Poodavno sam obećala sebi da politika više uopšte neće moći da me uzbudi i da neću ni da razmišljam o njoj. Moja pokojna majka stalno je govorila: "Radite šta god hoćete, samo nemojte niko da se bavi politikom i vračanjem." Šta da kažem na ovo kad mi je najstariji sin završio politikologiju, a ja sam jedno vreme izdržavala porodicu tumačeći natalne karte? Ako nam je neko opravdanje, unuk nije ni u jednoj stranci i nikad neće ni biti, i verujem mu da će to obećanje održati, a ja sam stalno sebi ponavljala da je ono što radim privremeno - kao kad gladan ukrade hleb da nahrani decu. Mora se, a nije dobro. I stvarno, prođe i to.
Ali, ostade etiketa. I dan-danas me zovu silni ljudi, po preporuci... Naježim se od same pomisli da moram da vrdam i nekome uvijeno pričam kakav je, a on očekuje hvalospeve, dok "planete kažu" da pred sobom imam prosečnog čoveka prosečnih sposobnosti koji sam mora da sredi svoj život. Ali ne, on očekuje da mu kažem u dan i sat kad će biti direktor i tačnu cifru koja će da mu padne s neba na račun. E, moj brajko, da je tako, svi bismo samo sedeli i čekali da nam se ispune "prognoze". Tu i tamo pogledam nekome u kartu ko je svestan da horoskop govori samo o mogućnostima a ne i o ostvarenjima (koja zavise od nas), i o povoljnim, manje povoljnim i nepovoljnim periodima za sve i svašta u životu.
Jednom, ako dovoljno jako popizdim (jer sam za sada samo konstantno u stanju popizditisa srednje jačine), ima da rastumačim horoskop Srbije. Još uvek se dostojanstveno držim.
Pitanje je dokle će da bude tako. Svi me nerviraju, a ponajviše foliranti. Snobovi, ulizice, dupeuvlakači, primitivci, provincijalci... Ovi poslednji su stvar svesti, kako je to lepo rekao Đorđe Kalijadis (njegov blog je Jorgoslovlje, jedan od meni najdražih) u komentaru na jedan od postova bloga Nasdvoje (najdraži). Poznanica jedne moje poznanice je žena s Terazija, tu se i rodila, tu živi, i ne znam većeg provincijalca od nje. Ako ćemo pravo, da vam rečem da se dvoumim između svesti geta i provincijalizma - Terazije su njeno ime i prezime, posao, život, slobodno vreme, preokupacija... kompletna je kokoška. U duši je rob. Diže joj se kosa na glavi od svega što izmiče krugu dvojke, a meni se diže kosa na glavi od nje. Šta ću, sretnem je na nekim mestima, neizbežna je, a kad bi znala koliko se trudim da procedim to "zdravo", možda bi pala i u nesvest. Da situacija bude još gora, ona me - voli. Stalno me pozdravlja preko nekih zajedničkih poznanika i prijatelja i svi mi kažu kako je oduševljena mnome. Nije lezbejka, tek da se zna.
Ne bi mi toliko teško padalo ni to "zdravo" da na poslednjem viđenju nije održala predavanje o demokratiji. Naravno, neizbežni Čeda joj je idol. Kakvo, bre, Kosovo? To je pitanje ekonomije. Evropa! Samo Evropa, sine! Ali šta mi jadni da radimo kad sa ovim silnim polusvetom treba da odemo u tu Evropu? I tako dalje, i tako dalje... sve u tom stilu.
Ne volim da iznosim svoje mišljenje jer me posle toga ljudi ili zamrze ili nastane velika svađa dve, ponekad i nekoliko sukobljenih strana, a moja dobra drugarica Duda jednom mi je rekla: "Miljo, molim te nemoj ništa da pričaš, niko te ne razume. Ljudi su ili za Čedu ili za Šešelja, a ti samoj sebi protivrečiš. Ni ja te ne razumem uvek." Setih se ja Dude, a bogami i Bube koja mi spočitava da ni sama ne znam šta hoću, pa posle tirade gospodže Terazije Terazije, upitah: "Hoće li neko da mi objasni razliku, suštinsku razliku između Čede i Šešelja? Meni oni liče na jednojajčane blizance kojima je uspelo ono što ni prirodi nije pošlo za rukom - da fizički ne liče." Terazije Terazije se malo trgla, ali je odmah potom usledio smeh: "Jao, divno. Baš si duhovita." I svi počeše da se osmehuju, pa da se smeju. Htela sam da dodam da nisam duhovita već očajna, ali vidim da me niko ne shvata ozbiljno. Posle toga je usledilo divljenje, ovaj put najiskrenije iskreno, mojoj novoj haljini s potpisom poznatog kreatora. Lepo aljinče, neću da se žalim, ali kupio mi ga je muž za pare koje smo lepo mogli da potrošimo na nešto drugo. Ima on s vremena na vreme napade ludila, ali samo ludak i može da bude sa mnom.
