Milja Lukic

Čitam, pišem... na oči ne vidim (bukvalno)

2012-02-08T23:21:00.000+01:00

Poduže me nije bilo na blogu, ne zato što mi se nije pisalo ili zato što nije bilo ničeg zanimljivog u međuvremenu, već iz sasvim - opravdanih razloga. Ove "opravdane razloge" namerno izdvajam jer se u mom životu možda dešavalo sve s razlogom, ali retko kad "opravdanim". Ovaj put sam morala da batalim čitanje, pisanje i buljenje u računar zato što imam problem s očima. Ranije mi se dešavalo jednom u dve-tri godine da me oči bole, kao kad imam upalu mišića, pa isto onako kako me bole noge ili stomak, tako me sad bole oči. Dok se to ranije retko dešavalo, sad je postalo sve češće i u protekle tri nedelje desilo se tri puta. Toliko me bole (stvarno bole), da mi je napor i da oči držim otvorene. A plačem li plačem. Naduju se kapci iznad oka, a ispod oka imam i crvene krugove. Podsećam na narkomana u pokušaju.

Otprilike u to vreme sam jednoj drugarici lektorisala tekst o očnom pritisku, i sve što je tamo pisalo, maltene od reči do reči odnosilo se i na moj slučaj. Jedini lek, za sada, jeste da odmaram oči, a glavni zamor dolazi od kompa, čitanja... Ne čitam već tri nedelje u autobusu, a za kompom sam samo na poslu, znaČČČi - deset sati dnevno. Za privatni život na računaru ne ostaje ni minut. I tako sam, mada nevoljko, počela da izbegavam ono što najviše volim - da čitam.

Još jednom se potvrdilo da čoveka uvek stigne ono čime se hvali ili čemu se izruguje, kao da je neka kazna. Hvalila sam se, s razlogom (mada očigledno nije opravdan) kako vidim fantastično. Imala sam čak i zvaničnu potvrdu, ni manje ni više, nego od ruskih lekara koji su bili u sistemu Fjodorov i osmislili sve one operacije kojima se sad i drugi diče - da skidaju dioptriju, laserski uklanjaju kataraktu i glaukom, rade skleroplastiku... U svoje vreme sam vodila grupu naših ljudi na operacije i prisustvovala im sve prevodeći. Kad su ih sve pregledali, a bilo je kao da smo u nekom svemirskom programu, pregledali su i mene, i imala sam neverovatne rezultate. Čak mi je glavni lekar preporučio da se prijavim za kosmonauta! Hmmm, tada mi je bilo 30 godina, a sad mi je 52! Međutim, nije to bilo samo od mladosti, zaista su mi oči bile zdrave. Ako se uzme u obzir da sam studirala svetsku književnost i da sam pročitala nekoliko vagona knjiga, ali ne pri punom svetlu već uz sveću ili prigušeno svetlo (da ne bih budila decu - u paketu sam i studirala i gajila decu i radila), onda je stvarno čudno da mi je vid bio tako dobar tako dugo.

Ali, ali... sve je to bilo pre nego što sam počela da radim ovde gde sad radim i gde sam eksploatisana maksimalno. Posle neke dve godine rada u nemačkoj firmi, sa supermenskim moćima, u kriznim uslovima i sa srpskom platom, kad sam prvi put počela da plačem i da s naporom držim oči otvorene, muž me je odveo kod svog lekara. Ni na kraj pameti mi nije padalo da to samostalno uradim, ali je on, zabrinut što mi oči postaju sve manje, a kaže da se zaljubio baš u moje oči ("Vidi na šta sad ličiš"), rešio da sve to sredi. Tad sam dobila i prve naočare, samo za rad na kompu, i prvu dijagnozu koja se zove, verovali ili ne - bleferitis. Prvo sam pomislila da su gdin muž i gdin lekar u nekom talu, pa me zajebuckavaju na pravdi boga, međutim, bleferitis je stvarno bolest i u prevodu se zove infekcija očnog kapka s unutrašnje strane. Najčešće se dešava od iritacije peskom, od trljanja očiju, dima, ledenog vetra ili naprezanja oka. Moj slučaj je bio ovaj poslednji. Dobih ja tako prve naočare sa punih 46 godina i prvi savet: "Ne preterujte s radom i biće sve u redu." Nekako sam uvek loše stajala sa savetima, a i po prirodi sam vrlo neposlušna kad su zabrane u pitanju... i tako sad moram da pazim.

Naravno, ovaj put uzela sam i uput za oftalmologa, ali nikako da zakažem taj pregled. Valjda neće isteći rok uputa.

Problemi s očima trenutno su mi glavna briga, mada se u međuvremenu desila jedna mnogo lepa stvar - objaviće mi knjigu! Izdavač je Evro-Giunti, nisam imala nikakvu vezu, nisam ni pevaljka ni voditeljka ni manekenka... samo sam jedna obična ćorava Milja. Mislim da je kvaka u tome što je izdavač italijanski a ne srpski, što je urednik žensko a ne muško, i što se kod mene sve dešava s razlogom, ali - neopravdanim.

"Meka duša Juga" bila je gotova još pre tri godine, kad sam je i poslala na konkurs jedne renomirane izdavačke kuće. Sećam se kako sam čekala rezultate i kako sam, iako sam znala da nisam pobedila, gajila nadu da se nalazim u onom famoznom užem izboru od deset autora. Spuštala sam kursor red po red, i tako svih devet preostalih imena... a mene ni od korova. Onda sam pomislila kako mora biti da su te izabrane knjige vau-vau od literature. Nabavila sam pobedničku, pročitala je i bila strašno razočarana. Taj roman je čista glupost, ono što najviše mrzim - isprazno intelektualiziranje. Folirante, snobove... svu tu bagru ne mogu očima da vidim. Dakle, nekoliko meseci bila sam strašno utučena, a onda sam saznala iz pouzdanih izvora da moj roman niko nije ni čitao. Za one koji ne znaju - ima dela koje niko i ne pogleda, pogotovo ako ih se mnogo javi na konkurs. Biranje šta će se čitati ide na eci-peci-pec sistem kombinovan s imenima koja moraju (obavezno) da se pročitaju zbog autora koji je već poznat iz ovog ili onog razloga. Kad sam saznala da nisam ni pročitana, bilo mi je mnogo lakše. Ne znam da li treba da bude tako, ali meni je uvek lakše kad provereno znam da imam posla s budalama, makar i da me pređu. Nekako mi je satisfakcija što znam da nisam u njihovom krugu, šta god da mi naprave.

A onda sam pre dve godine poslala knjigu jednoj još poznatijoj kući, u stvari najuspešnijoj u ovom trenutku u Srbiji, čak sam neke ljude i znala, doduše površno. Dobila sam gomilu pitanja na koja je trebalo da odgovorim, između ostalog kako zamišljam svoju promociju i šta bih ja lično uradila u vezi s tim. Između redova je bilo - potrudi se malo sama, a ako treba nešto da se plati, onda plati, to ti je u interesu. Napisala sam i transkript romana, i svašta razno. Onda sam posle nekoliko meseci čekanja, sa sve povremenim zivkanjem da ih podsetim ko sam i kakve veze imam s njima (svaki put sam priču pričala ispočetka i osećala se kao totalni kreten), dobila i zvanično saopštenje da me odbijaju. U principu, to je u redu - ne mora svima da se sviđa, možda je stiglo nešto mnogo bolje, možda se ne uklapa u izdavačku politiku... ali sam dobila obrazloženje iz kojeg ništa nije jasno, izuzev da su prepisali pola mog transkripta. Nemam nikakav dokaz, ali sumnjam da je roman iko i čitao.

Dve godine nisam ništa preduzimala povodom "Meke duše Juga", ali sam se baš zalaufala u pisanju trećeg romana, s radnim nazivom "Lektira za Treći svet". I onda iznenada Mila Milosavljević koju do tada nisam poznavala, zove sve redakcije u Srbiji i obaveštava ih da je pokrenula biblioteku Sedma sila, i ako znamo nekog od novinara ko je nešto napisao, da joj pošaljemo. Naravno, ne obećava da će to i izaći. Na nagovor Marije Jakob (stvarno nisam imala nameru ništa da preduzimam), pošaljem ja roman. To je bilo u jedan petak, a sledećeg petka me ona zove i kaže da je roman odobren za štampu i, ako se ja slažem (čuj, da li se slažem?), biće štampam u februaru (malo je falilo da pitam - a koje godine - tako su me navikli izdavači koje srećem), i poslaće mi tehnički propis za sređivanje teksta. To su sitnice oko fonta, novog reda, navodnika... Sredim ja to tokom vikenda, a onda dalje sve počne da se odvija kao na filmu - naslovnica, crtica o autoru, notacija... Na ovom prvom predlogu za naslovnu stranu vide se moji tata, nana i staramajka - tako sam želela, iako nisam pisala o njima. Književno veče će biti u Kući Đure Jakšića, prvih dana marta. Eto, to je to. Da budem iskrena, još sam u šoku. Da nije Skrivena kamera, ili mi se možda pričinjava ona muzika iz Zone sumraka?

Inače, u romanu nema nikakvih pikanterija, ničim ne sablažnjujem, šokiram, otkrivam toplu vodu... Nema ničega od tih uzbudljivih momenata, samo je opisana jedna porodica u Vranju tokom 19. i prvih godina 20. veka. Mislite da je dosadno? Možda i jeste.

Hiršl, Arsenijević, Mladenović

2012-01-22T13:18:00.000+01:00

Pre neki dan završila sam čitanje "Žvake za ludaka" Radovana Hiršla. Knjigu mi je dao Đorđe Kalijadis, koji je napisao (kao i uvek) odličan prikaz. U svemu se slažem sa Kalijadisom, jedino bih dodala da odavno nisam pročitala iskreniju knjigu, u kojoj nema ni trunke pozerstva. Bez obzira na (ipak) mučnu temu, (ipak) turbulentan život s nekoliko reinkarnacija tokom jednog bitisanja i (ipak) brojna poniženja koja je autor preturio preko glave, ova knjiga je toliko duhovita da mi blagi smešak nije silazio s usana maltene od prve do poslednje stranice, i toliko je živopisna sa mnoštvom likova i odlično dočaranim vremenom i (naročito) Beogradom, čemu je posebno doprineo jezik "s kaldrme", da sam samo uplovila kao u neki film sastavljen od kratkih fragmenata. Ako se ikad bude snimio film po ovom delu, naslov bi mogao da bude "Kratki rezovi (po mozgu)".

Logično je pretpostaviti da jedan takav neisfolirani čovek, umetnik ne samo po zvanju već i po životnom stavu, prepozna veštačko cveće odmah, po izgledu, a ne samo zato što ne miriše. U "Žvaci" su dve sekvence u vezi s ovim naročito upečatljive: "Pankrti u SKC-u" i "Poznati mladi književnik". Ima i jačih, koje vas dublje prodrmaju da se zamislite nad "intelektualnim" licemerjem i kvaziintelektualcima beogradske elite, ali izdvajam ove dve zato što su povezane istim akterima, iako je vremenska razlika među njima punih 14 godina. Hiršl je vaspitan čovek, s tananim osećajem za pristojnost u građanskoj suštini, u najlepšem i najboljem smislu te reči, pa nije pominjao imena (u celoj knjizi i nema imena, svi imaju nadimke, čak i o sebi piše u trećem licu - s Manijakom se odmah saživite). Međutim, iako su me lepo vaspitavali, nisam vaspitana, pa ću ja prostački da otkrijem puna imena aktera. O čemu se radi?

U sekvenci "Pankrti u SKC-u" Hiršl piše o predgrupi na koncertu. Beše to Limunovo drvo.
"(...) Krenuli su Limunovo drvo, dve gitare, bas i bubnjevi, poletno, zanimljivo, novo, nije samo lajanje, moglo je i da se otfura uz tu muziku, ali, jebiga, publika, koja je najvećim delom došla da vidi i čuje Pankrte, poče da isijava netrpeljivost prema Limunovom drvetu. Obojica gitarista su furali grive, a to u beogradskoj varijanti pankerske estetike nije moglo da prođe nekažnjeno, i sranje poče da se zaljuljava. Sve se dešavalo ispred nosa Otrova, Manijaka i Krdže, klinci su pljuvali bend masovno, a ekipica u kožnim jaknama, koji su sebe nazivali 'Urbana gerila', a još su se brijali gumicama za brisanje olovke, počeše da pljuju u praznu plastičnu čašu od piva i da je pune, i kad su je napunili šlajmarama, prosipali su je po muzičarima, naročito po jednom gitaristi koji je imao grivu i bradu, videlo se kako mu šlajm curi po grivi na bradu, kako se sa brade cedi na gitaru, a on svira i gleda u pod. Bina mokra i klizava, sa strane se lepo vidi na svetlu reflektora kako pljuce u rojevima kao osice lete ka bini. Onda basista poludi, prozva pičke koje pljuju da iziđu na binu ako smeju, i tu izlete par njih. To su bili baš ti bubuljičavi u kožnim jaknama, kojima su pljuvačne žlezde žešće pojačano lučile, i onda je bilo još nekog guranja, natezanja, onda se dogovoriše da svi vole pank, neko viknu: 'Živeo pank!' i Limunovo drvo se pokupi sa bine.
'Jeste videli budale?', Krdža gleda kao da ne veruje svojim očima, 'Plate da uđu na koncert, a onda teraju bend sa bine, budale koje ne kapiraju dobru muziku i pljuju muzičare kao da oni ne znaju da sviraju, koje kretenčine, koje glupo zezanje!'
(....) 'Ajd' palimo', reče Otrov. 'Jebeš Pankrte, dosta smo doživeli!' i zapališe napolje, na ulicu. Ulica ih usisa kao dragocenu poslasticu." (str. 125/126)
Grupu su osnovala dvojica Milana, Stefanović i Mladenović, što Hiršl ne pominje. Oni su bili popljuvani, bukvalno. Nisu deca došla da slušaju domaće seljačine - sic!

U sekvenci "Poznati mladi književnik", Hiršl (već poodavno u Cirihu) ovako reaguje na vest o dodeli književne nagrade (očigledno je reč o NIN-voj, a pisac je očigledno Vladimir Arsenijević - poslednja provera pred konačno utvrđivanje identiteta su lenonski cvikeri, mada ih je sad zamenio).
"(...) 'Sećaš se onog pljuvanja u SKC-u, kad su pljuvali Limunovo drvo, ono, koncert Pankrta, bili smo Krdža, ti i ja, je l' se sećaš?'
'Sećam se', reče Otrov, 'ali zašto pitaš, otkud ti sad to, gde si iščupao to pljuvanje?!'
'Pa ovaj mladi, nagrađeni pisac, dobio je upravo nagradu za roman, video sam u Vremenu njegovu fotku i prepoznao sam ga, on je jedan od onih što su pljuvali u čašu i polivali Limunovo drvo, sećaš se tih klinaca u kožnim jaknama, stajali su ispred nas!'
'Gde se toga seti, ima sigurno više od dvadeset godina', mrmlja Otrov.
'Siguran sam da je on jedan od onih pljuvača', reče Manijak, 'pamtim face ludački, tu sam neprejebiv!'
'Pa ti si lud, zoveš me zbog toga iz Ciriha.' Ovaj je sto posto lud, misli Otrov. 'Jednom lud, uvek lud, lud si bio i još luđi postao.'
'E, kurac sam lud, nego palo mi nešto na pamet, pazi ovo, ovaj što je pljuvao, što je sada pisac, sigurno ima negde promociju romana, znaš ono uvaljivanje i potpisivanje knjiga. Zamisli, kao, čita on odlomak iz svog romana, a u publici u prvom redu sede preživeli iz Limunovog drveta, Kvarni Kutnjak i Mali, sede i pljuju u čašu i polivaju mladog, talentovanog, nagrađenog pisca. Njemu se šlajmara cedi sa Džon Lenon cvikera i pada na otvorenu knjigu, a on čita, čita, čita, čita!'" (str. 253/254)
I za još jednu potvrdu identiteta - roman je očigledno "U potpalublju", godina je očigledno 1994 - godina u kojoj je Arsenijević dobio nagradu i godina u kojoj je Mladenović umro.

Moglo bi da se kaže i - Popljuvani i Nagrađeni. Koja ironija! Popljuvani je onaj koji je u stvari pobedio, sećaju ga se još uvek, njegova vrednost, ne samo popularnost, ne smanjuju se vremenom, naprotiv. A Nagrađeni, pisac od jedne napisane knjige (jedine koja ipak spada u beletristiku, mada je pitanje da li je zaslužila baš NIN-vu nagradu), pljuje sam sebe. Toliko se trudi da bude intelektualan, tolerantan, civilizovan... da je postao pravi sveCki čovek.

Možda bi naslov trebalo da dopunim još jednim prezimenom - Domanović. U "Mrtvom moru" pojavljuju se pesnik, slikar i naučnik, a kao da je Domanović pisao o slikaru, piscu i muzičaru, samo što novo vreme ima i drugačiji zaplet - u duhu sadašnjice pisac pljuje muzičara jer ne prepoznaje vrednost pred nosem (mada je "intelektualac", "civilizovan" i "urban"), a slikar ne može da istrpi nepravdu pa ima osvetoljubive ideje koje ostaju samo ideje.

Šaban je zakon!

2012-01-14T03:45:00.001+01:00

http://www.youtube.com/watch?v=egZnd_-5W0Q&feature=related
Mislila sam da proslava takozvane Srpske nove godine (u Rusiji je zovu Ruska) nije tako popularna kao nekad, međutim - baš sam se prevarila. Slušam muziku iz okolnih stanova i zgrada, da ne pominjem petarde po ulici, i nameće mi se poređenje sa onim kako je to ranije bilo.

Ko se seća, bilo je zabranjeno. Automatski je bilo - vrlo privlačno. Verovatno zbog predznaka "srpska", ova Nova godina kao obavezan repertoar imala je "Sprem'te se, sprem'te", "Marširala, marširala kralja Petra garda"... sve redom pesme zbog kojih se išlo u zatvor. Brat jednog mog druga proveo je tri dana u apsu zbog "Ko to kaže, ko to laže". Od tih pesama večeras nisam čula ni jednu jedinu, izuzev "Marša na Drinu" (koji nikad nije ni bio zabranjen, ali nije bio ni podoban). Odsvirali su ga trubači nasred ulice. Svi prozori su se otvorili i petarde su malo zamrle, hvala bogu.

Neka druga muzika zamenila je stari repertoar. Iz neke udaljenije zgrade orio se Šaban Bajramović. Bilo je po nekoliko aranžmana jedne te iste pesme: "Geljam dade" s Exita i onako, obično; pa "Đelem, đelem" u sto varijanti - s Cubismom, s Josipom Lisac, sam kad je bio mlađi, sam kad je bio stariji... Sklonost džeziranju i pun, napukli glas Bajramovića, sa setnom notom koju valjda mogu da proizvedu samo Cigani i crnci, potpuno me obuzeo. Osećala sam se kao da sam u kafani i kao da samo meni peva. Ovu okolnu galamu nisam više ni čula. Isključila sam se za sve ostale zvukove. Samo sam ih registrovala da postoje, ali nisam ih više razumevala. Bili su nalik krčanju radio-aparata dok slušam svoju pesmu.

Mogu da se pohvalim da sam jednom u životu doživela upravo to - Šaban Bajramović pevao je samo meni! Bilo je to davne 1983. godine, u Nišu, u hotelu "Ambasador".

Moj prvi muž bio je u vojsci, a u isto vreme, ali u različitim kasarnama, i kum Ljuba i drug Raca. Odlazila sam svake druge nedelje u Niš i sve ih vadila napolje. Prvo izvučem muža, prijavim se kao žena. On dobija celu noć. Dete sa mnom, sve regularno. Onda zajedno odemo po kuma Ljubu, za njega se prijavim kao devojka. Dete me vuče za suknju i obraća mi se "mama", dajem ličnu kartu, u njoj dva prezimena... Gledaju me kao kretena, ali ga puste. On ima izlaz do ponoći. Onda krenemo muž, kum, dete i ja u treću kasarnu i vadimo Racu. Za njega se prijavim nekad da sam mu sestra, a nekad da sam mu drugarica. Pored mene stoje: muž gušter s nekim čvarcima na ramenu i običnom vojničkom kapom, kum padobranac s beretom, dete bez ikakvih vojnih oznaka iako je muško, i ja, jedini ženski primerak celog društva (što mi je izgleda sudbina). Dočekujemo Racu u plavoj uniformi, on je bio u vojnoj policiji, i sa trećom vrstom pokrivala za glavu. Sve u svemu, bila sam sa sva tri roda vojske u Nišu. Nedostajala je jedino mornarica, ali da ne preterujem... ipak smo u Nišu. Provedemo ceo dan zajedno, završimo u nekoj kafani, tu se oprostimo s Ljubom i Racom, dete uveliko spava u mojim rukama.

Tako smo te večeri sedeli u podrumu hotela "Ambasador", vojnici su razmenjivali neke svoje vojničke do zla boga dosadne priče, a ja sam ljuljuškala dete da zaspi. Za jednim stolom sede neki lokalci i nešto se žustro raspravljaju, a za drugim smo mi. Pusto. I onda počinje da peva neki Ciga sa zlatnim zubom. Mislila sam da će nešto da protrkeljiše, tek da odradi tezgu, ionako je prazno. Međutim, on peva, pa peva, i peva... kao da je pred punom salom. Još uvek nije nosio naočare a "krasili" su ga brkovi, žmuri on i peva, brci spušteni nadole... I dalje peva, ne štedi ni grlo ni emocije, sve me žmarci podilaze. Tada nisam znala ko je Šaban Bajramović, što mi se može oprostiti jer sam gimanzijske dane provela u diskoteci u kojoj sam bila obavezan inventar. Kad popisuju čaše i flaše, popišu i mene. U kafanu sam počela da idem tek kasnije, a sa drugim mužem postala sam i tamo inventar, sa sve bračnim drugom.

http://www.youtube.com/watch?v=JlL4nJ6cDKA
I tako, peva taj čovek i dalje, ne pravi pauzu. A kad je zapevao "Đelem, đelem" (jedina pesma koju sam tada znala), meni krenu suze. Sav se uneo, imala sam utisak da će se rastočiti meni na oči, jedino ga ja i pratim. I dete sluša, raširilo okice, pa na kraju i zaspalo.

I tako sve do 11.15, kad su padobranac i vojni cajac morali da krenu. Tek tad sam se pribrala i sasvim svesno posumnjala da sam u drugom stanju. Plačem samo kad sam sva nagruvana hormonima. U prvoj trudnoći sam plakala i kad vidim dete ili stare ljude, a kamoli da čujem neku tužnu priču. E, i sad sam bila u drugom stanju, samo što u tom momentu nisam znala. Pamtiću Šabana i po blagoslovenom stanju.

Ako saznam iz kog stana su me počastili Bajramovićem, napraviću im pitu - i ja njih da počastim.

Glagoli u žargonu

2012-01-01T20:44:00.000+01:00

Za ovaj post inspirisala me je Kristina. Zahvaljujem joj. Kako to obično biva, verovatno ću se mnogih primera setiti tek kad kliknem "objavi", ali nije važno. Za sada ih ima ovoliko i u čestoj su upotrebi.

amputirati - zaboraviti na stara osećanja

anektirati - prisvojiti ono što nije tvoje (Anektirao sam taštinu gajbu)

bečiti se - plašiti nekog (neuspelo)

bištiti - pravo značenje je "trebiti vaške", a u žargonu znači "šašoljiti nekog po kosi" (vidi pod "šašoljiti")

blagoglagoljati - lepo govoriti, s korišćenjem arhaizama

bogoraditi - kukati na sve živo (ko bogoradi, (kao da) ni za šta nije kriv)

beri kožu na šiljak - pazi se (jedna od opasnijih pretnji)

buciti se - gojiti se

burgijati - podbadati

cinculirati - nekome do tančina ispunjavati sve po volji

crtati se - naglašeno se šminkati (sponzoruše se crtaju, ostale devojke se šminkaju)

čepiti se - kad se devojka udvara (nabacuje) mladiću

dangubiti - ništa ne raditi (dan gubiti)

daviti - dosađivati

dejtonisati - postići dogovor kojim niko nije zadovoljan; postići dogovor koji svi hoće da preinače

depilirati - pravo značenje je "skidati malje", dok u žargonu znači "izbeći sve sitne manjkavosti u priči"

deplasirati - učiniti nešto nevažnim ili glupavim

detonirati - ispričati laži koje mogu nekom da naude

dimenzionirati - odrediti okvire u kojima nešto može da se uradi

dođem ti - dođeš mi - učiniti nekom uslugu, ali s obavezom uzvraćanja kad bude bilo potrebe (Ja tebi - ti meni)

drmati (kavez) - smetati

đanisati se - praviti se nevin(a)

elaborirati - shvatiti nešto iz zajedničke diskusije

farbati - pokušati da prevarite nekog (On me farba, misli da sam od juče)

folirati (se) - pričati neistine; s povratnom zamenicom "se" znači "praviti se da si ono što nisi"

furati - biti u ljubavnoj vezi

galamiti - pričati kad te niko ne sluša

gaziti - mučiti nekog

gicati se - pomerati se kratkim kretnjama tamo-ovamo

gimnasticirati - imati rutinski seks bez ikakvih osećanja (obično u braku)

glagoljati - pričati nešto kao da je naučeno napamet

glumatati - neuspelo folirati (vidi pod "folirati")

gnezditi se - stvarati porodicu

gotiviti - dopadati (se)

govnariti - praviti spletke

grebati se - uzimati od drugih stvari koje nemate nameru da vratite

gristi se - zamerati nešto sebi

grmeti - vikati na nekog

gurati - pomoći nekome da uspe

gutati - prećutati

guziti se - probijati se do uspeha svim mogućim sredstvima

halaliti - pravo značenje je "oprostiti nekome", a u beogradskom žargonu je "praviti od sebe budalu"

hejtovati - mrzeti

imati podstanara - biti lud

ispušiti - izgubiti nadu

istamburati - izudarati

jebavati se - raditi nešto uz stalne smetnje

karati - pravo značenje je "grditi nekog", ali u žargonu znači "jebati nekog"

keziti se - pretiti na "civilizovan", miran način (Kezim mu se u lice, tek da vidi s kim ima posla)

klečati - moliti

kočiti - sprečavati

koknuti - ubiti nekog iz vatrenog oružja

kokodakati - pričati stalno jedno te isto

krstiti se - čuditi se

kurčiti se - biti drzak

kurobecati (se) - buniti (se), iako nema vajde

lajkovati - voleti, pokazati da vam se nešto dopada

lančovati - ručati s ljudima koji (misle da) su iznad vas

ljubakati se - sa svima biti u vezi po malo

majmunisati se - praviti od sebe budalu na javnom mestu

mazati - pokušati da nekoga prevarite

mazati se (govnima, blatom...) - praviti od sebe ništariju (na rečima)

muljati - lažima, sitnim prevarama i sličnim sredstvima doći do uspeha

napakovati se - dobro se doterati

napumpati - napraviti nekom dete

njakati - nevešto se udvarati

opaučiti - udariti

oprati se - opravdati se

osvestiti se - shvatiti nešto

palacati - kratkim lizovima jesti sladoled

pasti - otići u zatvor

pederisati se - nevešto se praviti fin

peziti - činiti nekome sve na volju

pilićariti - varati, krasti, zajebavati... na sitno

piti koktele - praviti se pijan

pizdeti - nervirati se

plaveti - umirati od dosade

ponašati se - ponašati se nevaspitano (jedna od vrlo popularnih nebuloza)

popizdeti - toliko se iznervirati da čovek više ne vlada sobom

popušiti - prevariti se

posipati se (pepelom) - nekad je značilo "tugovati", a sada je značenje "pripisivati sebi krivicu i za ono za šta nisi kriv" ili "preuzimati svu krivicu na sebe"

postiti - nemati intimne odnose

postovati - postaviti post (odnosno tekst sa sajta, bloga...)

premazati (svim mastima) - biti otporan na sve vrste prevara

premirati - umirati od ljubavi

privatavati - pipati, grliti i ljubiti nekog bez namere da dođe do snošaja

proseravati se - pričati budalaštine s vremena na vreme, tu i tamo

prosipati (otrov) - pričati intrige; biti zajedljiv

prsnuti - osećati se kao gubitnik, izgubiti na više frontova

pući - doživati blaži oblik nervnog sloma

puniti (uši) - ponavljati nekome neprestano nešto dok ne postane ubeđen u "ispravnost" onog što mu se priča

raspištoljiti se - ponašati se opušteno, kao kod kuće (a niste kod kuće)

razbucati - prekinuti nešto

razjebati - sve upropastiti

razvaliti - uraditi nešto odlično (Razvalio sam na ispitu)

roknuti - umreti

spikati - govoriti, pričati (posredan, preko engleskog, uticaj braće Hrvata - koristili su "spiku" mnogo pre nas)

srati - pričati gluposti

stabilizovati se - trošiti onoliko koliko imaš; prestati praviti gluposti

startovati (nekog) - na prepad započeti s nekim razgovor, vezu...

svirati klavir - otići u zatvor posle sudske presude

šabaniti (se) - praviti od drugog ili sebe modnog malograđanina (obično su to oni koji nose "originale" iz Kine)

šašoljiti - maziti nekog nežno

štrikati (promaju) - ni od čega napraviti nešto (obično to rade "piarovci")

trćiti (se) - isticati se ili biti svima na videlu

trpati - jebati

trtomuditi - pričati tek da se nešto kaže, sa željom da se ostavi utisak pameti i obrazovanja (obično korišćenjem stranih izraza kojima u diskursu ili kontekstu uopšte nije mesto)

ubuciti se - završiti s gojenjem (postignut rezultat)

ujebati se - samog sebe uvaliti u nevolju preteranom verom u druge

unerediti se - upišati se ili usrati na javnom mestu

usrati se - nasmrt se uplašiti

usvinjiti se - ugojiti se do neprepoznavanja

uvaliti se - ima pozitivno i negativno značenje: biti kod nekoga besplatno na stanu i hrani; i upasti u nepriliku svojom greškom

uvući se - dodvoriti se nekome

vatati se - imati predigru; pipanje po svim delovima tela, naročito intimnim

veslati - snalaziti se, uprkos neprilikama

vetriti (mozak) - ne misliti ni o čemu

viđati se - biti s nekim na sastanku (bilo koje vrste); neformalna veza (biti u vezi uglavnom samo zbog seksa)

vitlati - non-stop se nalaziti na javnim skupovima

voziti - snalaziti se

vutriti - pušiti "travu"

zdipiti - ukrasti

zipiti - paziti

Kome je na pameti još neki interesantan glagol, bilo novokomponovani bilo s metaforičnim (prenesenim) značenjem, nek dopiše.

Ku(r)varica

2011-12-18T04:40:00.000+01:00

Volim da kuvam, ali stvaaaarnooo volim. Nije to poput "od svih kućnih poslova najlakše mi je kuvanje", već istinska, duboka i večna ljubav. Fraza "ljubav dok nas smrt ne rastavi" kod mene je rezervisana za šporet, da se moj dragi muž ne naljuti. Ljubomoran je na šporet i priznajem da je njegova ljubomora sasvim opravdana. Prijateljima je i rekao da ga varam - sa šporetom. Kakav suparnik! A nikad neće moći da ga pobedi. Ako nije još u ono vreme kad sam u njega gledala kao u neko božanstvo, pogotovo neće sad, kad smo omatorili i kad mi mozak služi za razmišljanje.

Dok mi male sive ćelije još nisu bile aktivirane usled zaljubljenosti, obožavala sam da ga iznenadim nekim specijalitetom. To mi je bilo najveće zadovoljstvo, barabar u rangu seksa. Međutim, kad ste sa čovekom kome je vrhunska đakonija pečenje (ne pravi pitanje da li je prasetina, jagnjetina ili jaretina) a omiljena poslastica sutlijaš, neminovno je da u jednom trenutku doživite "pljaspočelu", što kaže Zelena, i da se osvestite. Tako sam još poodavno, kad smo ostali sami u kući ceo dan, rešila da ga iznenadim i dala se na posao. Otišao on da "obiđe parohiju" (s društvom sedi u bašti kafića), a ja rešila da ga bacim u nesvest kulinarskim umećem. Spremila sam kompletan ručak kojeg se ne bi postideo ni restoran s kuvarom koji je vitez plave trake. Glavno jelo bila je patka punjena kestenom, a i krem brule mi je uspeo fantastično. Na stolu je sve bilo cakum-pakum, ali sam ja bila zarozana kao da sam prošla kroz mašinu za mlevenje mesa - prljava kosa, isflekana majica, pocepane čarape... sa sve keceljom na cvetiće. Dočekujem ga sva srećna, a on mi s vrata kaže: "Uh, što loše izgledaš. Spremi se, vodim te negde na ručak." To je bio jedan veliki "pljaspočelu" za mene - njega boli uvo za klopu, važno mu je samo kako izgledam. I ne voli što se majem oko šporeta toliko. Imala sam i opekotine, jednom na butinama poviše kolena (kad sam spasavala ćurku na podvarku, pa je prihvatila nogama da ne sklizne iz rerne na pod), i posekotine, i poplavu, i požar... Osnovna greška je što imamo različite životne stavove i što je ono što je meni najdraže, njemu sasvim nebitno.

