субота, 22. јануар 2011.

Modni fašisti (FF - Fashion Fascists)

Prvu smanjenu ocenu iz vladanja, i to ne četvorku već trojku, dobila sam zbog - mode. Tako je i počeo sunovrat, tu godinu sam završila s jedinicom, a po ostalim ocenama se videlo da sam pravi pravcijati štreber koji zaista voli da uči. Mnogi mi kažu da to ne ide jedno s drugim, ali, eto, kod mene očigledno ide. Vladanje mi je bilo najteži predmet!
Karijeru lošeg "vladača" započela sam svojim smelim modnim kombinacijama koje su mi pričinjavale neverovatnu sreću, ali su me dosta i koštale. Dok sam dolazila u školu s ćebetom na kome sam probušila rupu za glavu i obradila ivice, samo su me čudno gledali, još čudnije dok sam bila u džemperu sa trakama koje su se završavale kićankama i koje su landarale tamte-vamte, pritajene primedbe imala sam za haljinu s rol kragnom i golim leđima, a kad sam došla u školu u suknji sašivenoj od dečjih pidžamica i sa baletskim žiponom ispod, odmah sam bila upozorena od razrednog da se vratim kući i presvučem, pa kako nisam htela, po hitnom postupku su me sproveli kod direktora. Zašto ne prvo kod psihologa? Napisah - hitan postupak! Tako hitno dobih i trojku iako sam branila boje škole na mnogim takmičenjima.
I danas je moguće da u obrazloženju za smanjenu ocenu iz vladanja stoji - neprikladno odeven/a. Škole su uvele čak i pravilnike šta sme da se nosi a šta ne. U vreme kad sam ja išla u školu, zvanično toga nije bilo, ali su postojale uniforme, odnosno kecelja za devojčice i bliza za dečake. Ne znam ni za jednu gimnaziju u to vreme koja je imala kecelje, ali moja, Prva kragujevačka gimnazija, to je propisala. Čak i dužinu - ni prst iznad kolena, ni prst ispod kolena (jedna generacija je zamolila da direktor objavi dimenzije svog prsta, možda čovek ima debele prste, i možda su onda moguće varijacije od po nekoliko centimetara). Po mišljenju gimnazijskih čelnika, bili su liberalni jer kecelje i bluze nisu morale da budu crne već je bilo dozvoljeno i da su u plavoj boji. E, moja kecelja je bila plava, od teksas platna, sa faltama koje su se otvarale u plavoj boji, ali od svetlijeg teksasa nego ostatak. I na rukavima sam imala neke džidža-bidže. Jedno vreme sam nosila i čipkani okovratnik koji se dizao uvis (koji je baš bio lep), ali kao nepraktičnog morala sam da ga odbacim. Moja majka je stalno jadikovala kako sam "sva naopaka" i stalno teram inat, a u stvari sam želela da nosim ono što se meni sviđa.
Šta sam u stanju da stavim na sebe, to je posebna priča. I pri tom nemam nikakvu nameru nekog da zapanjim ili šokiram, već mi jednostavno tako dođe. Imala sam periode kad nisam izlazila iz crne boje, pa period haljinica, šljampavih džempera, markirane garderobe... Kao svečanu haljinu nosila sam i nekadašnji kombinezon svoje nane, od crne saten svile, sa čipkom. To je kombinezon iz tridesetih godina koji se nosio ispod balske haljine, dugačak, s tankim bratelama i krojen do savršenstva prateći telo, "iz šreha". Muž mi je kupio svečanu haljinu od bele saten svile, Gotjeovu, ali koja je neodoljivo ličila na kombinezon. Pri tom svi komplimenti idu naninom kombinezonu!
Zaista, ne mogu da se oblačim onako kako mi se diktira, ja nosim šta se meni ćefne. Ako mi je prijatno da vukljam džemper koji se skoro deformisao na meni, a sutra mi je gušt da se utegnem, onda ću tako i da uradim. Nije moderno? Ma, šta kažete? Baš me briga!
Volela sam kako se oblačila Olja Ivanjicki, vanvremeno. Njena garderoba mi je uvek ličila na stvari koje se uzimaju iz pozorišnog fundusa, a kasnije mi je i sama rekla da neke stvari i jesu odatle. Nisam se družila s Oljom, ali sam je sretala po raznoraznim slavama i bila je dobra prijateljica mojih prijateljica. I zaista, na svakoj fotografiji jedino po Olji ne možete da naslutite o kojim godinama je reč. Oblačila se isto i šezdesetih i sedamdesetih, i osamdesetih i devedesetih i - uvek bila dobro obučena. To je već pitanje stila i harizme, a imala je i jedno i drugo. Kao i Josipa Lisac.