Mislim se nešto: "Bože blagi, šta ću ja među ovim snobovima? Nije mi tu mesto. Verovatno im pripadam zbog aljinčeta." Ali za Kosovo me je baš uvredila - ako se protiviš "davanju Kosova koje je ionako izgubljeno", onda si seljak. Ako to gledaš kao ekonomsko pitanje, onda si Evropljanin. E, pa ja sam onda divljak, Neandertalac. Neću da se uvlačim Amerima u dupe u nadi da će to biti tako duboko da možda dospem i do srca. Radije ću da prdim kad god čujem američku himnu i da čačkam nos dok mi najveći svetski teroristi (čitaj: američka politika) pričaju o demokratiji. Kosovo jeste naše po svemu: po pravu (ali ne jačega), po pravdi (ali ne američkoj), po logici (ali ne ovoj koja jedno državotvorno i humanističko pitanje stavlja pod kapu "situacije na terenu" koja je kriminalna), gospodže i gospodo. Ako vam se više sviđa da ližete dupe evropskoj "eliti", da slušate retardiranog Bajdena i esenciju zla (za ceo svet), gospodžu Klinton, da u paničnom strahu da vam ne proviri praz iz dupeta obožavate političko nedonošče poput Čede ili ste željni krvi pa držite Šešeljevu sliku u novčaniku... nisam u vašem društvu. Izbacite me sa žurke, ionako vam je muzika iz ere zlog Zagorca i zlotvora Miloševića, a ne znate ni da igrate. Vi samo imitirate onog ko drži batinu u ruci. A on vitla li, vitla... Pazite da vas ne potkači i opauči po glavi, preblizu ste.
Ja imam svoju muziku i znam da igram. Stvarno znam da igram, jer uživam u tome. Ne zanima me da li se to dopada glavnom frajeru i najboljoj cici sa žurke. Stavite mi etiketu, jedino to i znate da radite. Svrstajte me u kolonu - ko nije s nama, protiv nas je. I ogovarajte me do mile volje. Ljude treba pustiti da se sami otkriju kakvi su: lepeći drugima etikete sami je sebi stavljaju posred čela.
I da ne zaboravim: unapred se izvinjavam ako su nekome od "civilizovanih" mama i tata kupili Kosovo ili ga otkupili od Olbrajtove ili Haradinaja. Onda sam stvarno živela u zabludi. Ali, ne ljutite se - nisam znala za tu činjenicu. Mi divljaci uvek se nešto bunimo, kao Grk u apsu (opravdaše Grci tu izreku, svaka im čast), čak i kad je sve izgubljeno, zbog "situacije na terenu".
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
Ama ne voli te gospodza Terazije Terazije, samo se pravi. I zavidi ti do bola jer si ti sve ono sto ona nikada nece biti u stanju. Jebale je Terazije.
ОдговориИзбришиne znam tacno sta ce ti karte, proslost ljudi vidis na njima, a buducnost zavisi od njihovih odluka, koje pak pocivaju na njihovoj proslosti...
ОдговориИзбришиnego, neki "pokret" je u toku, a ti pogledni ako mozes, kud sve to vodi (nesto mi zamagljene naocare ovih dana!) pa da zajedno kanalisemo tu energiju da ne ode stihijski ili da bude izmanipulisana... to su ipak nasa deca...
a gospodze... ima ih na zalost mnogo, ali to su izgubljene duse, bez sopstvene sustine, pa traze okolo nece li negde naci zagubljeno i kace se za svasta u toj potrazi... nezno sa njima, nije im lako...
verno ste docarali taj svet.. a meni je drago da cujem da ima ljudi sa tako ocuvanim i crvstim stavom o kosovu, priznajem da sam u jednom trenutku pocela da gubim nadu.. pozdrav od kosovke devojke!
ОдговориИзбришиhahahaha carice! Svaka ti cast za Cedu i Voju - to su inace jedine dve opcije za koje jos nikada nisam glasala, istina nisam ni za SPS, ali njih smo videli, kao, uostalom i ove praziluk-demokrate... dakle, ostaje mi da se "razbacujem" sa svojim glasom na sledecim izborima... sto volim to razmetanje glasova! Ljubi te Piccola
ОдговориИзбришиUradi taj horoskop.
