четвртак, 22. август 2013.

Kad prevalite pedesetu, kupite šator i - obucite ga

Negde od svoje 45. (a krajem godine napuniću 54) sestra mi svako malo žvanjka kako za moje godine nisu majice i haljine bez rukava. Zašto? Pa, to nije za žene u "ozbiljnim" godinama. Kad god me vidi razdrljenu, uvek mi pridikuje. Pošto je videla da sam izgubljen slučaj, "dozvolila" mi je do 50. bezrukavnu garderobu. Da ne bi ispalo kako su joj argumenti beznačajni, rekla je: "Dobro, do 50. Nisu ti opuštene ruke." Ne znam da li su mi opuštene ruke, znam šta mi piše na krštenici, ali - meni je vruuuuće, i ne bih nosila rukave sve i da mi je stotinu ljeta ko starcu Foči i ruke kao balvani. Ona moje razloge ne razume, a ja njene ne priznajem. Za nju mi je lako, to je moja sestra, s njom mogu da izađem na kraj. Izgleda da će morati da prolongira rok na neograničeno vreme, odmakla sam od pedesete.

Međutim, ima nadobudnih sa strane čiji su razlozi za inspekciju tuđeg izgleda kritika radi kritike i nekakvi obziri za koje pojma nemam gde, kako i kada su propisani. Na kraju krajeva, odnose se samo na žene poput mene, u "ozbiljnim" godinama. Tako mi se fućka za godine. Svesna sam ih, ne izigravam nikakvu mladost niti mi pada na pamet zato što svoje godine ne osećam kao neki teret, već naprotiv - kao nešto lepo, zrelo, za poštovanje. I zašto bi mi jedna majica ili haljina bez rukava, kad mi je već vruće, sve to upropastila? Delujem smešno? Ne znam kome jer sam naučila da normalan čovek, dobro vaspitan, kulturan i dobronameran, nikad ne komentariše nečiji izgled, garderobu... Meni ne bi bilo čudno ako bi se neko pojavio i s nokširom na glavi - ako voli, nek ide kako hoće. Meni ne smeta, tom s nokširom lepo, i svi srećni i zadovoljni.

A tek kad se skine grudnjak! Bože me sakloni, kao da sam đavo. Jedna bivša koleginica mi je išla na živce sa stalnim podsećanjem na to koliko mi je godina i kako je tako nešto u "mojim godinama" zabranjeno. A mogu da se kladim da je jedino ona primetila kako nemam "oklop" na sebi kad su velike vrućine. Još me pita, onako bezobrazno i prostački: "Ti to zavodiš nekog?" Ako nekog budem zavela grudima, sigurno je nastran. Kod mene su grudi deficitarni deo tela, izuzev u trudnoći i tokom dojenja. E, pa ako nekog zavedem onim što nemam, sigurno je slepac! S druge strane, zar nije bezobraznije to njeno pitanje od mog izgleda koji, hajde sad da pomislim da je to zabranjeno u "ovim" godinama, samo govori kako mi je vruuuće. Ako već govori o godinama, zar ne pomisli da mi takve stvari ne padaju na pamet i da sam završila s karijerom? Možeš misliti, zavodnica s preko pola veka! Sad sam se tek setila kako bih u životu mogla i to da budem, a svašta sam bila do sada. Da upišem i tu ulogu u životopis.

Kratka suknja? E, pa to mi se hoće! Osećam se bolje u kraćoj suknji i volim da je nosim. Naravno, nisu te suknje nikakvi "dopičnjaci" već normalne, malo iznad kolena. Valjda makar na to imam pravo. Opet moja sestra: "Dobro, nemaš vene, i to može do pedesete." Ne znam da li ne čuje ili neće da me čuje, ali nosila bih takve suknje i da imam vene debele kao koren hrasta.
Haljine uz telo? Ne tesne nego komotne, ali da prate liniju tela? Obožavam ih! Ni to ne može! Nije to za "ove" godine.
Šorts? Samo za odlazak na plažu!
Uske pantalone? Taman posla.
Treger majica? Šta ti pada na pamet!

Negde osamdesetih godina u novinama je bila fotografija Rouz Kenedi, kojoj je tada bilo više od 90 leta, kako igra tenis. Naslov nešto kao "Prkosi godinama" ili slično. U čemu bi mogla da igra tenis? Naravno, u kratkoj beloj suknji (baš "dopičnjak"), tu su i dokolenice, tenisice, majica bez rukava... čak je imala i onu traku oko glave... Gledam ja novine s jednom drugaricom i pomislim: "Čoveče, kako je vitalna!", a moja drugarica podsmešljivo primeti: "Da l' je normalna" Vidi na šta liči! Sve na njoj visi." Da je Rouz znala kakve će reakcije da izazove, možda bi izašla u šatoru - tad niko ne bi imao nikakve primedbe. Ne znam samo da li bi tad mogla i reket da drži u ruci, a kamoli da opauči lopticu. Baš me interesuje da li je do smrti, u 105. godini, i dalje bila aktivna. Kladila bih se, skoro na "siguricu", da jeste.

