среда, 30. април 2014.

Izgleda da smo ni krivi ni dužni dobili ministra koji zna u kom grmu leži zec (samo još da ga istera)

Kažu da nema ničeg slađeg nego kad ne učiš, a dobiješ dobru ocenu. Kreneš na ispit, i pojma nemaš da li ćeš uopšte položiti, a ako položiš, moguće su i šestica i desetka. Šestica ako ti je "dobar" dan, ako ti je profesor naklonjen, ako si obukao/la "one" srećne pantalone... Nema veze što je junski rok, a pantalone od punog, vunenog štofa, onako prave zimske... bitno je da ti donose sreću. I onda dobiješ šesticu, preznojiš se (faktor: vrućina plus štofane pantalone) i odeš kući sve udarajući nogom u dupe od radosti. A ko zna, možda dobiješ i desetku ako padnu "tvoja" pitanja, i, mada se takva kombinacija granični s naučnom fantastikom, ipak se ponekad desi. Zaboravih - za taj сајнс фикшн podrazumevajuća stavka je da si "dobro dete iz dobre kuće", da ti se roditelji poznaju s profesorom ili dekanom ili su neko mudo, da si dete roditelja kojih se ostali plaše, da dolaziš džipom u školu, da ti je tata kupio ulicu... ili se sve to zajedno podrazumeva. I, naravno, Srbija je zemlja čuda, pa nisu deficitarna. Dešavaju se.

Nije nikakva tajna da nam je obrazovanje odavno otišlo u krasni i da se to ponajbolje vidi kad naša deca rade PISA testove kao i u nekim drugim zemljama, pa pokažu katastrofalne rezultate. Ispostavi se da su "funkcionalno" nepismeni. S druge strane, naša deca svako malo osvajaju neke nagrade na takmičenjima gde je potrebna "prirodna pamet" i nemali broj vrhunskih svetskih stručnjaka školovao se ovde. Da mu jebem mater ko laže! Nešto se tu ne slaže.

Iako već jednu deceniju nisam aktivno u prosveti, imam privatne đake, imam, na kraju krajeva, i svoju decu, pa ponešto i znam od onog što se dešava iznutra. Usudiću se da kažem kako znam - sve, jer znam ono što je suštinski bitno. Nalazim se i s jedne i s druge, pa i s treće strane - i kao profesor, i kao roditelj, i kao državljanin ove zemlje kog je stid što je sve naopako u prosveti.

Da krenemo od osnova - sasvim je pogrešno očekivati od jednog ministra ili jedne vlade ili jedne politike, jednog programa... da popravi stanje. Kako je juče lepo rekao novoizabrani ministar prosvete gdin Verbić u emisiji "Oko": "Ono što uradimo danas, daće rezultate tek za 30 godina." Ne ulazim u to kakav će ministar biti - tek je počeo da radi - ali sam mu stavila u plus što je jedini koji je izgovorio istinu koja bode oči i koju mogu da znaju samo ljudi koji istinski poznaju i osećaju sistem obrazovanja. Obrazovanje je sporohodan proces, i bojim se da niko od ministara koji su se smenjivali za mog života, to uopšte nije shvatao. Reći ćete - bili su praktični, bavili su se aktuelnim pitanjima... Neće biti, još od vremena Markovića, čudnog "bitja", koji ni pet para nije davao što deca ne idu u školu, što se gube časovi... On jednostavno - ne da pare! Da ne pominjem Jovanovića koji je pao na ispitu za malu maturu, na najjednostavnijim pitanjima, ili onog, čijeg lika i dela ne mogu ni da se setim (valjda sam od sramote zaboravila) koji je pomešao stihove i autore. Ti i takvi vodili su - prosvetu! To je očigledno bio resor za potkusurivanje, gde postave čoveka kao da mu daju utešnu nagradu jer je u raspodeli ispao iz svih ostalih kombinacija.

