Kad se analitičnije pročitaju dva prethodna pasusa, uočava se da i sama koristim strane reči, ali upravo hoću da naglasim razliku između tuđica (stranih reči koje smo usvojili i ušle su u naš govorni fond), a u okviru njih posebno se izdvajaju internacionalizmi (reči koje je usvojio ceo svet, poput radija i TV-a). Tu ništa nije sporno, one se slobodno koriste. I ne samo kod nas. Mađarski vrvi od turcizama, na primer, iako su iz istorije izbrisali da su 150 godina bili pod Otomanskom imperijom. Ali, ako koza laže rog ne laže.
Kad smo već kod stranih reči, nisu sve tuđIce ili pozajmljenice. Neke nisu ušle u jezički fond - luk, bjuti, dizaster... ali zato jesu štampa, šupa, mašina, sokak, varoš, robot, dentlmen... One koje nisu ušle još uvek su strane reči pa se tako i treba odnositi prema njima - koristiti ih što ređe, a ako imaju zamenu u maternjem jeziku - nikako. Kako se jezik menja, onog trenutka kad bude postojala makar i najmanja razlika u značenju između reči luk i izgled, onda treba koristiti obe. I onda se naravno, luk transkribuje (piše se onako kako se izgovara, menja po padežima, rodovima, brojevima...). Cenim da će se to desiti u vreme mojih unuka ili praunuka, a dotle srpski možda više neće ni postojati - svi će govoriti engleski.
To doba na svu sreću još nije došlo, pa za sada treba da govorimo ili srpski ili engleski. U suprotnom, svi smo Feme iz Pokondirene tikve, samo što se tada verovalo da će ceo svet govoriti francuski. Ko zna, možda sledeći moderan jezik postane kineski? Ili arapski?
Sva vlastita lična imena se transkribuju: i Rasel Krou, i Monika Beluči, i Klif Ričard... i ko god vam padne na pamet. Ako niste sigurni kako se neko ime izgovara, za svaki slučaj u zagradu stavite kako piše u originalu (ne obrnuto).
Sasvim je drugi slučaj sa vlastitim imenima muzičkih grupa, pozorišta, institucija... - ona se pišu u originalu, a ako baš hoćete, stavite transkribovan naziv u zagradu. Zašto? Zato što je ime grupe brend, a brendovi se uvek pišu u originalu! To rade i Kinezi i Arapi, hajde da pomenem samo neke koji imaju različito pismo. To je opšte pravilo za ceo svet i za sve jezike!
Uopšte mi nije jasno zašto se ljudi oko toga prepiru, sve je vrlo jednostavno i lako primenljivo. Samo treba znati pravilo, pa nek ovo bude podsetnik za one kojima drugi pune glavu budalaštinama ili vodič za one koji nisu imali gde da nauče.
Lekovi, svi, bez izuzetka, pišu se malim slovom, transkribovano (u zagradu se stavlja original ako ima potrebe, odnosno ako je lek manje poznat).
Modni kreatori obično modnim kućama daju svoja imena, pa se i one pišu u originalu, iako se, kad se misli na kreatore, sve transkribuje. To bi u najprostijem primeru izgledalo ovako: Donatela Vesaće nasledila je kuću Versace od svog brata Đanija Versaćea. Jeste mi glup primer, ali sigurno će se zapamtiti.
Kad hoćemo neki naziv da menjamo po padežima, crtica se stavlja u slučaju da imamo skraćenicu pisanu velikim početnim slovima, na primer: U OPEC-u su rešili da zamrznu trenutnu cenu nafte; a kad imamo celu reč, onda samo dodamo nastavak za padež: Ne volim da kupujem u Delta Cityju.
Prosto kao pasulj!
Šoping i velnes su ušli u leksički fond srpskog jezika, te ih treba transkribovati, obavezno. Šoping je ušao sasvim neopravdano (kupovina je identična po značenju), a velnes opravdano jer nema istovetnu zamenu.
ОдговориИзбришиRaznorazne novine koje ove dve reči i dalje pišu u originalu stvarno nemaju pojma - problem je ili u lektoru (ređe) ili u uredniku (mnogo, mnogo češće).
meni se nekada čini da se reč šoping ne koristi kao sinonim za reč kupovina, nego da se odnosi samo na kupovinu u posebnim raspoloženjima, ili na kupovinu posebnih stvari. recimo, moja drugarica koja često koristi reč šoping, kada ide na pijacu ili da kupuje prehrambene namirnice, kaže idem u kupovinu, a kada kupuje odeću, i to sa tom drugom drugaricom, onda kaže da ide u šoping :) e, sad, zašto baš tako, boga pitaj. možda je šoping u stvari kupovina stvari koje ti nisu baš neophodne, ili kupovina iz zajebancije ili, kupovina mimo svoje praktične svrhe, kao doživljaj po sebi :))
ОдговориИзбришиa da iskoristim ovaj povod, mene već neko vreme muči, u čemu je razlika između reči pilula i tableta? jesu li to sinonimi, ili se pilula u stvari odnosi na kapsulu, ili je tableta u stvari kapsula?
