da ga sprečiš da upražnjava jedno od (da ponovim:) osnovnih ljudskih prava- slobodu okupljanja. Ako to pokušaš nasiljem (smatrao se ti isprovociranim kol’ko hoćeš) ideš u zatvor, jer kršiš zakon. I huligani koji su pokušali da spreče paradu podležu zakonskim sankcijama ne zato što im se ne sviđa način života gej ljudi, ni zbog onoga što misle (mogu da sede kod kuće i da misle i da im se ne sviđa do kraja vremena), već zato što je nasilje zabranjeno zakonima, kao i demoliranje grada, krađa po prodavnicama... i sve ostalo što su radili sve u ime svetle srpske tradicije.
    I šta bi uostalom to značilo „ljudi to shvataju kao direktnu provokaciju“? Silovatelji shvataju kao direktnu provokaciju što se žene noću same vraćaju ili nose mini suknje. Pedofili po pravilu tvrde da su ih deca izazivala. Pa?
    I da se još jednom vratim na ono „gej populacija ne želi da prihvati da je značajnom dijelu populacije potpuno neprihvatljiv njihov model življenja“. Ja nisam gej i gomila ljudi koji nisu gej to ne želi da prihvati. Šta tu ima da se prihvata? Značajnom delu populacije do relativno nedavno nije bilo prihvatljivo da žene treba da se školuju, rade i nasleđuju imovinu. Značajanom delu populacije do nedavno nije bilo prihvatljivo da ne možeš da prebijaš svoju ženu. Pa smo valjda odmakli od toga. Meni nije prihvatljivo što ne mogu sada da zapalim cigaretu u javnim objektima, pa šta? S tim što za razliku od duvanskog dima koji ugožava druge, gej ljudi ne ugožavaju nikoga.
    A što se tiče parade zoofila, ja ću je podržati... čim životinje postanu punopravni i punoletni građani i slobodne volje i čistog razuma budu stupale u te odnose :).

    ОдговориИзбриши
  17. Miljo, ček` malo, što tako, pa zar nemaju ljudi-zoofili pravo da slobodno manifestuju svoje polne sklonosti? Zašto njima uskraćujemo njihova prava? Zbog čega oni da se osjećaju prokaženim u našem slobodama prezasićenom društvu? :)

    Marijana, mi jednostavno imamo potpuno različite poglede oko same suštine gej parade, i možemo ovako sto godina da se ubjedjujemo-ništa nećemo postići :) Ja po ko zna koji put ponavljam da niko ne brani homoseksualcima da rade šta žele u svojim stanovima. Ako promovišu ljubav, ne kapiram šta im je uskraćeno: ljubav je intimna stvar, i potpuno je degutantno da postane stvar javnog paradiranja.

    Homoseksualcima nisu uskraćena bilo kakva prava. Bar ne u značajnijem stepenu no ostalim gradjanima. Dakle, ni zbog toga nemaju razloga da paradiraju.

    Oni treba da su srećni jer su nastupila zadnja vremena, pa se sve više njihovo, u suštini, bolesno i antiprirodno ponašanje, označava kao pravo na slobodno seksualno opredjeljenje. U pitanju je interesantna situacija da se bolesnici uvode u zakonske norme. Ali dobro.

    ОдговориИзбриши
  18. Marijana možda nisi trebala da trošiš vreme i objašnjavaš nekome ko uopšte nije zainteresovan da čuje i razmisli o argumentima koje si iznela.

    U svakom slučaju, hvala ti što si meni razjasnila neke nedoumice i na kraju, hvala i Milku koji je svojim zadnjim postom pokazao da kada je ogoljena mržnja u pitanju - ne funkcionišu nikakvi argumenti.