On je čovek kome je dovoljna komatina mesa i salata pride. Dok nisam ušla u tu kuću, ni on ni njegova majka nikad nisu jeli kelerabu, artičoku, mnoge vrste ribe... Moja svekrva savršeno je pekla meso, i to je jedina stvar u kojoj sam mogla od nje nešto da naučim u kuhinji. Još je i iz vinogradarskog kraja, pa je volela vino i znala je sve o njemu. Kad je sasvim ostarila i počela da jede kao ptica, imala sam utisak da i to malo što pojede, pojede samo da bi posle ručka mogla da popije čašu vina. Kako ja uopšte ne pijem i veze nemam ni sa kakvim alkoholom, ne sećam se da sam ikad uradila sve kako je trebalo za njeno vino. Nikad joj nisam dozvoljavala da ustane ako zajedno ručamo, već sam insistirala da joj ja sipam čašu - ili stavim više vode, ili više vina, ili pogrešim vino ("uz ovo meso ide drugo vino")... Znala je, i da ne gleda, od kog je grožđa, koja je berba, s koje strane vinograda je grožđe, u kojoj bačvi je bilo... Osećala sam se kao totalni idiot, ali tu nije bilo pomoći. U početku je bila blagonaklona, ali je posle ustajala da sama sebi sipa šta treba. Valjda joj je bila manja šteta da ustaje nego da joj ja ("nemoj da se ljutiš, ali veze nemaš s vinom") pravim neke bućkuriše.

Odrasla sam u kući gde je majka mesila i kore, a kamoli hleb. I bila je majstor za testa! Kad sam se doselila u Beograd, hleb iz prodavnice bio mi je veliko razočarenje, pa sam se prihvatila posla i mesila ga kad god stignem. A moj muž nikako da shvati da mešenje hleba nije nikakva "sirotinja" već uživanje. I da od spanaća osim čorbe i pirea može da se napravi još stotinu stvari. I da ja ne "pasem" već stvarno volim rukolu, bosiljak, peršun...

Sad više nisam zaljubljena da ostavim mozak na otavu, pa sam životnog saputnika proglasila za "seljačinu", a on mene za "ku(r)varicu". Bez obzira na obostrano upućene lepe reči, funkcionišemo.

Dragi gospodine Mas,

2011-12-10T12:12:00.001+01:00

Povodom najnovijih događaja, izjavili ste da "Srbija ne treba da se ljuti na Nemačku". Zašto mislite da se neko ljuti na Vašu državu? Ako ćemo pravo, mislim da je većina ljudi u Srbiji i zadovoljna što ste bili iskreni i otvoreno se usprotivili potpisivanju Srbije za status kandidata za ulazak u Evropsku uniju. Možda se i varam da je većina zadovoljna stavom Nemačke, ali čitajući novine, slušajući vesti, razgovarajući s ljudima iz bliže i dalje okoline, iako psuju, svi završavaju sa "ako, tako nam i treba". Ne zaboravite da je psovanje u zemlji u koju ste došli nešto kao nacionalno obeležje jer mi smo jedan necivilizovan narod koji ne ume da se ponaša, pa nam često misli i reakcije nisu u skladu. Ovde kad vidimo nekog koga odavno nismo i mnogo mu se obradujemo, obično kažemo: "Gde si ti, pička ti materina!" Neki put to propratimo i udarcem u glavu, tuđu, naravno. To je od najveće ljubavi, verujte. Trebalo bi da ste bar za toliko upoznali zemlju u kojoj službujete.

Neki su zadovoljni zbog vašeg (slovo je malo zato što mislim na Vašu državu, nikako na Vas - s najvećim uvažavanjem uvek ću Vam staviti veliko slovo) oštrog protivljenja statusu kandidata jer "nismo zaslužili i stalno nešto odlažemo izvršavanje obaveza koje smo preuzeli", drugi zato što najzad imaju priliku da postanu Murta umesto Kurte (znate za tu našu izreku: Sjaši Kurta da uzjaše Murta?) i zamene trenutnu vladajuću garnituru, treći zato što su "bili u pravu", četvrti zato što će opet nadvladati nacionalizam... Povodom ovog poslednjeg moram da vama i Vama odam veliko priznanje - ni u čemu niste tako dosledno uspeli kao u tome da se građanima Srbije EU ogadi. Inače, da će nadvladati pronacionalističke snage, što je izjavio naš umorni i poružneli predsednik (više ne podseća na Klunija, uopšte), to je jedino u njegovom govoru povodom "neuspeha" u čemu se on i ja slažemo. Briga njega za mene, Vas još manje briga, ali imam neodoljivu potrebu da Vam se obratim, bez obzira na to što ovo moje pisanije nećete pročitati, ma nećete ni znati da Vam se neko obraća. A i da ste upoznati, samo ćete se nasmejati onako kako to Vi znate, civilizovano i "blagonaklono".

Zemlja u koju ste došli nije raj, ali nije ni nedođija. Ovde ljudi poslom dolaze ili po kazni ili da se proslave. Što se diplomatije tiče, u Srbiji se diplomate proslavljaju jer smo bure baruta, pa ko uspe ovde nešto da uradi u smislu smirivanja situacije i učenja buntovnih i neartikulisanih građana Srbije pameti, onda je stvarno sposoban. Još ako na neki dokument od regionalnog značaja stavi i potpis, obezbeđeno mu je mesto i u istoriji. Gospodine Mas, vi ste to mesto obezbedili! Pamtiće se svi ugovori, sporazumi, dogovori, protokoli... koji su se desili dok ste bili u Srbiji. Što se mene tiče, bez obzira na to što Vas ne zanima, najdraža mi je Vaša izjava da ne treba da se ljutimo.

Zaboravili ste jednu vrlo važnu stvar - narod i vlast nisu isto, bar ne na Balkanu, pogotovo u Srbiji. Setite se Rumunije, pogledajte Grčku, a o Srbiji i da ne govorimo. Ako ste u pogledima naših glavešina videli razočarenje pa njima uputili da ne treba da se ljute jer, iako su vam se duboko uvukli, ipak nisu uspeli da vam dođu do srca, narod u zemlji Srbiji ništa nije ni očekivao. Slogan "Evropa nema alternativu" u međuvremenu se toliko otrcao da je postao posprdna poštapalica i u svakodnevnom govoru. Odavno je jasno da nas nećete, a ako ćemo i da uđemo u tu vašu obećanu zemlju gde teku med i mleko, jasno nam je da će to biti preko ulaza za poslugu, krijući se, samo zahvaljujući vašoj dobroj volji, velikoj empatiji za "naše dobro" i ogromnom trudu. Moraćete da se i te kako pomučite da objasnite svom elitnom društvu kako ne idemo ulicom s noževima u zubima, kako znamo da koristimo viljušku i nož kad jedemo, kako tu i tamo imamo po neko kupatilo i kako se određeni broj stanovnika koristi računarom, doduše uglavnom igrajući igrice u kojima se poeni skupljaju tako što ubijamo do mile volje.

Vaša kancelarka je jedina bila iskrena i otvoreno rekla šta se očekuje od nas, takođe je izjavila i da "Beograd dobro reaguje na pritisak", a o događajima na barikadama je izjavila da se "ne može trpeti nasilje nad nemačkim vojnicima". Jasno mi je da vi smete da koristite bojevu municiju i pucate čak i na vozilo Hitne pomoći, kao i da upotrebljavate nervne gasove i slična demokratska sredstva, ali je zaista neoprostivo da srpski divljaci prave barikade od balvana (to su oni koje je rođena vlast nazvala "ljudima s balvanima u glavi") i kamenicama gađaju vojnike pod punom vojnom opremom koji nadiru u tenkovima. I jasno mi je zašto vas i Vas uopšte ne zanima što se usred Evrope (samo geografski) živi po geto sistemu - to je tako daleko (ne samo geografski) od vaše i Vaše kuće, da i ne osećate kakva je muka izaći van četiri zida u pratnji vojnika. Bitno je da je vaš projekat "nezavisno Kosovo" uspeo (bez obzira na pravo i pravdu). Da biste nam pokazali kako se to civilizovano radi, opet se vaša blagonaklonost dokazala na delu - pregovaraćemo s Prištinom radi "normalizacije odnosa". Mi glupi mislili da ćemo stvarno da pregovaramo, uopšte nismo shvatili da samo treba da potpišemo te 'artije koje stavite ispred nas. Nismo postigli "nikakav napredak" u pregovorima. Bojim se da bi "napredak u pregovorima" inicirao novi 27. mart. Ako ne znate o čemu se radi, tad je vlada potpisala ulazak u Trojni pakt, a narod izašao na ulice i usprotivio se (bar ovaj u Srbiji). Tako su i grčki političari potpisali sve one mere štednje koje ste im predložili, usput ste Grke nazvali neradnicima i vaša kancelarka je dobronamerno preporučila da počnu da prodaju ostrva, kad ono... narod počeo da protestuje.

Ne bojte se, ovde se to neće desiti jer ste nas dobro pripremili da znamo kako je svaki bunt uzaludan. I pametni ste pa ste shvatili da nam nije potreban podsticaj sa strane da se samoubijemo - dovoljno je da pogledamo u ogledalo. Ali stvarno preterujete kad očekujete da vas i Vas još i volimo. Ne obazirite se na izreku "mrzim te ko Nemca", to je samo onako, zbog Drugog svetskog rata i masovnih streljanja, ali to ste vi ostavili iza sebe. Sad ste stegonoša Nove Evrope. Uostalom, ja prva to nikad ne bih rekla jer sam jednom šesnaestinom od vašeg roda i vaše krvi. Imamo mi i ono "prolazim kao pored turskog groblja", pa baš volimo Turke i Tursku. Najzanimljivija je "buni se ko Grk u apsu". Iako mu ništa ne vredi, ipak se buni. Tako i mi.

Pre petnaestak godina EU je bila vrlo popularna u ovoj zemlji. Pre desetak nešto manje, ali još uvek vrlo popularna. Pre pet godina popularnost je znatno opala, ali je i dalje važilo da "nema alternativu". U svetlu najnovijih događaja uopšte nije popularna, mada će Vama izgledati da nije tako jer srećete i slušate samo one koji Vam klimaju glavom na sve što kažete. I kad biste prdnuli, oni bi to proglasili za osvežavajući povetarac. Preporučujem Vam da odete na pijac u bilo kom gradu Srbije, na neki splav ili u kafanu uveče, da se prošetate Kalemegdanom, posetite neko selo, ako ste dovoljno hrabri i dovoljno ste učinili za Hašima Tačija i njegovu ekipu, posetite i getoe, pardon, srpske enklave na Kosovu... i videćete da tim ljudima Vaš prdež smrdi.

Ali zaista, bez trunke ironije, zahvaljujem vama i Vama na iskrenosti. Jedini stvari nazivate pravim imenima. Ne želim, od juče, da uđemo u EU. Molim vas i Vas da ostanete dosledni i opet nam nemetnete neke uslove za nemoguću misiju, kako bi i iz aviona postalo jasno o čemu se radi. Ako na vlast sutra dođu radikali, naprednjaci, Dveri... to će biti vaša i lično Vaša zasluga. Još jedan od razloga da ostanete upamćeni i potvrdite svoje ime u istoriji.

Postoji poslovica u srpskom jeziku koja savršeno odgovara ovoj prilici: Sačuvaj me, Bože, od prijatelja, a od neprijatelja ću se sam čuvati. I vi i Vi ste za svako poštovanje!

"Ne bojte se, dobro biti neće" (Nikola Pašić)

2011-12-04T03:19:00.001+01:00

Deda-Sveti je puno ime Svetolik. Živeo je 92 godine, i mada je poslednje skoro pune dve godine proveo u krevetu, mozak mu je do poslednjeg dana radio neverovatnom brzinom i preciznošću. Svakodnevno je, od Prvog rata naovamo, dobijao dnevne nemačke novine, stizale su vozom. Žao mi je što ne mogu da se setim kako su se zvale, ali su imale naslovnu stranu ištampanu nemačkom goticom i bile su velike kao naša Politika. To su bile jedine novine koje dedi nisu čitali unuci, već smo ih držali široko razmaknute iznad njegovog kreveta i očiju, i posle nekog vremena bi se čulo tiho: "Okreeeni", pa bi se onda okretala nova stranica. Taj posao u vezi s dedom najviše sam mrzela zato što se posle nekog vremena ruke ukoče. Ali sam volela da mu čitam naše novine. To mi je nekako bilo kao čast jer smo samo nas nekoliko najstarijih unuka znali da čitamo. Nije mogao svako da mu saopšti šta se dešava u svetu! Znam da je moja sestra, koja u to vreme još nije krenula u školu, bila ljubomorna što i ona ne ide kod dede po pozivu. Kad su joj jednom rekli: "Dobro, 'ajde čitaj", bez ikakvog srama počela je da priča šta je radila tog dana, a sve gledajući u novine - šatro, to se desilo u svetu.

Zašto je deda čitao nemačke novine? Vrlo jednostavno, bio je nemački đak. U Kilu je završio za građevinskog inženjera, tako mu je glasila diploma, ali nije pravio ni zgrade ni puteve već - železničke mostove. I dan-danas postoji i koristi se most koji je konstruisao - kod Ristovca, i svi koji u Grčku idu vozom, pređu preko dedinog mosta. Prvi most koji je napravio bio je kod Smederevske Palanke, ali su za vreme 12-dnevnog rata 1941. taj most srušili. Naša vojska ga je zvala da im pokaže koja su najslabija mesta kako bi ga minirali.

Deda-Sveta je posle završenih studija radio u nemačkoj fabrici vagona jer su ga stipendirali poslednje dve godine kao izuzetnog studenta, pa je bio u obavezi i da kasnije radi za njih. Ostao bi on tamo, uvek je govorio da je to jedina zemlja "gde se zna red", ali se u međuvremenu zaratilo. Iz novina je saznao za atentat u Sarajevu i čim je proglašeno ratno stanje, otišao je kod direktora i rekao mu da mora da se vrati kući i stavi se na raspolaganje ratnoj komandi.
"Zvali su vas?"
"Nisu, ali... rat je!"

Ispratili su ga Nemci s poklonima (lovačka puška i Longines džepni sat) koji su i dalje kod nas, sa željama da se vrati na posao kad se završi rat. Deda je ionako imao obavezu da odsluži vojsku, pa je njegova vojna služba počela - ratom. Obuku nije ni imao. Kad su videli kako puca, odmah je dobio ratni raspored za prve redove strelaca. Cerska i Kolubarska bitka već su se završile, kao i odbrana Beograda, a njegova prva akcija bila je da dođe na Kosovo. Vrlo brzo krenulo se preko Albanije. On je bio među vojnicima koji su na jučerašnji dan, 3. decembra, krenuli s narodom preko albanskih goleti usred zime, u nadi da će ih saveznici podržati. Istorijske činjenice trebalo bi da su svima poznate (da li su?), i mada je istoriografija bezlična i samo ređa podatke, u Albanskoj golgoti čak i puko nabrajanje gde su se kretali, s kim, šta su sve preživeli, koliko ih je stradalo... pa i čisto politički podatak (a to je tek dosadno), da se srpska vlada na čelu s kraljem odlučila na ovakav očajnički potez samo da bi izbegla kapitulaciju... čak i to ima pātosa u sebi. A šta tek reći kako se osećate kad imate svedočenje iz prve ruke, od nekog ko vam je blizak?

Za nekoga ko je visok preko metar i devedeset kilaža od 45 kg deluje neverovatno. Međutim, deda-Sveta je baš toliko bio težak kad su stigli na Krf! Od njih desetorice iz Vranja koje je poznavao, preživeli su samo on i jedan mladić iz okoline. Kad su ih smestili u Ahileon, i taj drug je umro. Dobio je prvi pristojan obrok posle dugo vremena, legao da spava, i - nije se probudio. A šta su sve prošli dok se nisu dokopali Grčke! Narod je išao barabar s njima, i žene i deca, jeli su sneg, ali su birali onaj s malim crnim tačkicama - to je značilo da je crvljiv, pa će ipak nešto jesti; napadali su ih Albanci pogotovo noću i klali ih na spavanju; trampili su za parče buđave proje burme i satove; nosili su iznurene na leđima dok ne bi izdahnuli; mrtve su često zatrpavali snegom jer nisu imali ni snage ni vremena da ih zakopaju; na njihove oči ljudi su se topili i "gasile im se oči"...

Pašić je okupljenom narodu pred polazak preko Albanije lepo rekao: "Ne bojte se, dobro biti neće!"

A kad su stigli u Solun, poluživi, poluoporavljeni, goli i bosi, želeli su da se odmah vrate kući. Prvo ih je trebalo obući, pa je Francuska slala košulje i obuću (što su nam kasnije sve lepo naplatili, mislim da smo poslednje isplatili pertle, početkom sedamdesetih godina prošlog veka). Na deset belih košulja bila je jedna šarena, i umalo da se poubijaju grabeći se za te šarene košulje - na njima se nije videlo kako mile vaške. Naravno, košulje su otišle oficirima. Obuću nisu svi dobili. Deda-Sveta je nosio neke svoje čizme koje su bile bušne i s popucalom sarom zato što nisu imali njegov broj. U to vreme je obuća broj 46 bila kao danas 50.

I krene ta izmrcvarena vojska natrag, u Srbiju. Naredba savezničke komande bila je da u svaki oslobođen grad prvo uđu Francuzi (bez obzira što se Srbi bore). Međutim, Luj Franše d' Epere odgovorio je da on Srbe ne može da zaustavi. Otpisano mu je da ga čeka vojni sud. Međutim, šta bi mogli da mu zamere na vojnom sudu? Da priznaju kako su tuđe pobede hteli da predstave kao svoje? Inače, D' Epere je jedan od dvojice stranaca koje su Srbi zvali "srpska majka" - samo njega i Damad Ali-pašu (a ova deca koja ne znaju istoriju pišu svakojake gluposti po njegovom turbetu na Kalemegdanu!).

Da ne budem patetična, ali podaci govore da je stradala skoro trećina celokupnog stanovništva Srbije tokom Prvog svetskog rata. To je bilo preko 60 % muškaraca! S tolikim žrtvama mogu da se mere samo Termopili, Kosovski boj i Mojkovačka bitka, koja je inače bila odstupnica za povlačenje preko Albanije. Svesno su se žrtvovali svi oni i mislim da takvom patriotizmu i herojstvu u celokupnoj istoriji teško da išta može da parira. Ukoliko neko zna neke druge primere, neka ih napiše. Stvarno, da li u Srbiji postoji makar jedna porodica iz koje neko nije stradao u Prvom svetskom ratu?

Deda se vratio u Vranje, oženio sada devojku a nekad devojčicu koju je cupkao na krilu kad je polazio na studije, postao otac osmoro dece (sedmorice sinova i moje majke) i... bio jedan fenomenalan deda. Gradio je on tako te svoje železničke mostove širom stare Jugoslavije, a na početku Drugog svetskog rata jedan dan je proveo u Niškom logoru - uhvatili su ga posle policijskog časa. Troje dece, moja majka i dvojica ujaka, došli su pred logor i preko rešetaka počeli da ga dozivaju i plaču, a on im je ljutito pokazao da idu kući. Izašao je tako što je zatražio da ode kod upravnika logora i kad se našao s njim zamolio je da ga pusti samo da smesti decu, pa će se vratiti u logor. Upravnik se nasmejao i pitao ga otkud tako dobro zna nemački. Ispostavilo se da imaju i neke zajedničke poznanike, pa ga je pustio. Kad je izašao, vrlo ljut rekao je deci: "Albaniju prežive', a vi me tu brukate ss plakanje zbog jedn dn u logor!"

Kakav je bilans dedine odiseje u odnosu na našu porodicu? Deda više nikad nije jeo proju, mrzeo je sneg, u njegovoj sobi moralo je uvek da bude toplo ("smrzle mi se kosti td i još mi je 'ladno"), obožavao Grke ("da spasem jednog Grka, dušu bi' đavolu prod'o"), mrzeo Francuze toliko da nije mogao ni francuski da sluša (zvao ih je "belosvetske bitange"), uvek imao besprekorne čizme, do kraja života manično čitao skoro sve dnevne novine (i nemačke, ne mogavši da prežali što niko od dece i unuka nije učio nemački), i ostavio nam u amanet da njegovu Albansku spomenicu damo muzeju. Sad je u Muzeju Vranja, pored još nekih njegovih odlikovanja.

Svako od nas sigurno ima sličnu priču, i zato ovo nije samo priča o mom dedi u Prvom svetskom ratu, već svih naših dedâ i pradedâ. Bitno je da je ne zaboravimo, da je bez patetike prenesemo deci. Ko zna, možda će se pojaviti neki novi Zli Zagorac i opet falsifikovati istoriju.

Svi moji (sve generacije pre mene) plakali bi kad čuju "Tamo daleko", a ni ja nisam daleko od toga. Moj srednji sin bio je na ivici suza u Srpskoj kući u Krfu: "Setio sam se nane, mnogo mi je bilo teško." Nažalost, pradedu nije upoznao.

Zini da ti kažem!

2011-11-26T13:37:00.001+01:00

Ne znam da li je uobičajeno, ali u proseku jednom nedeljno telefonom mi se javljaju raznorazne agencije koje me anketiraju za "svašta nešto razno". Pored onih neutralnih koje prave statistike koliko nas je i da l' smo živi, koje programe gledamo, da li čitamo, imamo li računar i koliko i za šta ga koristimo... kao i onih čisto komercijalnih koje ispituju da l' bismo njihove proizvode; u poslednja dva meseca stalno se kače i ove koje ispituju političku klimu, pa postavljaju pitanja da l' ste za ovog ili onog političara, šta vam smeta u programu ove ili one stranke, koje su im dobre strane (jedno od najsmešnijih pitanja) i šta mislim da su dobro ili loše uradili.

Završila sam jedan takav razgovor pre nepunih pola sata i još sam pod utiskom. Anketa se odnosi samo na grad Beograd i, između ostalog, trebalo je da ocenjujem (od 1 do 5) aktuelne funkcionere u gradskoj upravi. Samo dvojica su dobila dvojke, mada ni oni ništa specijalno nisu uradili, ali bar nisu lagali i nešto su se kurobecali da urade. Među ovima koji su prošli s nedovoljnim, mnogo mi je žao što su uopšte i dobili tu jedinicu. Bunila sam se što Đilasu ne mogu da dam nulu, a devojka s druge strane kaže mi da nula ne postoji. Ajd' sad, nek joj bude, ali ni sve jedinice nisu iste. Neke naginju nuli, neke su čista jedinica, a neke su jedan plus. U ovom poslednjem slučaju postoji nada da ocena može da se popravi. Kod ovih naših gradskih glavonja ne postoji - politički su se potpuno diskreditovali, a oni i dalje nešto muljaju. Stvarno mi nije jasno kako ovaj narod još uvek neke od njih može i da gleda, kamoli da sluša.

U jednom trenutku kažem anketarki da je glupo što mi iza svakog imena kaže u kojoj su stranci jer mene ne rukovode stranke već karakter određenog političara i njegove lične zasluge ili brljotine. A ona će na to: "Upravo su takva sledeća pitanja." Pa krene: "Da li biste pre glasali, kad se kandiduje za gradomačelnika, za Đilasa kao nezavisnog kandidata ili za DS?" Naravno, ni za jednu opciju ne bih glasala. Još veću mučninu osetila sam pri pomenu Vučića i SNS-a. A dokusurila me sa Čedom i LDP-om. Kakav je to izbor? Da l' da se besim ili da pucam sebi u slepoočnicu? Podsetilo me na onaj vic o Vranjancu kome je bilo dosta života pa je, između mnogih mogućnosti kako to da uradi, rešio da se obesi. Izabrao on tako žalosnu vrbu, nadvila se nad reku, mnogo lepa slika, i zamislio sebe obešenog u tako romantičnom krajoliku. Stavio kanapče, oprostio se u mislima sa svima suznih očiju i, umesto da skonča, vrba se savije i on upadne u reku. Počne da se koprca, da se davi, da se bori za vazduh... Kad je izašao sav mokar i izmrcvaren, opsova: "Uh, 'bem ti bešenje, 'tedo' da se udavim!"

Imala sam istovetan osećaj i povodom ove ankete. Kako su imena i stranke počeli da isplivavaju, osećala sam se sve jadnije. Bože, sve sam krš od ljudi! Nesposobni, lopuže, licemerni, kvarni kao šupalj zub i toliko uprljanih imena, da stvarno ne znam šta više uopšte traže u javnosti. Da se meni desilo kao Vučiću da izgubim na izborima, a pre toga sam izjavila kako ću se povući sa scene ako izgubim, otišla bih u neku nedođiju i pokušala da nađem smisao svog promašenog života. A tek Čeda? Bilo bi me sramota i da izađem na ulicu. Ostaće upamćen samo po "Čedinom prelazu" i "zmajevima". Naravno, pod uslovom da ne napravi više ni jedan "biser" i sebi i nama na sramotu. A Đilas? Metiljavi sadista koji je dobio grad da upravlja njime, ni manje ni više nego glavni - Beograd. To ti je kao da detetu daš skupocen kineski porcelan i očekuješ da ga sačuva, iako ga gleda kao zvečku.

Na prvi pogled, ni ova anketa nije ništa bitno različita od prethodnih, ali... Na kraju su pitanja o glasanju:
"Da li ste bili na tim i tim izborima i za koga ste glasali?"
Prenerazila sam se. Kažem joj: "To je neukusno, čak bezobrazno pitanje. Znate li za francusku izreku - sve ću vam reći, i ko mi je ljubavnica ako treba, ali me ne pitajte koliko zarađujem i za koga glasam?"
Devojka upiše: bila na izborima, odbija da kaže za koga je glasala. Pa onda doda, uz smešak: "Pretpostavljam da nećete da odgovorite ni na sledeće pitanje: Koliko zarađujete?"
"Naravno da neću. Nisam gladna, ali zarađujem malo, pogotovo u odnosu na to koliko i kako radim."

Stvarno - da li je dozvoljeno postavljati ovakva pitanja? Na stranu to što neka nisu dobro ni sročena. Nije sasvim jasno šta te pitaju. Kad sam anketarki rekla da je jedno pitanje već postavljeno, ali je bilo drugačije formulisano, ona će: "Ne, ovo je novo pitanje."
"Molim vas, vratite se na početak i pročitajte mi ono o..."
Vratila se, pa i sama priznala da je slilčno, ali nije isto: "U ovom pitanju nema Jeremića, a ovde ga ima." E, pa onda dobro. Opet se vraćamo na Trojni pakt Đilas-Vučić-Čeda.
"Da li ćete izaći na sledeće izbore?"
"Neću."

Mada, pred svake izbore pričam isto, pa onda ipak odem i zaokružim onog ko mi najmanje liči na budalu, iz čistog straha da mi sutra neki kreten ne zabrani i ovaj blog da pišem. To je izbor između davljenja i vešanja - 'bem ti bešenje.... Ionako ću da se udavim.

Podočnjake i bore zaradila sam velikim trudom

2011-11-19T10:00:00.001+01:00

Danas je maltene nepristojno da budeš mator! Na sve strane samo neka mlada lica, i na bilbordima, i na televiziji, i na šalterima, i na poslu... Svi se bore protiv starosti, u stvari - niko ne želi da izgleda staro. Plastični hirurzi, pogotovo oni što ugrađuju filere, botoks, peglaju bore, zatežu lice... namlatiše se para. Pa onda neka podmlađivanja kiseonikom, kreme s retinolom... Ako ste mislili da sve te tretmane koriste samo žene, u grdnoj ste zabludi. Pouzdano znam da su i muškarci zahvaćeni ovim trendom, mada bi možda bilo primerenije nazvati ga histerijom.

Da se razumemo - niko ne želi da bude star, jadan, nemoćan, da mu klecaju kolena i drhte ruke, da nema zube ili škljoca protezom. Međutim, ovo je jedno veeeliko međutim, da li je baš toliko strašno ako čovek ima bore smejalice, podvaljčić, trbuščić, podočnjake? Koliko je samo vremena i truda uloženo da se dobiju, a sad ih treba ukloniti kao nepoželjne svedoke protoka vremena! Mnogo sam uložila u te svoje podočnjake da bih ih se tako lako odrekla. Stvarno! Još kao studentkinja, danju sam bila mama, a noću štreber i - zaradila sam pristojne podočnjake, ponekad i tamne. A tek bore? I za njih sam se zalagala udarnički. U stomak sam uložila manje, mada sam se trudila iz petnih žila. U sledećem životu idem na popravni, neću više da budem "ni manja žena ni veći želudac", već "i od vode se gojim".

Moja majka uvek se čudila glumicama koje se "ispeglaju" do neprepoznavanja. A kad je na otvaranju Olimpijade u Sarajevu videla Kirka Daglasa koji je izgledao kao crtani film, danima je kukala: "Što mu neko ne kaže da je postao karikatura? Jadan čovek, možda je skroz izlapeo." Jednom smo zajedno gledale emisiju u kojoj Sofija Loren (skoro pa njena vršnjakinja) fantastično izgleda, pa je voditelj, između ostalog, pita i čemu duguje mladolik izgled, na šta ona odgovara: "Tajna je u belom luku." Tu moja Mira ustane, vidno iznervirana: "Šta priča ova žena?! Toliko sam belog luka pojela u životu da bi trebalo da izgledam kao da mi je 16, a vidi na šta ličim! Pazi, molim te - beli luk! Ma nemoj!" To je inače jedina glumica kojoj nije zamerala što ima velike grudi, jer njoj "nekako stoje". A inače su joj pojam lepote bile sve neke javne ličnosti koje su bile sve suprotno od nje: Odri Hepbern, Grejs Keli, Džejn Birkin... Za Liz Tejlor je govorila: "Koliko bi bila lepša da nema ovolike sise... Ima mnogo lepe oči."

Ja inače volim velike grudi, opet po analogiji da voliš sve ono što nemaš. Ali, kad sam uživo videla Cecu Ražnatović, bilo mi je mnogo žao - setila sam se maminog komentara o Kirku Daglasu. To su tolike sise, da izgledaju kao naduvani baloni, s potencijalnom pretnjom da se otrgnu kontroli. Pitala sam se gde bi trebalo da se bocne pa da se ispumpa. A butine su joj kao tanušna ruka normalne osobe! Kako li ova žena održava ravnotežu? Ipak je očigledno održava. Ona stvarno izgleda kao karikatura, da se čovak isprepada. Suprotan primer je jedna saradnica novina u kojima radim. Upoznala sam se sa ženom - mlada, lepa, sveža kao božićno jutro. A onda je poslala fotografiju koju treba da objavimo. Katastrofa! Izgleda kao sponzoruša. Što se onoliko našminkala, jedva se prepoznaje?! U prirodi je mnogo, mnooogo lepša. I izgleda mlađe!

Ove godine punim 52 godine 25. novembra. Ne radujem se nešto posebno, euforiju sam ostavila za 60 godina. Bez ikakvog foliranja, stvarno jedva čekam da napunim 60! Zadovoljnija sam sad, sa 50, nego sa 40, mada mi je najlepše bilo od 36. do 39. godine. Sa 40 sam prvi put pomislila da sam matora i nije mi bilo pravo. Zaglēdala sam se svako jutro, stalno pronalazeći znakove starosti na licu. Podsetilo me na pubertetsko doba kad sam mislila da sam najružnija na svetu i imala 3.856 kompleksa, od toga što nemam metar i osamdeset, preko grudnjaka broj pet, do malih ušiju. Da, imala sam i kompleks malih ušiju, koji mi sad deluje smešno, a kad se samo setim koliko sam patila. U sedmom razredu sam na času šaputala drugu koji je odgovarao, a kad mi je profesor prišao, simulirajući da će mi uščupati uši, od kose nije mogao da mi pronađe to famozno uvo, pa je prokomentarisao: "Dete, je l' imaš ti uši?" Ništa strašno, samo što su me posle odrali od zajebancije. I tako sam ja, budala, stalno pokrivala uši, puštala kosurdaču i gurala je na lice. Sad kosu stalno držim iza ušiju, praktičnije je. A kad pogledam neke stare fotke, začudim se što mi vire samo oči.

U ovim godinama ozbiljnije me shvataju. Sad se pojavim kao gospođa i nema više onog očijukanja kao sa 20, 30, 40... ima, brajko, da me gledaš u oči ne zato što ćeš posle da mi kažeš kako su lepe, nego zato što si mi poklonio svu pažnju. Nije baš da mi ustaju u autobusu (nisu ni kad mi je stomak bio do zuba), ali ako stanem pored nekog deteta i malo se glasnije nakašljem, ustaje. Nisam badava bila profesor. Odmah se ova gospođa Milja uglavi da sedne, uzima naočare i otvara knjigu. Nemam više ni ona isprazna interesovanja kao ranije - da li šiške da teram na levo ili na desno, da li da obučem kraću ili dužu suknju... Šiške više nemam, a suknja je isključivo kraća. Ko misli da to nije primereno mojim godinama - nek se nosi. Meni se ovako dopada. Jedna koleginica, duplo mlađa od mene, jednom mi je rekla kako "baš i nije pristojno nositi kratko", na šta sam joj odgovorila da ne mora da me gleda, a trebalo je: "Nisam ti ja kriva što ti ne možeš da nosiš kratku suknju na te trupce od nogu." Mislila sam da to ne bi bilo pristojno, a u stvari je njen komentar bio nepristojan, plod čiste ljubomore. Nije baš da sam poludela pa nosim dubok dekolte, ali samo zato što tu nemam šta specijalno da pokažem. Noge me još dobro služe, i to je u redu.

Neke žene jednostavno - lepo stare. Iskustvo i proživljen, pun život (što kaže moj muž: "Pun paket! Voljena, volela, ima decu, radila, izlazila!") vidi im se na licu, a one i dalje zrače. Ima energije u njima, bilo da planiraju da ukisele kupus, podižu unuke ili se prijave za Mis baba. A ako i ne stare lepo, nema veze. Sitne korekcije su dopuštene, čak i poželjne, pod uslovom da ne menjaju lični opis. Ali ništa, baš ništa nije tužnije od žene koja se toliko "ispegla" da liči na jeftinu plastičnu masku, više ne može normalno ni da se smeje.