Olivera Jovićević, voditeljka za koju sam mislila da ima veze s mozgom, od juče je kod mene na crnoj listi. Nema šanse da joj oprostim pitanje: "Vi nemate vremena za reforme, matura je na pragu. Šta ćete raditi?" Očigledno je navikla na senzacionalističke odgovore supermenskog tipa... Koje glupo pitanje!!! Što je najgore, ne zna da se zaustavi, pa sledi nešto u stilu "šta će nam taj ispit, nema ga ni Hrvatska, koja je u EU". Majko moja, da li je moguće da ovakva bujica gluposti može da izađe za tako kratko vreme s ekrana? (Koja Hrvatska? Šta nas se tiče da li imaju ili nemaju malu maturu. Hrvatska je jedino nama neki reper normalnosti, što pokazuje da smo - nenormalni.) I sad, s jedne strane govori se o poklanjanju ocena, a s druge ih pametnica Jovićević smatra validnim ako misli da mature ne treba da bude.

Da se sad popnemo na drugi nivo i "osetljiviji" teren - šta je s prosvetarskim platama. Bez ovog pitanja  nijedan razgovor o stanju u prosveti ne može da prođe. Zaista je bruka i sramota koliko su te plate male. Ali to nije jedini problem. Međutim, nekim profesorima, nažalost, to je jedini problem. Čitam po raznoraznim prosvetarskim forumima, imaju i grupe i stranice po FB, i svi samo o platama razglabaju. Ne videh u skorije vreme da razmenjuju informacije bilo koje druge vrste.

Činjenica je da se malim platama teraju kvalitetni ljudi iz škole. Činjenica je i da je još veća bruka iznos njihove plate. Na kraju krajeva, ja to najbolje znam - iz voljene škole otišla sam samo zbog veće plate. A isto tako je činjenica i da nam škola nije kvalitetna. Za to su istom merom krivi i profesori i pogrešna politika, loši planovi i programi.

I opet se vrtimo u krug. Hajde onda da se fokusiramo na najbitnije - kvalitet obrazovanja. Lepo reče novi ministar da je plan da učimo u hodu. Ja sam to razumela da uvek učimo. Ne samo za ocenu, tu lekciju, tog dana. I da malu maturu koristimo kao putokaz šta treba popraviti.

Jedan moj kolega imao je, po mnogima, groznu naviku da uopšte ne pregleda kontrolne. Meni je to bilo užasno, tad, ali sad već... premišljam se šta da mislim. Imao je dvočas jednom nedeljno. Zakaže on deci kontrolni, urade deca kontrolni, sledeće nedelje očekuju da ih donese, on kaže da će sledeće, pa onda sledeće nedelje otključa fioku, a tamo kontrolni - nepregledani. Uzme on jedan s gomile, prozove ime koje je na njemu, pa pita dete: "Hajde ti meni lepo reci šta si odgovorio na prvo pitanje." Da, bitno je i da uopšte nije gledao da li deca prepisuju tokom kontrolnog, sedne kraj prozora i gleda ko prolazi pored škole. Da li je bilo surovo što ih tako propituje? Jeste? Da li je on bio lenj? Jeste. Ali, da li je ovo efikasna metoda za "pravo znanje"? I pored svih manjkavosti, iz ovoga su naučili da je znanje - znanje, da se ne isplati prepisivati... U tom smislu, metoda je efikasna.

Kad budemo došli do toga da je bitno znanje a ne ocena (u bajke verujem, bez obzira na sve), imaćemo kvalitetno obrazovanje. Imaćemo funkcionalno znanje. Kad hoćete da pohvalite rad nekog profesora, onda obično nabrojite koliko je njegovih učenika bilo na takmičenjima, šta su osvojili... Bitno je i to, ali je mnogo bitnije da ih je SVE nečemu naučio, potakao da razmišljaju, a ne samo tog jednog ili dvoje koji bi i bez njega (možda teže a možda i ne) došli do istog rezultata. Za najveći kompliment u celom svom profesorskom radnom veku računam kad je učenica koja je kod mene imala trojku, povremeno četvorčicu, na prijemnom ispitu za srednju školu osvojila 18 bodova iz srpskog. Naravno, pomislila sam da je prepisivala, a ona će: "Nisam, nisam mogla. Samo sam se sećala svega sa časa." Ne smem da joj pomenem ime, sad je poznata glumica, model i  voditeljka. Ona je uspeh! Onaj pravi.