Čuvena Odri Hepbern u tom smislu je najprepoznatljivija - prava modna ikona. Iako je pratila modu, ipak je imala nešto svoje, ono što druge nisu. I Džeki Kenedi-Onazis. I Katrin Danev. I Kejt Mos.
Za ikonu neukusa mnogi danas smatraju Ejmi Vajnhaus. Nije! Ima nešto svoje, i to je ona, i to je super. Pri pogledu na njenu frizuru, kad sam je prvi put videla, malo sam se zagrcnula, a posle... to je njen zaštitni znak. Bravo, Ejmi! Da li bih ja nosila "ono" na glavi? Nikad!
Upravo u tome i jeste kvaka. Svi slepi sledbenici mode u stvari nemaju mašte, a što je još gore - nemaju ni "svoju talasnu dužinu". Popularno to sad zovu "personality", ali sam pismena i išla sam u školu pa ću pisati na srpskom kad pišem na srpskom, a na engleskom kad budem pisala na engleskom. Svakako, internacionalizmi se izuzimaju, ali su, svakako, transkribovani.
Moda je danas pravi teror, i to ne bilo kakav - sami sebi smo ga nametnuli. Svaka žena koja "drži do sebe" nosiće boju koja je popularna iako joj ne stoji. I kratku suknju iako joj pokazuje sve nedostatke, i još čudnije, iako je ne voli. Ali, moderno je!
Šta tek reći o diktatu robnih marki... Nebrojeno puta do sad uverila sam se da etiketa ništa ne mora da znači. Imam jedno Armanijevo bluziče, belo, obično, doduše lepo krojeno, ali mu je glavni epitet što je firmirano. Za te pare mogla sam da kupim ceo komplet, i suknju i sako, ali bez oznake Armani. Imam i Burberry mantil, kupljen još kad mi je bilo 16 godina, u Londonu. I dan-danas može da se nosi, samo što ja u njega više ne mogu da stanem. Postoje te večne stvari, ali izuzev Birkin tašne, popularne birkinke modne kuće Hermes, i alpinističke odeće i prateće opreme, nema više garderobe koju mogu da naslede i unuci. I ne moraju, pitanje je da li bi im se svidelo šta im je nosila baba.
Ako uopšte dočekam unuku, volela bih da vidim kako reaguje na slike svoje babe iz gimnazijskih dana, kad se vidi celo odeljenje: u prvom razredu pristojna devojčica sa "super ekstra" cipelama; u drugom devojka koja samo što se vratila s neke planinčine, u top formi, poput sportistkinje, u majici; u trećem vamp izgled - tesna haljina uz telo, frizura iz doba čarlstona; u četvrtom u belom kostimu, kao pravnica iz neke advokatske kancelarije - decentna ali ne američki sterilna.
Nije fraza - nosim ono u čemu se dobro osećam. Jedino što se ja ne osećam uvek isto. Neki put mi tako dođe da sam sva šarena. Drugi put mi se hoće samo crno ili ništa. Treći, ne mogu bez golih nogu. Četvrti, iz kože bih iskočila ako nisam zakopčana od nožnih prstiju do grla. Ako nikog ne ugrožavam, šta se koga tiče kako ću da se obučem? Dok sam radila u školi, imala sam i majicu Disciplina Kitcme, i farmerke s majičicama, i dolazila pravo iz kafane sa sve šljokicama u kosi... I? Ništa. Đaci nisu fašisti. Ali modni poslenici jesu. Oni i naprave situaciju da žena na sebi ima sve same markirane stvari u vrednosti preko hiljadu evra, a kao dodatak - plastične naočare!
Inače, ona suknja s početka priče bila je super! Sve volan za volanom, a u različitim desenima: malo prugice, pa cvetići, pa zeke, pa geometrijski motiv, pa neke mace... a ispod žipon, bogat, veliki, od baletske haljine, na nogama kaubojske čizme koje mi je tetka donela iz Amerike. Ne znam zašto je ta suknja izazivala takvo zgražanje. Vivijen Vestvud bi se svidela. Kad već pomenuh gospođu Vestvud, imala sam tašnu koju sam sama pravila od goblena koji se malo oštetio po ivicama, pa sam ga iskoristila za tašnu. Prođoše dve godine, gledam neku reviju, kad tamo sakoi dotične kreatorke sa - goblenima!