Legende za fotke:
1. Helen Miren (Elena Vasiljevna Mironova) - rođena 1945. Ako može da se naruči, ja bih da ovako izgledam sa 66!
2. Sofija Loren (dobar izgled zahvaljujući belom luku), snimala Pirellijev kalendar sa 73 godine(!) - rođena 1934.
3. Brižit Bardo - rođena 1934.
4. Lorin Bekol - na ovoj fotki joj je više od 50, a danas, u devetoj deceniji, i dalje glumi (rođena je 1924. godine)
5. Džuli Endrjuz - rođena 1935.
6. Karmen del Orefis - aktivna manekenka i u 80. godini! Svaka čast, sestro, mada svako jutro moraš da čupkaš malje na bradi. Ako je to sva muka, blago tebi!

Nadam se da će moje dojke biti OK

2011-11-05T11:50:00.004+01:00

Kad smo u firmi pre nekog vremena imali sistematski pregled, bilo me je sramota da pokažem rezultate - savršeno sam zdrava! Krvna slika kao u drvoseče! Što reče moj muž: "To što si luda, nisu pregledali." Stvarno, jedino nismo imali psihijatrijski pregled, ali valjda bih i tu prošla. Ako bi mi baš i postavili dijagnozu, glasila bi: Živi u Srbiji. Izuzev glupavih alergija i psihotičkog stanja kao posledice života u ovoj državi, sve ostalo je savršeno u redu. Ne treba ni da pominjem da sam u našoj redakciji najstarija, po prirodi stvari trebalo bi da imam makar neku falinku, ako ni zbog čega drugog a ono bar zbog godina. Ova deca od po tridesetak i kusur godina imaju svašta: i holesterol, i trigliceride, i pritisak (neko visok, neko nizak) i svašta razno... a ja - ništa!

Međutim, kad me lekar pita za porodičnu anamnezu i kad pomenem majku, odmah me dodatno pregleda, vrlo zabrinuto. A moja majka bila je prava zdravstvena olupina. Bolesno srce, bubrezi, odstranjena dojka, otoci... Ne znam koju bolest nije imala. Godinama, u stvari decenijama, pila je lekove koji su je bukvalno trovali, da je na kraju od tolike količine otrova koja je srce držala pod kontrolom, "zaradila" i bolesnu jetru. Još kao dete navikla sam se na njene rituale s lekovima: prvi je za srce, ali je toliko jak da šteti bubrezima, onda ima drugi koji štiti bubrege ali neznatno ugrožava jetru, a za jetru - ništa. I tako, posle nekih tridesetak godina stradala je i jetra. Srce je operisala u Sremskoj Kamenici, a pre toga nekoliko puta je imala raznorazne zahvate. Poslednja hirurška intervencija bilo je odstranjivanje dojke. I mada joj je to produžilo život za najmanje deset godina, i mada je to bilo "ništa" u poređenju sa svim ostalim stvarima koje su joj radili, ipak je ta dojka bila nešto najstrašnije. Najstrašnije za nju. Do te operacije držala se kako-tako, ali posle nje kao da je odustala.

Ko ne poznaje moju majku, pomisliće da je to bilo nešto kao odricanje od svega ženskog što je nosila u sebi, ali je to daleko od istine. Poodavno je ona postala "muška žena". Nekad se pitam da li se takva i rodila. Imala je sedmoricu rođene braće, rasla je u muškoj sredini. Nasleđivala je garderobu od braće i od tog vremena pa sve do kraja omiljene su joj bile cipele na šnir, tipično muške. Ostala je udovica u četrdesetoj. Nikad nije namazala nokte, sama se šišala, nije se šminkala, oblačila se tek da joj bude toplo... Kad tako sednu majke jedna do druge, moja izgleda najneuglednije, mada je i najviša i najkrpunija, ali znam da će biti zvezda samo ako progovori. I tada se ponosim. Nije to bilo samo zbog njenog obrazovanja (profesor istorije), već i zbog toga što je bila duhovita, lepo je govorila, imala je lepu boju glasa i - uvek je imala šta da kaže. Dok je slušaš, nema tu nikakvih životnih mudrosti, ali kad se rastanete... Pamtilo se ono što je rekla.

Svi moji drugovi su je voleli i pričali su s njom ne samo iz kurtoazije. Toga sam postala svesna tek kad sam se odselila za Beograd, a mama me obaveštavala kako je moji drugovi obilaze. Dođu kod nje, popiju kafu, porazgovaraju, ismeju se... Bivši učenici su je zvali Mira Trifa i na to ime su joj sve do smrti čestitali rođendane i Nove godine. Poštar je nosio jednu torbu za nas, drugu za sve ostale iz ulice. Ali najveće iznenađenje doživela sam za 30-godišnjicu mature kad se jedna drugarica zapanjila što ne znam da je još u gimnaziji imala abortus.
"Išla sam kod teta-Mire da je pitam šta da radim, nemoguće da ti to nije rekla!"
"Nije mi rekla. A šta je tebi rekla?"
"Da sve kažem majci, ona će najbolje znati, i da nikom drugom ništa o tome ne pričam."
Čuvala je Mira tuđe tajne, umela da posavetuje, zato su joj se valjda svi i poveravali.

Bila je visoka, kao i cela njena porodica, i krupna žena, sa ogromnim grudima. Grudnjak je morala da šije jer nije bilo njene veličine u normalnoj prodaji. Kad bismo joj se sestra i ja žalile što nemamo grudi na nju, uvek bi govorila: "Ma, hajde, molim te, šta da radiš s ovolikim sisama? Deluje nekako vulgarno, a ne možeš ni da potrčiš." Na to sam joj odgovarala da bih se ja snašla. Stvarno, snašla bih se sto posto za trčanje! I ko, bre, šiša trčanje!

E, sad je jedna od tih dojki veličine najverovatnije sedam(!) bila odstranjena, i to je delovalo stvarno očajno. Iz aviona se videlo da je falična. Naravno, kupila sam joj protezu koju je nosila samo kad ja dođem, što mi je sestra rekla u poverenju. Njoj izgled zaista nije bio važan, bez ikakvog preterivanja, ali ovo više nije bilo samo pitanje izgleda. Splasnula je s raspoloženjem što je svi čudno zagledaju, nije bilo nimalo prijatno. I kad mi tako kaže da svi zure u nju, ja je normalno pitam što nije stavila protezu, a ona, valjda kajući se što se izlanula, uvek odgovori: "Zaboravila sam, rasejana sam." Kad god bi imala neki događaj u kome je ona istaknuto lice, na primer kad je primala nagrade, moja sestra bacala se na sređivanje mame: napravi joj frizuru (trebalo je da bude frizer, pravi je majstor), našminka je, ja joj biram garderobu... ali ako je ostavimo makar na pet minuta samu, ona sve to očešlja, obriše, skine... s obrazloženjem: "Hajde, molim te, da posle kažu: 'Vidi Miru, uparadila se kao stari fijaker.' Što da pravim od sebe ono što nisam?" Ostavile smo je tako, jednostavno ništa nije moglo da se učini, želela je da bude neprimetna. Gde god sam putovala donosila sam joj garderobu (na strani ima i elegantne garderobe u ekstra veličinama), kupila sam joj i nekoliko fenomenalnih šubara, svilu da nešto sašije... A ona je sve to davala mojoj sestri ili onome ko se zatekne kod nje a oduševi se onim što je dobila.

Međutim, dojka... To je bilo nešto drugo. Moja ogromna majka posle operacije počela je da se smanjuje. Bukvalno. Od onolike žene spala je na moju visinu, bogami i na moje gabarite. Neverovatno je kako nekome mogu da se smanje i ramena. Na naše oči se topila. A najtužnije je bilo kad pita: "Sad se ne primećuje da nemam dojku, je l' da?" Primećivalo se, nažalost.

Pored svih njenih bolesti koje su geometrijskom progresijom rasle kako je vreme prolazilo, na dojku više niko nije ni obraćao pažnju. Ali, kad je kasnije toliko onemoćala da sam joj pomagala i u kupanju, nije mi dala da joj pipnem to mesto s ožiljkom, sama ga je prala. Onako slaba u ruke, polako je trljala sapunom, pa ispirala, prećutno smo imale dogovor da sve to uradi sama. Meni nije problem da za svoju majku učinim sve što treba - previjala sam je posle kateterizacije, hranila je i presvlačila pred kraj u bolnici, ali to mesto... to mesto ona ne bi volela da iko pipne, pa ni njeno rođeno dete, ni njena "prva radost" (tako me je zvala). Tuga! Najviše se kaže kad se ništa ne kaže.

Ukoliko zanemoćam kao moja majka, znam da meni neće imati ko da menja pelene i da me kupa - imam mušku decu. Možda se i varam, jedan moj drug negovao je nepokretnu babu pune tri godine. Za svaki slučaj, rekla sam deci da me puste da umrem ako ne budem ni za šta, izuzev ako budem primala neku veliku penziju. Naložila sam im da me u tom slučaju održavaju u životu kako znaju i umeju ne bi li trošili pare što duže. A da li sam išla na mamografiju? Nisam. Znam kako se obavlja samopregled, pokazao mi je lekar. Da li je išla moja sestra? Nije ni ona, mada je "povukla" na mamu u svemu izuzev u veličini grudi: visoka je, preskače joj srce, ima slabe kosti... Moraćemo to da obavimo. Obavezno.

Ovaj post posvećujem svojoj majci Mirjani Trifunović, i svim majkama na svetu.

Kao i svaki pošten neurotičar

2011-10-23T01:17:00.000+02:00

Dođe tako neko smutno vreme kad je loše ako ti je dobro. Najbolje je to sročio Bulat Okudžava koji je vreme Staljinovih čistki okarakterisao: "Samo nepošteni ljudi tada nisu bili u logoru ili ludnici."

Sećam se jednog starijeg bračnog para koji su prema meni kao detetu bili vrlo dragi, ali moja nana nije mogla da ih smisli i uvek se ljutila što uzimam kolače od te gospođe. Nisam znala kako da je odbijem, uvek sam bila u čudu što im se nana smeška i porazgovara s njima kad ih sretnemo, a zvala ih je šljamom kad bi pričala sama sa sobom. Jedino obrazloženje je bilo: "Obogatili se tokom rata, a kad je došlo oslobođenje, odmah postali komunisti." S ove vremenske distance ne bih da ih osuđujem što su se učlanili u KP (borba za opstanak), ali za ovo što su se obogatili tokom rata stvarno nikad neću razumeti. Verovatno i jesu bili šljam. Znam neke koji su se dobro obogatili tokom devedesetih kad je bilo skoro pa nečasno da se dobro hraniš, imaš sebi da kupiš šta hoćeš i još - putuješ. Moj bivši muž je izjavio da je to bilo najbolje vreme za posao(???!!!).

Sad, na početku druge decenije 21. veka, svi nešto pametuju i jedni druge svrstavaju u kolone po kriterijumima "nisi naš, a-ha, njihov si". Pri tom je podela vrlo prosta: Jevropljani i nacionalisti. Ne dao bog da dirneš Čedu, odmah te svrstaju kod Dveri. Ako kažeš za crkvu da je čir na dupetu ovog društva, u opasnosti si da te proglase za izdajnika zemlje. A ako ćemo pravo, kad bismo samo pažljivije slušali šta ti ljudi govore, pogotovo šta rade, kao i kad bismo počeli da mislimo svojom glavom, shvatili bismo da je Čeda budaletina samo takva, Dveri najobičnije anarhističke bitange, a Crkva zločinačka organizacija koja ni porez ne plaća (po čemu se oni razlikuju od novopečenih tajkuna?) i govori jezikom mržnje (podstrekavala na divljanje protiv Parade ponosa prošle godine). I tako redom.

Čeda je na primer izjavio da nas Kosovci samo "sukobljavaju s onima s kojima ne smemo da budemo u svađi", što me neodoljivo podseća na vic: On me jebe, a meni neprijatnooo... Bitno je da nismo u sukobu, neprijatnost može da se izdrži. Imao je i biser kako su se Kosovci mnogo osilili, za šta je kriva vlast u Beogradu jer ih u tome podstiče, a to nas usporava na putu ka Jevropi. To što ti ljudi brane svoje kuće, na kraju krajeva i njegovo dupe, to uopšte nije uzeo u obzir, već jedino: To nas usporava da postanemo civilizovana zemlja. Pa, dobro, Čedo, tebe nek jebu, možda ti neće biti ni neprijatno, ali ja bih da se branim i da im ne dozvolim da me jebu - sad je to aktuelno, o Evropi ću da razmišljam kad vidim da sam pretekla u jednom komadu.

A Dveri? Ista priča, samo druga strana. Da idemo pa da se bijemo, pa da rascopamo glave jedni drugima... Hvala, braćo (tako se oslovljavaju), ali mislim da nismo iz istog filma. I, molim vas, nemojte da govorite u moje ime nikad više. Nisam vam dala dozvolu.

Kad god se desi nešto loše u belom svetu uglavnom se svi solidarišu, skupljaju priloge, pišu peticije, mnogo se brinu... a kad u svom dvorištu imaju pravu ljudsku dramu, odbijaju da je primete - to im nije u interesu. Otkad je postalo seljački i prostački da reaguješ na ljudsku patnju? I još pride sve to što se dešava njima već sutra može da se desi i tebi. Da li je moguće da su Jevropejci toliko prodali duše?

Ako budem imala unuke i ako budu čitali ovo, neka znaju da im je baba uvek mislila svojom glavom, koristila oči i uši i sive ćelije, i nije se nikad i ni za šta prodala, pa neće imati zbog čega da se stide. Što sam postala neurotična, to je bila moralna cena života sada i ovde. Kad porastu, shvatiće da je poštenije biti lud, ukoliko ih roditelji budu vaspitali kako treba. I nek čitaju Okudžavu, još bolje da ga slušaju.

P.S. Nije greška - Kosovci. Ko zna razliku između Kosovara i Kosovaca? Pitanje je lingvističko.

Sećanja na osećanja ("Osećanja. O. Sećanja." - Чекић, 2011)

2011-10-16T23:06:00.002+02:00

Toliko misli koje mi se roje po glavi neverovatnom brzinom, sećanja koja izviru čudnim zakonima slučajnosti povezana i neke celine koje samo u mojoj glavi imaju nekakav logički sled... čitam, listam, prevrćem, vraćam se na prethodne stranice, zagledam fotke, tražim detalje za koje se bojim da će mi promaći na ilustracijama... i tako do pet sati ujutro. Kod Lidije sam bila u četvrtak skoro do pola 11 uveče, dala mi je knjigu koju sam počela da listam još u autobusu, promašila sam dve stanice, peške se vraćala do kuće i onda zaglavila do jutarnjih sati s čitanjem. Kad se vidi knjiga od 488 stranica, po širini formata A4 a po visini za centimetrić manje, teško može da se poveruje da sam je progutala za tu jednu noć. Ali jesam!!! I otišla na posao s izgledom narkomanke veteranke, ali sam funkcionisala kao stari zanatlija koji posao ume da obavi i napamet, žmureći. Šta mi je bilo u glavi, to je moja stvar. A bio je haos od vraćanja filma unazad i od odjeka starih osećanja koja su se vratila svom silinom i preplavila me do te mere da sam bila na ivici plača. Nisam prizivala sećanja na svoje dvadesete i tridesete godine, ja sam bila tamo, u tom vremeplovu, glavom i bradom, čak je i mirisalo na to vreme.

Znam da predstavim knjigu kako 'oćeš: zanatski, kao notaciju, crticu, koliko ti je karaktera potrebno, za književni časopis, za svoje podsećanje, za seminarski rad, za... svašta razno. I tačno znam koji su mi elementi za šta potrebni, na šta da obratim pažnja, u kojoj meri da dam lični pečat... Sve to znam, ali za ovu knjigu ne znam. I ne znam i ne mogu. Nije stvar samo u tome što mi je autorka izuzetno dobra prijateljica, mada me i to koči. Kvaka je u tome što sam knjigu doživela lično, iako Margitu nisam dobro poznavala i njen život dijametralno je suprotan mom.

Ako od ove podebele knjige očekujete roman koji nalikuje proširenom scenariju za film, ništa od toga. Senzacija? Nema ni toga. Patetike? Ni u kom slučaju. Lidija je pisala o Margiti u odnosu na svoj život i kakvo je to druženje bilo. Podeljena je na sedam poglavlja, po godinama. Zateći ćete u njoj mnogo dokumenata, na primer stranicu iz Margitine sveske iz prvog osnovne na kojoj su lepo i uredno ispisana slova A, i mala i velika. Tu su intervjui, dnevnički zapisi koje možete da pratite u odnosu na vreme na koje se odnose. Tu su kratki razgovori s Lidijom (poznatom i kao Ika, Tip...), susreti, život koji ih razdvaja i spaja, punih pet godina kao praznina u kojima se nisu ni videle ni čule, reakcije na događaje koji su im se dešavali, pesme koje je pisala Margita svojim lepim rukopisom, na pojedinim mestima pomešana ćirilica i latinica ("NAZVAH IKU IQ; Ика ствара живот, Мaга импровизује и даље"), intervjui, pismo koje joj je napisao tata Slava... Tu su i fotografije (bože, kako je Margita bila lepa!), ilustracije (sve do jedne nacrtane su Margitinom rukom)...

Ima i poruka na forumima sajtova, jedna od njih bila je direktna inspiracija da se napiše ova knjiga ("Najbolji je odgovor drugim knjigama kojim niste zadovoljni, upravo - vaša knjiga. A i da nije odgovor, ne mislite li da ste, na neki način, svojoj prijateljici Margiti to upravo dužni? To je najmanje što možete učiniti za nju, i doprineti da ostane zapamćena onako kako je vi pamtite i kako zaslužuje. Ako ne uradite to, jednog će dana, s vama, nestati i sva ta sećanja"), reakcije na Margitinu smrt iz svih krajeva bivše nam domovine ("Tamo di si otišla nije Amerika, tamo te bar neće ništa bolit. Pozdravi Milana i Bojana i fala Vam lipa što ste mi ostavili nešto s čime mogu dicu odgajat"; "Htjeo sam da me pogleda barem jednom 'očima deteta' i da joj kažem koliko je značila i meni i mnogima koji su se našli u muzici EKV-a u Sarajevu. Rest in peace, dear Magi") i mnogo sitnica koje su bile ispisane na papirićima (poput naslova knjige: "Osećanja. O. Sećanja"), a zatekle su se u podrumu.

Podrum - to je uvod u ovu knjigu. To je i kraj Margitine odiseje. Lidija se plaši podruma, ali su u njenom podrumu bile stvari koje je Margita ostavila kad je sve rasprodala. Čitav jedan život u kutijama iz kojih je vađen materijal za ovu knjigu kao fakta, a lepak su bila sećanja na zajedničko detinjstvo, školovanje, druženje... Među papirima je bila i lekarska dijagnoza iz 1996, iz iste godine u kojoj joj je umro i otac Slava, i najednom su sve možda nejasne stvari postale kristalno jasne - Margita je tom dijagnozom dobila smrtnu presudu i najednom je sve imalo drugačiji smisao, odnosno postalo je besmisleno. Prodaja stanova, odlazak u Indiju na dve meseca, povratak, život u Borči, i na kraju, u tom Domu. U poglavlju koje se zove Žalovanje Lidija se pita sa hiljadu ZAŠTO, zašto nije uradila ovo ili ono. Ljuti se na sebe, ali je dala odgovor: "Bez odgovora. Osim jednog, iz 'Biblije', kojim se tešim, ma šta on značio... jer je ljubav jaka kao smrt... Ljubav. To sam dala. Kako sam znala i umela. Sve drugo nije bilo važno. Ni meni, ni njoj. Inače ne bi rekla kad me je poslednji put držala u zagrljaju: 'To je sve što mi je potrebno.'"

Ovo je knjiga koju možete da čitate od početka pa do kraja, kao i svako štivo, ali ništa ne smeta ako krenete od sredine, pa čak i od samog kraja. Svejedno je. Vodiće vas lični osećaj za ono što vam je važno ili manje važno. A kad sklopite stranice, shvatite da je sve važno. I što je kao mala imala glavobolje; i što joj je još tad često curila krv iz nosa; i što je imala epilepsiju za koju je malo ljudi znalo; i što je uvek bila u farmerkama, a kad se na jednoj žurci pojavila u suknji i pokazala svoje predivne noge, o tome se brujalo još mesecima (kasnije je krila noge iz sasvim drugog razloga); shvatićete kako je mnogo volela kad je volela; kako je uvek i u svemu bila najbolja; kako je završila arhitekturu dobijajući i nagrade, a uopšte je nije volela; kako je njenu lepu spoljašnjost pratila i lepa unutrašnjost; kako je bila talentovana za sve; i predobra; i prepametna... i kako je taj veliki talenat od boga dat na kraju verovatno bio i njen usud, lično prokletstvo. Izdržala je ona da za 16 dana ima 16 koncerata i da se vuče po hladnom smeštaju i bez vode, s vrlo malo loše hrane; i da joj plate honorar 50 maraka, a naplate joj 100 maraka večeru na istom mestu; i da joj kasnije, kad je bila ona strašna inflacija, plate posle toliko vremena da za te pare ništa ne može da kupi; i da zajedno s ocem proda svoj klavir (najpotresnije stranice dnevnika kad sluša komšinicu koja svira, a ona ne može da odsvira nijednu notu, izuzev da zamišlja kako svira)... sve je pregurala preko leđa, međutim, nije to vučje vreme za osobu poput nje, satkanu od paperjaste lepote.

Sve u vezi s Margitom je izuzetno, čak i izdavačka kuća - Čekić. Neki drugi put o Čekiću, zaslužio je poseban post. Bilo bi mi krivo da je neko drugi izdavač jer neke izdavačke kuće smatrala bih i za uvredu. Uvredu prema Margiti.

Knjiga je kod mene. I posvetu autora sam dobila. Iako sam je iščitala brzinskom brzinom, vraćaću joj se još. Sigurno. Ovo je i moj dnevnik. I svakoga ko je rođen 1959. godine, malo pre i malo posle.

Margita, na sve načine si bila lepa!!!

Socijalizam i kapitalizam u kuhinji

2011-09-26T02:04:00.000+02:00

Da li se neko seća embargo kolača? Postao je popularan tokom vremena sankcija, a ja sam ga i ranije znala pod nazivom koji mu je dala moja majka - rudarski kolači. Ima nekoliko varijanti ove poslastice: s brašnom i pekmezom; s brašnom, grizom i pekmezom... ali je sve ostalo što se u njega stavlja, pored ovih osnovnih sastojaka, osmišljeno po principu: stavi ono što imaš u kuhinji! Vodu sigurno imaš (stavi); prašak za pecivo je obavezan uz brašno (stavi); i vanilu imaš (stavi); ako si baš tolika sirotinja da nemaš vanilu, može umesto nje cimet (stavi); ako voliš intenzivan miris, stavi i vanilu i cimet (tu se već razbacuješ, ali stavi); imaš i (makar) kašiku kakaa (stavi); a šećer je obavezan jer se radi o kolaču, mada i njega možeš da zameniš medom (stavi šta imaš, a možeš i jedno i drugo).

Pravi sirotinjski kolač, nema šta! Ali je zato neverovatno ukusan i sočan! Moja majka mu je dala naziv rudarski kolači jer je u njenoj "izvedbi" bio toliko crn, da su kocke ličile na parčiće uglja, ali ona je mnogo volela kakao, pa je to prenela i na ćerke. I ja ga pravim s mnogo kakaa, nekako mi je tako ukusniji, a i seća me na detinjstvo. Ovog kolača se uvek setim kad smo u stisci, a i kad pomislim na sankcije, bombardovanje, platu od dve marke, prazne prodavnice... i sve ostalo što nas je snašlo. Postoji i raskošna varijanta: iseckaš malo oraha, pa i njih turiš u kolač. Ništa bitno mu ne menja ukus, ali gostima pokažeš da si "ima se, može se". Još ako preko kolača staviš i glazuru od čokolade... Ma, idi, to je poput pariskih kocki, iako su ove s jajima, mlekom... i svim i svačim što se ne uklapa u embargo koncept.

Pored rudarskih kolača, u svesci s receptima moje majke nalazi se i jedan pod nazivom - kolači za pred prvi. Bilo mi je 12 godina, ja sam je naterala da recept zapiše, pa ona učinila detetu po volji, mada se sećam i njenog čuđenja: "Da zapišem ovu jadu od kolača? Pa posle 20 godina da mi se smeju unuci kad se dokopaju ove sveske!" Za razliku od rudaraca, kolači za pred prvi imaju i jedno jaje! Ima svega i svačega u toj njenoj svesci, ali nekako cela sveska odiše njenom praktičnošću i posebnim umećem da pravi testo. Znam da je zbog nas pisala neke recepte, čak i crtala (mada su njeni crteži čista apstrakcija) kako se pojedina testa savijaju... Iako joj je rukopis ispisan i ružan, a povremene crteže bi neki kubista rado prisvojio, ipak je ta njena sveska prava riznica za testa i zimnicu.

Za dva koplja je bolja "kuvarica" koju je pisala nana Zaga. Tamo su sve sami specijaliteti! Rukopis lep, pravi krasnopis. Ali, nana je bila nastavnica domaćeg rada i bila je pravi majstor za sve što je imalo veze s kućom - i da skuva, i da napravi, i da očisti... Kod nje je pored naziva najvećeg broja recepata napisano: slava. A ispod mnogih je pisala i od koga ih je uzimala, negde i za koju prigodu ih je pravila ili ko ih najviše voli. Njen recept za reform tortu je najekonomičniji (i za pravljenje i po utrošku materijala), a najbolji je. Iz njene sveske i od nje sam naučila da pravim i bombone kao da sam ih uzela iz bombonjere, sa sve punjenjem. U toj svesci je i patka punjena kestenom, s najkvircom kao jednim od začina, a ispod njega je napisano: Pravila za posetu Francuza školi i bila pohvaljena; ni kost nije ostala. A tek nazivi sitnih kolača koje je pravila za Svetog Nikolu: cigare, poljupci Grete Garbo, paragrafi, kocke Afrodita, ljubavna gnezda, čokoladne kvrge, fine košnice... Ne znam šta drugi misle, ali meni je ovo čista poezija!

Ipak, najbolja sveska recepata koja je u mom posedu, sva raspadnuta kao kupus, s masnim flekama, pisana na ručno špartanom grubom papiru i mastiljavom olovkom, definitivno je "kuvarica" moje prababe, staramajke Milje (ona je baba mog oca i svekrva moje nane). Kad se rodila, dali su joj ime Eleonora, ali kad se udala za pradedu Miloša promenila je i veru i ime pa postala - Milja, kao i njena svekrva. Mnogo volim što sam po njoj dobila ime! A tek kakve je recepte ostavila!

Kao Nemica, bila je štedljiva, ali kao majka desetoro dece, spremala je hranu kao za vojsku, i to svaki dan. Njene mere su pravo čudo. Na primer, za čorbu od rasola (pored koje piše: protiv mamurluka), ona predviđa šest litara rasola! Pravila sam tu čorbu, i sasvim odgovorno tvrdim da je za petoro dovoljno pola litra rasola, pogotovo što treba dodati i vodu. Kajzerice se, po njenom receptu, prave od pet kilograma brašna! Nana je za mnogo recepata napisala da su od staramajke, ali je očigledno da je menjala mere, upoređivala sam. Kod rozen torte staramajka je zapisala da se doda "malo karmina za boju". U njenoj svesci su i recepti za likere, punjeni kupus (cela glavica, posle se seče kao torta), pečenu voletinu, krvavice, čvarke, švarglu, tri hiljade osamsto pedeset i šest vrsta kobasica... Ovu svesku treba da prepišem, pravo je blago!

Druga nana, Kosara, nije pisala svesku, i sve je pravila iz glave. A kako je pravila! I ona je hranila mnogo (osmoro) dece, pa bi količine verovatno bile poput staramajčinih. U Vranju su, dok sam bila dete, imali zidanu "pećku" s posebnim plehovima pravljenim po veličini "pećke". Mislim da su bili većih dimenzija od onih u pekarama. Mesila je testo u velikim vanglama, pa kad ga razvuče po velikom stolu, sve pada sa strane. I tako nekoliko puta. Ne sećam se da je hrana ostajala u toj kući, sve se pojede. Šteta što nana Kosara nije zapisala svoje recepte, pogotovo za pite za koje je sama razvlačila kore, i za sve hlebove i pogače koje je pravila, a tek za ajvar... Sad ga više nigde ne jedem, navikla sam na njen, najbolji.

Sudeći po "kuvaricama", moja majka bila bi "socijalizam", nana uspešno brani gospodsko vreme i neka je vrsta "kapitalizma", dok je staramajka "renesansa", a možda bi mogla da se nazove i "multikulturalnost" jer je u kuhinji uspela da spoji Evropu i Balkan. A nana Kosara? Ona je "usmena književnost", pretkosovski ciklus - od nje mi nisu ostali pisani tragovi, ali se i te kako sećam njene kuhinje i sve mi je nekako toplo oko srca zbog toga.

Mnogo smo gadan narod!

2011-09-18T23:39:00.000+02:00

Još sam pod utiskom silnih sportskih dešavanja proteklih dana, i mada je mnogo (na svu sreću) povoda za slavlje, ipak mi je gorak ukus u ustima od svega što se dešava van terenâ.

Nije najvažnija vest, ali za početak - neizbežni Nole. I pre nego što je postao najbolji na svetu (a otad pogotovo), dušebrižnici su mu osporavali sve kvalitete. Te plaća porez Monte Karlu, te ima nezgodnog oca, te "otkad je tenis srpski sport?", te "nismo mi za cilindre već za navijanje sa psovkama"... i slične stvari koje veze nemaju sa sportom. Ponajmanje imaju sa onim kako Đoković igra. A dečko stvarno igra za medalju! Istina je da srpska deca nemaju terene pored kuće s engleskom travom i ne mogu sebi da priušte sve one stvari koje su nekoj drugoj deci u nekim drugim krajevima sveta lako dostupne, ali utoliko pre je uspeh Novaka Đokovića za svako poštovanje. Samo njegovi roditelji i on znaju kako su došli do toga, i baš zato što mu ova država ništa nije dala, a on njoj mnogo, nek plaća porez gde mu se ćefne. Njegove pare, njegova stvar. Da je od ove države i ovog društva dobio nešto, pa i da se kaže da je dužan (a i tad ne bi bio jer se nikad ne zna kako će sportista napredovati), a dobio je - jedno veliko ništa. Što se njegovog oca tiče, on ne bi trebalo nikog da zanima jer ne igra tenis. Srleta ne bih gledala ni u jednoj kombinaciji. Da li nekog zanima moja rodbina? Ima ih "i vakih i nakih". Ne bih volela da prosuđuju o meni ni po onima kojima se ponosim (ipak sam ja - Ja), a kamoli po onima koji su se i meni popeli na glavu. Ako Srle Đoković ušeta na teren i počne da šamara sina, to će biti sasvim druga stvar.

E, sad je Đoković predao meč u Dejvis kupu zbog povrede. Unapred se nerviram zbog komentara koje ću da čujem i pročitam. Pretpostavljam da će sad svi da ga se odreknu, a biće i onog "prodana duša" ili nečeg sličnog. Dobar je samo kad je najbolji! A i tad nije dobar baš svima.

Košarka. Evropsko prvenstvo u Litvaniji. Ispratili smo košarkaše s velikim nadama, i sve manje od medalje jednako je propasti. Sic! Da li je moguće da se tako nešto očekivalo? Bez obzira na neuspeh i na protraćenu šansu da odemo na Olimpijadu, za mene su oni i dalje najbolji i pravi su junaci. Upravo tako. Bez obzira na velike pare koje se vrte u sportu, s našim košarkašima nije takav slučaj. Snalaze se kako znaju i umeju, pouzdano znam da čak i u nekim velikim klubovima ne plaćaju ni trenera ni igrače. I oni ipak igraju i lome se. Kešelj je na svoju odgovornost, zbog povrede, uopšte otputovao na prvenstvo, posle su se povredili i Krstić i Rašić... a Veličković nije ni otputovao, takođe zbog povrede. Da li neko očekuje od konja koji radi u polju i slabo se hrani da pobedi rasnog na trci? Srbi očigledno očekuju. Previše veruju u čuda. Ipak smo mi ekipa koja je među prvih osam i momcima svaka čast. Mnogo mi se svidelo što je Ivković rekao da bi i sutra izabrao istu ekipu.

Ne opravdavam ih, trudim se da budem objektivna, ali prisetite se samo kako su Teodosića gurali, gazili, udarali... i nikom ništa. A igrači poput Pola Gasola, Navare i sličnih bili su kao beli medvedi. Po fizičkim nasrtajima s Teodosićem može da se meri samo Novicki. I njega je lupkao ko je stigao, a fenomenalan je igrač, bez obzira što je Nemačka takođe bila neuspešna.

I još nešto: nesrećni promašen zicer Savanovića na utakmici s Francuskom mislim da je bio presudan. Posle to više nije bila ekipa sa samopouzdanjem. Ko se nikad nije bavio sportom, ne može ni da zamisli koliki i kakav je to pritisak. Skoro da vas boli duša, ne samo telo. A još svi pljuju po njima! S kojim pravom? Ja im čestitam i znam da su dobri, odlični. Niko u sportu nije pretplaćen na pobede, zato i jeste toliko zanimljiv, zato se prati. Neizvesnost do samog kraja čini od njega planetarnu atrakciju.

