четвртак, 5. децембар 2013.

Fejsbučenje

Opirala sam se fejsbuku, uporno i svesno. Kad je tek počeo da biva popularan, naslušala sam se priča na poslu šta ko radi, kakve je fotke okačio... pa mi nije bilo jasno zašto ljudi svoju intimu tako jeftino izlažu svima na uvid. Dobro, nisu svi izlagali intimu, ali ja to tada nisam znala jer su se prepričavale samo priče o intimnim stvarima. To je možda bio mali razlog, tek da zazirem od sve popularnijeg fejsa, ali kad su počele priče o tome koliko je ko na fejsu, pogotovo od umišljenog rukovodećeg kadra u mojoj poslednjoj firmi, to me je uverilo da treba bežati od te rabote što dalje. Moja šefica me je često vozila kući, pa bi razgovor tekao ovako: "Priča mi ona kako mnogo radi, kao da ja ne vidim da je non-stop na fejsu." Nikad nisam pitala: "A otkud znaš? Znači da si i ti non-stop na fejsu." Samo što je ona imala uverenje da joj je dopušteno ono što drugima nije jer je bogomdana - šef! A (skoro) svi ti šefovi bili su samo "leva smetala" kojima su dali funkcije da drugima ne bi smetali da rade. Inače, mala digresija - na mom poslednjem radnom mestu kao po pravilu je bilo: što viši položaj, to nesposobniji čovek, a mnogi od njih bili su prave pravcijate budale - u svakom smislu. Možda je fejs zato i bio tako popularan. Još jedna digresija - sve je popularniji tviter. Koliko mogu da ocenim, tamo svi pričaju šta im se ćefne, što ga ne razlikuje od fejsa, izuzev ograničenja u dužini, ali je stvar prestiža koliko neko ima pratilaca. Odgovaraju ljudi na pitanja koja im niko ne postavlja, prosipaju mudrosti... pa ostali to prenose... a poenta je da si što kraći, jezgrovitiji, kao da smišljaš poslovice. Koliko te ljudi prati, toliko si važan. Da sam i na tviteru, sigurno bih pratila samo one koji su mi smešni ili me na neki drugi način zabavljaju, na primer glupostima, i cenim da bi, sudeći po mojoj zainteresovanosti, ispalo da su samo "najgori" popularni. Kad malo bolje razmislim, to mu dođe kao realna slika Srbije. Jer, ako ćemo pravo, mene zanima informacija plus obrazloženje, a sigurno to ne mogu dobiti u jednoj rečenici. Naravno da bih jurila tvitove kojima mogu da se smejem. Eto, tviter me neće videti - bolje njemu, bolje meni... Očigledno je moguće da i vuk bude sit i ovce na broju.

Da se vratim ja fejsu, na kome sam, od odlučnog protivnika, postala veoma aktivan korisnik. Pisala sam i kako sam zavila 400 sarmi za slavu, i postavljala sve fotke koje su mi bile u aparatu... Jednom rečju, radim sve ono što sam mislila da nikad neću. A kako je sve počelo? Pa, iz najpraktičnijih razloga - zamisao je bila da četujem s ljudima koje volim i s kojima sam bliska, a žive daleko i telefon je preskup. Možemo to da radimo i mejlom... možemo, ali većina njih nema stalno uključen mejl kao ja, otvaraju ga tek jednom nedeljno ili na dve nedelje... vise na fejsu, i ovako im je lakše. Ili, što kaže jedna moja kuma koja živi u Australiji: "Imam sve fotke na fejsu, priključi se da vidiš, molim te." I tako, priključih se ja, ali da me ne bi otkrili ovi na poslu, bila sam prijavljena pod imenom jedne od svojih baba, u devojačkoj varijanti. Pitam ja tako decu da l' im je lepše Kosara Rusimović ili Zagorka Popović, a oni, skoro u glas: "Ne zna se koje je gluplje." Imali su i dodatak - da sam iz pretprošlog veka, da je smešno, da će me, baš zato što je toliko neobično, provaliti... Dignem ja ruke od njih i na eci-peci-pec postanem Zagorka Popović. Na poslu svi komentarišu svačije statuse, a ja, kao neko siroče, pravim se i da ne znam šta je to - fejs. Bilo je i komentara: "A, da, ti nisi na fejsu. Znaš li šta je to?" Trep, trep... pa još jednom trep, trep... ma, batalite me, deco, ja sam žena u godinama.