    ОдговориИзбриши
  19. Eto kako se ovakva "razmena mišljenja" na kraju završi: Svi su rekli svoje, dali sebi oduška, i otišli sa utiskom da su aktivno doprineli nečemu... Iluzija poptuna! I mnogo je lakše i jeftinije napraviti cirkus sa par stotina policajaca, strpati par neprilagodjenih u aps, i malo zamajavati i zabavljati sve ostale - nego zaista učiniti nešto. Ovako svi možemo da na miru nastavimo dalje, isto kao i do sad.

    ОдговориИзбриши
  20. Ne znam baš da li je iluzija, pogotovo - potpuna. Najmanje što se desilo, to je da su svi skinuli maske. To je dobar početak.
    Nažalost, još uvek je početak.
    Međutim, posle prve Parade oni koji su razbijali ljudima glave i udarali njima o ivičnjak, na sledećoj to nisu radili. S poslednje Parade imamo jedan nauk više - ne može da se lomi i razbija sve na šta se naiđe, a sve pod maskom neslaganja s "devijantnim ponašanjem". Ako već govorimo o devijantnosti i bolesti, zapitajmo se na koga treba da uperimo prstom.
    Poznato mi je i da je nad "decom" koja su divljala po gradu i koje su pohapsili izvršena represija - maltretirali su ih u stanicama milicije, nema optužnica... Da ne budem pogrešno shvaćena - oni jesu divljaci, ali to nije opravdanje da i oni ne budu deo pravno uređenog sistema. Uostalom, mislim da se oni koji su sve organizovali i kojima je Parada ponosa samo paravan za neke "više ciljeve", još uvek slobodno šetkaju.
    Nema čarobnog štapića kojim sve može da se sredi "sad i odmah i vo vjeki vjekov" - to je dugotrajan proces. Korak po korak (kod nas nažalost i po neki unazad), pa će doći do osvešćivanja.
    Najbolje što mogu da izvučem iz ovih komentara je njihova iskrenost, slagala se ja s njima ne slagala, a najgore što se tera sprdnja i s logikom i s etikom dovodeći u istu ravan zoofile i homoseksualce. Poznati princip sabiranja baba i žaba. Sic! Prateći tu logiku, trebalo bi pohapsiti i oterati u zatvore ili ludnice sve koji se bave marketingom (prodaju maglu), ili sve boksere, karatiste (biju ljude)...
    Iako sam domaćin ovog bloga, više ne odgovaram ni na jedan komentar, izuzev da nekome ko se pojavi poželim dobrodošlicu.

    ОдговориИзбриши
  21. Meni se baš dopada diskusija koja se razvila. Svako iznosi svoje stavove i brani svoje argumente i to je sjajno. Širi komentar na ovu temu kojom je diskusija povedena sam već dala kod Bojše na njegov post
    Parada u tri čina: predigra, ljubavni akt, jutro posle .
    A ti, Miljo, ne odustaj od svoje administratorske, moderatorske i domaćinske uloge. :)

    ОдговориИзбриши
  22. Da me nisi samo shvatila pogrešno? Ja sasvim dobro razumem nečiju potrebu da se IZRAZI (tako reći - živim od toga). Ali razumem se i u iluzije (i od toga praktično živim).

    Svi su u pravu (čak i kad nisu - jer i to je njihovo PRAVO), i svi su izmanipulisani! Ovde se u fokus stavlja jedna priča koja na nekim drugim mestima ima sasvim drugačiji sadržaj i drugačiju SUŠTINU. Nedavno sam razgovaraO na tu temu sa par stranaca iz zemalja gde su takve stvari "normalne". Za njih je sve to ispod nivoa kurioziteta, odprilike kao kad mi razgovaramo o sajmu antikviteta, pa kažemo "Joj, što sam video kič-crveni-abažur sa RESAMA!" Ali, u tim istim zemljama nije normalno da dva dana stojiš u redu pred šalterom da bi registrovao auto, ili da te osam meseci drže u istražnom zatvoru zato što si se umešao u biznis sa internet kladjenjem...(dok se ubice GODINAMA brane sa slobode).