Kad dostignemo svest da je bitnije nešto znati, između ostalog i znati razmišljati, naučiti tome decu... a ne samo kolika nam je plata (mada je bitna, ali ne najbitnija)... sve ostalo doći će samo po sebi. Ali - tek za tridesetak godina. Naravno, pod uslovom da počnemo sad, ovog trenutka.

13 коментара:

  1. Анониман01. мај 2014. 11:13

    Ako Vam nije bitna plata, vratite se u skolu iz koje ste otisli bas zbog vece plate, dostignite tu svest o kojoj sada govorite i ja cu tek onda pozdraviti sve ovo sto ste napisali!!!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Ko je rekao da nije bitna plata? Otišla sam iz škole zbog veće plate.

      Niste pažljivo pročitali post - plata nije jedini problem u prosveti, i ne samo što nije jedini već nije ni najvažniji. Ako želite da se (katastrofalno) stanje promeni, to nećete rešiti boljim platama.

      Избриши
    2. Анониман01. мај 2014. 23:25

      Da, rekli ste nije najbitnija. Pa u redu, ako nije najbitnija, onda se vratite. Tacno je, nece se resiti boljim platama, ali ce biti korak ili dva blize ka resenju, jer bi nastavnici mogli da budu posveceniji poslu, i ne bi se , optereceni egzistencijalnim problemom, bavili privatnim poslovima. Ovako, nemaju postovanje, nemaju autoritet, nemaju platu, na posao idu samo da bi im se neko istresao od ucenika, roditelja ili koga vec...seminari vikendom i praznicima...ljudi i dalje ne zatvaraju usta zbog letnjeg i zimskog raspusta koji i ne postoji, jer po resenju za godisnji odmor imamo mnogo manje od nekih drugih...Stoji i cinjenica da neko ne radi svoj posao, kao i svuda, ali taj katastrofalni problem nije u prosveti, nego u drzavi, vlasti, rukovodstvu...Cutnja je problem i ovo pisanije koje niko ne vidi...

      Избриши
    3. Sve o čemu pišete je tačno. Red je da se objasni ljudima kako ni taj famozni prosvetarski godišnji odmor ne traje ceo raspust, kako se pogrešno misli (na stranu to što odmor ne mogu da uzmu kad hoće). Ali, sve se bojim da to oni kojima se kaže i ne žele da slušaju.

      I u vezi s ostalim stvarima se slažem. Ali, opet ponavljam, to u ovom trenutku nije najbitnije.

      Najstrašniji mi je taj strahovit sunovrat svega što je u vezi s obrazovanjem. Između ostalog, ogleda se i na platama, ali se njihovim povećanjem neće urgentno rešiti.

      Navešću vam samo jedan primer, nažalost sigurno nije usamljen, od kojeg mi se diže kosa na glavi. Ćerka mojih prijatelja, dok je bila studentkinja, jutro pred ispit zamolila me je da joj prepričam jednu knjigu. Polaže neki predmet iz opšte kulture. Ja je tešim da joj to pitanje možda neće pasti, a ona će: "Ne, rekao je profesor da će nas to pitati. Znamo sva tri pitanja." Pomislila sam da je neka šala, ali... kažem joj da je prepričavanje glupo, profesor je sigurno mislio na analizu, bar su se moji profesori mrštili na prepričavanje i neretko se na takav način "izlaganja" odgovora čuo komentar: "Molim vas, pa svi smo čitali... Recite mi šta mislite o tome, a ne šta se desilo..." Ona mi na to govori: "Ne, samo treba da prepričamo." Bila sam sablažnjena, ali joj prepričam, usput gurnem i malo analize, one opšte, koja se tiče forme, da joj to učinim zanimljivijim, kažem joj nešto i o piscu, o vremenu, kako je delo bilo prihvaćeno... To je trebalo da bude samo u funkciji lakšeg pamćenja, zanimljivosti i, naravno, očekivala sam da će kasnije delo pročitati. Ode ona na ispit, svi je čekamo... Šta mislite, šta je dobila? Čistu desetku! Hvalila nam se, sva srećna... Profesor oduševljen što je rekla i nešto više... Da, to je to polaganje. I to na državnom univerzitetu. Svaka "čast" tom profesoru. On jede naše pare. A ona? Pa, snašla se. Zašto da radi bilo šta kad može i ovako da prođe?

