Sestra iz Japana po krvnoj grupi

Najverovatnije je to četvrti put, ako nije i peti, da na Historyju gledam jednu te istu emisiju, o DNK i leksičkoj analizi među Velikobritancima i traženju krvne i svake druge veze sa Vikinzima. Ima i jedna slična emisija na istom kanalu, o traženju feničanskih tragova u Maloj Azji, ali samo preko krvi, jer im ništa drugo nije bilo dostupno. Gde god su pokušali da zagrebu, bukvalno, nailazili su na zabrane ili su drugi već kopali i nadali se arheološkim senzacijama - grčki i rimski slojevi su još i najsvežiji. To je za njih nedavna prošlost.
Preko DNK lanaca nađoše tako da vikinške krvi ima u izobilju na Ostrvu, a našli su i one koji su, po krvi, bili čisti Vikinzi. Sa jednim ribarom, sasvim prosečne visine i težine čovekom, čak ni toliko plavim kako zamišljamo Vikinge, napravili su i intervju. Naročitu pažnju pobuđuje deo u kome taj nesuđeni Hogar reče: "Nisam ni pretpostavljao da sam Viking. Mislio sam da sam čistokrvni Englez." Odmah sam pomislila na naše čistokrvne Srbe, po onom principu evolucije: amebe, pa Jevreji, pa Srbi, pa svi ostali oblici života.
U školi mi je biologija bila jedan od najdosadnijih predmeta. Ništa nije vredelo ni što sam imala sjajnu profesorku, to je jednostavno bio - doooosadan predmet koji je morao da se uči, a ja sam kao i svaka štreberka vredno učila i imala dobre ocene. Mala digresija povodom učenja i neučenja - svi predmeti koji se tradicionalno smatraju za one koji se uče, nisu mi predstavljali nikakav problem i nikad zbog njih nisam grejala stolicu, dovoljno je bilo da samo slušam na času, na primer istoriju, geografiju, hemiju... Fiziku nisam razumevala, a biologiju sam učila i učila i učila... kako bih dobila peticu. Taj dosadni predmet bio mi je čista smaračina sve do poslednje godine gimnazije, kad smo se dotakli i genetike. Profesorka nam je samo napomenula teoriju o krvnim grupama koja je odbačena, a između redova se moglo pročitati da je to iz političkih razloga, jer je imala tu nesreću da je razvijaju Nemci pred Drugi svetski rat. Činjenica je da je lako mogla da se upotrebi u političke svrhe, na primer da se "opravda" nacistička politika, kao što je bio slučaj sa ni krivim ni dužnim Ničeom i njegovim Natčovekom.

Elem, radi se o teoriji da su A i B bazične krvne grupe i da su karakteristične za Evropu i Aziju, bez obzira što je prvi čovek nastao verovatno u Africi. Do toga se došlo izvođenjem zaključaka iz statističkih podataka jer su severni evropski narodi mahom imali krvnu grupu A, a Mongoli, pogotovo Japanci (sećam se da je bio neki fascinantan procenat u pitanju) imali B krvnu grupu. Objasnila nam je profesorka kako je to kasnije pobijeno i da se za bazičnu krvnu grupu smatra O, i tako dalje, i tako dalje. Na mene je teorija ostavila utisak u tom smislu što sam počela da razmišljam da li mi je neki praistorijski predak možda Japanac. Ako i nije Japanac, koliko li je to krvi iz Azije. Ostavljam po strani porodični rodoslov po kome sam 84 odsto Srpkinja i 16 odsto Nemica. Izuzev prababe Nemice, sve ostalo je "čistokrvno" srpsko. A šta bi na to rekla DNK analiza? Da li bi se ovaj rezultat potvrdio?
Neću da licitiram, ali, mada nisam sklona hazardnim igrama, spremna sam da se kladim da u srpskoj populaciji najviše 40 % ima slovenske krvi, hajde neka bude i 50, ali - kladim se da je to maksimum. Ako otvore kladionicu i dođe neko ko će nas ispitivati poput momaka iz Historyja, kladiću se.
Mi, Sloveni, ovde smo se naselili, poodavno doduše, ali sigurno je bilo starosedelaca i Rimljana koji su skupljeni "s koca i konopca". To je prvo mešanje. Ovuda su pre toga prolazili i Kelti, Grci... Kad smo došli protutnujala su i hunska plemena, da ne zaboravimo krstaše, Sase rudare, Dubrovčane, neizbežne Turke, potom Nemce... Prolazili su ovuda mnogi, a i mi smo odlazili i vraćali se. Da su se mešali samo Srbi sa Srbima verovatno bi bilo više genetskih oboljenja, pa i idiotizma koje sam imala prilike da vidim u Tadžikistanu. Poznato je da je Aleksandar Makedonski bio na tom prostoru sa svojom vojskom, a i sam je bio oženjen nekom njihovom princezom. Kad je krenuo za Indiju, ostavio je vojnike koji su tu i završili i formirali porodice, pa su počela da se rađaju deca sa tek malo preplanulim tenom i svetlim očima, a našla se i poneka riđa kosa. Naravno da su Tadžikistanke sa takvim izgledom važile za prave lepotice, i u želji da izgled zadrže, Tadžici su počeli preterano da se mešaju jedni s drugima. Rezultat je najveći broj genetskih oboljenja po glavi stanovnika u bivšem SSSR-u, a ko zna, možda i u svetu. U bivšoj Jugoslaviji sličan primer je ostrvo Lastovo, baš je bilo očigledno da su previše udaljeni od kopna i samim tim, izolovani.
Ivan Cankar je bio veliki pobornik ideje jugoslovenstva i jednom je u Sarajevu izjavio kako Slovence i Srbe "mnogo toga razdvaja, ali je nesumnjivo da smo, i pored tih različitosti, ako ne rođena braća, onda bar braća od stričeva". Da je poživeo do ovog doba, ne bi verovao koliko smo u međuvremenu postali "braća od muške tetke".