    Šta bude sa kućom koja se gradi od... Krova?

    ОдговориИзбриши
  23. klik na link, kad se link otvori na dnu stranice klik na - I agree to the above terms, I would like to view the report http://www.zombietime.com/up_your_alley_2008/part_1_full/index.php

    ОдговориИзбриши
  24. i još nešto, kao prilog raspravi između Milka Grmuše i marijane

    http://www.youtube.com/watch?v=8TqrcV6g78A&feature=player_embedded

    "parada ponosa" ili trojanski konj za pedofiliju u Srbiji?...

    ОдговориИзбриши
  25. Američka psihijatrijska asocijacija (APA) je 1973. uklonila homoseksualnost sa svoje liste „poremećaja“ na osnovu glasanja svojih članova. Većina istraživača homoseksualnog pokreta zaključila je da je taj potez APA-e postavio temelje za legitimizaciju homoseksualizma. I, pazite: 22 godine nakon toga, 1995, APA je uklonila pedofiliju i sadizam iz svoje klasifikacije „poremećaja“, Dijagnostičkog i statističkog priručnika IV (Diagnostic and Statistical Manual IV)

    Kao i kada je u pitanju homoseksualna propaganda i psihološke akcije umekšavanja (desenzitizacije prema homoseksualizmu), kojima su bile potrebne godine delovanja da bi nas dovele tu gde smo danas, pedofilski lobi istim koracima „normalizuje“ seksualni odnos tipa „odrasli – dete“. I, opet su profesionalci Američke psihijatrijske asocijacije na njihovoj strani. Homoseksualci dobijaju pravo na usvajanje dece. Udžbenicima i nastavom na kojoj se promoviše homoseksualizam, deca se korak po korak usmeravaju ka homoseksualnoj orijentaciji kao društveno prihvatljivijoj. Zlostavljači dece dobijaju „status konsultanata“ u UN i organizuju serije konferencija, na kojima se donose konvencije, po kojima se u „prava deteta“ ubraja i „pravo na seks“. Homoseksualni brakovi su, i to bi trebalo veoma ozbiljno shvatiti, samo fasada kojom se maskira njihov osnovni cilj – pravo na usvajanje dece, što je veoma opasno i stavlja decu u jednu užasnu situaciju, čije se loše posledice ne mogu proceniti. To je tragična pozicija gde su deca eksperimentalni zamorčići i sva istraživanja pokazuju da su rezultati tog eksperimenta veoma loši. Piter LaBarbara je sproveo neka od istraživanja, ona nisu ispoštovala kompletnu naučnu metodologiju jer ju je i nemoguće primeniti u jednoj takvoj situaciji, ali kao i takva, nekompletna, pokazala su, da ukoliko dete stavite u poziciju da živi u sredini u kojoj se menjaju uloge partnera, tamo gde je čest slučaj da neko od partnera umre od SIDE, dete je izloženo traumatičnim stanjima i iskustvima. I upravo to, ne isključuje veliku mogućnost da bude seksualno zlostavljano, zbog čega se, po mom mišljenju, ubrzano i radilo na tome da se deci omogući „pravo na seks“. Roditelji, dede i babe, tetke i svako kome je stalo do prava deteta na pravilan razvoj, trebalo bi da shvati da se nalazimo usred strašnog rata, čija će žrtva, ukoliko se nešto radikalno ne promeni, biti upravo deca.