      Ako me pitate šta je sad s njom, samo da vam se "pohvalim" kako je na istom tom fakultetu - asistent. Šta mislite, kako će ona pomagati profesoru, kako će ona prepoznavati sposobnosti studenata, kako će ona prenositi "znanje", kako će podsticati istraživanje, razmišljanje... Na kraju krajeva, gde je njoj ona "profesorska širina"? Uopšte ne sumnjam da će jednog dana biti i redovni profesor.

      To je ono što je najstrašnije u celom procesu! Inače, i ona se buni zbog plate. I ona je stavljena u isti rang kao i profesor koji je pošteno polagao svoje ispite i koji radi svoj posao neprestano se usavršavajući. Na tom njenom "teškom" fakultetu, moguće je i ovako polagati ispite. Nije ona bila povlašćena. Ono što je važilo za nju, važilo je i za ostale.

      Takve stvari najviše me bole. Takve stvari pokazuju gde smo i koliko smo "jeftini", koliko smo nisko pali. Ko će odgovarati za generacije i generacije koje su na pravdi Boga upropašćene i uskraćene za normalan sistem vrednosti u životu?

      Избриши
  2. Zasto je ta ucenica imala `samo` trojku i, vrlo retko, cetvorku?

    ОдговориИзбриши
  3. Анониман02. мај 2014. 06:16

    Све похвале! Питање је да ли појединац може нешто учинити на ову тему и како?

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Mislim da pojedinac ne može. Nažalost.

      Čitam komentare na ovaj post koji su neki podelili na FB, i jedan od njih je bio kako je novi ministar imao užasno glupe odgovore. Kao - odgovori su bili gori od pitanja voditeljke. Stvarno sam bez teksta. Međutim, iz takvog komentara (koji je imao i-ha-ha "lajkova") shvatila sam da ljudi očekuju bombastične izjave. Ne zanima ih suština već samo "wow" odgovori. Uopšte ih se nije dotaklo što je problem lociran baš tamo gde treba da se rešava.

      Možda će ovaj ministar na kraju ispasti najgori (još nije ništa uradio), ali on bar zna u kom grmu leži zec i to je rekao. Za nas je to - otkrovenje. Stvarno smo na izuzetno niskim granama. Tuga.

      Избриши
  4. Анониман04. мај 2014. 22:49

    Prethodni ministri nauke su bili potpuna nacna nula, a dr Srdjan Verbic (1970) je tek pozitivna nula prema javno dostupnom servisu kobsona http://kobson.nb.rs/nauka_u_srbiji/nasi_u_wos.3.html ... Samim tim ne ocekujem da ce punu uraditi za nauku, a i za prosvetu takodje.

    ОдговориИзбриши
  5. Ne znam koliko su to bitne reference za uspešnog ministra prosvete. Lepo bi bilo da je cenjen u naučnim krugovima, to bi nam nekako imponovalo, ali za posao koji trenutno radi - ništa više od toga.

    Ko zna, on će možda biti i najgori od svih dosadašnjih ministara. Još uvek ništa nije uradio, ni dobro ni loše. Samo sam pohvalila što nije davao bombastične izjave i što, čini mi se, zna u čemu je problem. To je dovoljno tek za početak. Za kasnije, videćemo. Niko nema unapred stavljenu etiketu, moraće da se dokazuje.

    ОдговориИзбриши
  6. Kao podrška prosvetnim radnicima, evo kratke video reportaže koju su đaci sela iz kog je moj otac (i moj deda) napravili za svog profesora koji je otišao u penziju. U tom kraju ga cene više nego veterinara, a ko god ima veze sa selom, znaće da je veterinar tamo cenjeniji nego pop. Učitelj je potcenjen, ali ako je kao ovaj u reportaži, svi ga cene i vole.
    https://www.youtube.com/watch?v=kkgemJGzekw&feature=share

    ОдговориИзбриши