Igor Rill, urednik Nacionalne geografije za Srbiju, koji ima nemačko prezime i nemačke pretke, svojevremeno je radio tu famoznu analizu krvi i bio zapanjen rezultatima - ispalo je da nemačke krvi ima najmanje! Ali, preziva se Rill i zvanično je Nemac-Srbin (može i obrnuti redosled, svejedno).
I ona teorija o sedam kolena, izvedena iz rimskog prava, ne pije vodu. Nje se tvrdokorno drže samo Beogradžani koji su najčešće tek prvo i po ili drugo koleno Beogradžani. A šta tek reći za Vračarce, gospodu? Po njihovim zgradama malo-malo pa se mogu videti grafiti "Vračar republika". Panično se plaše došljaka kao što se i ljudi skloni homoseksualizmu panično plaše homoseksualaca. Što su ugroženiji, stepen netrpeljivosti je veći, prelazi čak i u mržnju. Sećate se Edgara Huvera i njegovog progona gejeva, da bi se tek pošto je umro otkrilo da je bio u višedecenijskoj ljubavi sa svojim sekretarom, ne sa sekretaricom. Eto, tako se krio, a da bi bio još uverljiviji, kažu da se najglasnije od svih smejao vicevima o "pederima". Vračarci, nemojte tako da se brukate.
Roditelji su me lepo vaspitali, pa znam da je nepristojno zavirivati u tuđ tanjir, ali - baš me zanima kako stoje stvari sa ostalim narodima bivše Jugoslavije. Najzanimljiviji bi mi bili oni najzadrtiji, iz "lijepe njihove" i iz "dežele". Ispostavilo bi se, skoro da sam sigurna u to, da nema nikakve razlike među nama, možda tek u po nekom procentu. A kad bi se potvrdilo da su muslimani najslovenskija populacija među svima nama, ne bih se čudila. Po hronikama tog doba, najviše su prelazili u muhamedanstvo Srbi iz Bosne, pa ko zna, kako njih Turci uglavnom nisu dirali, možda su oni i zadržali taj "čistokrvni prestiž". Ako se to bude ispostavilo kao tačno, predlažem da nasele Vračar republiku.

Dugo sam se premišljala koju oznaku da stavim za ovaj tekst, da li društveni fenomeni ili politika i etika, pa je ipak prevagnulo - politika i etika. Na prvi pogled, to nikakve veze nema sa ovim o čemu sam pisala, ali mi živimo u Srbiji, Srbija je na Balkanu, a Balkan je bure baruta čiji fitilj političari (i naši i "njihovi") s vremena na vreme zapale, i zato: politika i etika.
Kad naiđu nerešivi problemi (a kad nisu?), naši vrli političari počnu da grebuckaju po "srpstvu" ne bi li smirili narod, što me neodoljivo podseća na Alana Forda i epizodu u kojoj čovek dolazi u bolnicu i žali se na bolove u stomaku, a lekar će na to: "Odsecite mu nogu, od bola od noge zaboraviće na stomak."
Da se razumemo, ja sam rodoljub, u stvari rodoljupka! Volim Srbiju više od bilo koje druge zemlje, ali ne merim svoju ljubav time što ću neku drugu da mrzim. I jesam Srpkinja, ponosim se time, ali bih volela da saznam kako stoje stvari s precima. Biće mi sasvim svejedno da li imam isti DNK lanac sa nekom Joko iz Japana, Draženkom iz Hrvatske, Marinom iz Rusije ili Milicom iz Pirota. Svi smo ljudi, zar ne? I neću zbog toga manje biti Srpkinja. I Srpkinje su ljudi, zar ne?