Istini za volju, imala sam ja i bisere, ali mi nije žao. Tako sam se na jednoj večeri pojavila u crnoj haljini od saten svile, prilično razgolićenoj, a kad sam dobila sva komplimente, odala sam tajnu - to je bio kombinezon moje nane, krojen "iz šreha", s debelim bretelama, kao saliven... Da nisam rekla, ne bi ni znali. Zato sam sutradan slušala koleginicu koja je sedela do mene: "Ti nisi čista u glavu! Da se pojaviš u kombinezonu!" Da su mi tad bile ove godine, samo bih se nasmejala, ali sam tada, sa tridesetak, žestoko počela da se raspravljam objašnjavajući da niko ništa ne bi ni primetio da sama nisam rekla. Stvarno, to je kombinezon iz tridesetih godina prošlog veka... Tad se šilo drugačije i stvari su mogle da se čuvaju decenijama, poput kostima iz pozorišta.

Kako god, drage moje, pogotovo ispisnice, a i ove mlađe koje će tek dospeti u "ove" godine, kupite nekoliko šatora u raznim bojama, a možete i samo crne, pa izađite na ulicu kako biste bile "pristojne" žene. Ko zna, možda će do moje šezdesete ženama u "ozbiljnim" godinama biti zabranjeno i na ulicu da izađu. Možda će biti proglašeno za bezobrazluk da još dišeš a prevalio si "neke" godine.

P. S. Namerno sam stavila svoju fotku s Igorom Todorovićem, od pre nekoliko nedelja, u njegovom ateljeu - ako se neko razume u modu i šta ide a šta ne ide od garderobe, onda je to on, a on nikad nije imao nikakvu primedbu na moj izgled i oblačenje. Naprotiv!
A ova druga fotka? Valjda ću i to da dočekam. Gospođa je obučena po propisu, makar u gornjem delu - ima rukave.

20 коментара:

  1. Ja ću do kraja života da nosim platnene starke, topiće, kratke pantalonice. Jeste da sam se sad malo nagojila i činjenica je da mi to baš i ne stoji onako "vrh" kao pre par godina, ali...ja se u tome osećam savršeno, odlično. Hoću, života mi moga, nosiću! Imam i ja te takve dušebrižnike, al' me baš briga.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Koji je recept za "al' me baš briga"? I ja se trudim da me bude baš briga, ali... često se iznerviram.

      Избриши
  2. Pa recept je "klin se klinom izbija". :) Meni i mama voli tako da popuje, pogotovo kad odem u selo. Zamisli da one bakice tamo vide njenu ćerku sa velikim dekolteom, bruka! Ili, godinama me gnjavi što ja imam skroz kratku kosu, a moj Darko dugu. Pa gde to ima? :)

    ОдговориИзбриши
  3. Najpre Miljo ,sjajan tekst ,uživala sam dok sam ga čitala .I ja sam imala sličnih problema sve dokle god sam slušala kako nije ovo za ove godine ,nije ono za tvoj stas,uz sve to umisliš kako si sam sebi ,,bljak ,,što bi ovi mladi rekli i ...šta ? Ne,ja sam ja ,sebe sama kreiram ,vrlo često od nekog ,,šreha ,,napravim nešto jer sve prepravljam ;kad god mi muž nešto kaže ja toodmah zatvorim ,,Srećo ,samo što cipele ne pravim ! :) boli me uvo za makre ,brendove i ostalo .
    I da znaš ,još uvek vozim rolere i ako svi kažu da sam luda ,možeš zamisliti u ovom kraju kako tek gledaju na to !!!??? Ali ja vozim ko luda ili makar dok ne potvrde da sam ;) Dotle ,cooliram i uživam !
    Jedino me ćerka hrabri i ako je mala sa pitanjima ,,Hoću li ja da budem onako držeća baka ? ,, Nego šta !

    ОдговориИзбриши
  4. Izvrstan tekst! Dobro sam se nasmijala! Ja Oduvjek imam jako dugu kosu i uživam u tome. Ne bi se uopće mogla zamisliti sa kratkom kosom. Međutim, "dobronamjerne prijateljice" stalno me gnjave da mi je vrijeme da se ošišam i uđem u njihovo društvo loknastih trajnica ili nekih kratkih bezobličnih frizura. Najbolje je da budemo fino svi isti,neka se nitko ne razlikuje i nek' ne štrči jer one ne znaju sa tim izaći na kraj i ne žele znati da su iste! Glupo, jer tako je lijepo vidjeti različito , drugačije...
    Pozdrav iz Pule!!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Divna, dobro došla!
      Od tih "dobronamernih" diže mi se kosa na glavi.