ОдговориИзбришиI nastavi da igraš, po svojoj muzici, kad je već imaš i kad znaš!
Na Mitrovdan 08.novembra 2006.godine u 12 časova i 13 minuta, u podne, svečanim proglašenjem Ustava začinje se i počinje da živi ovaj novi horoskop Srbije.
ОдговориИзбришиOvaj podatak sam nasla, i neki kao uradjen horoskop, ali me zanima kakv ce biti kada ga ti uradis.
Pozz zelena
Elektra, verovatno me i ne voli toliko koliko pokazuje, ali nema zašto da mi zavidi: nisam poznata, nemam pare, nemam nekretnine, nemam velike sise... nemam ništa od onog što bi bili atributi za zavist (kod nje).
ОдговориИзбришиNedođija, stvarno treba biti nežan sa takvim ženama - dobro zapažanje.
Plavuša, dobro došla. I hvala ti.
Piccola, i tebi je dobro poznat Terazije Terazije svet.
Mahlat, kad prestanem da igram po svojoj muzici ili sam poludela ili sam umrla.
Zelena, ima nekoliko problema sa tom natalnom kartom Srbije. Obično se kao datum nastanka države uzima 4. januar 1217. u Žiči, ali tu nema vremena, pa se uzima podne kao opšta odrednica. U svakom slučaju, te države odavno nema, ali se po astrološkom pravilu uvek uzima taj prvi značajan datum za određenje mentaliteta jednog naroda, tako da ne može da se zanemari.
Mislim da je bitan i Berlinski kongres, 1878, u 15 časova i 35 minuta, jer smo tad prvi put priznati kao samostalna država Srbija.
Pa onda 5. jun 2006. godine, kad je u Beogradu u 14 časova i 9 minuta obnovljeno državljanstvo - mislim da je ovaj datum najmerodavniji, mada je ta natalna karta jedna od najgorih.
A datum koji ti pominješ, 8. novembar 2006. u 12 časova i 13 minuta, kad je u Beogradu svečano proglašen Ustav, manje mi je merodavan, mada može i on da ima značaja.
Interesantan je i 29. april 2008, kad je u Luksemburgu u 16 časova i 28 minuta potpisan sporazum o pridruživanju EU, koji je pre svega vrsta ekonomskog (uglavnom trgovinskog) sporazuma. E, taj horoskop nije loš, u stvari manje je gadan od ovih prethodnih.
Jedino što za sada mogu da konstatujem, na osnovu natalnih karata izrađenih po svim ovim datumima, da svaka, ali baš svaka, ima toliko loših stvari da se od njih kosa diže na glavi.
Međutim, horoskop Kosova, rađen po datumu samoproglašenja "države", prava je katastrofa. Nije da se radujem tuđoj muci, ali... bilo bi mi teško da je to super horoskop.
Poznat se lako postaje, pare se zarade, nekretnine steknu, sise nadomeste.........ali mozak? Ama takvi ga nikada ne mogu nadomestiti niti nauciti da igraju po svojoj muzici.
ОдговориИзбришиCitala sam i ja te silne datume i zaista nisam znala koji da izdvojim da uradim natal, u kom znaku smo uopste nastali, kada?
ОдговориИзбришиVodila sam se mislju da to bude ova nasa zadnja drzava kada je proglasena, u njoj zivimo, slazes li se?
Zelena
Slažem se, ali bi to onda bio 5. jun 2006, jer se tad zaista proglasila država.
ОдговориИзбришиPriznajem da i dan-danas imam taj neki kompleks klinca iz provincije, kad kod me put nanese (naročito pešice) na Terazije. Dok sam kao dete dolazio u posetu dedi i babi, uvek me je ostavljao bez daha pogled prema palati Albanija, ili niz ulicu prema Slaviji... I danas verujem da je to mesto koje najviše odgovora pojmu "velikog sveta" onako kako mi je taj pojam oblikovan u glavi. Ali danas znam da je to samo iluzija, jedna od mnogih koje se slučajno ili namerno sklapaju i rasklapaju... I ne samo to - mi SAMI UČESTVUJEMO u tom procesu stvaranja istine. Zvuči kao neki izlizani slogan ali: OD NAS ZAVISI.
ОдговориИзбришиŠto izlizan slogan? Sve "večne" istine deluju izlizano: majka voli svoju decu, sve od nas zavisi... Ja tu ne bih ništa m(ij)enjala. :)
ОдговориИзбришиDoduše, nekome su na tom putu postavljene fortifikacione prepreke, ali je zato slađe kad se stigne tamo gde smo naumili. Kao u Gorskom vijencu: "... sve prepreke na put bjehu, k cilju dospje velikome".