17 коментара:

  1. Miljo, sjajan tekst! Ti si žena ZMAJ! Današnja moda je čista diktatura, sve pravljeno za jednu uniformisanu vojsku bez lica i ličnosti. Strašno! Ja ni ne znam šta je u modi, znam šta je seksi i šta mi dobro stoji. Volim i da izmislim neke nove kombinacije, to pogotovo. Npr, moram da priznam, LONDON Street Look mi se jako svideo, opušteni ljudi, kombinuju sve i svašta, dok su u Berlinu svi grunge i junkie stil. TO mi se nije dopalo! :)

    ОдговориИзбриши
  2. Sviđa mi se ova tvoja priča sa eksperimentisanjem u odevanju u gimnaziji. Nisam znala da su primenjivali tako drakonske "(pre)vaspitne" mere. Ja sam išla u srednju kaubojsku školu, tako da tamo eksperimentisanje sa garderobom nije uticalo na ocenu iz vladanja, što mi je bilo totalno super, jer sam "isterala kera". A što se mode i modnih trendova tiče, totalno sam nezainteresovana. Svaki mainstream mi je totalno fuj. Da gajim ljubav prema šivenju, šila bih sebi garderobu. Imam sačuvane od moje pokojne bake, mamine mame, neke nacrte i krojeve koji su tako lepi, da se svaki put divim kada otvorim njene sveske (da ne kažem bookove, hehehe).

    ОдговориИзбриши
  3. Jungle, i ne moraš da znaš šta je u modi ako znaš šta je seksi! :)))

    Zverka, u mojoj gimnaziji stvarno su bili rigorozni. Kao i uvek, što te više pritiskaju, sve si "luđi"
    Nekad nešto sama i sašijem, mada više nemam mašinu, ali pletem, heklam... Neverovatno je zabavno!

    Charobna, imam utisak da je tebi ova priča bliska.

    ОдговориИзбриши
  4. Prvo, potpisujem sve navedene komplimente, svaka ti čast.
    Moj utisak je baš onako lični, bacila si me u sećanje na gimnazijsko vreme, borbu protiv kecelja, koje smo imale i to vreme, sve to što si navela, dužina, kroj,.... Kada se kod mene u gimnaziji pojavila jedna devojka u kecelji, kojoj je odsekla rukave, prošla je slično kao ti, sa disciplinskim merama. Eh, silne uspomene su mi isplivale!
    Thanks, poleteh na krilima tvojih reči i odoh malo do mladosti svoje.

    ОдговориИзбриши
  5. Jednom davno sam na kratko svratio kod jedne krojačice, tek da joj nešto odnesem. Bila je to tiha, skromna ženica.Stanovala je i radila u suterenu neke zgrade, blizu Cvetkove pijace. Mada je o tome radije ćutala, ipak sa poverila mojoj prijateljici, koja me je kod nje uputila: bila je krojačica Olje Ivanjicki.
    Olja je, po njenim rečima, bila izuzetna osoba. Imala je zahteve čija je realizacija iziskivala ne samo krojačku veštinu, već i umetničko izražavanje. Tako je jednom prilikom Olji šila gaće. Ali kakve? Posebne, kao što je i Olja bila. Gaće, koje su samo po funkciji gaće, a sve ostalo je umetnička rukotvorina, za čiji joj je završetak trebalo rada koliko i za nekoliko kaputa ili kostima.
    Nije Olji bilo važno ni da li će to neko da vidi, ni koliko će to da košta. Važno joj je bilo ono isto što i nama, čitaocima ovih lepih tekstova. Hvala, Miljo. :)

    ОдговориИзбриши
  6. 'Si ti sigurna da mi nisi sestra po babine linije?