Zamisao je bila četovanje s inostranstvom i do desetak prijatelja. Naravno, tih desetak vrlo brzo je bilo tridesetak, četrdesetak... i sve tako - tajno, kao, niko ništa ne zna i pojma nema... A onda otkrijem da na fejs mogu da stavljam fotke koje su mi i te kako zagušile komp. To je već bilo otkrovenje. Moram da napravim prostor na desktopu, i najelegantnije rešenje je bilo da pobrišem fotke s desktopa koje su "arhivirane" na fejsu. Fotki ima svakojakih - i gde sam lepa i gde nisam, i s meni značajnih mesta i s nekih gluposti, na primer s kučetom jedne od drugarica... Sve je tu. Ljudi obično postave fotke kojima će impresionirati druge, a kod mene su postavljene kako dođu. Lepa, ne lepa, svejedno. Nikog nisam impresionirala, a nadam se da se niko nije ni ispovraćao. Ako se nekom desilo nešto loše od gledanja mojih fotografija, izvinjavam se - tek da znate da ih postavljam jedino iz ovog razloga. Molim vas, nemojte ni da ih gledate, potpuno su nebitne. Vama svakako nebitne.

A onda je počelo postavljanje statusa. Na početku sam samo delila ono što sama čitam i što mi je bilo zanimljivo, pa posle i šta sama radim, ali tek ako pomislim da će se neko "pronaći" u tome. Znam da se svet ne vrti oko mene, i ne treba da se vrti, ali ako napišem da sam zavila 400 sarmi, u tome će se pronaći i neka druga žena koja na (skoro) istovetan način sprema slavu. Međutim, nisu bitne samo sarme - bitno je što sam dobila mišiće kao da idem u teretanu. Doduše, dobila sam i bolove u leđima koji su malo popustili tek za nekoliko dana. To se u teretani ne bi desilo.

Šlag na torti su prijatelji. Nisam baš od onih koji su stekli hiljade "prijatelja" za koje pojma nemaju ni ko su ni šta su, ali, za moje shvatanje, ipak ih imam previše. Neke ne poznajem lično, ali smo u vitalnoj prepisci. Budući da su na fejsu svi pametni i lepi i divni... za neke sam tek kasnije ukapirala da su najobičnija goveda, pa sam ih "otprijateljila". Da ne pominjem one što pišu srBski umesto srpski... Nisam ih skinula sve, ali svaki put kad vidim to B digne mi se kosa na glavi i imam snažan nagon za povraćanjem. Neka ih, nek stoje još neko vreme, svakom dajem priliku i da se opameti i da se opismeni. Videćemo još.

Drugi problem su oni koji sve znaju najbolje. Komentari - da se smrzneš. U, jebote, kad mi odgovore... prosvetle me. Naročito su interesantni oni koji žive daleko, pa su već počeli da se ponašaju kao da nas žale i nude nam božansku svetlost. Ma, nemamo mi to što oni imaju. Toliko nadobudnih komentara preko "bare" i "nekoliko bara"... to je baš zabavno. Više se ne nerviram, samo se smejem. A od naše "elite" tek... koliko gluposti, pa to je fantastično! Tako sam imala komentar na status jednog našeg proslavljenog... nije važno u čemu, ali mi je ono o čemu je bila reč - struka. Dakle, vladam materijom. I, naravno, majka i otac lepo su me vaspitali, pa su mi i komentari civilizovano sročeni. Komenatr na moj komentar od jedne prijateljice, poznate, tog našeg zajedničkog prijatelja, poznatog (офкорс), bila je jedna takva prostačka pljuvačina, da sam bila zatečena. Nekoliko minuta sam gledala u ono što piše i nisam mogla da verujem. Odgovorila sam da se "odjavljujem" šta god dalje da se piše (i naravno da je bilo još pisanja, u stvari pljuvanja kao da je takmičenje), ali sam tom uvaženom čoveku, eliti, bre, napisala poruku povodom tog... nazovimo ga - neprimerenog ponašanja. Odgovora, naravno, nema. Ma, ko sam bre ja da se jednoj takvoj "veličini" žalim, i to na možda još veću "veličinu"? Ni njega nisam skinula, nek ostane, zabavno je, samo što više ništa ne komentarišem.

S jednim prijateljem sam se "otprijateljila" kad je prekopirao nešto što sam postavila s jednog bloga. To je, kao, jelte, on našao. Nije bitno što mene nije pomenuo, ali nije pomenuo ni taj blog. Kad sam mu skrenula pažnju, imao je dobronamerno obaveštenje (radi se o prevodu, a autor je, kako mi to nije jasno, uvek važniji od onog ko to iskopa i prevede...), a posle nekog vremena skinuo je i moj komentar i svoj komentar na moj komentar. Onda ja postavim nov komentar: "Zašto ste obrisali ranije komentare?" On i to obriše, valjda se nikako ne uklapa u sliku njegove "pameti". Pa, brajko, ne može to tako. Ćao, doviđenja. 