Odbojka. Veličanstven završetak. Sad će svi da ih slave, što je sasvim opravdano, prava je euforija, ali ne dao bog da na sledećem takmičenju u Japanu počnu da gube. Odmah će postati "prodane duše". Niko ih nije ni ispratio u Beč, a imaće veličanstven doček. A ako stalno budu pobeđivali, opet će biti "prodane duše" jer će se već naći neki nezgodan otac, plaćanje poreza nekom drugom, lep život u inostranstvu... i slične stvari koje nikakve veze nemaju s odbojkom.

Jedino što baca senku na ovaj fantastičan uspeh jeste zviždanje publike odbojkašima Italije, pogotovo mi je zasmetalo kako su ispratili mladog Travicu ("Srbin, a igra za Italiju!" - aha, doći će ovde i uživati u blagodetima hleba i vode). Trebalo je dostojanstveno čestitati Italijanima, iako su se bunili maltene za svaki poen, ali - ipak su igrali u finalu.

Mladi vaterpolisti takođe su ostvarili fantastičan uspeh, a to se maltene nije ni propratilo. I dalje mi je vaterpolo najveća zagonetka, vaterpolistima bi trebalo podići spomenik. Ovo je zemlja bez bazena, a oni stalno pobeđuju! Ni odbojkašice niko nije ispratio niti pratio. Morala sam da idem na "stranske" kanale da ih ulovim. Videćemo kako će biti kad budemo domaćini evropskog prvenstva. Nadobudna ministarka sporta u Beču je izjavila da su "devojke već prve". Baš je slatkica - odslikava stanje nacije koja pristaje samo na prvo mesto. A šta ako ne budu najbolje? Niko neće ni gledati odbojku.

Zato svi gledaju fudbal i onim našim nesrećnicima sve opraštaju. Ne gledam fudbal, dosadan mi je, ali po nešto znam jer se samo o fudbalu priča. Tu se vrte velike pare, pa mora da bude dostojno i propraćen. Muka me hvata od fudbalskih funkcionera koji su svako malo pod istragom ili u zatvoru. A od sporta koji se zove fudbal nema ni reči.

Jedino po čemu je fudbal zanimljiv, to je stanje među "navijačima" (ja sam navijač) - nigde se kao na stadionu, po onome o čemu se peva, ne vidi tako dobro kakvo je stanje u zemlji i kakvo je raspoloženje naroda. Ko ne veruje nek se presliša šta se sve pevalo u poslednjih 20 i kusur godina. Ne sviđa vam se? Žao mi je, to je stvarnost.

Uputstvo za upotrebu Beograda

2011-09-10T03:36:00.000+02:00

BeograDŽanin se rađa, a BeograĐanin postaje. To je stanje svesti koje se stiče vremenom, a ne rođenjem. Zato su najveći i najstrastveniji BeograĐani jedan Sarajlija i jedan Nišlija - Momo Kapor i Duško Radović. Niko s toliko ljubavi i razumevanja nije pisao o Beogradu kao njih dvojica. Uostalom, biti BeograĐanin stvar je izbora i čvrste odluke. Svakako, i uzajamne veze.

BeograĐanin je i onaj ko ne živi u njemu, ako ga za taj beli grad koji nije beo, vezuje neka nevidljiva ruka s kojom se svaki dan pozdravi kao Radović: "Beograde, dobro jutro!" i na koji misli i kad legne da spava, a hiljadama je kilometara daleko.

BeograDŽanima samo u krštenici piše da su iz Beograda. Oni imaju svoj kraj, svoje društvo, groze se "dođoša" i govore bEogradski. Najdalje su otišli do Dedinja. A BeograĐani govore beOgradski i imaju svoj kraj od Boleča do Ovče i od Grocke do Batajnice. Imaju i svoj ćoškić, neko mesto za koje ih vežu neke ludačke uspomene, na primer gde su se ispovraćali posle prvog ili najgoreg pijanstva ili popušili cigaretu skrivajući se ili doživeli nešto slično, strogo lično, nešto što ostali ne mogu da razumeju (a i ne treba).

BeograĐanin:
* mora da ima svoju kafanu ili kafić, koji nisu popularni niti lepi, ali su njihovi, obično su blizu kuće;
* najmanje jednom u životu peške je prešao preko Brankovog mosta i najmanje deset puta je psovao zbog gužve na Gazeli;
* kad kaže "šansa" misli na Poslednju šansu;
* koristi jednu do deset šatrovačkih reči u svakodnevnom govoru (cupi, lesnikbo, zipa, vcao, mojne...);

* ima neodoljivu potrebu da svakom dâ nadimak koji se razlikuje od onog kako mu se sagovornik predstavi;

* zna da se našali na svoj račun i tad se najglasnije smeje;

* ne zuri u crnce, Kineze i Arape;

* zna sve strane jezike po malo, a samo dva, jedan ili nijedan dobro (tu se računa i srpski);

* ima najmanje po jednog super ortaka u svakoj od bivših republika, često i na svakom kontinentu po jednog;

* ne smeta mu buka uličnih svirača, uključujući i trubače;

* u Silikonsku dolinu ide samo ako stanuje u Strahinjića Bana, vlasnik je, zaposleni, rođak, kum, prijatelj ili drug iz klupe vlasnika kafića;
* na splavove i u Skadarliju vodi rodbinu koja nije odavde ili strance;

* najmanje jednom bio je u svađi s komšilukom zbog proslave rođendana, slave ili žuraje;

* drugove zove "burazer", dok brata zove "matori" ako je stariji a "mali" ako je mlađi;

* navija za klub za koji su navijali i njegovi otac i deda, makar da svi u kraju navijaju za rivalski;

* nikad ne odbija da strancu pruži pomoć, a ako treba, voda ga okolo-naokolo ili ga dovede kući da prespava, dâ mu svoj krevet a on spava na trosedu, dvosedu ili u kupatilu;

* ima omiljeno mesto na Kalemegdanu;

* zna sve ulice i zgrade u krugu dvojke;

* najmanje jednom u životu ima seks ili simulaciju istog u potpuno prorodnom okruženju unutar grada (Taš, Kališ, Topčider, Zvezdara...);

* ne baca papiriće po Adi;

* godišnje poseti najmanje jedan koncert;

* lepim devojkama smeška se obešenjački i uvek im kaže da imaju lepu kosu a gleda ih u grudi ili noge;

* smešta smicalice prijateljima i na oprezu je od njihovih;

* makar jednom bio je na žurci koje se uopšte ne seća;
* sve bi dao za svoju ekipu, ako treba da se pobije - pobiće se (i kad ne misli da mu je ortak u pravu);

* demonstracije, protestne šetnje i štrajkovi su mu kao "dobar dan", neretko i učestvuje u njima;

* ima svoju pijacu kojoj ostaje veran i kad se preseli u drugi kraj grada;

* poziva društvo u kuću i upoznaje ga s majkom;

* vozi se gradskim prevozom i kad ima kola (ako je gužva);

* ispitao je sve mogućnosti BG:voza;

* voli svoje sportiste i oduševljeno ih dočekuje kad pobeđuju, ne zamera im kad gube;

* gluvari, kulira i ronza po kraju kad god može;

* zarađuje da bi mogao pare da potroši na provod;

* najmanje jednom nije znao u kom kraju grada se nalazi;

* dobro mu je poznata razlika između leskovačke, sarajevske i banjalučke pljeske u odnosu na Mek;

* ne voli miliciju;

* voli žestoke momke mekog srca;

* voli Zemun i ne odvaja ga (u srcu) od Beograda;
* voli grafite na sumornim zgradama;
* iskazuje pesničke sklonosti po javnim toaletima;
* ponosan je na beogradske filharmoniju, balet i operu, makar i da ih nikad nije ni video ni čuo;
* ima ortaka Jevrejina, muslimana, katolika, pravoslavca, ako mu se posreći i budistu i zaratistru i hinduistu... i svi su mu isti;
* ima svoju verziju 5. oktobra koja se malo (i malo više) razlikuje od zvanične;
* obožava Savu i Dunav i poznaje ih i s levih i s desnih obala;
* voli kneza Mihaila, ali mu ipak pretpostavlja Konja ili Kneza;
* besan je kad zatvore saobraćaj zbog dolaska Merkelove, Bajdena... a pun razumevanja kad se to isto desi zbog Đokovića;
* izgovara Đ kako ga niko na svetu ne izgovara...

BeograĐanin mnogo voli svoj grad! Uostalom, samo gradovi u kojima ima mesta za sve, zaista su veliki gradovi. Takav je London, takav je i Istanbul, ali Beč na primer nije. On je samo glavni grad Austrije, a London i Istanbul su svetovi u malom, cela planeta slila se u njih i svima je kao kod kuće. U Beču si stranac do kraja života ako se nisi rodio kao Bečlija, od oca Bečlije i majke Bečlijke. To je mali grad, kasaba stisnutih ruku i nemih usana.

A Beograd? Beograd je otvoren za sve, raširenih ruku i uz dobrodošlicu dočekuje i goste i domoroce. On se voli kao što se voli ujak, sa svim manama koje ima.

Ko laže, taj i krade: VIP (Pazite, i vas mogu da pokradu)

2011-08-28T11:22:00.010+02:00

Već sam pisala o mobilnom operateru VIP, kako su nesposobni a samo se smeškaju. Žalila sam se kako gubim vreme i nerve s njima, ali ovaj put su malo dublje gurnuli ruku u novčanik. Za moje pojmove, u odnosu na primanja koja imam, zagrabili su duboko, kao lopatom, mada je za njihove pojmove ono što "naplaćuju" (čitaj: kradu) tek sitnica. Sitnica po sitnica, od ko zna koliko hiljada korisnika (tako se sad i reklamiraju), pa će bogami lepo da se nafatiraju. I, što je najgore - ne možeš im ništa izuzev da ih bojkotuješ i da druge sprečiš da ne prave greške koje si sam napravio.

Kad sam pre godinu i po dana tek nameravala da uđem u odnos s VIP-om, privučena njihovom reklamom o performansama telefona i šta ti sve nude (a kao za 1 dinar!), prvo sam najstarijem sinu ponudila da mu preko njih kupim telefon. Na svu sreću, on je pametan momak, odgovorio mi je da "ne veruje ni u šta što košta jedan dinar", pa sam onda telefon i sve što uz njega ide kupila srednjem sinu. Posle dva meseca na red je došao najmlađi, ali smo to morali da uradimo preko mog sestrića. O tome sam već pisala, kako je nesposobnjakovićima iz VIP-a bilo potrebno četiri meseca da moje ime prebace na broj koji sam ionako već plaćala. U međuvremenu je jedan od telefona bio i ukraden, i kako je imao sistem za praćenje, očekivali smo da će bar biti lociran. Naravno - to što reklamiraju nije ono što nude, i od toga nije bilo ništa. "Veze oni nemaju s tim", još se i čude što ih uopšte pitaš za tu uslugu. Ispalo je kao da im tražim alhemičarsku formulu za pravljenje zlata od olova. Još su me i ismejali. Tad još nisam mogla da verujem da oni očekuju samo da plaćaš nešto što ti ne daju, poput onih turističkih radnika što očekuju da pošalješ pare za odmor ali da na odmor ne dođeš, bar ne kod njih. Ispostavilo se da je moj odnos s VIP-om u stvari mazohistička snoška sa svim elementima pornografije.

Taman kad sam mislila da mi preostaje samo da čekam da ugovor istekne i više ih nikad ne vidim niti čujem za njih, eventualno tu i tamo nekog upozorim da nikako ne sklapa ugovor s njima, eto novog iznenađenja - obaveštavaju me da je račun 16.000 za njihove dragocene usluge!!! U prvi mah sam mislila da je greška i da se radi o 6.000, a onda stiže i zvaničan račun, crno na belo, da je reč upravo o petocifrenoj cifri i još piše da je ta usluga od skoro 10.000 koju smatram viškom, usluga za mobilni portal i VAS.

To veče počinje telefonska odiseja s ljudima iz VIP-a. Nazovem servis, naravno javi se vrlo ljubazna devojka koja svima priča istu priču (sigurno se i smeška kao kolege koje viđam na pultovima). Kaže ona meni lepo da smo korisnici nekog Poka Poka servisa i da smo imali 129 poruka. Završimo razgovor, ja s penom na ustima pozovem najmlađeg sina i pitam ga da li je normalan da toliko poruka šalje nekom servisu. On mi kaže da ne šalje i da pojma nema šta je to. Koliko god delovalo nekome naivno, verujem mu. Dete je razumno, a razlog da mu verujem potvrdio se tokom drugog poziva. Mada se oni predstave na početku svakog razgovora, ime prve devojke nisam zapamtila, ali ovu drugu i sama pitam kako se zove jer obaveštenje na početku lako zaboravite.

Kaže ona meni: "Isidora."

Pitam za prezime, a ona odgovori: "Samo Isidora. Jedina sam Isidora ovde."

Dobro, nek im bude, nemam živaca da ispravljam ono što ih je majka pogrešno naučila. U razgovoru kaže ona meni da proverim s detetom da li je zvalo, ali se vrlo brzo i sama ispravi, pa mi kaže kako naplaćuju i kad oni šalju poruke.

"A kakve su to poruke?" - pitam ja.

Ispade da oni obaveštavaju o muzici, novim igricama... Sve same gluposti.

Pitam je ja a što oni nama šalju te poruke.

"Pa imate tu uslugu kao opciju."

"Ne želim tu opciju. Odmah me sad isključite."

"Dobro, ali i vi posle ovog razgovora na 1553 pošaljite poruku 'STOP KLUB'."

Ne treba ni da pominjem kako sam ovaj put u razgovoru imala blago povišen ton koji se do kraja razgovora gradacijski pojačavao, pa sam ih na kraju razgovora nazvala i lopovima i da je ono što rade zaista neverovatno. Čudno je kako oni na takve reči odgovaraju - sasvim su smireni i kao pokvarena ploča počinju opet da ponavljaju tekst s početka razgovora. Kad ih nešto pitate, ne odgovaraju vam nego počinju priču iz početka. Lepo sam je zamolila da mi ne vređa inteligenciju (na kraju krajeva, ja sam oštećena i imam pravo da se ljutim, meni uzimaju pare ni za šta) i da mi ne objašnjava osnove korišćenja telefonije jer ih znam, a i da ne znam, nije o tome reč nego o prevari. Za koj' će nama taj servis? I ko nas je prijavio na njega? Ona opet počinje ispočetka i priča kako smo imali 129 poruka (koje su oni slali) i kako ta usluga košta toliko i toliko... Mislim da mi je kosa bila toliko dignuta uvis da je dotakla sijalicu i da je nastao kratak spoj. Nema šanse da se vodi smislen razgovor i da dobijete koliko-toliko smislen odgovor. VIP-ov stav je da su im korisnici ovce i da ih treba doooobro ošišati, i da stvarno nije lepo da se kurobecate i govorite kako ne želite da vas šišaju. Onda oni nastavljaju da je to usluga servisa Poka Poka i VAS... Sve ispočetka. Užas!

Počnemo mi da šaljemo poruku onako kako nam je rečeno, ali stalno dobijamo odgovor da ključna reč nije ispravna. Najmađi sin je još tokom mog epskog razgovora s Isidorom (nema prezime, jedina je) bio na Poka Poka sajtu i video da se odjave rade uporavo onako kako nas je Isidora (nema prezime) uputila. U strahu da nam i u ovom trenutku šalju poruke, nazovem ponovo servis. Ovaj put se javi Tijana. Ni ona nema prezime. Dovoljno je: Tijana. Ispričam ja njoj sve što je do tada bilo u kratkim crtama, a ona mi mednim gladom kaže kako je koleginica Isidora već izvršila odjavu. Kako su ljubazni! Doda kako smo od poslednjeg razgovora s njima imali tri poruke, ali oni to ne naplaćuju. Kako su dobri! Pitam je ja zašto bi i to naplatili. Uostalom, tek tad se setim da kažem vajnim VIP-ovcima kako te famozne fantomske poruke nikad nismo ni primali. A ona, onako ljubazna i dobro obaveštena, kaže meni kako su nam poruke stizale svaki dan između 9 i 10 sati uveče. Tu mi skoči ionako povišeni adrenalin: "Dete je u to vreme uvek kod kuće i ja sam pored njega, ali nikakve poruke ne prima."

"Ja pred sobom imam listing i ovde tako piše."

"Može da piše šta hoće, to jednostavno nije istina. Uostalom, da smo ih primali, nešto bismo preduzeli. Bar bismo znali da 'imamo neke veze' s Pokom Pokom. Ovako smo živeli u totalnom neznanju."

Naravno, ona opet počinje priču ispočetka: mi smo u tom sistemu...

Prekinem je ja i zamolim i nju da mi ne priča budalaštine koje sam već čula, i to nekoliko puta. Kažem da jednostavno taj račun neću platiti. Platiću ono što je potrošeno, ali ono što nije - neću. I pitam je da li će nam u tom slučaju isključiti telefon.

"Ali vi svakako možete da koristite naše usluge do 5. septembra." To je inače poslednji dan za naplatu.

"Baš vam hvala na toj velikodušnosti, ali ako se žalim, valjda neće biti naplate dok se to ne reši. Ako ste vi tom servisu samo posrednik, zašto biste mi ukidali ono što vama kao operateru plaćam?"

"Ali vaš račun neće biti izmiren!" Kako mi uopšte pada na pamet da se bunim! Oni veze nemaju s Pokom Pokom, ali uzimaju pare - tad imaju veze s njima.

Naravno, kad se žalite, oni vam pod nos stave listing iz koga se "lepo" vidi da ste svaki dan, između 9 i 10 uveče primali poruke (koje niste primali) i da ste ih vrlo revnosno primali: u 21.15 (svaki dan) i u 21.35 (svaki dan) i u 21.45 (svaki dan). Kadija te tuži, kadija ti sudi.

I njoj sam rekla da radi u lopovskoj firmi i da će možda sad da nakupe pare kao porez na budale, ali da su dugoročno izgubili jer ljudi više neće koristiti njihove usluge... Onda ona, opet, ispočetka, počne priču o VIP-u i onome što pružaju... Da popizdiš. Načisto.

Kažem ja njoj na kraju da im želim sve najgore i da su najbezobrazniji lopovi na koje sam ikad naletela. Ona se zahvali (verovatno uz smešak), i tu se epopeja završi.

Sutradan sretnem prijateljicu, jednu ozbiljnu ženu koja radi kao PR za ozbiljnu izdavačku kuću, a usput i ozbiljno prevodi knjige s engleskog. To je žena koja je sve vreme za kompom i radi. I njoj su oči četvrtaste kao monitor računara. Ispričam joj za ovaj slučaj, a ona će meni: "I ja sam dobijala visoke račune, ali tek posle drugog sam pitala o čemu se radi. Kažu mi kako sam član nekog portala i kako sam svako veče u 21.17 časova dobijala poruke. Ne znam o kakvim se porukama radi, nikad ih nisam dobila, a oni će meni kako je to neki erotski sadržaj. Zamolim ih da me odjave i sad čekam sledeći račun." Pored sve muke, da se smeješ - ona i erotski sadržaj!

Stvarno ne znam šta će sledeće da smisle. A posle ovoga očekujem još iznenađenja. VIP - nikad više ako ostanem pri zdravoj pameti. Nažalost, vezana sam ugovorom. Shvatiću ovo kao školarinu za jedan jednostavni nauk: Stvarno ne treba verovati nečemu što se nudi za jedan dinar. A još je za VIP korisnika (Very Important Person)!

Oči mi postale četvrtaste

2011-08-17T01:11:00.003+02:00

Kad blogeri pišu o blogovanju uopšte, uglavnom promaše temu, bar po mom mišljenju. Izuzetak je odličan post koji je izazvao burne polemike, ali su komentari, kao i novi postovi u vidu komentara na taj post indikativni za ovu temu. Ko se sve osetio prozvanim i kakva su bila reagovanja... čudo jedno. Svako ima pravo na svoje mišljenje, pri tom je ovde lični stav bio dobro obrazložen, i ono što se meni dopada, sasvim logički izveden. Ne očekujem da svi dele moje mišljenje, ali iznosim svoje, sviđalo se to nekome ili ne. Agro Gerila je jedan od blogova koje redovno pratim, ali nikad nisam ostavila komentar. Daleko od toga da ovaj blog nije inspirativan, već jednostavno nisam imala šta ni da dodam ni da oduzmem od onoga o čemu piše. Ne znam da li se Agro Gerila računa u uticajne blogove, u takozvanu elitu, ali mislim da je uticajan, bez obzira što ima malo ili nimalo komentara. Sličan je slučaj i s Jorgoslovljem - Đorđe Kalijadis predivno piše, a ima i jednu vrlinu na kojoj mu zavidim. Naime, koncizan je u izrazu, a rečit i slikovit. O svim knjigama o kojima je pisao razmišljala sam kako da ih nabavim, isti je slučaj i s filmovima, a priče su mu prava poezija u prozi. Navodim samo ova dva bloga kao primer elite iako nemaju komentare, a vidim da se po komentarima prosuđuje da li je neko uticajan, da li spada u elitu, da li je tandara-mandara i ne znam ti ja šta u tom tako uzvišenom blogerskom svetu.
Koliko sedim za kompom, skoro je neverovatno da mi oči nisu postale četvrtaste, poput monitora. Pratim mnogo blogova, ali samo kod retkih ne propuštam ni jedan jedini post. Ne mogu sad da navodim koje sve pratim jer nemam ni mesta za taj poduži spisak, a plašim se i da ću nekog da izostavim. Pomenuću još samo Cameru Politiku, blog koji takođe ima malo ili nimalo komentara, a odličan je. Mnogo puta se ne slažem s ovim blogerom, uglavnom tada i komentarišem, ali su mu postovi sjajni. Vidi se da ih piše "misleće biće". Za razliku od njih, ima blogova koji vrve od komentara, obavezno se radi o visokom dvocifrenom broju, a kad tamo, ono, međutim... ništa. Jedno veliko Ništa. Niti imam temu za razmišljanje niti sam nešto novo saznala niti sam se divila umeću pisanja... Tandara broć. Mnogi se neće složiti sa mnom, na šta imaju apsolutno pravo, ali moje mišljenje je upravo ovakvo.
Poslednji post koji sam čitala o blogovanju uopšte i o takozvanoj blogerskoj eliti, ali u šaljivom tonu, bio mi je direktna inspiracija za ovaj post. Amarilis je blog koji redovno pratim, ali iz razloga koji su slični onome o čemu je pisala. Imam utisak da mi je bliska, skoro kao neki rod, i to je blog na kome po pravilu ostavljam komentare jer imam utisak da sedimo zajedno u nekom kafiću i ćaskamo. Isti osećaj imam i u vezi sa Zelenom, Retkom Zverkom, Charolijom, Elektrom, Frangmentarijama, Valentinom Đorđević, Cyber Bosankom, Jungle Queen... Kakva sam rasejana, sigurno ću nekog da zaboravim, izvinjavam se unapred. To su sasvim druge relacije i razlozi su sasvim lični. I upravo ta sloboda da budem ono što jesam i da biram po svom ćefu šta ću da čitam ili pišem, jeste ono što najviše volim kod blogovanja. Svakom je široko polje.
Čak su mi dragi i oni momenti u kojima je vrlo tanka linija između vređanja i iznošenja mišljenja. Iz toga se izrodi kristalna misao, akteri se nesvesno otkriju kao u unakrsnom ispitivanju na sudu. Žao mi je što sam svojevremeno prekinula polemiku koja se razvila između Marijane i Milka povodom mog posta o homoseksualcima i pederima (nema linka, naravno). A sa ove vremenske distance drago mi je i vređanje koje sam preturila preko glave s takozvanim Srpskim Jezičkim Ateljeom. Nadobudne treba pustiti da se iskazuju koliko hoće, na kraju sami sebe diskredituju. Smešno mi je i što sam kod jedne blogerke proglašena za dosadnu. Prijatelji su mi javili da bi trebalo da pročitam taj post, i pročitam ga ja, i nasmejem se. Nikog ne teram, niti mogu to da uradim, da čita ono što mu je dosadno. Na drugom blogu nešto slično - u uvijenoj formi podjebava se moj prethodni post. Ne znam zašto autor/ka lepo nije ostavio/la komentar ispod posta da misli kako je sasvim pogrešno ono o čemu sam pisala i iznela svoj stav? Valjda je otvorena konfrontacija ubibože varijanta, bolje da serucka iza leđa.
Poseta je važna za ocenu "uticajnosti" bloga, ali tu vrstu statistike manično proveravaju samo željni slave ili oni kojima je to posao. Ne spadam ni u prvu ni u drugu grupu, pa mi ni poseta nije važna, ne samo na mom blogu. Moguće je da čitam blogove koje drugi i ne pogledaju. A možda i mene čitaju samo oni kojima je jezik struka?
Pitanje koje sasvim logično sledi, glasi: Šta kog đavola pišeš kad ti nije važno ni ovo ni ono ni dža ni bu? Odgovor je: Pojma nemam, došlo mi tako.
Nisam postala ni slavna ni bogata od blogovanja, i ako zaista postoji božja promisao - i neću. A što me ne pitate zašto čitam novine? Na to pitanje bih možda dala rečitiji odgovor, ali svakako gluplji.

Da li je bruder Pera zapalio žito?

2011-07-31T20:03:00.003+02:00

Klasičan krimi zaplet: na početku loš momak u stvari je dobar i dokazuje da je nevin, usput otkrije i krivce. Do tog famoznog kraja ima akcije na pretek: njega love, svi ga mrze, čak mu ni najvoljeniji i najbliži ne veruju toliko da bi odmah stali uz njega nego se premišljaju... U jednom trenutku je sam protiv svih, a neki do tog trenutka sporedni lik koji ni na koji način s njim nije i ne može da bude u kombinaciji, pomaže mu da dođe do istine i opravda se. Na ovoj tački moguća su dva načina rešenja radnje - taj "sporedni" je sasvim slučajno bio svedok nedela za koje optužuju njegovog novog kompanjona, pa mora da mu se pridruži ne li se oboje spasli; ili mu se sasvim dobrovoljno, ničim prinuđen, pridružuje u akciji.
Naravno, motivacija kao glavni aktivni motiv svake dobre priče, ipak mora da bude zastupljena, pa je to "dobrovoljno" na primer zaljubljivanje, neki zajednički interes za koji glavni junak ne zna ili nešto slično. A da bi bilo baš zanimljivo i sa neprestanim obrtima i da bi plus publika u startu bila protiv "lošeg" u stvari dobrog momka, on je neki marginalac, sirotan, obespravljen... a bori se protiv neke jake sile, na primer moćnog i uticajnog čoveka u čiji se ugled ne sumnja... ili je reč o nekoj korporaciji koja melje sve pred sobom... ili o korumpiranom policajcu... ili o čoveku zlom samom po sebi (u američkim filmovima su to neki Arapin ili Srbin, ranije je bio Nemac, a u vesternima Indijanac koji skalpira sve što nije crveno)... I naravno, sve mora da bude uverljivo, začinjeno dijalozima koji odgovaraju karakterima... Pa još ako na kraju ima i neku pouku uz muziku koja tera suze na oči od katarze... Divota!

Imamo sve elemente, hajde da mi sklopimo krimi priču birajući modele između onih koji važe za srtereotipe. Prvo da izaberemo lošeg momka, nekog o kome niko nema lepo mišljenje i u startu je antipatičan. Naravno, to je Srbija, junak poput praseta u Teheranu. Bori se za "granični" prelaz, odnosno bori se za život, ali to drugi ne znaju jer su se moćni antijunaci pobrinuli da to izgleda sasvim drugačije. U pitanju je "država" Kosovo koja hoće da uspostavi red unutar svoje teritorije, ali loš momak stalno pravi neka sranja i u nizu tih sranja je i da ga ometa u jednoj sasvim normalnoj težnji za zakonom. Loš momak gubi živce i pomahnitalo pali, razbija i uništava sve pred sobom. Tu ćemo malo da zastanemo, sad razvijamo i paralelnu radnju. Ispostavlja se da antijunak uopšte nije "država" Kosovo. Ona je samo isturena, u pitanju je mnogo krupniji igrač. Hajde sad da se kao detektivi zapitamo kome se isplati da haos bude što veći - onome ko od toga ima koristi. Biće da je opet Amerika u pitanju, i po neki Kušner, a od Albanaca oni koji nikako ne smeju da dozvole mir, jer ako je mir - odoše oni u zatvor.

Ameriku ovde predstavljaju razne osobe, pre svega one koje su se naglo obogatile posle 1999. godine. Njima je nezavisno Kosovo izvor (basnoslovnih) prihoda, na primer gospođi Olbrajt. Da se zadržim samo na njoj, mada ih ima nekoliko koji su podebelo zaradili na samostalnosti Kosova. Da ne budemo baš super detektivi i krenemo da istražujemo puteve droge, zadržimo se samo na ovome. Mogli bi da se istražuju i putevi oružja, na primer pokojni Holbruk. Moglo bi... i svašta drugo da se istraži, ali krimi priča bila bi previše komplikovana. Život je nekad vrlo loš scenarista - od silnih digresija glavni tok radnje odlazi u drugi plan.
Vratimo se onima koji su nam poznati, na primer Kušner, jedan od vlasnika telefonije na Kosovu - njemu nikako ne ide u prilog da "granični" prelazi budu u "statusu quo" - on svakim danom gubi. Da bi imao još bolju kontrolu, uspevao je da se uvali tu i tamo kao "mirovnjak". Ništa bolje od položaja koji dopušta pristup informacijama i daje mogućnost da se donose odluke. On bi u našoj priči bio korumpirani policajac koji zameće tragove, da budu što dalje od njega. Perfidno navodi vodu na drugu vodenicu, pa je u tom smislu sad finansirao i film o tome kako čudovišni Srbi otimaju nedužne Albance i trguju njihovim organima. U svakom slučaju, na oprezu je, smisliće on još nešto, poput čoveka koji želi da prikrije laži, pa onda preterano opširno opisuje svoju neutralnost, pardon - neumešanost. Tači je posebna priča. Njega ni njegovi sunarodnici ne vole, plaše ga se svi koji ga poznaju. Da nije tako, nosio bi prugasto odelo, a ko zna, možda bi morao i bukagije da vuče na nogama.

Kako bi priča bila još zanimljivija, obavezno mora da ima i nekog izdajnika iz redova lošeg momka, Srbije. Da li su u pitanju putevi droge? Ili prikrivanje tragova za ranija zlodela? Ili finansiranje neke stranke? Kako sad ta stranka da se drži po strani kad je plaćena da ne bude tako? Ništa nije besplatno. Što reče u jednom krimiću super detektiv: "Prati puteve novca, sve je jasno kad uđeš u trag parama."
Dakle, ko je zapalio punktove? Onaj kome je to u interesu. Lošem momku, Srbiji, nije. Nije ni onim jadnim ljudima koji uskoro neće imati šta da jedu. Dakle, pratićemo puteve novca.
I nastavlja se borba Davida i Golijata. Na strani lošeg momka je samo praćka. Da li treba da odustane? Ne, priča se tek zahuktava, sad je najnapetije. Približava se kulminacija, i mada je ona u krimićima rezervisana za istek druge trećine, ovde će najduža ipak biti peripetija. Šteta što to neću da doživim, ali mnogo je komplikovana priča. Scenarista je ipak život, a život piše najgluplje priče. Nije to kao u američkom filmu - pojavi se Čak Noris i sve ih oduva očas posla.

Kome je veći - krst? Ili Isus?

2011-07-10T21:04:00.010+02:00

Krajem novembra prošle godine u poljskom gradu Švjebođinu otkriven je, u tom trenutku, najviši kip Isusa Hrista na svetu. Visok je 33 metra (simbol njegovih godina), dok je pozlaćena kruna visoka tri metra (simbol godina koje je proveo učeći). Ukupno je visok 36 metara, što je za celih šest metara više od čuvene statue "Cristo Redentor" na planini Korkovado koja natkriljuje Rio de Žaneiro. Samo sedam meseci kasnije, u junu ove godine, u Limi je otkriven još jedan Isus, visok 37 metara, za metar viši od poljskog, a čak sedam od čuvenog brazilskog. Dok je u Poljskoj svečanosti prisustvovalo 20.000 vernika, u Peruu ih nisu brojali, ali su priredili vatromet, bili su prisutni crkveni velikodostojnici, pa i predsednik države, Alan Garsija. Gledala sam u u rubrici Bez komentara - svi ćute, neki plaču... Da ispod nije stajalo o čemu se radi, pomislila bih da je reč o nekoj sahrani. A i kasniji vatromet bio je pouzdan znak da niko nije umro.

Ovo jurenje metara mnogo me podseća na gradnju Saborne crkve u Beogradu. Naime, kao i svako mesto u kome su stolovali Turci, najviša u gradu morala je da bude Sahat-kula, kako bi vernicima uvek i sa svakog mesta bila dostupna oku, da ne promaše vreme za molitvu. Kad je knez Miloš rešio da sagradi Sabornu crkvu, kako još uvek nije imao pristup Kalemegdanskoj tvrđavi, napravio je na najbližem mestu. Ali, da bi pokazao dominaciju, jedino mu je na pameti bilo da crkva bude viša od Sahat-kule. Danas je Saborna crkva visoka 45 metara, ali je po planu trebalo da bude još viša. Dok su je gradili, temelji su stalno uranjali u tlo, a ima i podzemne prostorije, što je pravilo veliki problem. Ipak, kad je najzad bila završena, bila je viša od Sahat-kule, a da bi to bilo i golom oku vidljivo, napravili su najveći krst koji su mogli. Umalo da ispadne katolički, ali obrnuto posmatran. Produžavali su ga i produžavali, ali su istovremeno morali da pomeraju i poprečnu šipku jer je ona kod pravoslavaca na sredini uzdužne. Kako su počeli, mogla je da bude na jednoj trećini uzdužne. Tako su i Peruanci napravili za metar višeg Hrista.