Možda će na kraju tako i da bude - šoping će biti in, fensi kupovina, a sve ovo ostalo samo - kupovina. Ja ipak mislim da je to očigledan uticaj budalastih i ispraznih modnih časopisa koji koriste strane reči, isključivo njih, pa ih konzumentkinje nesvesno usvoje.
ОдговориИзбришиTableta i pilula strogo uzev nisu sinonimi: pilula je iz latinskog, u originalu znači loptica (od pila - lopta), pa bi to onda bili lekovi nekog okruglastog oblika; a tableta je iz francuskog, ali takođe označava neki kružić (od francuskog tablette, što je i poslužavnik, i polica za fino posuđe i podmetač za stočić - ono što mi nazivamo milje). To je strogo uzev, ali su u našem jezičkom preuzimanju postale sinonimi.
Ako baš hoćeš da budeš jezička čistunica, onda su ti i pilula i tableta okrugli lekića, samo što je pilula debeljuškasta, da liči na lopticu, a tableta je samo kružić, spljošten. Kapsula je nešto sasvim drugo.
e, sad mi je konačno jasno :)) doduše, u Srbiji je bensedin i majka i kapsula!
ОдговориИзбришиVersace, Prada, Aramani, Paco Shaban - gde me nadje.. ;-0! Znas da nisam nesto pismena, ali sam dobra glumica, bar kada su u pitanju domaci promoteri gore navedenih brendova! Wow, kakav termin: brend! Vec sam se napalila! Jedva cekam da brendiramo klasicnu srpsku udavacu: to je za "ultimativnu" lekturu... ukljucujuci i fatanje frajera na bebu! Puno te voli i ljubi Piccola
ОдговориИзбришиПрви део текста је одличан, али други део, који говори о транскрипцији није посве тачан. Није тачно да се имена музичких група, позоришта и институција не транскрибују, одакле вам то? Па сам Правопис наводи примере транскрипције за сваку од тих категорија. Такође вам ни правила транскрипције нису баш најјача страна: према Правопису, било би Версаче а не Версаће. И да, и то име се транскрибује иако је модна кућа.
ОдговориИзбришиДаље, у вези са цртицом. Није баш све тако просто као пасуљ и како сте ви навелу. Има скраћеница које имају падежне наставке и има оних које немају. Нпр. САД нема. Пише у Правопису. Друго, наставак се одваја цртицом само у случају да је име у оригиналу, а текст ћириличан. Ако је текст латиничан, а име у оригиналу, не одваја се цртицом. Нпр. ето тај Делта сити. О, да, и то се може транскрибовати. Може овако:
1. Не волим да купујем у Делта ситију.
2. Не волим да купујем у Delta City-ју.
3. Ne volim da kupujem u Delta sitiju.
4. Ne volim da kupujem u Delta Cityju.
Број 2. ја најружнији и свакао непотребан, јер се име врло фино може транскрибовати. Оригинале остављамо само онда кад или не знамо како се транскрибује. У једном од Језик данас, проф. Прћић тачно дефинише ШТА се подразумева под властитим именима, и у његову класификацију свакако улазе и "брендови" и модне куће.
Правопис нема везе ни са "брендовима" ни са законом о патентима. Језик је једно, а закон нешто сасвим друго. Иначе, да није тако, онда не бисмо више писали нигде латиницом, јер јел'те, закон каже да је само и искључиво ћирилица званично писмо земље Србије. Међутим, ми и даље пишемо латиницом зат што, иако је ћирилица званично писмо Србије, није и српског језика.
Иначе, допадају ми се ваши текстови. Камо лепе среће да има више људи као што ви мислите.
Dobro došli! Mada, bilo bi lepše da vam znam i ime, ali nije važno. Pretpostavljam da imate svoje razloge što se ne predstavljate.