Šta tek reći za "civilizovane" i "prosvećene" koji opravdavaju bombardovanje, ne komentarišu nikakve bljuvotine "susjeda", a obruše se na ono što se dešava "kod kuće" iako je bezazleno u odnosu na nepravdu sa "susjedske" strane. Oni su poseban slučaj - osetljivi na nepravdu, pa to ti je. Srbi se, naravno, izuzimaju jer su oni sveCki ljudi, a tu Srbi ne spadaju. Ni njih nisam otkačila, ali su u istoj grupi s ovima što pišu srBski. Sve je to isto, jedan te isti novčić, samo s dve strane. Dokle god je zabavno, nek ostanu.

S izuzetkom tih ekstremista s jedne i druge strane, ostali - većina, hvala bogu - sasvim su normalni. Kontakt nam je poboljšan zahvaljući fejsu. Neke sam i uživo upoznala zahvaljući fejsu, i mnogo se radujem zbog toga. Rastuže me nekad njihovi statusi, često me nasmeju, još češće postave nešto što me natera da se zamislim... I tako... Nekad sam satima pričala s drugaricama telefonom, muž me je imitirao povijajući glavu i podižući rame - to je kao mesto gde sam smestila telefon, i radim po kući uobičajeno. Zaista, s telefonom koji pridržavaju glava i rame, peglala sam, kuvala, čak i prala. Da ne gubim vreme. Sad s kompom to ne mogu, ali mi je otvoreno toliko "prozora", da opet radim sto stvari u isto vreme.

Sad skoro ne mogu ni da zamislim da funkcionišem bez fejsa. Tako mi nije bilo jasno do pre neku godinu kako smo funkcionisali bez mobilnog. Šta tek da kažem za babe i prababe koje su živele bez mašine za pranje veša... 

14 коментара:

  1. Miljo, gotovo istovetno je bilo i moje - prvo duuugo opiranje i sadašnje zadovoljstvo fejsom, a i pronalazim se u nekim tvojim opisima. :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Znam za svoje drugarice da su imale slično iskustvo.
      Većina se sad ne skida sa fejsa. :)

      Избриши
  2. Au, sad mi je jasno što meni tvitovanjr nikako ne ide- imam isto mišljenje. A inače, postavljam ti tekst u dve grupe blogera na Fb, uz peporuku da im se priključiš. Cmok.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Na tviteru odgovaraš na pitanja koja ti niko ne postavlja, valjda je to - to. I onda besomučno pratiš ko te prati... Meni je to malo zamorno, a i glupavo je, bar ono što sam videla. Mada, ko zna, ako ipak odem na tviter, možda bude kao i sa fejsom (iako čisto sumnjam).

      Избриши
  3. Kod mene se nije desilo - na Fb sam ko kod svoje kuće, a na Tw se osećam ko neželjeni gost. Jednostavno se ne osećam tamo kao na svom terenu.

    ОдговориИзбриши
  4. Аутор је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Sjajan tekst ...i ja svoj kroki vidim u ovoj slici ,odnosno tekstu :)
      Moram ti ovo reči upravo na temu zabavljanja ,čitanja komentara ovih naših koji su ,,u inostranstvo,, .U jednom od mojih ,,zabavljanja,, mada ona to i jesu kako rekoh i naglas prokomentarisanih tj,čitanja komentara jedne ,tamo moje ,koja kad ode svojoj kući (mislim u inostranstvo ) ubi se postavljajući slike i pisajući slavopojke za svoju rodnju zemlju a kada leti dodje ,ceo odmor se ne mogu naslušati kako je tužno u avionu ,kakva nekultura ,neljubaznost ,štroka (jer tako ona kaže ) zaraza ,uvek pokupi bakterije i sve viruse pa statusno ide da kupuje kreme u apoteku ali tu nema tih ,,kao kod nas ,, i bla ,bla .Onda moja devojčica koja to jednom sluša kaže ,, Čini mi se da ona Crnu Goru voli samo kad je ,,tamo ,, pa je najbolje i da ne dolazi !
      Šta reći ?! :)

      Избриши
    2. Ovi "moji", koje znam lično, a u inostranstvu su, stvarno su nostalgični i sasvim su OK. Pa čak i oni koji nisu nostalgični, a ima i takvih, ne pljuju toliko kao ovi sveCki ljudi.
      "Moji" u inostranstvu bili su prvi i najvažniji razlog da postanem FB korisnik. Ali ovi koje sam virtuelno upoznala, skoro svi... to je katastrofa! Šta se desilo tim ljudima? Gde su se pogubili? Negde usput? Nisu ni tamo ni ovamo, ne znaju šta će sa sobom... ali im je "obožavanje" neophodno, kao i divljenje prema njihovoj pameti, pa i zavist drugih spram njihovih dostignuća i pameti im se dopada. Mada zavist uglavnom izmisle... ali valjda se tako osećaju bolje. Žao mi ih je.