Da li na žalost ili na sreću, ali ne poznaju oni splitskog gradonačelnika koji ima nameru sve da ih nadmaši - na Marjanu, na mestu gde je nekad pisalo "Tito" podići će on, o svom trošku, najviši kip Hrista na svetu. Kako sad stvari stoje, moraće da bude visok minimum 38 metara, a poznajući megalomanske aspiracije splitkog gradonačelnika, možda to bude Isus od 46 metara, da je viši i od Savorne crkve u Beogradu. Nadam se da jadnom Isusu neće produžavati glavu pa da ispadne kao konjska, kao što je knez Miloš produžavao krst. Doduše, ako je verovati novinama, biće to "lijepi Krist" od 39 metara. Džinovski kipovi Isusa Hrista nisu nikakva retkost u svetu, ima ih posvuda, oko dvadesetak: u Lisabonu (28 metara), Havani (20 metara), Arkanzasu (20 metara), Vijetnamu (32 metra)...

Da hrvatska priča nikad ne može da prođe bez srpske, kao i obrnuto, pokazuje najavljena izgradnja krsta u Nišu. Do 2013. godine, kad se u svetu obeležava 1.700 godina od Milanskog edikta kojim je rimski car Konstantin priznao hrišćanstvo kao državnu religiju, na brdu Vinik biće postavljen pravoslavni krst visok 80 metara(!). Sa tog brda vidi se celi Niš, kao što je to brdo vidljivo sa svakog mesta u Nišu. Ovaj grad je inače rodni grad cara Konstantina.

Možda oni i imaju neki konkretan razlog da podignu tu krstaču, ali - 80 metara! Mnoga mesta u Srbiji su u 19. veku imala krst u samom centru grada kao obeležje da su se najzad oslobodili Turaka, ali mi nije jasno otkud poslednjih godina ovakva poplava krstova širom Balkana, ne samo kod nas. U mom rodnom Kragujevcu, maltene odmah po Titovoj smrti vraćen je krst koji je bio u parkiću preko puta pošte i označavao centralno mesto u gradu, poput Terazijske česme u Beogradu. Koliko je šta daleko od centra, meri se od tih tačaka. Međutim, podignut je i veliki krst na samom ulazu u grad, koji Kragujevčani baš i ne vole. Što je mnogo, mnogo je. Ovaj prvi je samo ispravljanje istorije i vraćanje starih spomenika, ali ovaj novi, ogromni, uopšte im nije jasan, A pogotovo im nije bilo jasno od kojih para je sagrađen. Jedna moja drugarica kaže: "Kao ulaz za groblje!"

Krst pored Skoplja visok je 68 metara, na brdu Hum kraj Mostara 33 metra, pa ovaj kragujevački deluje kao malo dete sa samo 18 metara(!). Hteli su da prave krst i na ulazu u Užice, međutim, od toga nije bilo ništa. Bar niko ništa ne piše, ali se dobro sećam da se povela polemika zašto da grade krst kad bi te pare mogli da potroše mnogo pametnije, pogotovo u gradu u kome je visok stepen nezaposlenih.
I stvarno, kad god vidim Isusa ili krst sa jasnim ambicijama kurčenja, setim se Dositeja i njegove besede o tome da li da se naprave zvona na crkvi ili da se podigne škola.

Ispisi za fotografije:
1. Isus Hrist u Švjebođinu
2. Isus Hrist u Limi
3. Isus Hrist u Rio de Žaneiru
4. Krst na ulazu u Kragujevac
5. Krst na Vodnu, nadomak Skoplja

Našli ste neprijatelja - VIP!

2011-07-05T22:41:00.002+02:00

Ovo je odgovor na njihov slogan u reklamnoj kampanji. Ako želite da dobijete vene stojeći u redu da platite račun, ali ne zato što ispred vas stoji milion ljudi, dovoljan je samo jedan kome gledate u leđa - kupite telefon kod VIP-a. A ako imate bilo kakvu alergiju na hemijska sredstva, slobodno uđite u njihove poslovnice - dokusurićete se sasvim. Kad ih pitate čime čiste prostor, da li je reč o sredstvima u kojima ima alkohola, naravno da će vam reći da nema. Međutim, neki ljudi su kao tester. Po pravilu, iz VIP poslovnica izlazim krvavih očiju, kao da sam ubila nekog. Činjenica je da imam želju, ali tako daleko nećemo da idemo.
Naravno, njima se može da vas maltretiraju i sredstvima za čišćenje; i praznom pričom o telefonu koji košta 1 (jedan) dinar; i lažima o raznoraznim uređajima za praćenje koje lepo platite uz telefon, a posle se ispostavi da skoro ništa od onog što telefon može (kako je moćan!) u stvari ne može; i još vam se pokvari posle nekoliko meseci, pa kad ga date na popravku (opet sto godina stojite u redu, a i kad najzad dočekate da ste direktno ispred pulta, onda tu stojite ukopani još brat-bratu minimum pola sata), ispostavi se da treba da dajete 3.856 izjava šta mu ne radi i poželjno je da znate kako može da se popravi... Apsolutno ništa nisu u stanju da urade, a i ako urade, to traje, i traje, i traje... ali ste bar zahvalno što nešto uradiše. Za njih je to veliki uspeh.
Stvarno ne znam po kom kriterijumu biraju onu decu što im rade po poslovnicama. Po stručnosti, brzini i sposobnosti sigurno ne. To su sve mlada lica i jedino što je pozitivno, to je da umeju da kažu "dobar dan", "hvala", "doviđenja"... Mada, danas je na pultu bio neki Aleksandar (na pločicama im stoji samo ime) koji mi je rekao: "Ej, ne naslanjaj tašnu na staklo, može da pukne!" Ništa "dospođo", ništa "molim Vas"... Nisam iznenađena onim "Ej", slušala sam ja to ko zna koliko puta, ali me začudilo da se to dešava ovde, jer su ih jedino tome i naučili. Ovaj Aleksandar je izgleda bežao sa časova obuke. Sklonih torbu i rekoh mu da "neće da pukne", a on sav namršten već sagao glavu i završio sa mnom. Šta ima on tu da priča - je l' mi rek'o? Pa jeste, rekao je, i hvala mu što me nije zalepio za to isto staklo.
Odmaknem se ja od Mrguda i pređem na drugu stranu, unapred se nervirajući jer znam da kod njih sve traje kao gladna godina - osim lepog obraćanja ništa drugo nisu naučili. Posao za koji je šalterskoj službenici u pošti potrebno minut do dva, ovde traje tridesetoduplo duže. A sve nešto žure, samo menjaju papire, zure u komp (da li je moguće da za običan podatak o stanju korisnika utroše toliko vremena?). Ponekad se pitam da li možda igraju neku igricu.

Kad kažem ime i broj, onda to oni ukucaju uz smešak, pa gledaju, i gledaju, i gledaju... pa onda počnu nešto da kucaju, pa te opet pitaju za podatke... pa se opet nasmeše dok čekaju da papir s onim što su oni uneli izađe... pa se prošetaju do mašine da to podignu, pa onda nešto savijaju... pa opet gledaju u komp... nasmeju se još jedno dvaput... pa ti na kraju pobedonosno ponude papir na potpis (Bravo, uspeo sam! A, jesi vid'la!)... pa ti traže karticu... pa dok je uguraju... nasmeše se još jednom... pa te onda zamole da ukucaš PIN... pa ti vraćaju karticu... pa opet nešto kucaju... pa štampaju... pa ti na kraju predaju papir, prethodno savijen, pridružen još jednom, a odvojen od onog koji je njima potreban... pa ti još uvek ne daju taj papir jer prvo u neku fioku stave ono što je njima potrebno... i pride nešto zapišu u neku svesku... i na kraju... meni oči sasvim krvave i pomalo sam udavljena i od isparenja i od slabe ventilacije, i sa nogama koje su propisno natečene... onemoćalom rukom uzimam potvrdu da sam platila. Nekako se dobauljam do izlaza, poslednjom snagom otvaram teška vrata poslovnice u Knez-Mihailovoj, ali za to imam nadljudsku snagu - samo da se dočepam slobode!!! I tako svaki mesec između prvog i petog! Svaki put psujem u sebi kad povratim snagu i kad se propisno udaljim od tog paklenog mesta.
Pitate se što sve lepo ne platim u pošti. Nažalost, ne mogu, jer sam podnela molbu da preuzmem račun svog sestrića, odnosno da se promeni vlasnik telefona s njegovog na moje ime.
"Nema nikakvih problema, sad ćemo mi to, gospođo! Dođite zajedno, ponesite 1 (jednu) tonu dokumenata i očas posla ćemo to da sredimo."
Među nama, telefon je i ranije bio moj, ali kako nisam mogla odmah da kupim tri (imam ja i decu), jedan telefon smo stavili na sestrićevo ime. Tad sam videla kako stvarno funkcioniše ona jevrejska: Ko ima daće mu se, ko nema oduzeće mu se. Na svoje ime sam lako (za njihove pojmove, jer kod njih ništa nije lako, a ponajmanje je brzo) kupila telefon, ali kad je trebalo na ime mog sestrića, onda je moralo mnogo više da se plati. On radi kod privatnika koji mu uplaćuje minimalnu platu, a ostatak dobija na ruke, pa nije baš najpodesniji kandidat da mu se bilo šta daje.
Preživesmo i to, ali kad je postalo moguće da se račun prebaci na ime onog ko to stvarno plaća, zašto da to ne uradimo? I tako se upustismo u avanturu koja traje puna dva (dva) meseca. Sve smo uradili kako su nam rekli, i organizovali se da zajedno odemo (što ljudima koji rade po ceo dan nije tako jednostavno), i opet meni dođe račun na sestrićevo ime! Odem da to raspravim, opet u istu poslovnicu, opet nešto muljaše po kompjuteru satima, ali na kraju svečano obećaše da je sad sve u redu i da sledeći račun stiže na moje ime. Opet je stigao na sestrićevo! Odem danas da to rešim, i opet ista priča.
Stvarno ne znam kako oni mogu da se računaju u neku uspešnu kompaniju kad im ništa ne funkcioniše. Ama baš ništa. Tražila sam šefa, pa nekog kontrolora, revizora... bilo kakav oblik života koji ima povezan mozak s govorom i ko je odgovornije lice. Ne može! Radi do četiri po podne. Ali zato mogu ujutro da dođem. Ma nemoj! A što i ja imam svoj posao? Jedino mi preostaje da opet sve uradim ispočetka. To mi je saopšteno bez ikakvog blama, kajanja, sramote, griže savesti... i uz obavezan smešak. Svaka čast! Za jedno obično papirče opet kroz VIP pakao.
Momak preko puta Mrguda je jedno stoput ponovio istu priču, pa sam ga na kraju pitala što ne bi snimio traku, pa da je pušta svaki put kad ga pitam. On misli da je odgovor bilo šta što kaže, nikako da shvati da odgovor treba da bude odgovor na pitanje. A sve vreme se smeška.
Jedina pohvala su nova vrata jer su ostali u Knez-Mihailovoj, samo su promenili broj. 'Ajd nek bude i neka pohvala!
Najgori su! Kad se završe ovi ugovori, sigurno mi neće nikad više biti operateri. I ko god me pita za preporuku, znaću na koga da ih upozorim - u VIP nikako! Ko zna, ako postanem manični mazohista, možda i ostanem kod njih - ipak sam ja srpskog roda.

Ima da prihvatiš tu demokratiju, jesi čuo, inače ću da ti razbijem glavu! Da, i da ti zatrem seme

2011-07-03T03:47:00.006+02:00

Moguće je da s godinama postajem gluplja pa neke stvari ne razumem, ali stvarno mi skoro ništa nije jasno. Slušam danas omiljenu mi Hilari Klinton kako vrlo dostojanstveno poručuje pukovniku Gadafiju da "vodi računa o svom narodu i ne preti". Da preti, preti. I to vrlo ružno. Ali, da vodi računa o svom narodu, vodi. Nije mi omiljen lik i stvarno je predugo na vlasti, ali... u situaciji kad treba da se bira između njega i omiljene mi gospođe Klinton, svakako stajem na njegovu stranu. Utoliko pre što sam na svojoj koži, kao i cela Srbija, osetila dobronamernost pomenute gospođe. Scenario se ponavlja, samo što su Libijci žilaviji. Već sad se može reći da su izdržali duže nego mi. Rokaju ih na sve strane, ne biraju - bolnice, parkinzi, privatni kvartovi... Baš spasavaju civile. Kad se brodovima približavaju Libiji, samo zaobilaze čamce s izbeglicama.
I na sve to, podneše tužbu protiv Gadafija što "ugrožava civile". Na stranu to što je Amerika dužna Libiji neke silne milijarde za naftu i što ih Gadafi nervira jer im se ne klanja kako to dolikuje najjačem dečku u ulici. To je samo razlog više da ih bombarduju i razlog više da napakuju laži koliko god je potrebno ne bi li sebe opravdali. Uostalom, što bi se pravdali kad ne moraju. Oni su u startu zaštićeni - prošao im je predlog i da se izuzimaju od suđenja za ratne zločine na međunarodnom nivou! Ako to nije u najmanju ruku licemerno, onda ja ne znam pravo značenje te reči. Moraću da revidiram celokupno obrazovanje, da spalim sve knjige iz kojih sam učila, da pljunem na svoje profesore i proklinjem mislioce od Stare Grčke naovamo.
Stvarno, šta će celom svetu sva ta smejurija oko odlaska u školu, čitanja novina, pa i najobičnijeg razmišljanja? Samo okreneš glavu prema Ujki Semu i on ti kaže šta da kažeš. U startu je u pravu, tu nema dileme, što da se mučiš.
Ipak, ono što me zaista nervira, to je što me ovakve okolnosti nateraju da se "opredelim" za stranu koju u stvari uopšte ne podržavam, po principu manjeg zla. Kao na izborima - nikad nisam ni za jednu stranku sto posto, pa onda glasam za one koji mi deluju kao najmanje budale. E, sad sam tako stavljena u poziciju da "branim" Gadafija. Isto tako, na fejsu se pojavila grupa "Gadafi mi lično nije prijatelj, ali mi je NATO neprijatelj". Obradovah se ja, kliknuh da mi se to sviđa, da ne kažem - lajkovah, međutim, već posle nekoliko dana počeše komentari o Ratku Mladiću s kojima se ne slažem ni u ludilu ni u bunilu, ali se konačno isključim tek kad su u jednoj objavi napisali srBski umesto srPski. E, pa stvarno, toliko sam učila decu šta je pravilno a šta nije, i toliko se trudila da uđu u tajne jednačenja suglasnika po zvučnosti, da bih stvarno poludela kad bih mogla da progutam srBski.

Sledeća je bila gospođica Hendler sa svojom mediokritetskom emisijom i komentarima zbog kojih bi joj trebalo odmah prepisati terapiju i držati je u kućnom pritvoru. Priključim se ja toj grupi, ali opet komentari... Svega je bilo, samo gutam knedlu za knedlom. Džaba su administratori stalno molili, upozoravali, pa je s vremena na vreme delovalo i da preklinju za pristojan jezik. Bila sam na ivici da se i tu isključim, ali gledajući komentare na nekim forumima, nažalost i na blogovima koje čitam, odustala sam. Među njima kao biser izdvajam da je njen "humor" namenjen "američkoj publici". I? Moglo bi da se tumači i kao "poznato je da su Amerikanci glupi, pa je ovakva komika njima po volji", ali autor/ka je imao/la nešto drugo na umu što ću biti slobodna da prevedem kao: "Glupi smo, ništa ne kapiramo, a i oni smeju da rade šta god hoće".
Evo, budući da je sve dozvoljeno, izjavljujem da su Amerikanci sramota ljudskog roda, glupi, arogantni i nacisti! Sad očekujem da mi NATO pokuca na vrata, Nema nikog. Dobro, to je ionako namenjeno onoj šačici ljudi koja prati ovaj blog, a i nije nikakvo karikiranje. Stvarno tako mislim, što je najžalosnije. I žao mi je zbog toga, ali ne daju mi manevarski prostor da promenim mišljenje. Svakog dana naprave toliko nesreća u svetu i toliko nedužnih ubiju, a sve u ime "slobode", da ne mogu nikakvo opravdanje da im nađem. Da se ne radi o ljudskim životima, gospođa Klinton bila bi mi neopisiv izvor zabave - toliko licemerja na gomili i u jednoj osobi stvarno postaje komično.
Druga strana medalje su ovdašnji uvlakači. Sve opravdavaju (naročito što smo bombardovani), i u potpunosti oslikavaju onu narodnu: Na sirotinju i zec kurac diže! Samo što ova naša sirotinja još i zahvali na tom iskustvu, to je jedini ustupak modernom dobu. Kao da te neko siluje, a onda te tihim glasom pita: "Je l' ti bilo lepo?" Jašta mi je bilo lepo, ne znam šta ću od tolike lepote. I da, hvala ti na novom iskustvu. Bože, trebalo bi me kazniti - zaboravila sam da kažem "hvala".

Muke po Milji

2011-06-26T01:27:00.002+02:00

Dve očajne i uzbudljive nedelje su za mnom, u stvari ceo mesec je bio kao neki loš scenario u kome ništa nema smisla i dešava se bez prave motivacije likova, i događaji nisu uzročno-posledično povezani. Ne znam da li prethodni period da proglasim za dramu apsurda.

Prvo je računar počeo da mi trokira i da se ponaša kao da ima neki svoj život. Inatio se tako sa mnom, inatio, i na kraju rešio da umre. Ne znam kako drugi reaguju na ovakav događaj, ali ja se ponašam kao da mi je najrođeniji na samrti. Ispostavilo se da nije umro, neke stvari smo zamenili i vaskrsnuće je bilo preda mnom. Nisam ni pretpostavljala koliko ću biti potresena, nesrećna, utučena... U vreme tugovanja strefila me alergija po dekolteu - od sintetičke marame koja je bila ispeglana na 30 stepeni (nedovoljno). Na prvi pogled, ništra strašno, ali samo onima koji se ne pate s kožom. Počele su vrućine, a ja sam to mesto morala da pokrijem. Tu i tamo bi crveni pečati provirili i morala sam da odgovaram na pitanja izrečena s izrazom lica kao da imam kugu. Dosadilo mi je to. Uvek se setim kako se jedna žena pre nekih dvadesetak godina sklonila od mene u autobusu sa strahom na licu. A na mom licu bio je pečat do pečata! Svi mi kažu da to nije smrtonosna bolest i da ne brinem, ali bogami - imala sam i trenutke u kojima zamalo nisam umrla od gušenja, kočenja i plavljenja. Ponekad se zbog alergija na alkohol, sintetiku, enzime, prašinu... osećam kao invalid.

Prođe i ova alergija, ali sam već bila prilično uzdrmana, pogotovo ako se uzme u obzir da mi je najmlađi sin mali maturant, a ja ga spremam iz srpskog. Kako ne mogu s njim da izađem na kraj i kako iz iskustva znam da je rad s rođenom decom nešto slično robiji na kojoj te muče zabijanjem klinaca ispod nokata, počela sam da spremam celo njegovo odeljenje. Naravno, za dž. Svake subote smo se sastajali u firmi jednog od tatâ, a moje dete me je uvek pred polazak pitalo: "Je l' moram i ja da idem?" Šta reći?! Deca su najveći neprijatelji svojim roditeljima.

Jedan od većih udaraca bio je i prijemni za Matematičku gimnaziju koji se održavao istog dana, u isto vreme kad i polaganje za Kembridž sertifikat. Ovo mu je drugi sertifikat, neki mnogo važan, posle njega može da nastavi školovanje u Engleskoj ili se tamo zaposli, ali mi se British Council konačno smučio pa neću ni da pamtim za šta je sve taj sertifikat dobar. Platila sam još u februaru, nisu male pare. Ali Džejms Oven, kod kojeg dete uči engleski, rekao mi je da on to može i da bi bilo dobro da to uradi. Bio je jedan od trojice najmlađih. Prvi deo već je polagao i bilo je super. A onda je bio drugi deo, 11. juna. U međuvremenu se prijavio i za prijemni u Matematičkoj, ali je on istog dana i tu nema nikakvog pomeranja. Pozovem ja nadobudni British Council da ih pitam da li u sledećem roku može da polaže drugi deo. Ne može, u jednom roku se polaže sve. A da li može da polaže sve u sledećem roku, naravno da ne platimo ponovo. Ni to ne može. Reče mi devojka s druge strane žice da mogu da napišem molbu za refundaciju troškova - napišem je na engleskom, priložim skeniranu prijavu s njegovim imenom iz Matematičke i pošaljem njima, onda će oni da šalju u Kembridž, pa će onda Kembridž da razmotri molbu u roku od (čini mi se) 60 dana, pa će mi MOŽDA refundirati troškove. E, tu prsnem: "Da li ste vi svesni šta ste mi sad rekli? Hoćete da kažete da postoji mogućnost da mi ne refundiraju uplatu?"

"Gospođo", na to će devojka, "To je Kembridž sertifikat."

"Pa? Treba da padnem u nesvest od ushićenja?"

"Godinu dana unapred znali ste koji su termini polaganja, i to je - Kembridž sertifikat."

Nisam rekla: "Serem ti se na Kembridž sertifikat", mada sam pomislila, već vrlo kulturno: "Gospođice, godinu dana nije nikakav rok u odnosu na poslednjih 60 godina koliko se polažu prijemni za Filološku i Matemetičku gimnaziju - uvek sredinom juna. Tačnije, u subotu koja je najbliža sredini meseca. Da li je moguće da se o tome nije vodilo računa? I kakav je to način?"

"Gospođo, izvinite, ali mi dobijamo instrukcije iz Kembridža i tu ništa ne možemo."

Zahvalim joj se ironično, uz napomenu da su im instrukcije super i da samo tako nastave. I? Šta je trebalo da se uradi? Ogroman je rizik baciti karte samo na Matematičku - konkurencija je strahovita i blage veze nemam kolika je verovatnoća da je upiše. Ja ionako nisam bila za tu školu, mada sam se nadala da se neće obrukati (zbog samopouzdanja), ali sam se potajno nadala da je neće upisati. Međutim, sad sam bila besna što neće biti u prilici ni da pokuša. A i pitanje je da li će drugi put ponoviti dobar uspeh s prvog dela ispita iz engleskog. I tako, povučem ja dokumenta iz Matematičke i ode on na taj drljavi ispit za Kembridž (hej, čoveče, Kembridž) sertifikat. Rezultati su tek krajem juna, a sredinom jula dolaze diplome koje, of course, takođe treba da se plate. Pre neki dan prolazila sam Terazijama pored ulaza za British Council pa mi došlo nešto da pljunem. Ali nisam.
Kaže mi muž: "Što se toliko nerviraš?"
Odvratim mu: "A što si ti toliko ravnodušan? Zar nisi zainteresovan da ti dete bude dobro?"
"Zainteresovan sam da mi dete bude srećno, za sve ostalo me zabole."
Od muža sam digla ruke što se tiče škole. U stvari, zabranjeno mu je i da ide u školu, posle ispada poput onog kad je krenuo na roditeljski a nije znao ni koji mu je dete razred ni koje je odeljenje.

Inače, moj muž ima veliku "zaslugu" što dete nije dobilo Vukovu diplomu iako ima sve petice od prvog do osmog. Naime, u šestom je imao četvorku iz vladanja jer se pobio na času s jednim dečkom. Za taj "podvig" je od oca dobio čokoladu, a braća su ga izljubila i čestitala mu. Tad sam shvatila da su ga podstrekavali da "zabode" dete koje ga stalno provocira. E, sad, što se to desilo na času... Majka, odnosno ja, za razliku od oduševljenog drugog dela porodice, bila je u predinfarktnom stanju. Doduše, ja sam za uvrtanje ruke perofesoru u trećem gimnazije dobila jedinicu iz vladanja, pa nisam smela ništa da kažem. Kako otvorim usta, tako me poklope ovi moji muškarci.

Računar, muke oko izbora šta da polaže, spremanje za maturu, alergija, radno vreme od 10 do 12 sati svakog dana... i na kraju - padnem. U pretprošli petak prvo izgubim glas, onda mi kapci otežaju kao da su od olova, pa ne mogu da ustanem i osećam se kao prebijena mačka, počnem da kašljem kao tuberan, počne da mi lupa srce i da mi se cepa u grudima - upala pluća. Izuzev poslednje trudnoće, ovo mi je prvo bolovanje. Prvih dana nisam ni mogla da ustanem iz kreveta, a kad sam se malo pridigla, bila sam besna, besna, besna... Ako ne računam očajnu kožu i alergije, ja sam savršeno zdrava žena i mogu konju rep da iščupam u jednom potezu. Nisam navikla da sam slaba i da ne mogu ništa. Neshvatljivo mi je da provedem ceo dan u krevetu i da ne mogu da se pomaknem. Na sve to, nisam mogla ni da pušim, moja najvernija drugarica u trenucima nervoze, cigareta mila, potpuno me je izdala. Kad zapalim, imam utisak da će mi grudi eksplodirati. Strašno!

Ali, posao još nije završen i ne mogu tek tako da se izležavam. Čeka nas matursko veče i polaganje mature! Bože blagi, ovo mi je treće dete, nemam snage ni za treći pubertet ni za treću maturu. Na maturi je bio najlepši - sasvim sam neobjektivna, pa šta. Ko je video fotke na fejsu, slaže se sa mnom, osim ako me prijatelji dobronamerno ne lažu. A maturski ispit? Pa, bio je super, drugo nisam ni očekivala. I sva ostala deca koju sam spremala položila su super, bar srpski.
A zadaci za Matematičku ove godine i nisu bili toliko teški - rešilo ih moje dete sve, samo što to nije radilo na ispitu već posle njega.
Život je stvarno sranje i nije uvek stvar izbora. Ko to kaže, nije bio na mukama. Neke stvari se jednostavno same nametnu, moraju da se urade.

U sredu treba da se vratim na posao. Uopšte mi se ne ide. Radi mi se, ali mi se ne ide na posao. U međuvremenu, dok me nije bilo, desila se 3.856. reorganizacija i sve se istumbalo. Ko zna šta me čeka.

P.S. Obećala sam deci da ih neću imenovati i da im neću stavljati fotke na blog, ali... nek ovo bude izuzetak. Na prvoj fotki se maturant sprema da uđe na proslavu, a na drugoj je pred izlazak iz kuće. Moje dete, ja rodila.

Mudar je onaj ko ima muda

2011-06-18T02:10:00.004+02:00

Dok žena može da misli na sto stvari odjednom, muškarac može samo na jednu. I žena može da radi nekoliko stvari istovremeno, dok muškarac može samo jednu. Naučno je dokazano! Jednostavno, muški i ženski mozak se razlikuju, a očigledno da u logici veliku ulogu imaju i hormoni. Pobornici teze da su muškarci pametniji, obrazlažu to baš na osnovu ovakvih primera - koncentracija na jednu stvar daje dobre rezultate. Po tome ispada da je ženska pamet plitka i rasplinuta i da ne daje dobre rezultate.
Hmmm... mislim da je upravo obrnuto. Odgovorno tvrdim da su žene mnoooogo pametnije! Generalno pametnije, kao rod, mada i među njima ima ćuskija, kao što i među pripadnicima jačeg pola može da se probere po neki pametan primerak.
Moju čukunbabu s mamine strane čukundeda trgovac stalno je vodio sa sobom na put jer mu je bila - prevodilac i finansijski savetnik. U ta stara vremena trgovačka posla vodila su Vranjance u Istanbul i Solun, a čukunbaba je znala i grčki i turski, čak je naučila i arapska slova, pa je jednom s mužem išla i u Egipat. Kad su se tek venčali i onako zaljubljeni nisu mogli da se razdvoje, čukundeda je poveo sa sobom na put. U to vreme na putu su se trgovci zadržavali od šest meseci do dve godine, ponekad i duže ako ih strpaju u karantin. Čukundeda je izračunao da ne može toliko da izdrži bez voljene pa joj je stavio fes, obukao je kao muško i vodio sa sobom kao posilnog kud god da ide. Delili su istu sobu na konacima, to nije bilo čudno u Turskoj - da se muškarci vole. Ali, čukunbaba je na tim putovanjima upijala sva znanja do kojih je mogla da dođe, pa je grčki naučila kao da je prava Grkinja posle prvog putovanja, a i turski je usledio odmah potom. I opismenila se sasvim sama. Čitala je i prevodila mužu sve što ga je zanimalo. Kad je počela da rađa decu, malo je "oladila" s putovanjima.
Rađala je decu, brinula o njima, sređivala mužu finansije, poslovala po kući, kad ga poduže nema cepala je drva za ogrev kao i svaki muškarac, popravljala grede na plafonu, kuvala, prala, spremala slave, plela, heklala, tkala, razgovarala s komšinicama... često sve to zajedno u isto vreme. A čukundeda je pravio decu, ali kad ih je pravio nije bio u stanju ni na šta drugo da misli; pušio nargile s prijateljima i pored toga nije bio u stanju ništa drugo da radi; putovao i pravio pare; a kad bi bio u Vranju povlačio se svako popodne u svoju sobu da se malo odmori i sredi misli. Čukunbabine misli su, pretpostavljam, uvek bile sređene jer nije imala vremena da se odmara i misli da li su joj misli sređene.
Nije ona bila nikakav izuzetak, žene tog doba bile su i muško i žensko istovremeno, ali su javno ispoljavale samo žensku stranu po sistemu - žao mi ga, nek i on malo deluje kao jači pol. Kako ono beše... pametniji popušta? Žene u Vranju važe za krotke, tako ih vaspitavaju, mada verovatno svaka može da pojede muža za doručak.
Moja majka, vaspitana u tom duhu, pogotovo što je živela u porodici u kojoj je bila jedina ćerka sa sedmoricom braće, udaje se za mog oca i dolazi u Kragujevac. Kakav šok! Šumadinke su sasvim nešto drugo od Vranjanki. Pričala mi je da je bila zapanjena što žene pričaju više od muškaraca, što ih prekidaju kad govore i što se ponašaju kao da su hajduci - muške žene. Kad je o tome pričala s prijateljicama Šumadinkama, rekle su joj da je to najverovatnije zato jer žene rade barabar s muškarcima, A moja Mira će na to: "Pa u Vranju žene rade i više nego muškarci!" A onda će one da je to tako jer nema generacije bez udovica i siročadi pa o svemu same moraju da brinu, a moja Mira će i na to: "Pa i kod nas ostaje mnogo udovica - te jedan rat, te drugi, te Turci, te Bugari, te Nemci..." I na kraju obe strane zaključiše da su Šumadinci kurčevit narod, i muški i ženski. Ništa drugo nije im padalo na pamet kao razlog za toliku kulturološku razliku.
Sasvim je svejedno da li su Šumadinke, Vranjanke, Zimbabveanke... bitno je da žene rade sto stvari odjednom i sve postižu, brze su i efikasne, samo što neke puštaju muškarce da misle kako su neki faktor a druge ih postavljaju na mesto koje im po pravdi pripada, bez pardona.

Kad smo renovirali stan, moj muž je crtao krevet koji je specijalno napravljen, kupio antikni luster i tu i tamo izigravao nadzornika radnika, a ja sam imala posla s vodoinstalaterom, građevincem i molerom. Zajedno smo sklanjali šut, pomerali stvari, davala sam im da jedu, kuvala kafe... a moja jača polovina je obilazila parohiju (od jedne kafane do druge, ne podnosi nered pa pobegao), posle toga se odmarala i sređivala misli i neprestano zvocala, zvocala... on bi sve to po kratkom postupku. Kratak postupak je da sve otera u pizdu lepu materinu ili da sam sve uradi. A mogao bi jer ima dara, slikari su prilično spretni "u ruke". Međutim, ima teniski lakat, jadničak. A i ne može da se bavi takvim trivijalnostima, pogotovo sad kad je ovakva kriza u svetu. Mora on sve to da isprati, porazmisli, prodiskutuje s prijateljima koji kao i on obilaze parohiju i sređuju misli.
Još je ovaj moj i dobar - brine kako izgledam i sitnicama mi pokazuje koliko sam mu važna. Uzme usnu harmoniku pa mi svira dok perem sudove ili peglam. Doduše, uputi mi i: "Ženo, skini gaće da ti nešto kažem." Još jedna potvrda da je muški mozak u maloj glavi, ispod pojasa.
I na sve to još mi prebacuje: "Ne znaš da živiš, opusti se." Dobro, od sutra se opuštam - odmaram se i sređujem misli, bavim se svetskom politikom, razgovaram telefonom i ne radim ništa uz to... a ručak, prašina, veš, deca... nek čekaju. Neću više da budem glupa žena, postajem pametan muškarac.
Muda je svaka žena u Srbiji poodavno dobila, nisam ni ja nikakav izuzetak, pa da vidimo da li je pridev mudar izveden od imenice - muda. Rekoše naučnici da i pamet ima veze s hormonima.