ОдговориИзбришиI sami ste napisali da bismo svi pisali ćirilicom ako bismo se Pravopisa držali kao nekog zakona. Ali, eto, ja sam čovek od prakse, i iako dobro znam da je pravilno kapuČino, PaČino, pa i VersaČe, to jednostavno nije "pustilo korenje" u našem govornom jeziku, i, kako stvari stoje, verovatno i neće. Zato se uzima ono što se najčešće koristi. Uostalom, jezik je "živa stvar", nije reč o mumiji koja ostaje ista za vjeki vjekov amin.
Ovo za crticu, odnosno polusloženice, delimično je tačno kako navodite, bar po onome kako su mene učili profesori, jer primer broj 2 nije tačan, upravo zbog crtice. U ostalim primerima je ili transkribovano, pa ovo "siti" može da prođe malim slovom, ili je originalan naziv i, naravno, bez crtice.
Mala digresija: Sava Centar; iako mi uopšte nije jasno zašto je Centar s velikim slovom, napišem ga tako, jer su mu takvo ime dali, šta ću. Mislim da se ovaj siti nije toliko odomaćio kod nas da bi se transkribovao. A volela bih da jeste, samo zbog pravopisa.
Što se tiče imena muzičkih grupa, one koje su postale opštepopularne, poput Bitlsa, mogu da se transkribuju, kao i Rolingstonsi, međutim ove novije ne.
I za kraj, da vam zahvalim na komplimentu. Stvarno sam polaskana!
Ne, nisam napisala da bismo svi pisali ćirilicom ako bismo se pravopisa držali kao nekog zakona. Molim vas da ponovo pročitate šta sam napisala. Rekla sam, ako bismo se pridržavali zakona, onda bismo pisali samo ćirilicom. Međutim, pošto se pridržavamo PRAVOPISA, pišemo i ćirlicom i latinicom.
ОдговориИзбришиŠto se crtice tiče, uopšte nisam govorila o polusloženicama, štaviše, apsolutno ih nisam pomenula, već sam govorila o padežnim nastavcima kod netranskribovanih imena. Sva četiri primera su tačna, a pošto verujem da imate Pravopis, pogledajte uvodni deo o Transkripciji. I pažljivo ga pročitajte. Što se sitija tiče, ne da može da prođe malim slovom, nego je jedino tako i pravilno, ukoliko je transkribovano. Opet, Pravopis, Pisanje malog i velikog slova.
Muzičke grupe... Eh, to je posebno pitanje. Treba ih transkribovati, po savetu dr. Klajna, kad god je to moguće, a pod "mogućim" podrazumeva se kad transkribovani oblik ne izobličava reč do te mere da postaje neprepoznatljiva. To znači da će biti Grin dej, ali B-52, Pritendersi, ali U2, Spajs gerls, Dip perpl, itd. Naravno, ako pišete latinicom, možete pisati i u originalu, i dodavati padežne nastavke bez crtice, i to ne izgleda grozno, a i pravilno je. Ali ako koristite ćirilicu, stvar se komplikuje sa originalnim nazivom, jer morate pisati crticu i ćirlični padežni nastavak, a to je em vrlo nezgodno, em vrlo ružno, te nam transkripcija ispada višestruko korisna.
Kapučino, Pačino, Versače... Niko vas (niti bilo koga) tera da govorite (i pišete) ispravno. Međutim, ako se dovoljno svi potrudimo, nepravilni oblici će sami nestati a u običaj će ući pravilni. Da li znate da je do samo pre nekih šezdesetak godina svuda bilo "uobičajeno" da se kaže Los Anđelos. Dakle, samo se treba malo potruditi i insistirati na pravilnom obliku. Sve ostalo je stvar navike.
Nemam običaj da otkrivam javno (pogotovu na internetu) svoje ime, ne zato što imam nešto da krijem, nego iz bezbedonosnih razloga. Svakavih budala ima na, kako jedan moj prijatelj voli da kaće, "mrežici". Bolje od imena govore dela. Posetite www.srpskijezickiatelje.com i vidite šta mi to radimo. Nadamo se da će vam se dopasti. :)
U svakom slučaju, hvala.
ОдговориИзбришиJedino dr Klajna pišite bez tačke. On je romanista i insistira na oblicima što bližim originalu u romanskim jezicima, nisam primetila da isto pravilo primenjuje na slovenske jezike. Ali autoritet svakako jeste.
Iz ovakvih polemika rađaju se najbolje ideje i najviše se nauči, stoga su i korisne.
Sajt ću svakako posetiti.