      Избриши
  5. Epa ova moja je sveCka ! I tako sveCki piše kometare sa... bijo ,avijon ,kamijon ,neznam i ostalo ...a gde se pogubila neka se i traži ,ja sam sebe isprogramirala ,pa se turim na ,,off ,, i divota i ljepota- ,,2 u 1 ,, .
    Saosećam se sa tvojom izraženim stanjem ...baš mi je žao !

    ОдговориИзбриши
  6. Kad spomenu braću iz dijaspore, setih se ovog teksta: http://detozin.deto.rs/dijasporo-i-bogu-si-teska/
    Ali eto - nije sve kao što na prvi pogled izgleda, pa se i ta priča završila sasvim drugačije nego što sam u tom trenutku očekivao. Tako će se (pogađam) desti i sa tobom i tviterom. Ja sam nekoliko puta otvarao ekran i odmah ga napuštao zgrožen utiskom da se tu isključivo trguje sujetom. Pa sam se na nagovor jednog blogera samo fokusirao na "epp" postova na blogu, pošto je stvarno efikasan medij za promociju. Ali vremenom otkriješ da ima zanimljivih i bistrih (a pogotovo duhovitih) ljudi, i da je odličan ventil za dnevne frustracije... Pa kasnije shvatiš i da je ono "obrazloženje" ideje koje ti nedostaje u 140 karaktera - zapravo u linku koji je tu negde zakačen...

    Sve to gledano "iznutra" ima nekog smisla, ali pokušam ponekad da malo preokrenem perspektivu, pa se zapitam zašto su neki drugi pametni ljudi koje poznajem, tako daleko od svega toga. Dakle - ko tu nije normalan? Ako su sve te "društvene mreže" samo surogat normalne ljudske potrebe za društvom, zar nije lični neuspeh ako ne uspevamo da je zadovoljimo u "realnom" svetu? Ili je po sredi neka patologija?

    Očigledno me je malo zamorilo sve to. A možda me je malo smlatio svakodnevni posao (već peta nedelja 7/7, po minimum 12 sati dnevno) - ili je to sve ista priča?

    Eto - napričah se sam sa sobom, pa mogu sad lagano u rudnik...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Radiš subotom? Srećan rad!

      Ne znam šta da ti odgovorim, uglavnom se slažem, samo bih još dodala da se ta "surogat ljudska potreba za društvom" (lepo sročeno) može posmatrati i kao normalna ljudska radoznalost. U ovom elementarnom smislu - kao kad dete tek upoznaje svet, pa sve pita, i što ima i što "nema" smisla.

      Избриши
  7. Zanimljiva interpretacija i razvoj situacije. Ipak si postala korisnikom. O društvenim mrežama sam i ja napisao post (doduše ne tako osebujan) na svom blogu: http://tbrljak.blogspot.com/2013/09/vaznost-znanja-2-dio.html kad imaš vremena provjeri, zanima me tvoje mišljenje.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Dobro došao!

      Ostavila sam ti komentar na blogu. Usput sam pročitala i nekoliko drugih postova - zanimljivo. Dopada mi se kako pišeš i, iz onog što sam pročitala, kako misliš.

      U principu, delimo isto mišljenje, samo što si ti jezgrovitije opisao "situaciju", baveći se uzrocima i obrazlažući svoj stav. Ja sam se samo malo više "raspričala" baveći se konkretnim primerima.

      Избриши
    2. Hvala na odgovorima, lijepo od tebe, pišeš jako meni zanimljive postove, kao i ovaj koji sam morao komentirati. Svatko se izražava na svoj način i nema tu ničeg lošeg. Teško je pronaći sadržaj koji se ne svodi na naslikavanje sebe u sto različitih poza ili novih krpica, noktića i parfemića. Trebalo bi biti više ovakvih blogova, gdje ljudi iznose svoja mišljenja i stvarne situacije svojeg života, a tako i sliku sebe.

      Избриши