Koliko sam mislila da ovaj blog niko s posla ne čita, toliko sam se zaprepastila što su me skoro svi u pušionici pitali da li sam gledala utakmicu s Australijom. Kad sam rekla da nisam, samo bi odmahivali glavom u neverici.
Očigledno je da su čitali prethodno pisanije, pa se ja sad izvinjavam što, eto, nisam gledala utakmicu, a mi smo ipak izgubili. Dok sam menjala kanale, tu i tamo bi se pojavili fudbaleri, ali sam odmah brže-bolje išla na druge programe. Ipak, da sam gledala - stvarno nisam.
Posle pobede nad Nemačkom svi su lamentirali nad rezultatom u finalu između nas i Nemaca, mada su neki prognozirali i da ćemo se sresti s Argentincima, jedino mi nismo bili sporni, a već danas... Neki su priznali i da su plakali.
Važno je da se mi nismo obrukali igrom, iako smo to uradili rezultatom i još grđe plasmanom.
I još važnije - razbila sam mantru, i odsad gledam šta mi se gleda, nisam više odgovorna za rezultate.
Toliko od mene.
pisala si o fudbalu. to je bilo dovoljno :)))
ОдговориИзбришиE, dođavola, nisam znala da se i to računa.
ОдговориИзбришиSad bar znamo ko je kriv...
ОдговориИзбришиGde da stanem da me gađate paradajzom?
ОдговориИзбришиA da ti to isto probaš sa skupštinom? Pa da i nas bog pogleda...
ОдговориИзбриши:))))
ОдговориИзбришиStvarno si me slatko nasmejao.