Dr Klajn (bez tačke, izvinjavam se, omaklo se u kucanju),pored toga što je romanista, takođe je i vrsni stručnjak za srpski jezik. Da nije, ne bi bio predsednik Odbora za standardizaciju SRPSKOG jezika, i recezent prvog i ovog novog, drugog izdanja Pravopisa srpskog jezika, koji će Matica srpska prikazati na ovogodišnjem Sajmu knjiga (konačno, čekasmo ga ko ozebli sunce). Ne vidim zašto bismo imali bilo kakvu rezervu prema njegovom mišljenju kad je pravopis srpskog jezika u pitanju, a takođe ne razumem kako ste vi shvatili da on insistira na originalnim oblicima. Pogotovu mi se čini čudnovat razlog koji ste naveli za to: zato što je romanista. Lično mislim da je njegovo rezonovanje vrlo logično i razborito. Transkripcija uvek, osim u slučajima kad bi ista učinila ime neprepoznatljivim.
ОдговориИзбришиIzuzetno poštujem dr Klajna, ali to ne znači da ga poredim sa bogom.
ОдговориИзбришиRomanista je, i to dovoljno nagoveštava. Nije nikakva kvalifikacija niti etiketa, već jednostavno - obaveštenje, koje govori u prilog njegovom poznavanju originalnih naziva u romanskim jezicima. I to nije ni u kakvoj suprotnosti u vezi sa poznavanjem srpskog jezika.
Ali... Pačino, Kapučino i Versače stvarno nisu uspeli da se nametnu kao varijanta. Uostalom, imamo Beč a ne Vienu, Prislija a ne Preslija (mada bi u vezi s ovim primerom moglo da se poradi na prihvatanju)... Zašto bi to bilo okarakterisano kao rezerva prema dr Klajnu, a ne prihvatanje prakse?
Upravo sam postala korisnik vašeg sajta, i - zaista sam oduševljena što postoji. Nadam se da ste ambiciozni i da će biti pokrenuto mnogo zanimljivih tema. Volela bih da bude masovno posećen, i u tu svrhu vas molim da budete što jasniji, sa puno primera... kako biste "zarazili" puno čitalaca.
Klajn nema veze s kapučinom i Pačinom, jer nije on pisao transkripciona pravila za italijanski jezik koja postoje još od 1960. godine. Poređenje Beča/Vijene sa Pačinom/Paćinom jednostavno je kao mešanje baba i žaba. Kod Beča radi se poodavno ukorenjenom obliku i suludo bi bilo sada ispravljati krive Drine, uostalom postoje još neki oblici koji su dozvoljeni iako neispravni, kao Njutn (ali samo Isak, Olivija je Njuton Džon), i Vašington (ali samo Džordž i grad, Denzel je Vošington). Vi ćete sad reći: pa i Paćino je ukorenjen oblik i tu sad dolazimo do ključnog pitanja: KO određuje šta je ukorenjeno a šta nije? Vi i ja svakako ne. Tu odluku treba prepustiti lingvistima koji svakako mnogo bolje znaju šta se može proglasiti ukorenjenim a šta ne, i to rade na osnovu istraživanja a ne eto zato što im se tako ćefnulo. Sami primeri koje su lingvisti odabrali kao izuzetke mogu nam dati neki nagoveštaj kriterijuma kojim su se vodili: vreme prisustva određenog neispravnog pojma. Vašington i Njutn, kao i Beč i Pariz, i Moskva i sl. imaju daleko mnogo više godina nego Prisli i Pačino. Zato je i Denzel postao Vošington, a nije ostao Vašington, kao njegov prezimenjak iz 19. veka, Džordž, ili glavni grad SAD.
ОдговориИзбришиJa sam po struci hispanista, i verujte mi, okrene mi se stomak svaki put kad čujem navatl, ili Teotivakan, ili Mačado. Ali, to je norma srpskog jezika i ja jedino što mogu da uradim je da je prihvatim takvu kakva je. Nije savršena (niko i ništa na ovom svetu nije), ali je takva i treba je poštovati. Kažem treba, jer svako je slobodan da govori i piše kako želi. Ali svesno odabira da (ne)radi prema postojećoj normi, pa samim tim treba da preuzme i odgovornost koja za takav postupak sledi.
Hvala na pohvalama, sajt je otvoren 1. oktobra za javnost, a forum pre oko nedelju dana. Imamo velike planove, nadamo se da ćemo ih i ostvariti... Vi, kao i bilo ko drugi, možete nam pomoći tako što ćete biti znatiželjni i pitati. Što više budete pitali, biće više razjašnjenih nedoumica, biće više akademskih diskusija na forumu koje uvek donesu, kao što ste vi lepo još ranije rekli, nešto dobro...