Diploma za spremačicu

2011-06-05T21:39:00.001+02:00

Kako na poslu provodim u proseku oko deset sati dnevno, dočekam i spremačice koje dolaze oko sedam uveče. Ima ih tu i preko dana, ali sporadično. Majka me je lepo vaspitala, uvek se svima javim, ako me pitaju kako sam, odgovorim... Za razliku od većine mlađanih kolega iz firme koji ne znaju šta je to "dobar dan", "doviđenja", "hvala"... možda delujem i čudno. Kad sam se tako u prolazu s postarijom spremačicom pozdravila, jedna koleginica me je pitala: "Šta joj se javljaš?" "Zato što je viđam i zato što je tako red." "Dobro, svako sebi bira društvo." Ako je tako, onda svesno biram - spremačice.
Istini za volju, ambiciozne mlađane kolege javljaju se rukovodstvu (da ne kažem menadžmentu) široko osmehnute i glasno izgovaraju te pozdrave, pa čak pitaju i kako je. Uz vrlo zadubljen izraz lica saslušaju i odgovor poput "Ma...", "Dobro..." i slično, kao da je reč o novom uglu gledanja na Pitagorinu teoremu.
Generalnom (glavnom Nemcu) mahnem rukom, i on meni mahne rukom, i to je to. Koj' klinac s njim da pričam? Nismo u istoj priči. A i šta tu da se zadržavam u razgovoru i gubim vreme od proizvodnje onoga što će im doneti pare? Samo štancujem. Sva sreća da mi je jezik i profesija i hobi, pa mogu da radim kao na traci. I što me više upregnu, bolje funkcionišem. Kao mašina koja optimalno radi kad radi bez trenutka zastoja.
I tako, počela sam da se družim sa spremačicama, sve u šesnaest. Ali je zato oko mog stola najbolje počišćeno, a jednom sam zatekla i cvet u čaši. Doduše, i ja se trudim da im maksimalno olakšam, sve svoje smeće sklonim, a ako je nešto nejasno da li je za bacanje ili nije, lepo napišem ako ih ne vidim. Našu redakciju, pored još nekoliko, čisti devojka koja mi je odmah pala za oko. Prvo zbog mladosti, a zatim zvog govora. Pored profesije i hobija, reči su mi i profesionalna deformacija (ide to jedno uz drugo) - devojka lepo govori, mada Jelena (tako se zove) govori malo.
Radeći na specijalnom izdanju Recepata, o kuvanim jelima, zvala sam telefonom muža da mi prevede s italijanskog materijal koji sam imala o brodetu, a kako sam ja čitala taj italijanski, to je da čovek umre od smeha. Smejala sam se i sama i izvinila se devojci što mora to da sluša. Posluje ona, pa mi onako tiho, kako joj je već svojstveno, reče da bi možda mogla da pomogne, "mada ne znam italijanski, ali studiram francuski". Očas posla ona to pročita, uzmem ja telefon, prepriča mi ovaj moj sve kako treba i nastavim da radim.
Posle nekoliko nedelja, umesto Jelene dolazi neka druga devojka, isto mlada, isto lepa, isto vredna... Pitam šta je s Jelenom, a ona mi kaže kako su drugarice i kako će je zameniti jer sutra ima težak ispit. "Lepo", kažem ja i stvarno me obe devojke zadive.
Nikad ništa nisam pitala, ne znam ni kako žive, ni s kim, ni da li su za stalno zaposlene kao spremačice... ništa od toga ne znam jer ne pričaju, ali sam sebi dala slobodu da Jelenu pitam da li je položila kad sam je sledeći put videla. "Jesam", kaže ona. "A koju si ocenu dobila?", nastavljam ja. "Ma, devet", opet skromno odgovori Jelena i prihvati se usisivača. Ja ustanem i čestitam joj rukujući se: "Bravo, Jelena!" "Ma, imam još dosta ispita, tek sam na trećoj godini."
Očigledno joj je neprijatno, pa je ostavim, a obradovala sam se kao da je moje dete.
I onda pomislim kako mlađane uvažene koleginice njoj (NJOJ) ne govore "zdravo", a nisu joj ni do kolena. Za početak, ne znaju pristojno da se ponašaju, nisu najbolje vaspitane.
Vraćala sam se kući i razmišljala kako ova devojka može da sedi kod kuće, kuka kako nema novca i uči preko volje. Ali, ona radi posao za koji verovatno dobija neku mizeriju, ali radi. Koliko god da je to para, to su njene pare.
Setim se jedne poznate advokatice iz još poznatije advokatske firme koju je majka tokom studija poslala da čisti poslovni prostor u kome je kasnije radila. Samo se jednog jutra pojavila i advokati je pitaju što je došla tako rano, a ona će; "Da radim, ali kao pripravnik. Diplomirala sam." Kako je uopšte došlo do toga da devojka iz dobrostojeće kuće čisti? Tako što je od majke tražila neku pozamašnu svotu za letovanje, a ova joj ukinula sve "prihode", ali je rekla da će joj rado naći neki pristojan posao koji joj neće oduzeti od vremena za predavanja. I našla joj je. Ta advokatica kaže da je to bio potez koji je naučio pameti. Ili primer Žane Moro koja se zahvaljivala ocu što je izbacio iz kuće sa 18 godina: "Znate, kad na vas bace teret odgovornosti za sopstveni život, postanete mnogo bolji, disciplinovaniji, odgovorniji." Pa i primer mog srednjeg sina kome sam ukinula džeparac zbog loših ocena u 8. razredu, i pri tom mu vrlo netaktično rekla kako će da kopa po kontejnerima (kajem se, naravno da se kajem!), a on na sve to otišao u neku perionicu kola i sam se preporučio za posao. Kad mi je pozajmio pare da platim struju, zaplakala sam se. I pomislila: "Ma, jebeš ocene, važno da je on vredan. Valjda će biti nešto od njega."
Ubeđena sam da će od Jelene biti nešto. Da je sjajan karakter, to je već pokazala. Samo da joj neko "fino dete iz fine kuće" ne zauzme mesto koje joj pripada. S druge strane, i ne plašim se toliko - ume ona da se snađe, smisliće nešto.

Manje je više ("Priča Babinog sina", Tatjana Janković)

2011-05-28T00:53:00.007+02:00

Zašto na knjige koje mi se baš dopadnu nabasam slučajno ili po preporuci, zašto imaju mali tiraž, i zašto se o njima piše malo ili nimalo? Može biti da mi je ukus naopak ili da sam glupa, ali ipak - posle završene svetske književnosti i ko zna koliko vagona pročitanih knjiga, trebalo bi da imam izgrađen, školovan i istančan ukus. Nikako da se primim na ovu "modernu" literaturu u kojoj sve puca od (nepotrebnih) stranih izraza, netranskribovanih reči i džet-seta (tako ga zovu, mada mi ni tu nije jasno da li pojam odgovara stvarnom stanju stvari).
Knjiga "Priča Babinog sina" Tatjane Janković od svega toga odudara. I te kako odudara! Ali nije joj jedina vrednost u tome.
Kristina je imala odličan prikaz "Priče", i sećam se da sam tad poželela da je pročitam, ali sam posle nekog vremena zaboravila na nju. I dođe "Priča" do mene (preko Kristine, svakako), što me je navelo da razmišljam o paranormalnim pojavama - kako knjiga sama nađe čitaoca, a ne obrnuto. Što sam starija, sve više verujem u to.
Knjiga je više knjižica nego knjiga, ali unutar korica je divota koja se teško može zamisliti. Autorka koristi minimalistička sredstva a postiže maksimalan efekat, pre svega odličnu atmosferu - imala sam utisak da sam usred šumadijskog sela, čak mi se i miris pokošenih livada i testa koje raste i razvija se na pobrašnjenoj dasci uvukao u nozdrve i nije izlazio neko vreme posle čitanja. Kao da sam na selu provela najmanje nedelju dana!
Centralni lik je naravno baba devojčice koja radi sve seoske poslove: hrani stoku, sprema kuću, mesi hleb, pravi pitu od tikvica, prede vunu, s komšinicom Ljubicom raspreda abrove, "meće oči na put"... i priča, priča, priča... da "u kujni sve oživi". Tu je i deda koji i dalje čuva uspomenu iz zarobljeništva, fotografiju svoje Švabice ("Kaži detetu ko je to, kad te lepo pita"), odlazi na operaciju pa se porodica slika s njim u bolnici "za svaki slučaj", ne propušta da očita Očenaš za Vaskrs koliko god da mu je loše; tu je i čiča, poštar kojeg baba gleda da oženi... Sve se vrti oko kuće, a kuća se vrti oko babe - vrata koji pokreće glavu.
Životnost, okretnost i žilavost likova, njihov rečnik, odnos prema životu, branje šljiva... to je u stvari - Srbija. U poslednjih nekoliko decenija nisam pročitala ništa što bolje od ove knjige oslikava samu suštinu rodne nam zemlje i naročito njenih ljudi. I kao što baba štedi, tako i autorka štedi reči rukovodeći se maksimom: Manje je više. Čak i samo popisani Babin jelovnik, Babine boje i Babin rečnik odišu životnošću jer je uspela da ih stavi na pravo mesto. Rečnik je na kraju, kao da pokriva celu "Priču", tek da nas podseti na sve reči koje su korišćene, da se ne zaboravi njihova određenost mentalitetom i podnebljem.
Knjiga je ilustrovana i fotografijama s ispisima poput fine čipke, koji oslikavaju suštinu: "po selu sa šajkačom, u varoš sa šeširom", "na svadbi, oko kazana sa vrućom rakijom"... Korišćeni su i humor i blaga ironija, poput Puta vune, što je srpski pandan svetskom Putu svile. Pojedini naslovi zapahnu kao prijatan vetrić usred sparnog dana. Nezaobilazne su i "kuće s kojima ne govorimo", srpska alternativa televizijskim sapunicama i nadaleko čuveni inat koji bi trebalo da patentiramo. Zašto? "Zinat!" - rekla bi baba od čijeg govora "u kujni sve oživi".

Povraćka a la koka-kola

2011-05-14T20:03:00.000+02:00

Reklama je moćna stvar. Pri tom ne mislim na marketing kao "nauku", već na sve nas, potrošače, koji nasednemo na šarene laže i kupimo i ono što nam nije potrebno, ali je super, lepo, jeftino... u odnosu na ono što dobijemo. Kupiš tako, vidiš da to nije to, pa više ne kupuješ. Onda oni promene ambalažu ili povećaju količinu (čuveni gratis, 2 u 1, 3 u 1...), pa ti kupiš ponovo, sve u nadi da nije isto kao pre već mnogo bolje i više, probaš, i opet više ne kupuješ. Ne smem da pominjem firme, ali ko snabdeva kuću potrepštinama može da nasluti o kojim je proizvodima reč.
Tako sam, na primer, kupovala najskuplji prašak za pranje veša, i stvarno je bolji od ovih ostalih. Onda mi drugarica isti taj prašak (bar je isti logo, proizvođač, kesa...) donese iz inostranstva, i ukapiram da to nije to. Ovo što šalju u Srbiju veze nema s onim što prodaju na Zapadu. Prestanem ja da kupujem taj prašak, jednostavno ne volim kad me neko pravi budalom. Naravno, on je i dalje bolji od onog praška koji sad koristim, ali nije duplo bolji, s obzirom na to da mu je cena duplo veća. Hemijski sastav neću ni da proveravam, da se ne iznerviram - garantujem da nama prodaju neka sredstva koja su kod njih zabranjena, ali... to je Srbija, treće tržište, ovde svakojaka govna mogu da prođu.
Svojevremeno je država Hrvatska tužila jednog od najvećih proizvođača sredstava za pranje što njima prodaju lošiji kvalitet. Ne znam šta je bilo s tom tužbom, nije bilo nikakvih vesti, ali se nadam da su im isplatili odštetu makar, ako već nisu počeli da im prodaju originalan proizvod. Ukoliko nisu dobili spor, bar su im pokazali da su svesni kako ih varaju i prodaju im muda za bubrege. Nažalost, sumnjam da će se u Srbiji to ikad desiti, jer se mi, kao i sve budale, lepimo za imena, isprazne reklame... To je, bre, iz inostranstva - mora da je dobro. Očigledno sam glupava i ne razumem. Više gledam kakav mi je veš i koliko sam para dala za prašak.
Može biti da tu logiku "tante za kukuriku" ne mogu ni da shvatim. Pokušavam, zaista, ali ne ide. Tako je jedna reklama potencirala "belo koje je zaista belo", i stvarno - nisu slagali. Stvarno je sve belo, čak i crni veš ima bele tragove.

Čokoladice i čokolade iz belog sveta, duplo i troduplo skuplje nego ove naše mučenice, uopšte više ne kupujem - one koje se prodaju ovde veze nemaju sa onima koje se prodaju na kulturnom Zapadu, a koštaju maltene isto. Samo što je njihova plata takva kakva je pa za nju mogu da kupe hiljade i milione čokoladica mesečno, a mi za naša primanja tek stotinak. Na čokoladama sam već gledala sastojke i nema ni jedne jedine na kojoj nije po nekoliko sastojaka koji su na Zapadu zabranjeni. Jesmo mi otporniji, možda smo i mutirali, ali, brate, sestro... što ja to da kupujem i da se trujem iako sam otporna. Kupim lepo Simče, Kesten, Bambi, Smilies... sve isto tako ukusno samo mnogo jeftinije i nema, bar ne piše da ima, tih "kancerogenih supstanci". Uostalom, ako je kvalitet isti, što da nekome u Vranju, Subotici ili Bujanovcu ne pokažem kako mi se dopada proizvod kojim on zarađuje svoju platu?
A kozmetika? I to ona skupa, uši otpadaju kad počneš da plaćaš. Srećom, sad kupujem sve u apoteci, što farmaceuti na licu mesta naprave. Nekoliko puta sam imala probleme (osip, naduvena usta...), pa neću više da izigravam zamorče.
Nisam ksenofobična, ne radi se o tome. Kad uporedim kvalitet i koliko para treba da dam za taj "kvalitet", rezultat bude - neću da me prave budalom, pa makar koliko da su hvaljeni, svejedno da li su odavde ili odande. I više ne nasedam na šarene laže.
Ali, ima i onih reklama koje, umesto da ti omile ono što prodaju, uspeju da pored rafa s njihovim proizvodom prođeš kao pored turskog groblja. Baš sam volela Lion čokoladicu, međutim, uspeli su da mi je zgade reklamom na kojoj lav rasteže čeljusti i ono što mu izlazi iz usta pretvara se u čokoladno punjenje. Prva kupovina čokolade posle odgledane reklame umalo da se završi povraćanjem - nikako nisam uspevala da se oslobodim utiska da žvaćem lavlje bale. Uh, gadno! Bila je i neka američka reklama sa bakarnim novčićima koji padaju na dno penušavog gaziranog pića, pa su se kupci žalili kako osećaju ukus bakra dok ga piju. Ta nije došla kod nas, sigurno bismo hvalili piće "s ukusom metala".
A koka-kola i Coca-Cola? Ta firma ima najbolje reklame i najgori proizvod. Iako svi oko mene piju koka-kolu, nikako ne mogu da shvatim kako je moguće da se nekome dopada. Moja pokojna majka zvala je "zaćerenom soda-vodom". Ja bih rekla da joj je to kompliment. Po mom mišljenju, ima odvratan ukus, stvara zavisnost i smrt je za zube i liniju. Da, i nadima, pa se očas posla podriguje. Ko ne veruje, nek čuje šta o tome imaju da kažu deca koja to upražnjavaju pred odlazak na neki događaj s nevoljenim nastavnikom. Ali, Coca-Cola ima najbolje reklame. Kad god objave novu, a svaki put je sve bolje i bolje urađena, pomislim da se i ukus promenio. Naravno, nije. I, naravno, ko je voli nek je pije, meni je gadna. I nikakva reklama ne može da joj popravi ukus.

A šta ćemo s konjem?

2011-04-27T23:45:00.006+02:00

Slušala sam neko ekonomsko predavanje teškom mukom se boreći da ne zaspim. Kakav sam baksuz, možda bih i zahrkala. I baš zato što sam teško šta razumevala i što mi je bilo neverovatno dosadno (plus je i predavač imao onaj jednoličan unjkav glas), iz petnih žila sam se trudila da što više zapamtim. Malo je nedostajalo da uzmem sveščicu i počnem da hvatam beleške. Pobedila sam sebe, čak izvukla i neke zaključke, a od trenutka kad su pomenute razmere i srazmere ličnih dohodaka, kao i nagradne igre, sasvim sam se razbudila. Nije me prezenter ekonomske situacije od tog trenutka zainteresovao, nego mi je dao šlagvort da se bavim svojim mislima.
Reče uvaženi užasno dosadni profesor između ostalog i da se "bolesno društvo" ogleda u nesrazmeri plata i nesrazmeri cena, pa je tako naveo primer da u okviru jedne firme najveći raspon sme da bude sedam, odnosno da od najmanje plate najveća sme da bude najviše sedam puta veća. I što je ta srazmera manja, firma bolje posluje. Obrazlagao je on to nekim grafikonima i koristeći termine kojima je davao na znanje da se radi o nauci u koju mogu da budu upućeni samo odabrani, ali kad se skine sva ta gusta paučina namernog nerazumevanja, ostaju podaci, termini i veze koje svako sa više od dve sive ćelije savršeno dobro razume.

Mala digresija - od ovih ekonomskih su dosadnija, zamršenija i gluplja jedino predavanja iz takozvanog PR-a. Sve što oni tamo palamude i trtomude lepo može da se sažme u dve do pet savršeno jasnih rečenica. Što ih više slušam (a slušam ih non-stop, to je poslednja poslovna moda - PR), sve mi je omraženija ta... hmmm... nauka(?). Tako od silnih naučnih i nepotrebno komplikovanih izraza, ako se čovek malo udubi, može da zaključi da i ovaj priča isto što i onaj pre njega, a i sledeći će da nastavi utabanim stazama. Samo su im reči različite, ali sinonima ima na pretek.
Kad je uvaženi užasno dosadni profesor pomenuo plate, kvrcnulo mi je da smo mi jedno užasno bolesno društvo, na umoru. Pretpostavljam da je plata čistačice najmanja. Ako ona prima minimalac, direktor, pretpostavljam da on ima najveću platu, sigurno prima više nego sedam puta veću platu. Ne znam ni jednu jedinu firmu u kojoj je drugačije. Isti je slučaj i sa cenama, razmera je 1:7. U prevodu, bar sam ja tako prevela, slanina košta koliko košta, ili čvarci, ili švargla... a biftek, ili dimljeni losos, ili sveže jarebice... trebalo bi da koštaju maksimalno sedam puta više. Ko je makar jednom svratio u supermarket, dobro zna da to pojma nema, bar je tako u Srbiji. Logika je malo obrnuta od one za plate - što je razmera veća, država je ekonomski stabilnija. Ako dalje pratimo logiku, onaj što jede sapunjaru s pijace finansira onog što se sladi prepeličjim jajima u fensi restoranu. Načisto smo bolesni i načisto smo propali! Doduše, to sam znala i ranije.

Bolesno stanje, po onome što sam slušala, pokazuje i pomama koja vlada za nagradnim igrama. Dosadno je prikazao kako se to u kom društvu ogleda (opet grafikoni, zapetljani iskazi, nerazumljivi izrazi), ali sam samoj sebi napravila zanimaciju prisećajući se kako u Južnoj Africi i oni najbedniji kupe tiket za državnu lutriju. Naravno, svi se nadaju dobitku, ali ne bilo kakvom, već sanjaju o premiji. Naravno, to će da im reši sve probleme. I naravno, ne sabiraju koliko para na godinu daju za tikete. Kad je bilo svetsko prvenstvo u fudbalu, intervjuisali su jednog bezubog koji uredno stoji u redu za tiket, kaže da godinama jednom nedeljno strpljivo čeka u tom podugačkom redu i, naravno, ne napušta ga nada. Pozaboravljala sam o kojoj sumi se radi, ali znam da mi je prvo palo na pamet da je za te pare koje je potrošio na tikete mogao da ode kod zubara i sredi neku protezu. Šta će, i on misli da će premijom moći da namesti zlatno zubalo, pa da samo vitla škljoc-škljoc i široko se osmehuje.
Pomislila sam i da te igre na sreću nisu samo pokazatelj "bolesti društva" i da ih možda treba posmatrati i sa psihološke strane, poput bolesti zavisnosti. Moja pokojna majka učestvovala je u svim nagradnim igrama, kupovala listiće za loto, igrala čak i sportsku prognozu iako je teško razlikovala fudbal od rukometa. Za divno čudo, u sportskoj prognozi, pogađajući odoka, imala je najviše uspeha. U svemu ostalom - nikad ništa. Sećam se i davnih sedamdesetih, kad je Politika Ekspres imala neku nagradnu igru u kojoj je svako (baš svako) nešto dobijao, pa su najmanje nagrade bile da sutradan dobijete novine besplatno, a najveće neki stanovi, kola... i svima najslađa - pare! Danima su izlazili ti kuponi, ona ih isecala i pomno pratila pravila igre i spisak mogućih nagrada. Najednom, ote joj se krik: "Bože, gde da smestim konja?!"
"Kakvog konja, mama?"
"Evo, jedna od nagrada je i rasni konj sa pratećom opremom za jahanje i toliko i toliko zobi. I sad, kad dobijemo tog konja, gde da ga držimo?"
Nije ga više pominjala, ali joj se na licu lepo videlo kako je muče brige oko štale. Sestra je saznala da se tu i tamo raspitivala u Konjičkom klubu kako stoji stvar s iznajmljivanjem prostora. Kako su dani prolazili bila je sve zabrinutija, a kad bismo joj natuknule nešto o nagradnoj igri, samo je tužno odmahivala glavom: "Samo se vi smejte, pitaću vas gde ćemo da smestimo konja kad ga stave ispred vrata."
I najzad - veliko finale. Izlazi spisak dobitnika. Hemijskom prati redove, jedan po jedan, sva ustreptala, a nas dve joj stojimo iznad glave u svečanom stavu. Ništa ne govorimo, a ona će s vremena na vreme: "Samo se vi smejte, pitaću vas gde ćemo da smestimo konja kad ga stave ispred vrata."
Pojavljuje se negde na sredini i rasni konj sa pratećom opremom i toliko i toliko zobi. Dobila ga je gospođa iz Kraljeva (mi smo iz Kragujevca, verovatno je štamparska greška), zove se Mirjana (tako se zvala i moja majka), preziva se čini mi se Tripković (mi smo Trifunović; i to je sigurno štamparska greška).

"Eto, kažem vam, dobili smo konja. Sigurno je neka greška. Mog imena nema nigde, znači, konj je naš. Samo se vi smejte, pitaću vas gde ćemo da smestimo konja kad ga stave ispred vrata."
Konja nije bilo ispred vrata u narednih nekoliko dana. I dalje je živela u strahu. A onda je konačno objavljeno njeno ime, bez greške - Mirjana Trifunović iz Kragujevca sutra Ekspres može da dobije za dž.
Pitate se da li je ikad išta dobila. Nikad ništa. Ali je to nije sprečilo da i dalje igra. I kad je bila u bolnici kupovala sam joj listiće za loto. Ako je ona parametar pomame za nagradnim igrama, odavno smo bolesni. Mada, što je kriza bivala dublja, ona je sve strastvenije pratila i Bingo, i Loto, i kupovala lozove, i za greb-greb se zapalila. Da je predavač iz ekonomije bio malo zanimljiviji, mogao je i ovakve slučajeve da analizira, svakako sa ekonomskog stanovišta.
Život bi nam sigurno bio drugačiji da nam je taj rasni konj sa pratećom opremom za jahanje i toliko i toliko zobi osvanuo ispred vrata. Sestra i ja smo u međuvremenu naučile da jašemo.

Biti svoj, uprkos svemu ("Smrt je neprovjerena glasina", Emir Kusturica)

2011-04-25T01:08:00.004+02:00

Postoje ljudi koje svi vole, neko više neko manje, ali se može reći da su opštevoljeni. Obično se radi o servilnim osobama, ne mislim na dupeuvlakače, već na osobe koje su takve po prirodi, i zaista zaslužuju ljubav kojom su okružene. Nasuprot njima su oni manje voljeni, čak i omraženi, koji nisu tako retki kako se misli, i koji, bez obzira što su po karakteru provokatori, i kad su u potpuno mirnom stanju jednostavno izazivaju mržnju. A postoje i oni kojih se svi boje, nekad je strah opravdan, a nekad sasvim imaginaran, ali, eto... boje ih se. Emir Kusturica spada u ovu drugu grupu, skoro da je obrazac za takvu grubu tipologiju. Šta god da postigne, koliko god da se uspne, koliko god nagrada i priznanja da dobije, jednostavno... zgodna je meta za mržnju. Zašto? Zato što je takav.
Međutim, on nema nameru da se menja, i ako ni zbog čega drugog, oni koji ga intenzivno mrze (zapanjila sam se koliko ih je), makar zbog doslednosti trebalo bi da ga poštuju, poput Vlada Dapčevića, uzgrednog, sporedno sporednog aktera njegove autobiografije "Smrt je neprovjerena glasina". Živeće Kusturica tako do kraja, žestoko provocirajući svojim stavom koji nema nameru ni da brani ni da obrazlaže, već ga samo nudi onima koji su zainteresovani da ga čuju. A da li će im se svideti, to je sasvim druga priča. Opet kao još jedan uzgredni lik iz "Smrti", secikesa koji neprestano govori: "Gdje sam ja u toj priči?" Možda na kraju ove rečenice ne bi ni trebalo stavljati upitnik, više je retorsko pitanje nego pravo.
Knjigu nisam kupila, i nemam nameru ni da je kupim, jer su je izdale Novosti, a tamo je još uvek onaj Starac Fočo od stotinu ljeta... i tako. Neće Novosti propasti zbog toga, ali - ne želim da učestvujem u profitu ni na koji način. A žao mi je jer bih volela da zadržim ovu knjigu, bez obzira što nešto i ne volim da ćitam autobiografije. Kusturičina je na mnogo načina izuzetak. Najvažniji razlog je što je zaista napisana dobro - svaka čast. Vraćala bih se knjizi da je kod mene, i za neku godinu verovatno bih je pročitala ponovo. Postoje knjige kojima se proverava vrednost sudom vremena. Ovu bih stavila na listu samo zato što mislim da će vremenom dobijati a ne gubiti. Ne volim da čitam biografije jer su uglavnom populističke, važe samo za trenutak u kome su napisane i imaju vrednost novinskih članaka koji traju samo do sledeće kupovine novina. Izuzeci su Čerčil (sjajno delo, uostalom, dobio je Nobelovu nagradu, i to zasluženo), Fehmiu ("Blistavo i strašno"), Mandić i sad Emir Kusturica. Iako se sva četvorica pre svega bave sobom (ipak je to autobiografija), svako na svoj način izigravajući Sunce oko koga se vrte sve ostale planete, zajedničko im je da sjajno pišu, da su od krvi i mesa, da su savršeno dočarali mesta u kojima su bili i duh vremena u kome žive, ali da je nad svim tim prevagnuo živ čovek, sa svim svojim zabludama, greškama, nedoumicama... Lepo se oseća kako raste i kako vreme u kome živi, pored porodice i okoline, formira njegov karakter. Tako mi je u "Smrti", na primer, fantastična epizoda sa kupovinom Madrasovih cipela koje su bile hit - svuda u svetu ljudi su u njima plesali ili jednostavno želeli da budu obuveni po poslednjoj modi, dok su ih u Sarajevu kupovali oni koji se tabače s vremena na vreme, a madrasice su teške, pa kad nekog šutneš... Liči na muško odrastanje, a ponajviše liči na Sarajevo kakvo znamo iz njegovih filmova.
Cela "Smrt" je jedan film, bar sam ga ja tako doživela. Glavni tok priče prekidan je epizodama, poput didaskalija, jer likovi jesu dati životno, ali ipak imaju i neka uputstva. Majka, u stvari njegova nana, koja je govorila: "Deco, komšiluk vam je važniji od majke", gospodštveni ujak koji nema nikakav odnos sa svojom decom, tetka Biba koja vitla nekud po svetu, figura patrijarhalnog a modernog oca, njegovo društvo, nestašluci od kojih nisu svi bili bezazleni, prva ljubav, gradnja Titanika... i pre svih - majka. Na momente smešna (stavlja najlon preko tepiha), opasna (lepi trnje na sijalice u zgradi, da ih ne bi krali), čak i potuljena (nikad se ne izjašnjava šta misli, samo želi da se ne govori o politici), ali iznad svega topla, topla, topla... Sve što se dešava kasnije samo je nadgradnja ove osnove, temelja koji je kasnije napravio kuću.
Poznavanje mentaliteta ovdašnjih ljudi i njegovo plastično prikazivanje kroz pojedine rečenice koje postaju lajt-motivi celog dela, lepo se provlače i svemu daju potku koja naizgled razuđene periode života drži na okupu. Kroz "Smrt" je očigledno sazrevanje, ali čini mi se u obrnutom smeru od očekivanog. Taman kad pomislite (ako na trenutak zaboravite da se radi o čoveku s javne scene o kome po nešto i znate), da će krenuti putem uvaženog profesora i svetski priznatog režisera, on se priklanja drugoj struji i počinje da pliva uzvodno. Najsimptomatičnija scena u tom smislu je tuča posle dobijanja Zlatne palme u kojoj je učestvovala i njegova žena. Povodom te sekvence, iako mu je verovatno nanela mnogo štete, ni jednom rečju sebe ne opravdavajući, napravio je sjajan kroki žene koja brani svoje dete. Samo zamišljam večernju toaletu, svečani trenutak i stolicu dignutu uvis kojom zamahuje na tipa koji joj dira sina. "Ej, to je moj sin!" - sve može, ali kad se dirne u decu, odmah proradi instinkt. Neko će možda pomisliti da je ovo preterano, ali sasvim mi je jasno. Mislim da je to jasno i svakoj majci na svetu, pogotovo na Balkanu, pogotovo majci muške dece.
Kad već pišem o mentalitetu, sam Emir Kusturica je tipičan predstavnik tog (na)opakog soja. Uvek sam protiv svih, uvek uprkos očekivanjima, uvek uinat, uvek "ma šta me briga šta mislite", i uvek svoj - pa šta bude neka bude. Kao mlađa, uvek sam se čudila ženama koje po svadbama plaču i pomeraju se u stranu i imaju čudne komentare na lepe vesti, a sad i sama na svadbama pustim makar jednu suzu. Toliko sam na jednoj svadbi plakala (ali kad pogledam mladinu majku - to je bilo od sreće), da mi je muž na kraju preteći rekao: "Ženo, ako se ne središ u najkraćem roku, odosmo odavde." Tako su i njegova majka i brat od ujaka komentarisali Zlatnog lava, kroz suze: "Šta nas ovo snađe!"
(Ne)gledanje "Amarkorda", opisi uvodnih scena sve do: "Primavera!" i kasniji uticaj tog filma na njegov potonji rad vrlo su upečatljivi. Stalnim ponavljanjem postigao je sjajan efekat. Svidelo mi se i što je ovaj film za njega bio značajan (http://miljalukic.blogspot.com/2010/05/tri-cetiri-pesesnaest-najboljih-filmova.html). Šta tek da kažem za njegov odabir dela - Čehov, Andrić, Hrabal... Moj favorit ipak je drug iz škole koji je maštao da radi u pošti - kako bi pečatom malo-malo pa mlatnuo po Titovoj glavi na marki!
Šta Kusturica misli ili ne misli, potpuno je njegova stvar. U Bosni su ogorčeni što nije glasno govorio "za njihovu stvar", a u Srbiji mu zameraju... ne znam ni ja šta mu zameraju tačno, bar nisam uspela da zaključim iz silnog pljuvanja koje sam sretala po raznoraznim forumima. Ako ćemo pravo, možda i jeste spahija na svom imanju, ali zar Mišković nije taj na koga bi trebalo prvo da se usmerimo? Ako je Kusturica spahija, stvarno je grozno, ali to mi ne umanjuje doživljaj pročitane "Smrti". Uostalom, pisala sam o tome: http://miljalukic.blogspot.com/2010/02/procitaj-knjigu-ne-obaziri-se-na-piscev.html. I ne mogu da zaboravim pogled moje drugarice Marijane, koju inače vrlo cenim, kad sam joj rekla šta čitam. Razrogačila je oči, a ja na to: "Ali super je, treba da pročitaš!" Samo je odmahnula rukom i promrmljala kroz zube: "Ma, ne zanima me." Da nas je neko posmatrao sa strane, pomislio bi da joj namećem pornografsku literaturu.
Takav je Kusturica - svoj, uprkos svemu, i mada možete da ga mrzite do mile volje, ova knjiga je odlično štivo. Volela bih da je više niko ne kupi samo zbog Manje Vukotića, a ja zahvaljujem Kristini na pozajmici, u stvari njenom tati koji je napisao: "Samom sebi za rođendan!" Kakav autor, takvi mu i čitaoci - neobični.

