субота, 16. јануар 2010.

Rahmetli, lepa moja filologijo!


Profesor Senahid Halilović dao je intervju (http://www.sarajevo-x.com/bih/drustvo/clanak/100113174) posle "pune tri godine", a na pitanje novinara "zar se za to vreme ništa nije dešavalo?", on skromno odgovara da nije on od ljudi koji svakog trenutka imaju nešto novo da kažu, čak mogu da prođu i godine a da se ništa ne desi.
Koliko je meni poznato, promene ni u jednom jeziku nisu tako brze i ne dešavaju se svaki čas, niti su profesori takve zvezde da ih malo-malo pa intervjuišu. Ali, ovaj profesor je po mnogo čemu izuzetak, očigledno je medijska zvezda. Na kraju krajeva, on stvarno sprovodi jednu takvu reformu, da je to ravno revoluciji poput Oktobarske. Plišana je malo dete za promene kakve ovaj genije izvodi. Pri tom, u intervjuu čas govori o jeziku čas o govoru. Moguće je da je urednik malo pobrkao govor i jezik, misleći da je to isto, a da se gdin Halilović izražavao kako treba. To već ne znam, ali znam šta sam pročitala.
Inače, profesor je autor bosanskog rečnika, pravopisa, aktivan je u propagiranju lingvističkog prihvatanja bosanskog jezika, na internetu je uspeo da se izbori i za jezičku opciju "bosanski"... I najvažnije, mnogo mu smeta naziv "bošnjački", a očigledno ništa nema protiv "srbijanski". Ako je to postala neka moda, da li da svoje prijatelje Hrvate iz Hrvatske počnem da nazivam Hrvaćanima? Ako ćemo dosledno, onda neka bude tako, mada mi se ne sviđa. Ne bih da na šamar odgovaram šamarom, onda neće biti kraja. Ipak, mogu da se smejem, jer je stvarno mnooogo smešno. Ne duhovito, to je jadno smešno, poput preljubnika koji se sakrije u orman kad čuje da dolazi muž.
Mnogo mi se dopada kako govore Bosanci, imaju nekih izraza koji su skoro ravni poeziji. Ne poznajem u tančine lokalne bosanske govore, ali toliko često sam boravila u Sarajevu da sam očekivano primetila kako se njihov govor razlikuje od govora nekih drugih bosanskih gradova, tako da ću sigurno nabaviti profesorovu knjigu "Govor grada Sarajeva i njegov razgovorni jezik". Strašno me zanima kako je to urađeno i unapred se radujem što ću saznati neke nove reči, izraze... Kad bi postojala slična knjiga o govoru Vranja i okoline, takođe bih je odmah nabavila, pogotovo što o tom govoru ponešto i znam. Ali, zanimljive bi mi bile i knjige o vojvođanskom govoru, gružanskom, mačvanskom... I među svim tim govorima postoje razlike, i te kako, verovatno i veće nego što postoje između srpskog i bosanskog, hrvatskog i bosanskog, srpskog i hrvatskog. Ali, eto, sad se uverih da i "ozbiljni ljudi" umeju da budu neozbiljni i neodgovorni.
Moguće je da se meksički govor mnogo razlikuje od španskog jezika, ali sumnjam da će bilo koji Meksikanac toliko da se bruka da meksički proglasi za jezik. Pogotovo to neće uraditi neki profesor, pa još da pravi rečnik i pravopis i da se bori za autonomiju jezika. A pri tom nas profesor uverava kako je potpuno apolitičan. On se samo brani od napada koji njegov naučni rad politizuju! Da li je sa prvom varnicom poslednjih balkanskih ratova prvo eksplodirala logika? Otišla u paramparčad.
Počev od naslova intervjua, Moja stranka je bosanski jezik, pa od prvog pitanja, zatim odgovora, slutila sam da se radi o stvari od koje će pritisak da mi skoči na 200 pa da se srolja na 90 u roku od jednog minuta. Toliko licemerje treba izdržati!
Malo su me utešili komentari. Ima tu svega i svačega, malo za plakanje, malo za smejanje, i na kraju - uopšte mi nije krivo što sam provela čitav sat ćitajući, jer je bilo kao najnapetiji akcioni film sa elementima melodrame. I na kraju je svaki lik skinuo masku, a rezultat - to JESTE političko pitanje. Lingvističko je ako pod bosanskim (neću da upotrebim - bošnjačkim, možda bi trebalo) podrazumevamo govor, a političko ako ga posmatramo u rangu jezika.
Samo jedna stvar je možda dobra: biće posla za prevodioce! Ako profesor Halilović uspe u svom grandioznom projektu, prijavljujem se za novi posao. Ništa lepše nego da samo ponavljaš ono što čuješ i još ti za to plate. Kad sam bila dete, ponavljala sam ono što govori jedna mamina koleginica koja je svuda umetala ž, ali ne da nisam dobila pare, ni pohvalu, već veliku grdnju. Sad bih se super snašla u bosanskom - samo izbaciš h iz dvorhane, kahvane, lahka... Kakav sam poliglota! Naučih jezik za tili čas. I baš dobra ova bosanistika!
Rahmetli, moja lepa filologijo!

2 коментара:

  1. Izuzev ovog jednog komentara nasdvoje, opet se niko nije oglasio, a opet je na FB grupi Jezičke nedoumice bila velika polemika, ovaj put sa mnogo više pljuvanja nego ranije. Izgubila sam i jednog čitaoca na blogu, posle sam saznala da je iz Bosne.
    Bilo je i onih koji su me branili, sve neki fin svet koji nije hteo da se zamera drugima pa je i njihova odbrana bila blaga, mlaka, uopštena...
    Naravno, stekla sam još više neprijatelja, ali... ne radi se ovde ni o političkoj niti o bilo kakvoj drugoj korektnosti, radi se o čistoj gluposti koju treba da progutamo u ime "mirne Bačke" i o tome da nas vode kao u Domanovićevom Vođi.
    Zar ljudi ne žele da se zameraju pa ćute i kad ih neko siluje?

    ОдговориИзбриши