Izvinjavam se na nekim greškama u kucanju, brzopletost je jedna od mojih loših osobina. Ovde nema načina da ih popravim, pa rekoh, da barem napomenem da sam ih svesna... :)
ОдговориИзбришиOvo je sjajno! Još jedna tema koja mi zadaje mnogo muka. :-/
ОдговориИзбришиKao što sam u svom prethodnom komentaru naveo, urednik sam bloga i jednog velikog sajta koji je usko profilisan. Naime, u pitanju je Pesma Evrovizije.
Moj problem tiče se upravo transkribovanja ličnih vlastitih imena. Iako znam da grešim i ne poštujem pravopis, uveo sam neko nepisano pravilo da lična vlastita imena NE TRANSKRIBUJEM jer često ne znam kako da prevedem neko islandsko, jermensko, portugalsko, estonsko ime i prezime!? Da ne bih pisao koješta, sigurnije mi je i nadasve praktičnije da takva imena pišem u originalu. Pišući o Eurosongu, susrećem se vestima iz 40-ak zemalja i isto toliko stranih jezika, i apsolutno je nemoguće na ispravan način transkribovati sve! A ne volim da mi sajt izgleda neuredno - malo original, malo rogobatni (možda i netačni) srpski prevod ličnih imena!
Ja lično smatram da je to veliki problem u našem jeziku i po tom pitanju, Hrvati imaju mnogo bolje rešenje - praktičnije i univerzalnije.
S druge strane, imena država i gradova transkirubujem i pišem na srpskom, normalno.
Smatram da je bolje pisati original i ne transkribovati, nego pisati pogrešno.
Ukoliko, u mom slučaju, imate neki konstruktivan predlog, rado ću ga razmotrititi.
"Smatram da je bolje pisati original i ne transkribovati, nego pisati pogrešno" - u tome je rešenje. Kako se susrećete sa mnoštvom imena sa najrazličitijih govornih područja, ovakvo rešenje je sasvim opravdano, pogotovo što se radi o elektronskom mediju. Isto važi i za štampani, jer i jedan i drugi koriste publicistički stil, kako bi bili što razumljiviji čitaocima.
ОдговориИзбришиTo bi bilo neko srednje rešenje, ali da se radi o beletristici, tako nešto bilo bi nedopustivo. Kad niste sigurni kako se neko ime izgovara, onda ga napišete transkribovano, a u zagradu koja sledi stavite original.
Dobro je i to što ne želite "šarene" blogove i sajtove, pa sve radite jednoobrazno.
Ne mogu da odolim a da ne pohvalim vaš trud da budete što pismeniji i čuvate jezik, pogotovo što ste u oblasti u kojoj je i bog rekao laku noć što se tiče pravopisa.
Dugujem Vam dvostruku zahvalanost. Najpre zbog pohvala, a onda i zbog odagnavanja mojih muka u vezi sa transkribovanjem ličnih vlastitih imena. :)
ОдговориИзбришиUvek i na svakom koraku u svom životu insistiram na pravilnom izgovoru i pisanju. Uvek! Ne postoji odstupanje, a takođe se ne uzdržavam od upućivanja eventualnih korekcija. Međutim, da ne bih zvučao sad gordo, ja nisam sveznajući, a još manje sujetan, pa tako vrlo rado prihvatam sugestije i korekcije i na svoj račun.
Nažalost, mnogo je onih koji to ne shvataju tako, već vrlo često kao "atak" na njih same, što me dodatno iritira. Zašto neko ne želi da ispravi kod sebe nepravilnosti? I zašto ne želi da se unapredi, da nauči ako već ne zna?
Moja oblast nije šou biznis i estrada generalno, već samo Pesma Evrovizije, čiji sam veliki obožavatelj. Jezik negujem još od školskih dana, o čemu svedoče moje nagrade sa regionalnih i republičkih takmičenja. Nažalost, ne znam ni sam kako nisam ostao u Vašem polju delatnosti, no dobro... :-/
Smatram da u današnje vreme gotovo i ne postoji oblast koja drži do pravopisa i gramatike! Bahatost i površnost u tom pogledu je toliko raširena da se često iznenadim kad pročitam neki ispravno napisan tekst, ili kad čujem lepo i smisleno izražavanje. Raspravljajući sa jednim drugarom, kome jezik nije jača strana, ostao sam zatečen i poražen tvrdnjom da je, citiram, "najbitinije od svega da se mi razumemo"!
Dokle god ima takvih koji "idu kod frenda na kafu", a sve ih je više, dotle će nam ovaj naš divan, savršen jezik propadati.