    ОдговориИзбриши
  26. http://www.pecat.co.rs/2010/10/dzudit-risman-uspostavljanje-novog-seksualnog-poretka/

    ОдговориИзбриши
  27. Svako ima pravo na svoje mišljenje. Naravno, dokle god je civilizovano prezentovano, ne nameće se drugima silom i dok drugima ne pucaju glave zbog toga.
    Aleksandar Pavić je u isti koš stavio Zlog Holanđanina, pedofile, homoseksualce, kriminalce, bolesnike i licemere (to bi bilo crno da crnje ne može biti), a nasuprot njima ljude (ispravnih) tradicionalnih vrednosti, mladiće koji su s pravom gnevni pa razbijaju sve na šta naiđu (i nečiju glavu ako im se nađe na putu), sveštenike kao vrhunski autoritet... (to bi bilo ono belo što nas vodi u svetlu budućnost).
    Da li su stvari tako jednostavne?
    Naravno da nisu.
    Da li su sveštenici samom svojom pojavom, sanmo zbog toga što nose mantiju a priori moralni i svake druge vrste autoritet? Oni sveštenici koji su se pojavili te nesrećne nedelje podsticali su nasilje, nisu ga smirivali. Kako neko takav, ko podstiče na agresiju i čiji je govor prepun mržnje i koji nijednim svojim stavom ne oličava ono osnovno u hrišćanstvu (ljubi bližnjeg svog), uopšte može da mi bude nametnut kao autoritet? Lončići su se malo pobrkali.
    Ko ne voli homoseksualce ima pravo da ih ne voli, ali ne sme zbog toga da im lomi kosti i obliva ih krvlju. Da li išta, bilo kakva "ispravna" misao, može da opravda onakvo divljanje po gradu? Pre nekoliko godina bilo je divljanja i nad ljudima: da li se sećate one slike kad mladić (naša budućnost?) hvata devojku, učesnicu parade i razbija joj glavu o pločnik? Ili drugu dvojicu mladića (naša budućnost?!) koji momka učesnika parade šutiraju u stomak i glavu a vide se i zubi kako lete? Naravno, tad je milicija samo gledala i ništa nije preduzimala. Tek prošle godine su se uključili i počeli da rade svoj posao.
    Ako ćemo pravo, trebalo je da uhapse Amfilohija, a ne onu decu za koju čujem da ih maltretiraju po zatvorima. Tad bi se smirili, ali sasvim, a ne samo da se sklone i na drugom mestu nastave da bacaju kamenice kad vide "oca".
    A ako ćemo sasvim po pravdi, a pri tom stvar nije tako jednostavna kako bi gospodin Panić da je predstavi, najveći tragičari upravo su oni klinci koji su rušili sve pred sobom. Mnogi od njih došli su samo da bi rušili, homoseksulaci i njihova prava nisu im bili ni na kraj pameti. Kad se onako nasrće na kordon milicije, bez ikakve želje da se zaštiti, to je opasno. To su ljudi koji više nemaju šta da izgube i koji su u stanju svašta da naprave. Upravo ta slika (nevezano za homoseksualce) pokazuje koliko smo zabrazdili u beznađe i kako je sve izgubilo svoj smisao. Oni su izmanipulisani od države, sveštenstva... nemaju posao... bedno žive... nemaju nikakav oslonoca za koji bi se uhvatili da se osećaju makar malo sigurno... i nemaju nikakve planove jer ne mogu ni da ih imaju... bleje, a "usput bi i da prikolju nešto", šta god... puni besa (s pravom), a povod za njegovo iskaljivanje može da bude bilo šta... Njihovo ponašanje i kasnije ponašanje prema njima pokazuje sadašnji trenutak života u Srbiji, a ne stav prema gej populaciji.

    Ovaj post ima sasvim drugu temu, ali Milko je malo izmestio komentare na drugi kolosek i na kraju je to postala rasprava o nečemu trećem.
    O tom trećem pisala sam na: http://miljalukic.blogspot.com/2010/10/homoseksualci-i-pederi.html i http://miljalukic.blogspot.com/2010/10/mantija-bre.html

    ОдговориИзбриши
  28. Pročitah Vaš komentar, Miljo, nemam sada vremena da kuckam odgovor, samo mogu da kažem da niste u pravu i da ste polupali lončiće. Ili ste površno preleteli moje komentare. Pozdrav.

    ОдговориИзбриши