      Избриши
  5. Draga moja, odličan ti je post iz dva razloga: prvo jer si to ti, a tvoji stavovi ti stoje odlično baš kao i tvoje godine, izbor tvoje odeće, boje kose..., drugo jer se slažem sa svim od početka do kraja (naročito jer imam nameru da nosim suknje i kada budem imala venčuge jer se tako DOBRO OSEćAM kada je u Beorgadu iznad 25 Celzijusovih stepeni), a posebno što garderobu nikada nisam doživljavala kao sredstvo za zavođenje - time se zavode majstori na građevini, tzv. baustellci, a za neku drugu ciljnu grupu treba i nešto dugo... (naravno ovom prilikom se izvinjavam dragom Igoru Todoroviću i svima kojima je ovo polje na bilo koji način život, umetnost i strast)! Dakle, samo napred, sve je u službi dobrog osećaja i komoditeta, onako kao kada sa pet i po godina čučneš i crtaš kredom po asfaltu dok sevaju one babine pamučne gaćke na šarene tufne - to mi je bila i ostala mera dobrog ukusa. Ikskjuz mi, ali malo mi je degute kada me osobe s kojima sedim po više sati dnevno (veština čitanja duševno-duhovnog stanja iz dlačice na gornjoj usni magistrirana) pokušavaju zavarati garderobom kupljenom krijući se od muža da se ne naruši, jelte, balans kućnog budžeta, a iz te teškom mukom zarađene i odbranjene krpe mi svi u okolišu treba da zaključimo da se odvija idilična bajka dok zveckaju šerpe, mašina centrifugira i sve to sa repeticijama u razmaku od svaki dan. Aj, da više ne kakim ovde! Love, Piccola

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Baš tako, Piccola - "sve je u službi dobrog osećaja i komoditeta".

      Избриши
  6. Imam jedan šator, koji samo skuplja prašinu, dobro da znam da ga čuvam za pedesete! ;)
    Naša mila Srbija, na brdovitom Balkanu, volimo je i sve joj praštamo... Eto ja (u tridesetim) doživeh prošlog leta da me žena iz komšiluka bukvalno gleda napadno i sa visine zato što u svojoj kući nisam imala grudnjak, da sam odmah shvatila.(Problem je kad štrčiš!) Nakon toga više nije došla kod mene. U početku sam se čudila i razmišljala o tome, a onda sam shvatila da ona ima problem, a ne ja. Neka me ne gleda, ako joj je zaboga neprijatno, ja ga i dalje ne nosim kad me steže i gotovo. Sem toga, ja samo slušam mog onkologa, a on valjda iskusno zna šta je za naše grudi dobro. ;)
    Inače, veoma duhovit i ''pitak'' tekst iako je tema ''gorka'' :)

    ОдговориИзбриши
  7. U stvari, ovo jeste "gorka" tema jer se s njom svakodnevno susrećemo.
    Sačuvaj šator. :)

    ОдговориИзбриши
  8. Zasto sator?! Treba koristiti blagodeti i dostinuca estetske hirurije.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. A ako ne želiš da izgledaš "lepo", već da budeš takav/a kakav/a jesi?

      Избриши
  9. Ha, ha! Doduše malo se kiselo smejem, sve znam o čemu pričaš ali šatora nema, bar ne za sada. Iako sam veteran u tim čuvenim pedesetim a i bogami neke stavke, koje si navela nisu baš za ponos, složići sa Gagom - al me baš briga :-)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Kako ono beše? Ti i ja ćemo, kad porastemo, biti - Helen Miren?! :)

      Избриши
  10. Slucajno sam naletela na vas blog. Inace sam vasa bivsa ucenica. Pre 15-tak godina divila sam se vasoj dugoj kosi i modernom nacinu oblacenja. Jednostavno ste bili drugaciji od drugih profesora. Kad vas je moj otac prvi put video u skoli, po njegovim merilima u kratkoj suknji dosao je kuci zgranut i rekao :"Ona je najobicniji pedofil, zavodi ucenike! ". Ja sam se na to slatko nasmejala i rekla "Steta sto nije vise takvih"! :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Žao mi je što se nisi potpisala, znam sve svoje bivše učenike. A vi svi znate da vas baš volim. :)

      Pozdravi tatu, mislim da me moji đaci više pamte po časovima, razgovorima van učionice...

      Dušo, mnogo si me obradovala, i hvala ti za lepe reči.

      Избриши
  11. Zaboravila sam da dodam. Izgledate sjajno! POhvale za blog. Drago mi je sto ste ostali ono sto jeste.

    ОдговориИзбриши