Moguće je, zašto da ne, samo ne treba odustajati.
Posle ovog posta dve "drugarice" su mi otkazale ljubav. Da l' da se ubijem? Šta ću sad, jadna ja?
ОдговориИзбришиNajpametniji, najgluplji, najsmešniji, najdubokoumniji... sve ujedno, bio je komentar drugarice, dedinjskog starosedeoca (živi u pradedinoj kući): "Gori su ovi sa Dedinja, moje komšije - prva su ili druga generacija Beogradžana, a treba da ih vidiš kako su protiv 'dođoša'! Brane ljudi svoje beogradsko pravo."
Divan text, opet kazem nevjerovatno umjece pisanja
ОдговориИзбришиKosovo : vjecna boljka stare Yugoslavije i danasnje Srbije. Priznam Tito se tu malo vise zajeb.... ali u ovom svom ludilu "nezavisnosti" svakog "okruga" u prostoru bivshe Juge, bilo je za ocekivati...a smeta kao trn u oku kao i nas Republika Srpska
Dobro došla, Adela!
ОдговориИзбришиZli Zagorac se nije zajebao u vezi s Kosovom, to je radio planski. Evo ga rezultat. Ali, valjda će biti kao i sa Osamom bin Ladenom - u jednom trenutku Amerika više neće moći da ih kontroliše, pa će kukati. Droga je veliki posao, samo što su izgleda Haradinaj i Tači na Osaminom putu.
Njegoš ima divnu izreku: Kome zakopn leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom; a srpska izreka je: Ko se mača laća, od mača i strada.
Ja to neću da doživim, i drago mi je što neću da gledam još jedan krug patnje. Bespotrebno prolivanje krvi i bol koja usled toga nastaje, pa želja za osvetom, nazivanje stvari pogrešnim imenima, skrivanje istine... Previše je bilo za jedan život.
Bolje te nasla !!!
ОдговориИзбришиU potpunosti te razumjem. niko normalan ne zeli da gleda bezpotrebno proljevanje krvi. isto tako znam da dosta dosta ljudi u srbiji dijeli tvoje misljenje samo ne kontam sto tolika frtutma oko Kososva koje htijeli ne htijeli priznati je vecinski albansko (mislim po stanovnistvu sto zivi trenutno tamo)eto zahvaljujuci tom zlom zagorcu i tome sto je radio prije 50 godina, A tolika "tisina" od srbije i hrvatske (pogotovo srbije)kad se to isto radilo bosni, samo ne prije 50 godina, ne rukom zagorca, ne sa albancima i sto je najzalosnije ne iseljavanjem i preseljavanjem ili dobrovoljnim odlaskom manjine nego etnichkim ciscenjem cinom ubijanja neduznih civila.
i kad svijet to vidi normalno je da podrzi narod koji zeli da se odcijepi da slucajno se Bosna nebi ponovila opet.
Adela, to što su pojedini zli ljudi radili u Bosni (a ima ih sa svih strana, i Srba, i Hrvata, čak i iz inostranstva mudžahedina) svakako nije nešto što će bilo ko normalan da podrži i opravda. I to je bilo stihijsko zločinačko divljaštvo koje će, nadam se, zbog svih nas, biti kažnjeno. Orić se za sada jedini izvukao da mu ni dlaka s glave ne fali, ali nadam se da će na njemu da se zaustavi.
ОдговориИзбришиOno što je Zli Zagorac radio, bilo je planski, smišljeno da većinsko stanovništvo bude albansko. I neka bude. Ali, znaš li ti koliko je Srba tokom poslednjih godina otišlo, a želi da se vrati? A ne može. Albanci naprave kuće koje onda slikaju stranci da se vidi kako su "miroljubivi", a onda. kad im vide leđa, porazbijaju prozore, seru i pišaju po sobama... Da li bi se ti vratila? A činjenica je, o tome se više i ne ćuti toliko, da Haradinaj radi sa drogom, pola Kosova je u njegovom vlasništvu, i tako dalje, i tako dalje... To je situacija na terenu koju treba da prihvati svet?
Stvarno ne bih više o ovome, ljudska patnja je svuda velika i niko ne pati više zato što je Bosanac ili Srbin ili Albanac - patiš zato što ti je teško i što si preživeo nepravdu. Zato ne pristajem na to uopštavanje. Srbi - zločinci! Neki jesu, ali mnogo više njih nije.
Imam utisak da želiš baš ovo da mi pripišeš i da ja treba da se branim. Na pamet mi ne pada. I nemam nameru da ja tebe napadam. Samo kažem da zlotvori treba da budu kažnjeni, a zlotvor koji je otvorio sezonu upravo je Zli Zagorac.