Bez teksta ("Pisma iz Azije", Zuko Džumhur)

2011-04-16T23:46:00.004+02:00

Najlepše što mi se dešavalo u proteklih desetak dana jeste odlaženje na posao i dolaženje s posla(!), samo zbog čitanja jedne predivne knjige u gradskom prevozu. Prvi i verovatno poslednji put priželjkivala sam da se vozikam i po dva sata u jednom pravcu.
"Pisma iz Azije" nisam ranije čitala, bili su mi poznati samo delovi. I neopisivo mi je žao što je tek sada knjiga došla do mene, preko Biljane Sparavalo (hvala!). Mnogo bolje bi bilo da sam je čitala 1989. i 1990, kad sam bila u krajevima sličnim onima koje opisuje Džumhur. Taj moj put u Buharu, Samarkand i Taškent u potpunosti mi je promenio pogled na celokupnu svetsku istoriju i prilično uzdrmao dotadašnji sistem vrednovanja.
Dok smo mi, Sloveni, a s nama i Germani, još uvek bili divlje horde koje su delovale jezovito i na prvi pogled, a kamoli da smo imali neku "civilizovanu kulturu", u Samarkandu su izračunavali udaljenost Meseca od Zemlje, čitali prvoklasnu poeziju, bavili se trgovinom, izučavali grčke, rimske, indijske i kineske klasike... Čak nije tačno ni da su svi muhamedanci - još uvek postoje čisto zarastristička sela u kojima gori vatra na centralnom mestu, a sam naziv Buhara izveden je od Bud-hara, Budinog mesta ili, kako to pogrešno prevode: Budinog manastira. Ovo oko prevoda rekli su mi specijalisti za farsi ili parsi (kako ga gde zovu), staropersijski jezik, koji se koristi i dan-danas u ova dva uzbečka grada i u nekim delovima Irana i Avganistana.
To je bila jedna strana priče, a druga, možda i upečatljivija, jesu lica ljudi koje sam sretala. Neki su izgledali kao Kinezi, neki kao Mongoli (ima razlike kad ih malo više srećete pa se naviknete na drugačija lica), neki kao Arapi, a neki su imali kose oči i četvrtasto lice, s jakim vilicama. Ima ih i plavih, i riđih, i svakojakih. Devojkama i mladim ženama po pijacama ispod marame koja dopire do struka vire guste crne pletenice za šaku duže... Tadžikistanke se posebno ističu lepotom: svetlih očiju, najčešće zelenih, zagasitog tena i smeđe kose zaista deluju skoro nestvarno. Po predanju, kad je Aleksandar Makedonski ovde ostavio grupu vojnika, oni su se pomešali sa stanovništvom i počela su da se rađaju deca svetlih očiju. Da bi zadržali takav izgled, ženili su se i udavali između sebe, pa je u bivšem SSSR-u javna tajna bila da je tamo najveći broj idiota.
Zuko u "Pismima" između ostalog pominje i lepotu žena, pa je tako ostajao bez daha u iranskim avionima, a kad je upoređivao lepotu žena s Bliskog istoka, pisao je o raznovrsnosti, nasuprot nje stavljajući lepotu američkih žena koje imaju "konfekcijsku lepotu". Nažalost, taj trend se proširio skoro na ceo svet. Kad već pomenuh američke žene, na nekoliko mesta Džumhur piše i o američkim turistima i poslovnim ljudima, koji u ove krajeve zalaze dobro pelcovani protiv svih mogućih i nemogućih bolesti, i dobro opremljeni apotekom u kojoj su najzastupljenija sredstva za dezinfekciju. U vezi s tim, setih se i Andrića koji je na jednom mestu (mislim da je u "Travničkoj hronici") pisao o haustorima koji na Zapadu po pravilu budu zapišana, smrdljiva, buđava mesta, a na Istoku se po tom "ničijem vlasništvu" zasadi cveće u polupanim loncima i opet nekako ima života.

"Pisma iz Azije" pored književne vrednosti imaju i likovnu jer tekstove prate Zukovi crteži, često i s propratnim tekstom koji je pisan na licu mesta, malo ćirilicom, malo latinicom. Na pojedinim mestima, na kojima opisuje bašte, pa još imam i lustraciju pored, počinjem da osećam kako mi miriše cveće, a nalazim se u brundavom autobusu koji "miriše" na neosušena a očišćena sedišta i petrolej.
Pa tek opisi kamiona koji dolaze u jednom obliku iz fabrike negde u Evropi, a u Avganistanu ih preurede tako da liče na pokretne kuće. Ili dojučerašnji beduini koji kupe nejveću limuzinu koju mogu da nađu, voze se u njoj sa svim ženama koje imaju i ugrade roštilj za ovčetinu nesred kola!
Sve vrste bogomolja, pa i pravoslavne crkve Jermena koji žive u ovim krajevima, opisane su s toplinom koja ne propagira religiozno razmišljanje, već raznolikost. Hipici koji godinama žive u Dolini Buda kojih nažalost više nema, i opet ti bučni Amerikanci koji gomile betona i stakla pretpostavljaju mnogo boljim hotelima.
Radila sam kao vodič i znam kako se ponašaju Amerikanci. Jedino oni i Rusi, gde god da ih odvedeš i šta god da im pokažeš, uvek imaju pitanje NAJ (tako su to zvali vodiči između sebe): "To je najveće?", "To je najstarije?", "To je NAJ..." I šta čovek da im kaže? Jednom sam se baš naljutila na Avali na dve Ruskinje koje su, gledajući najobičnije cveće malo sređeno stručnom rukom, prokomentarisale: "Vidi, i ovde raste naše cveće!" Odbrusila sam prilično grubo: "Ne, to je naše cveće, ali raste i kod vas!" Dosta mi je više te njihove veličine!
Ovi moji Rusi bar su poznavali istoriju i videlo se da su išli u školu i naučili nešto, a Amerikanci nisu imali ni to. Bili su u čudu i što nemamo probušene noseve i ne nosimo noževe u zubima. Jedna Amerikanka me je pitala da li ćemo se vratiti u Kapadžib. Bilo mi je potrebno neko vreme da ukapiram kako misli na Sarajevo - ali napisano ćirilicom! A što su tek seljačine u vezi s hranom! I u paradajz salatu stavljaju sirće - u stvari nose neki svoj drljavi dresing kupljen u Americi i stavljaju ga u sve živo, a ono najobičnije ulje pomešano sa solju i mnogo sirćeta.
Zuko je obišao ovaj deo Zemlje baš kako treba - upoznajući se sa tradicijom, ljudima, običajima, osećajući atmosferu, i uz mnogo, mnogo predivnih digresija u vezi sa Šantićem, Zmajem, Kajzerom, Arijevcima (kome nije poznato ko su Arijevci, obavezno neka pročita), savremenom istorijom, minulim vekovima, s mnogo boja, ljubavi prema ljudima i tolerancijom prema razlikama. I kako da se jedno takvo putovanje (da bi ga sproveo, "služeći se i marifetlucima") uporedi na primer sa obilaskom Britanskog muzeja - sve vreme sam razmišljala gledajući silne eksponate kako su se nakrali, pa nakrali, pa na oči nisu videli koliko su krali... prave lopuže.
Uživala sam u "Pismima", čitajući ih i gledajući (nije zanemarljiv ni likovni aspekt) i prisećajući se. Iako se radi o kraju šezdesetih i početku sedamdesetih, pred sobom sam imala lični utisak s kraja osamdesetih. Autentičnost i živ doživljaj, minimalistički jezik i veliko čovekoljublje, dobro obrazovanje i neizmerna radoznalost glavne su odlike ovog štiva. Sad tek shvatam da sam toliko oduševljena ovom knjigom, da nemam ni reči kojima bih opisala to svoje oduševljenje. Retko ostajem bez teksta, ali...

Percepcija i recepcija

2011-04-09T11:40:00.002+02:00

Sećate se "Guliverovih putovanja"? Dok je živeo među Liliputancima, Guliver je bio ubedljivo najveći, pa i kad se vratio u društvo ljudi svoje veličine, i dalje je imao utisak da mora da pazi kako nekoga ne bi nagazio, govorio je kočijašima da sklone konje u stranu jer on mora da prođe... I dalje se osećao kao div, iako se uopšte nije izdvajao od ostalih. Međutim, to je bio njegov doživljaj sebe.
Tako je i moja pokojna majka, potpuno nesvesna da je s godinama počela da se smanjuje, i dalje mislila da je za glavu viša od mene. Kad god je trebalo spustiti nešto s najviše police, blago bi me odgurnula: "Ma, hajde, molim te, ja ću to. Ne moraš da donosiš ni stolicu, a kamoli merdevine." I onda bi počinjala da se propinje, i dalje uverena da je to očas posla. Bilo bi smešno da mi je nije bilo žao.
"Mama, sad si moje visine." Mora da su joj teško padale ove reči.
Mamina porodica je tako visoka, da se ne zna ko je od koga viši. Najniži ujak bio je visok samo 1,92 metara, koliko i moj najstariji sin. A u mojoj generaciji najviši je Slavko, brat od ujaka, sa okruglo 2,10 m! I naravno da se osećala kao div kad se udala za tatu koji je bio njene visine. Nikad nije nosila visoke potpetice i stekla je manir da hoda malo spuštene glave. Sestra je povukla na mamine, celih 11 cm viša je od mene! I ona se oseća kao div, a počela je da se smanjuje. Ako ja nastavim ovako čvrsto da se držim (povukla sam na tatu), možda se u dogledno vreme i izjednačimo.

To je ništa prema slučajevima nekih mojih poznanica koje i dalje misle da su neznamnijakakve ribe, pa zapadaju u žalosne situacije povremeno. Jednom smo tako sedele u kafiću i neki dečko je stalno gledao u našem pravcu. Dok smo u gimnaziji i kasnije na studijama sedele zajedno, obično smo dobijale piće sa nekoliko okolnih stolova. U ovim godinama mi ne pada na pamet ni da pomislim da neko gleda u mene. Ali, jedna od nas upravo je to pomislila i imala golicave primedbe na račun njegovog zurenja, a dečko nam je na kraju prišao i pitao jednu drugu da li ga se seća - s njenim sinom išao je u osnovnu školu! Takve situacije su mi najodvratnije, kad moram da se stidim umesto nekog drugog. Jednom prilikom sam i ja imala nekog muškarca koji me je pratio u stopu i pričam to drugaricama, a one će usplahireno. "Šta je bilo, je l' te napao?" "Ma kakvi, brinula sam se za bundu, svekrvina je." Pomislila sam da ima nameru da mi skine bundu i utopi je negde, nisam ni pomislila da me prati zato što će da me skrmbeta negde. I da me obeščasti, bože me sačuvaj!
Andrić je u "Travničkoj hronici" na jednom mestu napisao da "ništa nije tužnije od sveta viđenog očima bivše lepotice". Mslm... stvarno... pogodio je kao prstom u oko.
Slično se desilo, ali mnogo simpatičnije, i jednog popodneva u kafiću u centru grada, kad smo sedele nas tri koleginice: dve mlađe, još uvek neudate i ja, žena u drugom braku koja je sasvim završila karijeru u tom smislu. U neko doba dobijemo mi piće za sto "od onog stola tamo". Ove dve moje počnu odmah mahinalno da nameštaju kosu, pa sve tri bacimo pogled u pravcu tog stola. Kad tamo - tri bivše učenice sede isto ovako kao i mi, ali nam mašu i šalju poljupce. Najmlađa od nas prokomentariše: "Od ovih đaka ne može da se živi!" Bilo je drago i njoj što ih vidi, ali bilo bi joj još draže da nam je neki baja poslao piće.

Imam i kolegu kojeg interno i intimno zovem "seljače". Kakvo držanje, kakav stav, koja ambicija! A isprovaljivao se beskonačni broj puta da je - seljače kome praz viri iz dupeta. Imao je intervju sa jednom našom poznatom književnicom i kad se vratio ispričao je kako je fasciniran njenim stanom, da bi završio: "A na kraju mi pokazuje 'sobu za devojku', a ono ceo stan!" Samo je pokazao da nikad u životu nije bio u nekom starom salonskom stanu. Takve ljude treba pustiti da se sami otkrivaju jer im ništa ne vredi što se drže visoko pa svima unaokolo spočitavaju da oni dolaze, da se sklonimo kako nas ne bi pregazili.
Nedavno mi kaže kako ide na koncert "Tap 011". Valjda mi je po faci video da se čudim (a džez, a rokeri, a ta muzika koju on sluša a mi pojma nemamo ni o čemu se radi - ne razumemo mi te visine...), pa je dodao: "Uostalom, to je muzika moje mladosti, kakva god da je. Ne bežim od toga. Tvoji sinovi isto su slušali, svi smo isto slušali." Šta da mu kažem? Da li je smetnuo s uma da mi je najstariji sin muzički kritičar, Muzički, a srednji ima svoju grupu koja veze nema s popom i tim sladunjavim pesmicama. Najmlađi nikad u životu nije ni čuo za "Tap 011". Nemam ništa protiv takve muzike, ni protiv koje muzike, ali otkud njemu pravo da moju decu svrstava u svoje folirantsko okruženje? Ništa mu nisam rekla. A i šta bih? Da mu kažem kako smo dva sveta, u stvari tri jer je jedan između nas? Inače, on je vrlo "blagonaklon" prema "seljacima", "sve to on razume" i "nije mu teško da razgovara s 'tim' svetom"...

U Egiptu sam bila jedina koja je žarko želela da joj se neko obrati na ruskom, jer je toliko ruskih turista da na recepcijama, u radnjama, restoranima, kafeima... najmanje jedan čovek govori ruski. "Naši" su se strašno nervirali kad im se Egipćani obrate na tom jeziku pa moraju da objašnjavaju kako su iz Beograda (hmm), Srbije (hmmm), ma Jugoslavije (a, to!) i veze nemaju s Rusima. Mislim da sam bila jedina kojoj se niko nikad nije obratio na ruskom već - na italijanskom! Čak i kad otvorim usta pa počnem da parlam ruski, oni mi odgovore - na italijanskom. A stvarno super govorim ruski! Jedino sam se među Rusima osećala ruski i s Rusima govorila normalan ruski.
Pih! Nisam imala dobru percepciju. Valjda sam zamišljala da sam kao one mlađane i lepe (doduše razularene i vrlo često nepristojne) Ruskinje.

Pokušaj razbijanja ostrašćenosti ("Jezik i nacionalizam", Snježana Kordić, Durieux, 2010)

2011-04-03T01:18:00.012+02:00

Retko ili nikako jedna knjiga iz oblasti lingvistike može da izazove buru kao što je to bio slučaj sa "Jezikom i nacionalizmom" Snježane Kordić. Dok je još bila u najavi, zainteresovala me je naslovom, i moram da priznam kako sam očekivala veličanje hrvaštine i odu "povijesti dugoj četiri tisuće godina" (možda i više) i pljuvanje po Srbima, ali na neki uvijen, akademski ili bilo kakav drugi civilizovan način, što je već postalo opšte mesto kod braće Hrvata. Zašto mi je to padalo na pamet? Isključivo iz razloga što je izdavanje knjige pomoglo Ministarstvo kulture Hrvatske. Kad je "Jezik" ugledao svetlo dana, reakcije su bile tako žestoke (dovoljno je izguglati sve o ovoj temi, a od pojedinih komentara može i da pozli), da je krajnji epilog tužba Hrvatskog kulturnog vijeća na adresu hrvatskog Ministarstva kulture!
Naravno, autorka je postala državni neprijatelj broj Jedan, čak se i na Vikipediji može pročitati kako daje kontroverzne teze i da je draga jugonostalgičarima, i da se koristi prevaziđenom lingvističkom literaturom 19. veka romantičarske orijentacije... Inače, ovo poslednje je doslovni citat Mirjane Jurišić, o čemu se po nešto može pročitati u tekstu Zvonimira Despota, a može i na izvorištu. Ima i tekstova koji su im sasvim nasuprot i objektivni, jednostavno - nepristrasan su prikaz knjge. Mogla bih do prekosutra da ređam linkove o svemu ovome, ali sam izvukla tek neke karakteristične.
Knjigu sam dobila u Beogradu, od Srđana Dvornika (iz Zagreba, zahvaljujem mu), i bila je to prava odiseja. U poslednje dve decenije sve je teže doći do knjiga van granica zemlje u kojoj si. Ne znam kakav je slučaj u Hrvatskoj, Bosni, Crnoj Gori... ali u Srbiji mi pod nos poturaju samo hrvatska izdanja popularne literature ili neke teme koje se posredno ili neposredno tiču politike. Da, raspisali se i oni koji rade na TV-u, a muka mi je od "lake književnosti". Jad i beda pisane reči. Nedostaje mi veliko, otvoreno tržište - mnogo naslova, mnogo tema, mnogo autora...
"Jezik" sam pročitala relativno brzo ako se uzme u obzir da nije beletristika. Za početak, razvejao mi je nedoumice oko pristupa temi - sasvim je objektivan. Tu i tamo ima gorčine autora, ali je rezultat očaja nad stanjem pre negoli nečeg drugog. Druga stvar po važnosti - sasvim mi je jasno zašto su se svi ratoborno digli na noge u Hrvatskoj i zašto je napadaju tako žestoko, pri tom koriste iste argumente koje je ona osporavala i, po mom mišljenju, uspešno osporila u "Jeziku". Na primer, jedna od gluposti je "argument" kako je hrvatski sasvim zaseban jezik jer tako piše u Ustavu Hrvatske! Nek ostane bez komentara, gadljiva sam. Ima toga podosta, komentari na knjigu vrve od "bisera". I treća stvar, za mene najbitnija, "Jezik" mi je širom otvorio ionako otvorene oči povodom preciznosti u izražavanju.

Naime, u odlike nacije svrstava se i jezik. Dobro sam preispitala to svoje "znanje" posle "Jezika": "Poznato je da 'veza između države i jezika nije nužna u smislu uzajamnog poklapanja ili podudaranja' (Weisegerber 1990: 61). Npr. na njemačkom govornom području državne granice se ne podudaraju s jezičnima (Scheuringer 1996: 151). I inače, 'jezične granice i državne granice nisu se u Evropi nikada podudarale' (Schubert 1997:86), one 'nisu u Evropi nikada bile sinhronizirane i nisu to ni danas' (Haarmann 1975: 81). Evropa po tome nije iznimka, u svijetu je čak pravilo nepodudaranje jezika s državom: 'većina država u svijetu sadrži više od samo jedne jezične zajednice, višejezičnost je dakle normalno stanje' (Buchler 2002: 21)."*1 Dalje nastavlja: "Stav da zaseban jezik legitimira postojanje zasebne nacije i države odavno je napušten u zapadnim demokratijama, najkasnije nakon rušenja Hitlera s vlasti. Naime, 'koncepciju o jedinstvu jezika, naroda i nacije zastupalo je jezikoslovlje Trećeg Rajha pozivajući se na narodski pojam jezika' (Koller 2000: 568) i propagirajući 'Hitlerov ideal jedne nacije, jednog teritorija, jednog jezika' (Ager 2001: 180). Nacistička teza da 'odnos prema materinskom jeziku je ključ za opstanak ljudi kao rasne ili etničke zajednice' (Hitton 1999: 5) zvuči danas sasvim poznato na južnoslavenskim prostorima. I shvaćanje nacista: 'ako izgubiš svoj jezik, glasio je argument, izgubio si svoj identitet' (ibid. : 8), općeprisutno je danas u novim južnoslavenskim državama. U njima vlada kult 'nacionalnog jezika, kao jedan od najvažnijih kultova nacionalizma, koji je opet jedna vrsta sekularne, odnosno političke religije."*2 Komentar je izlišan.
Osnovna teza celog "Jezika", da je srpskohrvatski policentričan jezik, poput nemačkog (koji se govori u Nemačkoj, Austriji i delu Švajcarske) ili engleskog (u Engleskoj, Americi, delu Kanade...), objašnjena je na 379 stranica sa sve primerima i potkovano. U prevodu - srpskohrvatski je zajednički jezik Srba, Hrvata, Bosanaca i Crnogoraca.
U poslednje dve decenije svedoci smo "lova na veštice", u stvari na srpske reči koje su "zaprljale" hrvatski jezik, a na kraju se ispostavilo da te navodno srpske reči uopšte nisu srpske, poput hiljade, tačke, prisvojni, zarez... Slično se dešava poslednjih godina i kod nas, pa na primer čujem da je "nepravilno" sedmica, dom, korišćenje infinitiva... jer je navodno hrvaština. Slatko se nasmejem. Na svu sreću, takvi "čistunci" ne sede na mestima s kojih bi mogli da nam propisuju kako da govorimo i nisu plaćeni kao u Hrvatskoj, pa valjda zato nisu ni toliko glasni. Ipak, imaju izvesnog uticaja. Na primer, došlo je dotle da se toliko preteruje s veznikom "da", pa se stavlja i gde treba i gde ne treba. Ipak neko brine o jeziku na pravi način, jedno od pitanja na testovima za kvalifikacioni upis u srednje škole bilo je i sledeće:
"Podvuci rečenice u kojima je moguće infinitiv zameniti konstrukcijom: DA + prezent:
On će ustati rano.
Zar umeš plivati?
Raditi je zadovoljstvo.
Želim doći."
Da pomognem - tačna su dva odgovora i oba imaju modalne glagole. Tamo gde su pomoćni glagoli, jednostavno ne ide konstrukcija "da + prezent". Ispravno je: Želim doći i Želim da dođem, kao i Zar umeš plivati? i Zar umeš da plivaš?". Od norme odstupa na primer: On će da ustane rano, pravilno je samo: On će ustati rano.

Ponekad istorijske činjenice do te mere surovo šamaraju da trenutna situacija deluje karikaturalno. Neko iz neznanja, a neko svesno zanemarujući istinu prenebregava izvornike: "Ante Starčević se borio za to da se u Hrvatskoj uzme ekavica, dok se njegov suvremenik i autor 'Srpskog rječnika' (1818) Vuk Stefanović Karadžić zalagao za ijekavicu (što se vidi i iz naslova njegovog 'Srpskog rječnika')."*3 U skladu sa svojim idejama, Ante Starčević o tome piše 1851. u zagrebačkim "Narodnim novinama". Međutim, "Starčevićeva nastojanja da se u Hrvatskoj uzme ekavica nisu pobijedila jer su prevladali hrvatski vukovci, koji su se zalagali za Karadžićev ijekavski izbor jata. Rezultat je, dakle, bio: Karadžićev ijekavski izbor jata nije prihvaćen u Beogradu zato što tamo nisu htjeli mijenjati svoj ekavski izgovor, dok su u Zagrebu, gdje su izvorni Zagrepčani također ekavci jer su kajkavci, ipak prešli na ijekavicu. A da je bilo po Anti Starčeviću i Vuku Karadžiću, Hrvati bi danas govorili ekavicom, a Srvi ijekavicom. Zato Friedman (1999: 14) kaže da je 'ironija sadašnje situacije' to što je ijekavicu u 19. st. izabrao i zastupao Vuk Karadžić i što se ona tada više identificirala sa srpskim nego s hrvatskim intelektualnim kretanjima, a danas je obrnuto."*4
Snježana Kordić se poziva na lingviste, sociolingviste, istoričare i sociologe kad piše o "naciji, identitetu, kulturi i povijesti". Iako joj u Hrvatskoj zameraju da je preuzela stavove romantičara, ovde se radi o našim savremenicima i stručnjacima iz oblasti kojima se bave. Nema nikakve lične note, već samo bavljenja strukom, objektivnosti i savesnosti, bez obzira na sve druge interese koji bi mogli proisticati iz pripadnosti određenoj klasi, naciji, narodu, grupi... Pozivanje na autoritete ovde ima debelo opravdanje jer ovakva tema ne bi trebalo da ima tako tesne dodirne tačke s lingvistikom, ali kako se radi o jednoj tezi za koju vas u Zagrebu mogu proglasiti i za izdajnika, a upravo su "kultura... povijest" uzročnici problema, morala je i njima da se pozabavi. Na vrlo jednostavan i logičan način opisano je prekrajanje istorije i kako se to odrazilo na jezik, a samim tim i koliko jezik ima važnu ulogu u jačanju nacionalizma. Jezičko "rodoljublje" tako je uznapredovalo da je postalo svojevrsno takmičenje - traže se prave hrvatske reči, a ako ih nema, onda se izmišljaju. Naravno, prvo treba proterati srpski (i kad nije srpski), pa onda i sve ostalo. Samo napred u autizam, svesno izabran i dobro podržan u svim strukturama društva. Mislila sam da je osnovno svojstvo jezika - sporazumevanje, ali nije - oni žele što više da se razlikuju, pa i kad nema potrebe za tim, nešto mora da se menja (da li ste čuli da je predlog da se "neću" piše: ne ću?). Sam naziv srpskohrvatski, bez obzira na činjenice, uopšte ne sme ni da se spominje. Naravno, prećutkuje se da su i hrvatski jezikoslovci učestvovali u Novosadskom književnom dogovoru (neki od njih danas su vodeći kroatisti), ali ga potpuno drugačije prikazuju s ove vremenske distance. Niko se i ne seća tih davnih godina, pa i ne zna šta se sve dogovaralo i koliko se ko s kim i čim slagao, tako da mogu da pričaju šta im je volja - ko će da ih proveri! Ionako je falsifikovanje činjenica postalo manir. Na primer, za "tačku" se zalagao upravo Jonke, iz Zagreba. "Točka" je rusizam, tek da se zna. Ko čita samo savremene kroatiste stvarno stekne utisak da ih je Beograd proganjao i nešto im nametao, što uopšte nije tačno. Više je "korekcija" bilo za srpskohrvatski nego za hrvatskosrpski. A predloge zagrebačkih kolega svi su usvajali. Tako Novosadski dogovor, ni kriv ni dužan, postade Baba Jaga za jadne, napaćene Hrvate. "... čitatelj se danas uistinu može zapitati kako je moguće da su usprkos tim činjenicama autori poput Stjepana Babića uspjeli izgraditi legendu da su Novosadski dogovor iz 1954, Pravopis dviju matica iz 1960. i Rječnik dviju matica iz 1967. znak neravnopravnosti i unitaristički čin?"*5 "Autorima Rječnika Babić prigovara što su naveli potvrdu riječi vlak kod Stevana Sremca, kafa kod Matije Mažuranića, i iz hrvatskih narodnih pjesama, kino iz Letopisa Matice srpske, kratkotalasni kod Miroslava Krleže, ćutnja kod Ivana Kozarca, jeftin kod Mihajla Lalića, hartija kod Tina Ujevića itd. Babić bi, očito, htio da se prešuti postojanje tih potvrda. Međutim, citirani autori nisu mogli predvidjeti da će se roditi jedan Stjepan Babić, koji će si uzeti za cilj da riječi uobičajene u Hrvatskoj počne proganjati po sistemu 'da vidimo, koju riječ bismo ovoga tjedna mogli proglasiti srpskom'. Pa ni sam Stjepan Babić prije nekoliko desetljeća nije znao koje će sve riječi proglasiti nehrvatskima: dovoljno je pogledati njegove tekstove u 'Jeziku' iz 60-ih godina (i Brozovićeve i Katičićeve) pa će se vidjeti da je upotrebljavao riječi koje su danas na glasu da nisu hrvatske. Babić bi naknadno falsificirao prošlost i napravio da citirani pisci nisu koristili riječi koje su koristili."*6

Posle pročitanog "Jezika" stiče se utisak, bar sam ja stekla takav, da je glavni problem što u tom starom a njima "novom" jeziku stoji i naziv "srpski" - to je izgleda kao krst za đavola ili beli luk za vampira. Međutim, "... Budući da naziv srpskohrvatski ima 'dugu tradiciju u slavistici - kreirao ga je Jakob Grimm, proširio Slovenac Jernej Kopitar u prvoj polovici 19. stoljeća, davno prije nastanka Jugoslavije - on dakle nije dužan nužno nestati činom raspada te države' (Thomas 2003: 319)."*7
I "... Kroatisti znatno sudjeluju u izgrađivanju slike o postojanju neprijatelja. Pomoću mita o srpskom jezičnom unitarizmu pobrinuli su se da svatko u Hrvatskoj zna tko ima ulogu dežurnog neprijatelja, a njemu zadnjih godina pridružuju i nove. Kako Evropska unija dobiva na aktualnosti, tako se iste metode uzgajanja neprijatelja koje su ranije bile usmjerene prema Beogradu sada pojačano usmjeravaju prema Bruxellesu. Najutjecajniji hrvatski akademici tvrde da će EU nametnuti Hrvatskoj ujednačavanje varijanata (HAZU 2007a; Babić 2008: 193), i da 'što se Hrvatske tiče, čini se da su i za jezik kobna imena koja počinju s B (Beč, Budimpešta, Beograd, staro hrvatsko ime za Veneciju bilo je Bneci, Bruxelles, a Vashington, London i Moskva trebali bi se na hrvatskom zvati Bašington, Bondon i Boskva)' (Kovačec 2006: 334)."*8
Tolika ostrašćenost govori samo o jednom - kompleksu. A koliko je sve blisko Nemačkoj iz tridesetih godina prošlog veka, čovek da se isprepada. U Hrvatskoj je raspisivanje konkursa za nove reči uobičajena stvar, pa je simptomatično zahvaljivanje nagrađenog - u kolikoj je to suprotnosti sa stvarnošću i koliko nijanse u početku na kraju postaju krupne stvari, kao ona malena grudva snega na vrhu brda koja do podnožju naraste u monstruma koji nosi sve pred sobom. Povodom preuzimanja reči iz drugih jezika, mislim da je u uvodu za „Rječnik“ iz 1818. godine Vuk Karadžić lepo sročio: „Opet je bolje uzeti tuđu riječ, nego li novu naopako graditi.“ U dogledno vreme možda će i "okolotrbušni pantalodržač" zaista preuzeti mesto kaišu, odnosno remenu, odnosno... koja je naša reč?

U postovima o jeziku (pod tom oznakom su objavljeni na ovom blogu), vidljivo je da mi je "favorit" profesor Senahidin Halilović, ali će mu posle komentara na "Jezik i nacionalizam" Snježane Kordić, opasna konkurencija postati gospodin Midhat Riđanović - u oštrom odgovoru autorki "Jezika" između ostalog pominje i kako se u nekim nemačkim novinama pojavila razodevena (nije napisao gola), mada je, kako napisa - "zgođušna", i kako joj je slava udarila u glavu, na jednom mestu osporava autoritete (koje ona s uvažavanjem citira), a na drugom ih veliča (koje ona pobija)... Kao i kod Halilovića, slabo sam razumela šta je tu i da li je uopšte nešto kompliment ili nije, pogotovo ovo "zgođušna" (njegovi komentari su kod gdina Despota, navela sam link na početku posta).
U Srbiji je proces uglavnom obrnut (ima i zadrtih jezikoslovaca koji teže komunikacionom autizmu, ali ih je mnogo manje od ovih drugih) - pa sve dolazi u obzir, često i bez ikakvog kriterijuma. Uostalom, ako je neka reč ušla u svakodnevni govor i nema adekvatnu zamenu u maternjem jeziku, niko od nas ne bi trebalo da se protivi tome, ali je problem što za mnoge reči u pravopisu postoje dubleti (premnogo ih je), a i tripleta ima nedopustivo mnogo... pa opet dolazimo do "pravila babe Smiljane".
Težak ovaj srpskohrvatski, pogotovo ako ste Srbin, Hrvat, Bosanac ili Crnogorac! I - da li ste sigurni šta ste po nacionalnosti? "Analizu gena brojnih evropskih nacija sprovela je nedavno iGENEA, evropski ogranak vodećeg poduzetnika za testiranje gena, koji vrši 90 % u svijetu svih DNK-ispitivanja porijekla. Izvršena analiza pokazuje ne samo da 'ne postoji pranarod Hrvati' (Pazos 2008a), nego i da nije moguće na osnovi gena utvrditi tko je Hrvat a tko Srbin. Također pokazuje da je po očevoj liniji genetski najzastupljenija kod Hrvata i Srba Y-haplogrupa I koja reprezentira prastanovnike Balkana Ilire (Pazos 2008), a unatoč tome neosporno je da govorimo jezikom kasnijih doseljenika, Slavena. Za razliku od naše situacije, samo '20 % albanskog stanovništva ima ilirske korijene', tj. 'udio Ilira je u Albaniji manji nego u Bosni ili Hrvatskoj' (Pazos 2008b)."*9

Pojava ovakve knjige u Hrvatskoj izazvala je reakcije kakve je izazvala, dok su slične (poslednja je iz pera Jovana Ćirilova) u Srbiji imale mlak odziv. Razlika je i u kvalitetu, naravno na strani Snježane Kordić, ali i u hrabrom stavu - argumentovanom. Iako će je skupo koštati sva ova polemika, nije izneverila svoju stručnost i moralni kodeks naučnog radnika. Knjiga me nije snažno dojmila samo zbog hrabrosti (obožavam hrabre ljude) već i zbog pristupa temi i objektivnosti, a pogotovo što je i jedan moj lični stav u potpunosti revidirala.

Iz knjige "Jezik i nacionalizam":
*1 - 172 str.
*2 - 173 str.
*3 - 90 str.
*4 - 91 str.
*5 - 304 str.
*6 - 313 str.
*7 - 136 str.
*8 - 352 str.
*9 - 190 str.

Kolači i muškarci

2011-03-24T23:10:00.006+01:00

Nažalost, ne mogu da koristim fotke iz predstave "Bolje jesti kolače umesto muškaraca" jer su "vlasništvo kluba ljubitelja pozorišta i ne mogu se upotrebiti bez prethodne dozvole kluba". Nemam dozvolu, nema fotki, nema ni veze. Mada je šteta.
Da su marketinškije osvešćeni ljudi iz kulture, ne bi ni tražili dozvolu. A i sve što je povezano s umetnošću i kulturom uopšte, bilo bi popularnije.
Da pređem na stvar.
Bila sam sinoć u pozorištu Dadov, a za njega me vezuju posebne uspomene. Ne odlazim tako često, ali kad god odem, samo mi se odmota film i pomislim kako je jedno ovakvo mesto u stvari rasadnik glumaca, režisera, dramaturga... Ovo je onaj izvor na kome se pije voda, i mada je nema mnogo, čista je i posebno prija. Upravo je tako bilo i sinoć na predstavi "Bolje jesti kolače umesto muškaraca".
Ovo je diplomska predstava Aleksandra Volića, tek kasnije sam saznala, mada je stariji od mene i sećam ga se još iz osamdesetih godina i amaterske predstave "Oslobođenje Skoplja" koju je režirao i o kojoj sam pisala za neke novine, više se i ne sećam koje. Kako je postigao uspeh maltene profesionalne trupe, mada se igrala u Šumicama, napravila sam i intervju s njim. Dobro se sećam klinaca karatista koji su u istoj sali vežbali, a mladi glumci ih čekali da im oslobode prostor za probu. Kad je predstava igrana, prethodila joj je neka revija frizura. U prvi mah sam pomislila da sam pogrešila mesto, čudna mi bila publika - sve neke devojke ulaze i izlaze a na glavi im svi stilovi, boje i oblici frizura. Kako god, mislila sam da je Volić diplomirao još pre četvrt veka, ali eto - nije. Možda je u međuvremenu čekao da se završi neka podugačka manifestacija, mnogo duža i od makljanja karatista i od takmičenja frizera zajedno.
Da ga pohvalim, mislim da to zaslužuje jer je režiser najbolji kad se i ne oseća da je išta radio. Ovde sve teče, kao voda, prati se u jednom dahu.

