Hvala prazno

Poput dvoglave aždaje, u stvari troglave, ima mesta na kojima se ne predstavljam svojim pravim imenom. Kad sam radila neke poslove imala sam izmišljeno ime i prezime, ali sam udesila da bude neprimetno, da se utopi među ostalim nazivima, kao kad za muškarca kažu: Petar Petrović; tako sam i ja imala sasvim obično ime i jedno vrlo često prezime. To je dobra taktika da nikome ne upadnete u oči. Na fejsbuku imam drugo ime, ovaj put sam se opredelila za ime i prezime jedne od svojih baba - slamčica je odlučila kojoj od njih dve kradem identitet. Na blogu je, naravno, moje pravo ime, kao i na poslu, u ličnoj karti, pasošu... Da ne bude zabune, nisam radila ništa nečasno pa da se lažno predstavljam, već nisam želela da jedne i druge poslove povežu, tako mi je bilo lakše, mada su poslovi manje-više iz iste struke. Na fejsu je malo komplikovanije - nisam želela da mi se svi sa posla nakače. Oni svi sve o svakom znaju, što mi je mnogo glupo - osećala bih se kao da sam u Velikom bratu. Samo je jedna koleginica među mojim prijateljima, a fotka koju sam prikačila mnogo liči na mog ljubimca Cekija, jednog neodoljivog staforda koji bi samo da se igra. Uostalom, koga zanima da uđe u profil nekog sa starinskim imenom i slikom psa? Ali, ako uđe, traka se odvija filmskom brzinom: tu su i imena dece, i bračni status, i druge fotke... Kažu da je najteže otkriti onoga ko se ne krije, pa ja rukovođena tom logikom isto to uradih. I deluje!
Međutim, počeli su problemi na koje nisam računala. Kako sam na FB-u ušla u razne grupe, a u nekima sam i administrator, ne mogu da se eksponiram koliko želim. A eksponiranje se svodi isključivo na bavljenje temom.

Tako, na primer, ne mogu baš sve da ispravljam u vezi sa jezikom, a trebalo bi. Učinili su mi tu čast da budem administrator, a ja ne mogu uvek da se pozovem na izvore na koje bih se pozvala jer u tom slučaju pada veo s mog "identiteta", što nikako ne želim. Nema veze, baviću se jezikom i na blogu. Ali tu upadam u zamku da prekršim obećanje dato mužu i deci da neću da "lovim" tuđe jezičke greške. Očigledno je to jače od mene.
Pored onih grešaka koje se uporno ponavljaju i pokazuju vrlo loše stanje nacije u vezi sa pismenošću, ima i sitnica od kojih mi se diže kosa na glavi. Poslednja u nizu je "hvala puno". A kako bi bilo "hvala prazno"? Pravilno je "veliko hvala", "mnogo hvala"... U vezi sa tim je još jedna, vrlo čudna greška: "zahvaljujem se" znači da nešto odbijate, a "zahvaljujem" da ste zahvalni. Uporno se svi zahvaljuju. Najgore je: "Zahvaljujem se. Hvala puno."

Izgleda da bi "hvala puno" trebalo da počnem da koristim jer sam jedna obična olupina koja se krije od svih, pa i od sebe same. Hvala prazno, Miljo. To i zaslužuješ kad stalno nešto muvaš i izigravaš Matu Hari. Na mom primeru je jasno kako ne treba lagati jer se onda čovek sam saplete, pre ili kasnije, na prečku koju je postavio da se ne bi sapleo.