Kod Cyber Bosanke si napisala kako je moja strana preživela teškoće od tog ljudskog otpada koje su tvoje zaobišle, ali da ja i moji nismo kasnije preživeli mučenje i glad kroz koje ste vi prošli. Kako se varaš! Znaš li koliko je mojih školskih drugova pobeglo iz zemlje samo od straha da ih ne mobilišu, i znaš li koliko je mučenja bilo ovde, i koliko gladi, i kako je bilo teško. Svako je imao nekog od rodbine bilo u Bosni, bilo u Hrvastkoj, svako je imao neke prijatelje na drugoj strani (i ja), a stizale su katastrofične vesti. Miloševiću spomenik treba da podignu Hrvati, najviše je za njih učinio, a Bosanci i Srbi najviše su od njega propatili. E, taj Milošević, ljudska pogan, najbolji je Titov pionir. Doduše, nije uspeo da prevaziđe učitelja, a dobro mu se primakao.
A pro po naroda koji želi da "se odcijepi da se ne bi desila ponovo Bosna", uopšte nisi u pravu - ako nastave ovako, jer kad istrebe Srbe preći će na Albance, ponoviće se tri Bosne, jer jedna, mnogo gadnija već se dešava, samo što o tome niko ne piše. Ne možeš ni da zamisliš kakva se zverstva tamo dešavaju: prodaju se organi, ljudi se odvode u roblje, srpski srednjovekovni manastiri proglašavaju se za albansko kulturno nasleđe...
Molim te da završimo sa ovim, niko od nas nije kupio tapiju na bol - ljudska nesreća je svuda ista, isto boli, ali izgleda da tebe ne boli jedino srpska. Jedino nama ne sme da bude teško jer smo iznedrili Karadžića i Mladića? A šta s Teslom? Da je danas živ, bio bi u zbegu i kasnije izbeglica u Srbiji. Volela bih da se varam što se tvojih stavova tiče.
Nisam rekla da su svi Srbi zlocinci, da to mislim svrstala bi u isti fah svoju baku, dedu, mater I pola sebe sa Karadicem, Mladicem Arkanon I njima slicnim. Nisam trazila ni od tebe da tako nesto potvrdis .Krivi su oni sto su vjerovali u etnicki cistu Veliku Srbiju do Tokija I sto su poceli rat. I oni sto su iz prikrajka sve to podrzavali.. Svacija tuga me boli, ali realno ona koja proizvede najvise izgubljenih zivota , e ta najvise. Citava poenta mojih komentara je bila da pojasnim zbog cega dosta ljudi u Bosni pati za Titovim vremenom: frishke rane puno vise bole nego stari oziljci.
ОдговориИзбришиKao sto rekoh nikad nisam negirala tudu patnju samo mislim da ima velike razlike I nemoze se poistovjetiti jedna sa drugom. Ne sumnjam da je I u Srbiji bilo svega I svacega tokom 90-tih (strah, bjezanje od mobilizacije , neimastina ,inflacije) , ne sumnjam da ljudi istjerani sa Kosova pate za svojim domom, ali budimo realni, isto kao u Bosni?: Granata medu civile u rano nedeljno jutro na pijaci; Granata na trgu za dan mladosti, nijedna zrtva starija od 25; trcanje izmedu snajpera da odes na posao, (ne sto se nesto tamo radilo nego da sacuvash koliko toliko mentalno zdravlje) dok se nadas ako je skinuo jednog dvojicu prije tebe, mozda tebe zaobide danas ; citava Srebrenica I okolna sela; silovanja… (I usput ne klasificiram zrtve po vjeri, bilo je svega , brojcano najvise Muslimana a generalno najvise BOSANACA)..itd itd I to sve u 21vijeku u srcu evrope, I niko nista …
Eto to je bila moja poenta I iz nekog razloga citajuci tvoje postove ocekivala sam razumjevanje. Jer si mi "zvucala" kao osoba koja moze koliko toliko svatiti (ne opravdati ali svatiti) da Nakon pocinjenog gnusnog zlocina(koji jos uvjek je poprilicno nekaznjen) u ime jednog Naroda za ocekivat je na zalost, I ponavljam na zalost da malo ko se obazire na posljedice koje ispasta taj Narod. Zato vjerujem da bi se rijesili davna proslost,i da normalan Srpski narod poput tebe i tvojih citaoca/istomisljenika dobije simpatije/pomoc od "svijeta", Srbija mora naci nacin da skine ljagu sa svoga imena.Jer na njoj je zadnje ostalo.