    ОдговориИзбриши
  7. Gorane, to stvarno liči na Olju! Da nisi napisao o kome se radi već postavio pitanje: "Da li možeš da pretpostaviš ko je šio gaće?" tipovala bih na nju.

    Electra, pre jedno dva meseca upoznam se sa ženom koja mi se odmah dopala. Reč po reč i ispostavi se da je moj pradeda njen pradeda ujak! Ko zna, možda i kod nas dve postoji neka "babeća" linija. :)

    ОдговориИзбриши
  8. Мрзим кад морам да се облачим "прикладно". Цео живот носим тренерке а сада сам морао да купим панталоне јер не могу у тренерци да изађем на испит. Јако глуп осећај. Дође ми да се препишем на ДИФ :Р Могли сте да ставите неку слику из младости :))))

    ОдговориИзбриши
  9. Stefane, na jednom ranijem postu imaš moje slike "iz starosti". Mnogi su mi zamerili takvo promovisanje. I dalje nisam načisto da li da stavljam svoje fotke.
    Povodom omiljene garderobe, moja sestra koja se sad oblači elegantno klasično, u gimnaziji nije izlazila iz farmerki, i uvek je imala jedan (samo jedan!) omiljeni par. Mama je, kako bi je naterala da nosi i nešto drugo, sumanuto prala te omiljene farmerke, a ona je u gaćama sedela pored peći zimi i čekala da se osuše. Leti ih je sušila fenom! I tako nosi jedan par dok se ne raspadnu na njoj. Onda pređe na druge i one postaju omiljene. Iz farmerki je "izašla" na fakultetu, a sad meni gunđa što ih nosim: "Žena u godinama..."

    ОдговориИзбриши
  10. Amarilis, tebe sam zaboravila! Valjda je razlog što skoro uvek imamo identične poglede i uvek iste asocijacije!

    ОдговориИзбриши
  11. e a mene nerviraju oni što se modiraju. ne zato što se modiraju već zato što im ne stoji (kad im ne stoji, stvar lične procene). postoji i ona druga kategorija osoba koja u svojoj odeći šljašti ali ne sija. lično sam pobornik one da "odelo ne čini čoveka", što se po meni može i videti (:)) ali volim da vidim kad se neko izdvaja ukusno skrojenom jednostavnošću, posebno kod ženskog roda, pošto mi ta ženska moda tek nije jasna, ni bila, niti će.

    ОдговориИзбриши
  12. Što ti je dobar izraz "šljašti ali ne sija"! Tako su obučene skoro sve naše pevaljke.
    Odelo ipak čini čoveka, i to se vidi i po tebi: neformalna osoba, individualac, nekonvencionalan, originalan... Hoćeš još?
    Nisi ni ti mutav, samo se praviš nevešt - "ukusno skrojena jednostavnost" najviše košta!

    ОдговориИзбриши
  13. Zelena, gledala si?
    Nije samo sako bio zelen, već i detalji na ogrlici, a i čizme su maslinastozelene. Kao da sam te pitala, zar ne?

    ОдговориИзбриши
  14. Uhvatila kraj, i ukapiram da si ti i odusevim se, onda vidim zelenis i shvatim da kao da si mene pitala:D
    Izuzetno si sarmantna, pametna i elokventna, ovo ti ne bih rekla da nije bilo zelenisa :D
    Negooo, Ekrem.. :lol:

    ОдговориИзбриши
  15. Danas saznadoh da je Begbede uveo novi termin: fashioniste, kako bi označio modnog fašistu.
    Lakše mi je bilo tek kad su mi rekli da je Begbede pisao o svetu modela i njihovoj borbi da ostanu na pisti večno mladi, a ja sam se dohvatila modne diktature - razlika ipak postoji.

    ОдговориИзбриши