Dramaturg je Tamara Jovanović, i u programu piše da joj je ovo prva predstava koja se izvodi na sceni. Nju posebno moram da pohvalim, jer je tekst zaista sjajan. Likovi su motivisani, minimalističkim sredstvima okarakterisani i, mada je velika opasnost da se ovako zamišljeni, kao "nosioci osobina" u tačno određenim korelacijama sa idejom vodiljom celog teksta i u odnosu na glavni lik, ipak nisu skliznuli u stereotipe. Ako ni zbog čega drugog, gospođicu Jovanović samo zbog ovoga treba pohvaliti jer vešto barata tekstom na granici stereotipa izbegavajući opšta mesta i klišee (iako uvek na ivici da u to živo blato sklizne). I jezik predstave u službi je karaktera, kako i treba da bude. Ako ćemo pravo, ovo je "Seks i grad" na životniji način, promišljeniji i realniji, mnogo bliži stvarnom stanju stvari i samim tim prepoznatljiviji. Mislim da se autorki ovo poređenje sa "Seksom i gradom" ne bi svidelo, ali - neminovno je, pre svega zbog teme.

Ideja vodilja u "Bolje jesti..." prastara je muka traženja "druge polovine". Na sceni su jedna devojka i pet muškaraca. Ako očekujete zbrku, imaćete je, međutim ta zbrka je uređena, poput misli koje se roje u glavi ali imaju zajedničku nit - smisao. Tako bi Julijana, glavni lik, od svakog od pojedinih kandidata za mesto u svom srcu, uzela po nešto, ali joj se nijedan ne dopada u celosti. Da li je onaj Pravi baš onaj koji je pored nje, pa ga ne vidi upravo zato što je tako blizu? Od drveća se ne vidi šuma.
Lik oko kojeg se sve vrti odlično je dočarala mlada glumica Tamara Belošević. Nepretenciozno, svedenim sredstvima, odličnim izražavanjem (glumica koja glumi glumicu), predstavila nam je mladu uspešnu devojku koja se još uvek traži. Rekla bih da je čeka sjajna budućnost jer me je podsetila na to koliko svi zaboravljaju da je i mimika važan deo glume, a ona je u pojedinim scenama glumila licem, bez reči, onako kako su to radili u crno-belim filmovima, ali bez preterivanja, taman onoliko koliko je potrebno da nam se dočaraju emocija i trenutno duševno stanje.
Petorica momaka takođe su dobro odigrali svoje uloge, tako da je na sceni sve bilo skladno. Za nijansu bih izdvojila Mihaila Laptoševića, koji ima epizodnu ulogu (majstor koji dolazi da popravi mašinu), ali je upravo time što nije u redu kandidata za Julijanino srce, na neki način ogledalo svih ostalih. Odlično je odigrao Bosanca, bez preteranog kreveljenja koje je tako karakteristično za naše pozorište, film, viceve...
Muški deo komada odiše svežinom i razigranošću, ne samo zato što su mladi već i zato što su se dobro uneli u svoje uloge. Imam utisak, isto ovako igrali bi i starce, jer to je radost glume.

Na osnovu svega ovog zaključili ste da se radi o nekom teškom filosofiranju? Niste u pravu, ovo je komedija, punokrvna. Smejete se od početka do kraja.

Lepak za manijake

2011-03-22T01:22:00.011+01:00

Nije prošlo ni dva sata od prijavljivanja, a na jednoj od takozvanih društvenih mreža prijavilo mi se 18 manijaka!

Svaki dan pregledam privatnu poštu pred odlazak s posla. Ulogujem se na kućni mejl da vidim da li se nešto desilo u međuvremenu. Tako sam i danas, negde oko pola osam, primila mejl od dobrog druga s fakulteta u kome me poziva na tu mrežu za koju neću napisati koja je. Piše on meni kako je to samo neko druženje, a ja blesava, uzmem pa prihvatim, Ipak je reč o sredovečnom čoveku koji nije ni neozbiljan ni glup ni lud. Možda mu je moje prijavljivanje potrebno za nešto? Što da mu ne učinim? Uostalom, poodavno sam svim rođacima, prijateljima, poznanicima, kolegama... svima koje znam obznanila da mi više ne šalju mejlove tipa: pošalji ovo na 1.856 adresa i desiće ti se nešto lepo. A ako ne pošaljem, onda će da mi se osuši noga, da me uhvate grčevi, da me prevari muž, da mi dete kaže kako sam najgora majka na svetu, ili ću jednostavno da umrem od raka u najgorim mukama. I stvarno, niko mi više ništa od takvih budalaština ne šalje. Uzevši to u obzir, ni na kraj pameti mi nije padalo da može da postoji nešto gore i od umiranja od raka u najgorim mukama.
Ta mreža ne prihvata registraciju bez slike, pa ja postavih onu koja mi je bila pri ruci - neko fotkanje u firmi, kako se ko zatekao. Na fotki ja u poslovnom izdanju, sredovečna gospođa u... u najboljem slučaju simpatična. Sigurno nisam neka riba od koje se ludi i koju bi neko zakačio na zid automehaničarske radionice ili u kamion da je gleda i smeši mu se brk dok prevaljuje hiljade kilometara.
Uostalom, ako je druženje ne moram da se družim - biću ona osoba koja na svakoj žurci sedi u ćošku, tu je iako ne učestvuje, fikus varijanta.
Pogotovo ništa nisam posumnjala što svi znaju da na fejsu imam devojačku varijantu jedne od svojih baba i da sam stavila ljubimca kao fotku koju povremeno zamenim Popajem. Kolege s posla misle i da nemam profil. Neki me i sažaljivo gledaju (matora, i ne zna šta je fejs), a ja upravo zbog njih i krijem identitet. Svi znaju sve o svima, a to ne želim. Jedino mesto, osim u dokumentima, na kojem mi je pravo ime i prezime, upravo je ovaj blog. Ali tu sam ja - ja. Na poslu sam urednik i lektor, kako god da se zovem. I to je dovoljno.
Popunjavam ja dalje registraciju, a žurim. Pitanja koja mi se postavljaju počinju da me zbunjuju: da li sam zainteresovana za muškarce ili žene - šta te briga, preskočim, ali moram da odgovorim da bih išla dalje; pa da li sam udata - i to šta te briga, ali to može da se preskoči(?); pa gde živim; pa šta radim; pa kakva su mi interesovanja... Popunim ja to polovično, otpošaljem drugu koji me je pozvao porukom da sam se registrovala i otrčim na autobus. Stignem kući, preobučem se, pojedem nešto i sednem za komp, prvo proveravam poštu, kad tamo - 18 poruka! Sve sa te društvene mreže, društvenog lanca, u stvari dušmanske varijante.
Prva poruka od nekog baje koji je od mene mlađi 15 godina, sportista - on bi da se upoznamo!
Drugi radi u ministarstvu, nije važno kojem, i on bi da se upoznamo. Kaže - fina sam.
Treći je iz Francuske, pita da li sam se nekad bavila manekenstvom.
ŠOK!!!
Dalje nisam ni čitala. Posle šoka sledi želja da drugu razbijem glavu, totalno mu je razbijem kad ga vidim.
A onda, sa sve lupanjem srca i knedlom u grlu pokušavam da se isključim. Neće, pa opet neće. Ili sam ja previše iznervirana? Počinjem da hukćem i razmišljam kako ću drugu pored glave da polomim i ruku.
Zapomažem i zovem u pomoć najmlađeg sina da me isključi: "Odmah! Odmah me isključi!" Dete pokušava, ali ne ide, i najzad nađe neku opciju za isključenje (sva sreća te su mi deca pametna).
"Mama, pitaju zašto izlaziš s mreže. Da im ja odgovorim?"
"A šta bi im napisao?"
"Ne želim da me smaraju idioti, imam i decu i muža kojeg volim."
Tad shvatim da je sve pročitao.
Dostojanstveno, koliko je u tom trenutku bilo u mojoj moći, priđem kompu i napišem: Predomislila sam se.
Samo se za jednu stvar nisam predomislila - drugu ću pride glave i ruke da polomim i nogu, u međuvremenu je kamata besa narasla.

Očigledno je da nije stvar u fotografiji, već u neverovatnoj usamljenosti ljudi koji misle da i ovako mogu da se "druže". Identitet onih koji se meni jave samo je meni poznat, ali zato stoji moja fotka sa sve podacima. A uredno sam napisala da mi je 51 godina, da sam rođena 25. novembra 1959. godine! Ne mogu da verujem da je nekome palo na pamet da sredovečna gospođa poput mene na taj način traži "druženje". Ili se samo potvrdila teorija moje sestre da strahovito privlačim manijake.
U tome ima istine, bar po dosadašnjem iskustvu. Dok sam bila mlađa, meni su se uvek udvarali oni najjači, istetovirani, ljubomorni, na ivici zakona... a to su sve stvari koje izrazito ne volim. Jednom sam u Crnoj Gori, sa 16 godina, umalo postala belo roblje - Arapin je hteo da me kupi! Uopšte nije bilo zabavno. A sa 17 je drug koji me dopratio do sobe (školski drug, i iz osnovne i iz gimnazije) dobio batine od lokalnog galeba (Hrvatska) kad se vraćao do svoje sobe, ni kriv ni dužan. U diskoteci sam to veče igrala sa siledžijom i odbila da me prati. Sa 19 sam već bila udata i dobrano trudna, mada ni to nije stopostotna zaštita od manijaka.
Sve me vole oni koje ja ne volim. Najviše mrzim miliciju, pa lekare, pa vojsku, a oni mi se nabacuju i kao matoroj. Ne mogu da zaboravim lekara iz hitne pomoći koji mi se udvarao u skoro pa nemogućoj situaciji. Majka mi leži sva obeznanjena, ja izbezumljena od straha, a on mi priča kako imam lepe oči, a tek glas...

Da li sam stvarno lepak za manijake ili su ljudi toliko otuđeni da im je druženje uživo postalo potpuno strano, ne znam ni sama. Ili je možda i jedno i drugo. Sigurno se nisu zalepili za moju fotku, a tek za godište pogotovo nisu!

Japan - zemlja prema kojoj gajim duboko poštovanje

2011-03-19T02:48:00.000+01:00

Od svih katastrofa koje su mogle da se dese, ne znam šta je još moglo da se desi Japanu - imali su razorni zemljotres, pa cunami, pa im je proradio vulkan, pa još preti i nuklearna katastrofa, a sa radijacijom već imaju probleme. Tragedija je zaista neopisiva i da se desila u bilo kom drugom delu sveta ne smem ni da pomislim kako bi se stanovništvo ponašalo. Još su mi u sećanju Katerina u SAD, pa Haiti... Ljudi koji gaze jedni preko drugih, kradu, guraju se, posebno u SAD strahoviti slučajevi silovanja i razbojništava, tuče na Haitiju...
A u Japanu... Gledam vesti, pa i one bez komentara, i nigde nema nikakve panike, nikakvog straha, unezverenosti... Čak ljudi i ne plaču. Ni mala deca. Da se to ovde dešava, ljudi bi se čupali za kosu, a isto bi bilo i na bilo kom drugom mestu na planeti Zemlji. Ali, ne i u Japanu.
Roditelji pored gomile ruševina dozivaju sina, nekoliko dana pošto se zgrada pretvorila u prah i pepeo. Na drugoj slici stariji čovek pomaže ekipi da pronađu eventualno preživele, pa ga novinar pita da li je tu neko od njegovih, a on odgovara: "Ne, meni su stradali sin, snaja i unuk, ostao sam sam." U nekoj sali gde spavaju maltene jedni preko drugih, svako sa svojom vrećom za spavanje i pride ćebencetom... niko se ne gura, svi strpljivo čekaju da se smeste. Red za hranu i vodu - svi stoje u vrsti, jedni iza drugih, kao na sletu. Ko god može da ode na posao, ode. I odradi koliko je potrebno, puno radno vreme.

Neverovatan narod! Divim im se, najiskrenije!
Saopštenje koje je izdala ambasada u Beogradu glasilo je otprilike ovako: "Zahvaljujemo vam na podršci i pomoći koju nudite. I ne brinite, naše donacije neće biti prekinute." I u takvom trenutku, ne zaboravljaju ono što su obećali, mada sad niko i ne misli o tome. To je taj mentalitet, u kome je pitanje časti da se upravnik stanice, mašinovođa, ili čak čovek iz vlade zadužen za saobraćaj ubije ako je neki voz kasnio. Ceo minut, ne daj bože da su bila dva minuta! Šta li o tome misle zaduženi za voz koji saobraća od Vrnjačke Banje do Beograda! Ne sećam se da je ijednom i pošao na vreme, a pre nekih dvadesetak godina na otvorenoj pruzi proveli smo sat, sat i po, ne sećam se više, ali se sećam da sam dovršila čitanje knjige, a neki klinci pored mene ubili su se od remija. Prošlo je nekoliko ruku sa sve sabiranjem. Sad već nije ni bitno da li je bilo sat ili sat i po čekanja, svejedno.
Imam prijatelje, mešani srpsko-japanski par, Draganu i Hirojasu Hondu. Nekoliko godina stanovala sam iznad njih, ali smo nastavili da se čujemo i viđamo s vremena na vreme. Deca su nam se igrala zajedno kao mala. I sećam se Draganinog pisma iz Japana u kome piše kako tamo ništa nije isto: ni ljudi, ni kuće, pa ni drvo nije isto.

Kako je jela jabuku onako po naški, sa sve dubokim zagrižajem dok je svekar čudno gleda. Kaže - preselo joj pa je zavrljačila u baštu do pola pojedenu. Sutradan je muž prekorio da mu ne maltretira oca - s baterijskom lampom je do pola noći tražio jabuku po bašti, da slučajno seme ne odradi ono za šta ga je priroda stvorila. I objasni joj kako oni jabuku oljušte, koru ostave da se suši (za čaj), podele je na dvanaest kriščica, podele među sobom, a sve ono što ostane takođe osuše i koriste za čaj.
I kako je objašnjavala japanskoj rodbini kako ljudi u Srbiji vole da počnu s poslom ranije da bi im ostalo slobodno popodne, a oni je pitali: "A šta radite popodne?" "Pa, družimo se."
I kako je na zgražanje svoje svekrve svaki dan kupovala nov hleb, a stari, možete da zamislite - još nije bio pojeden.
I još se velikodušno ponudila da napravi knedle sa šljivama, pa kad je otišla da kupi šljive umalo nije pala u nesvest od cene: to je za njih egzotično voće, svaka šljiva je marljivo očišćena i zavijena u papir, prodaju se na komad.
Ali su zato Japanci pali u nesvest kad je tražila 2 kg mesa - da zavije sarmu. Žena ispred nje kupila je 175 g teletine sečene u listiće.
Imala je i prosvetljenje u radnjama u kojima je sve u pola cene ili čak samo deset odsto, ako se bliži kraj roka trajanja. Majonez ima punu cenu u normalnoj radnji, onda nedelju dana pre isteka roka prelazi u onu s popustom i košta pola, sutradan trećinu cene, pa sve manje da bi se na dan isticanja roka bacio - to se više ne prodaje.
Kako je bila u čudu što usred Japana može da kupi kiseli kupus i sve što zamisli.
Kako ljudi stavljaju medicinske maske na lice ako sumnjaju da su bolesni da ne bi zarazili druge.
I kako je nepristojno da pričaju o svojim osećanjima (da ne opterećuju druge).
I kako se, kad hodaju, s vremena na vreme okreću iza sebe da možda nekom ne smetaju.
I kako je japanska rodbina pitala šta da radi sa socom koji je ostao u šolji kad im je skuvala kafu onako kako je mi pijemo. "Ništa!" "Ovoliko kafe bacate?"
Kako vaspitavaju decu da su na prvom mestu obaveze i dužnosti, pa tek onda prava. Govore im i da su vrlo siromašni i da moraju mnogo da rade. Uče ih i da je dobro vaspitanje ogledalo njihove pameti. Njihova deca ne trče bez cilja, ne urlaju da bi skrenuli pažnju na sebe, ne plaču kad se povrede...

Naučila sam od njih mnogo o pirinču, spremam neka japanska jela. Omiljeni nam je ćahan - ukusno jelo koje se lako pravi i vrlo je jeftino. Da, i zdravo. Sve karakteristike koje ga svrstavaju u japansku kulturu.

Da li znate da sam upoznala prethodnog japanskog ambasadora u Srbiji? Počasni je član udruženja "Sve je moguće", pomagao je svim sredstvima i svakom pozivu na druženje se odazivao. Kako sam o tom udruženju nešto pisala, i mene zovu, ali ne dođem svaki put - imam posla. Međutim, ambasador nijedan poziv nije odbio, uvek je bio tu, i sa svakim se rukuje. Jednom je i svirao na flauti. Nije mu bilo teško da dođe na polučasovnu konferenciju za štampu povodom najave takmičenja paraplegičara, a koja je bila organizovana u Opštini Novi Beograd. Svi drugi zvaničnici koje su pozvali nisu došli, poslali su telegrame izvinjenja.
A da li znate da sadašnji japanski ambasador u Srbiji stanuje u istom prostoru u kome su i prostorije ambasade, u Geneksovim zgradama? Zašto da troši pare svoje domovine na prostor koji mu je preveliki? Sasvim mu je udobno i ovako.

Sad je u Japanu Marijana, prijateljica moje prijateljice Marijane. Javlja se preko skajpa i kaže da nema nikakvog guranja u redu, čak ni za toalet niti za sapun. Čekaju i mala deca kao da su velika. Ma, još su bolja nego velika. Ljudi jedni drugima pomažu, koliko ko može i kako može. Nema nikakve panike, svi urade onako kako im se kaže, a slušaju s potpunim poverenjem. U tišini su se pomolili, svako za sebe, za pedesetoricu radnika nuklearke koji su svesno otišli u smrt, u pokušaju da spreče još jednu eksploziju.

Dostojanstven, častan, vredan i neverovatan narod ti Japanci! Divim im se, najiskrenije!

Ono što ste videli - nije istina

2011-03-06T11:15:00.000+01:00

Roditelji moje drugarice s fakulteta poodavno nisu u braku, i uglavnom im je jedina dodirna tačka bila ćerka Lidija. Kad je Lidija rodila ćerku, onda su baba i deda počeli da se lome i oko unuke. Svako od njih imao je svoje termine kad može da je viđa, a bili su nezajažljivi u svojoj želji da dete baš njih "voli najviše na svetu". I tako jednom uskoče oni jedno drugom u termin, a niko neće da popusti. Lidija je greškom oboma rekla isto vreme. Epilog je da su bili zajedno s detetom, šetkali se kejom, svako sa svoje strane uhvatio dete za ruku. A mala Ana čas trčkara ispred njih, čas pogreši svoje središnje mesto, pa ode levo, pa ode desno, malo ispred njih, malo zaostane... Baba i deda se brzinom munje premeštaju onako kako misle da je najbolje - dete u sredinu!
Dete k'o dete, svašta mu pada na pamet, pa u jednom trenutku, gledajući babu i dedu u akciji ko zna kojeg po redu premeštanja strateškog položaja, zamoli umilno: "Hajde sad vas dvoje da se uhvatite za ruku!" Šta će ljudi, nebo bi joj skinuli na zemlju da mogu, uz kiseli osmeh uhvate se za ruku, onako labavo, da se ne dodiruju baš mnogo. Idu oni tako držeći se za ruke a ne mogu očima da se vide, dete skakuće ispred, iza, pored... i onda zatraži da se - poljube! To je već bio udarac direktno u glavu, počnu da se bune: "Ana, šta ti pada na pamet!" Dete k'o dete, počne i ono da se buni, pa da se duri, pa se naljuti. Šta će baba i deda, nebo bi joj skinuli na zemlju da mogu - poljube se (mora da su mislili kako kasnije treba usta da isperu sapunom). Utom prolazi dedin poznanik i ne može da veruje - šatro razvedeni 20 godina, a ovamo se ljube na javnom mestu u po bela dana!
Dedin komentar je bio: "Mi smo najbolji dokaz kako svojim očima ne treba verovati!"

I zaista, da li treba verovati svojim očima?

Istini za volju, ja sam prestala. Naučilo me iskustvo. Iako slika govori više od reči, čulo vida podredila sam mozgu. Devedesetih su "pokretne slike" govorile jedno a u stvari se dešavalo drugo. Malo montaža, malo filtriranja, malo propaganda, tek - ono što je bilo na TV-u, nije bilo tačno. I ne samo na RTS-u, nije bilo tačno ni na CNN-u. "Slike" su bile ubacivane da prate ideološki tekst, pa smo na jednoj strani imali "zapadne plaćenike" a na drugoj "monstruozne Srbe". Da ne živim gde živim i u vremenu u kojem živim, verovatno bih kao i ostali verovala u sve što mi se servira (ne može baš sve da se proveri, a i ljudi imaju pametnija posla).

Tako su dvojica američki debelih dečaka Amerikanaca, sinovi vlasnika pansiona u kojem je stanovao moj kum Ljuba tokom života u Americi po ceo dan sedela ispred TV-a i jela kokice, pice, sladoled. U tom istom, nepromenjenom položaju bili su i 1999. godine, kad je na nekom američkom kanalu uživo bio prikazivan let američkog borbenog aviona koji bira cilj, centrira i puca. Klinci oduševljeni, pljeskaju - pogođeno! Ti američki div-junaci pogodili su neki most u Srbiji! Voditelj programa im se divi, dive im se i debela američka deca, izdanci najslobodnije, najdemokratičnije, najbogatije, najbolje... zemlje na svetu koja je uvek u pravu. Pitam se da li su njihovom predstavom bili oduševljeni i oni koji su izgubili svoje najmilije da bi se uvela demokratija u zatucanu zemlju Srbiju. Verovatno i oni - Amerika je stub svetske demokratije! Eto, bili su počašćeni američkom pažnjom.

Sad se non-stop vrte slike iz Libije. Prvih sedam dana sve sam upijala i verovala, malo mi je zarđao onaj sistem odbrane da svojim očima i ušima ne verujem. A onda slike počinju da se nagomilavaju malo preterano (da se utvrdi gradivo) i reportaže da bivaju sve ujednačenije. Crno-bele slike i propratni tekstovi odavno mi smetaju, počinjem da sumnjam u ono što gledam. Onda se setim malih debelih Amerikanaca, male Ane... A kao potvrda počnu i naši da se vraćaju, a oni su i videli i čuli i osetili. U Libiji jeste pakao, jeste grozno, jeste rasulo i haos, ali Amerikance niko ni za šta ne šljivi i diže im se kosa na glavi od samog pomena njihovog imena. Bar sada, bar dok ne preplave ceo svet svojim "lepim željama za demokratijom", a onda stupaju na scenu da je i uvedu. Sjaši Kurta da uzjaše Murta. Postaviće novog diktatora koji će se u jednom trenutku pobuniti protiv onih koji su ga postavili. Ili su već obučili novog Osamu bin Ladena. Verovatno će se ponoviti Vijetnam, Panama, Argentina, Avganistan, Zalivski rat, Kosovo... A u pozadini svira američka himna, ah te lepote.
Ceo svet će gledati i - verovati svojim očima.

Rečnik muške tipologije

2011-02-25T01:58:00.000+01:00

Muškarci žene nazivaju: ženska, komad, pica, cupi, treba, gabor, drot, cica, matorka, avion... Neću sad da ulazim u sva značenja i u nijanse značenja svih tih žargonizama, ali je činjenica da su mnogo češće u upotrebi od onih kojima se karakterišu muškarci. Najčešći izraz za njih je - tip. Taj izraz obično ima pozitivno značenje, ali bih pokušala da razvrstam sve te (muške) tipove. Ko želi da dopuni ili preinači listu, samo izvolite! Možda sam izašla iz štosa pa mi je mnogo toga promaklo, ko zna.

akrep - ružan muškarac
alamunja - sve radi brzo, ne vodi računa o drugima, od njega više štete nego koristi
antihrist - ne može da se skrasi na jednom mestu, stalno smišlja neke gluposti od kojih drugi stradaju a on se izvuče
asparagus - muškarac kog uvek nalazite na istom mestu; na primer, uvek izlazi u isti kafić
aspirin - tip od kog se ništa ne očekuje, a on ispadne super
avioni-kamioni - pravi se da je poslovan čovek (a najčešće se radi o jajari)

baja - dobar frajer, što bi se reklo - zna znanje
babojebac - onaj koji jebe babe
balavac - nezreo (nije nužno mlad)
balkonjerko - pali se na velike grudi
baraba - nastalo od varvarin, označava primitivnog tipa koji se umuvao u bolje društvo
batica - ortak iz kraja ili škole, s njim ne sme da se pređe granica inače postaje opasan
bezveznjak - onaj koji ne može da se svrsta ni u jednu kategoriju
bitanga - mađarska reč, uglavnom se odnosi na tipa koji svojim brljotinama drugima nanosi štetu
bolesnik - za razliku od psihopate, ovaj muči u krevetu (obično traži nešto na granici opšteprihvaćenog)
brdonja - tip s velikim stomakom
brlja - smeje se na sahranama, plače na venčanjima
budala - uvek nešto zabrlja
budaletina - zabrlja uvek, pravi i veća sranja, ali je simpatičan
buržuj - muškarac s parama ali bez šlifa
buzdovan - ni o čemu pojma nema, nije ni za pokazivanje ni za upotrebu

čiča - stariji muškarac koji ne priznaje da je za staro gvožđe
čilac - stariji muškarac koji pokušava da izigrava mladića
čilager - stariji muškarac koji je pomalo izlapeo
čoban - ruralan tip koji to krije (ali mu viri praz iz dupeta)

ćuskija - ni o čemu pojma nema, a u svaki razgovor se meša

dasa - malo arhaičan žargonizam, označava lepog i vaspitanog momka, poželjnog u svakom pogledu
derište - stalno se duri i uvek mu je neko drugi kriv za sve neprijatnosti
dete - budi materinski poriv: nameštate mu kravatu, frizuru... (može da bude i mator)
dripac - primitivac koji laže, krade i očekuje poštovanje
drkadžija - svemu nalazi manu
drndaroš - onaj što glumi drndoša da se ne bi videlo koliko je glup
drndoš - zaguljen tip, težak karakter
drug - tip koji očekuje da bude osvojen; kad dođe do konkretnog, on i dalje priča i druži se; muškarac koji je u startu proglašen za srednji rod i ne dolazi u obzir bilo kakva ljubavn(ičk)a kombinacija s njim
dupetaš - pali se na dobru žensku pozadinu

džimrija - cicija, uvek pobegne kad treba nešto da se plati; ne ide na rođendane da ne bi kupio poklon

đubre - muški otpad

episkop - duhovni tip

faca - poznat tip, svi ga znaju bilo u kraju bilo planetarno
fantom - sad ga vidiš, sad ga ne vidiš
fikus - onaj koji uvek sedi u ćošku i ne pomera se (kad je bio mali, verovatno ga je mama ostavljala u pesku kad ode na pijacu i posle dva sata ga zaticala na istom mestu)
frajer - kompletan muškarac

grebaroš - očekuje da nikad ništa ne plati a da se provodi; "vratiću ti sutra", pa to sutra bude malo sutra
guja - tip koji odlazi iz veze kad se pojavi devojka platežno sposobnija od prethodne

hasan - samo razmišlja šta će da jede, voli da "hasa" (kome se ovakav tip dopada, nek nauči da kuva)

idiot - potpuni bezveznjak
intelektualac - za sve je dobar izuzev za seks

jajara - zeza na sitno, bezveznjak na kvadrat

kasapin - muškarac koji voli grub seks
kolac - drven tip (naročito nepoželjan u kafani, na žurkama... preporučljiva pratnja za sahrane ili posetu bolnici)
komad - lep muškarac od kog se svašta očekuje u krevetu
krajišnik - dobar potencijal ("zdrav u glavu" i ambiciozan) iako je ruralni tip
krelac - simpatičan kreten
krele - kreten s kojim nikakav smislen razgovor ne može da se obavi, ali je zabavan
kreten - ni o čemu pojma nema
kretenčina - loš čovek
kuronja - iako obdaren, loš u krevetu
kurva - onaj koji je u nekoliko veza u isto vreme i koji raskida tek kad je priteran uza zid, a ako to sam učini onda je preko nekoga, mejlom ili na fejsu

landara - glava mu služi samo za podšišivanje; ništa ne radi, očekuje samo provod; tip koji odlazi s jedne žurke na drugu (podvrsta: landara pišore - tip koji se trudi da bude landara, još se usavršava ili nema sredstava da bi vodio takav život)
leptirić - nemoguće ga je uhvatiti, a ni posle zadržati na duži rok
lešinar - onaj koji uživa da teši (obično se ogrebe za snošku izigravajući druga devojci slomljenog srca); koji otme devojku najboljem drugu
lik - muškarac na kog može da se računa; poznat po dobru
lopov - varalica
ludak - hrabar i iskren tip

ljakse - primitivac kome nema pomoći
ljiga - laže kako zine

majka Mara - pravi zaštitnik koji i najneprijatnije situacije reši za tili čas (obično je to drug starijeg brata ili drug koji nikad nije postao dečko, a trebalo je)
majmun - tip koji se trudi da zabavi društvo, ali je neuspešan u tome
majstor - violina (v. violina) koja se oseća na muški znoj
mamin sin - očekuje da mu se u svemu udovoljava; razmažen
mangup - muškarac koji ima prošlost (obično dosije u policiji), stalno je na ivici između frajera i kriminalca (u Srbiji ubedljivo najpopularniji tip muškarca)
manijak - misli samo na seks
maskota - tip za pokazivanje, ali da ne otvara usta i s njim se ne odlazi u krevet (obično se maskote regrutuju iz redova buržuja, landara i kandidata za frajere)
matorac - stariji muškarac koji ima para ili je poznat ili je prepametan (i u tom smislu je zanimljiv)
mesar - grub u predigri
moron - glupak
mudonja - muškarac na položaju
mufljuz - nikad se ne zna šta smera
mušmula - bez hrabrosti (figurativno: ima skvrčena muda)

ognjen - Ciganin

peder - cinkaroš; pravi se da je ono što nije
picipevac - misli da je krupan (obično drži visoko uzdignutu glavu)
piletina - mlađi poželjan muškarac
pop - nije preterano zainteresovan za seks
prdonja - pravi mnogo buke ni oko čega
psihopata - za razliku od bolesnika, ovaj muči psihički (naročito voli da vređa)

razbijač - potentan muškarac
razbojnik - u njega se zaljubljuju sve žene koje ga okružuju; kvari prijateljstva, kumstva... a ne radi to namerno
razvaljivač - muškarac koji se pamti po dobrom seksu

sado-mazo - maltretira sve oko sebe, smeje se kad maltretiraju njega
sajber - ne skida se s kompa
seljačina - ruralan tip koji se trudi iz petnih žila da ostavi dobar utisak
seljak - ruralan tip koji to priznaje, čak se i ponosi
serator - neprestano lupeta
skot - muškarac bez šlifa
skotina - muškarac bez šlifa koji povredi namerno i još misli da je to zabavno, čak i smešno
slatkiš - lep, pametan i dobar muškarac
smor - dosadan tip
smotanko - ni u čemu se ne snalazi
specijalac - opasan ali privlačan tip
staklena galanterija - nosi naočare debelih stakala (čaše, tacne, tegle...)
starkelja - izlapeli čikica koji voli da drži predavanja "u moje vreme..." (naravno, on je tad bio car, a ko bi drugo i mogao da bude?)
suknja - popustljiv muškarac
sumo - sav u salu, teška kategorija

šaban - onaj što Pako Raban čita - Pako Šaban
šalabajzer - najvažnije mu je da je zabavan
šantavko- muškarac koji loše hoda
šašavko - svašta mu pada na pamet
šlihtara - uvek u društvu poznatih, uspešnih, bogatih... kojima se divi
šmokljan - slično kao šonja, s tim što ponekad pusti glas (ali ništa više od toga)
šonja - neodlučan; loš u seksu; koji ne ume da lupi rukom o sto
šuntavko - blesav i glup ujedno
šušumiga - blesav seljak
švaler - podsmešljiv izraz za onog ko se hvali uspesima u krevetu

taraba - onaj koji voli seks u prirodi i na neobičnim mestima
tašna-mašna - poslovan čovek
tata - svi ga slušaju: mnogo zna, duhovit i zabavan
tatin sin - ništa nije postigao sam
tečni - sklon alkoholu
testosteron - 100 % muškarac
trokrilac - krupan, širokih leđa
trtomud - stalno nešto komplikuje
truba - onaj koji izneveri očekivanja
turbo - seks od 5 minuta (sa sve muvanjem i predigrom)

uglješa - crnac

vampir - danju spava, noću izlazi
vatirani - poteži muškarac, ali još uvek poželjan
violina - fantastičan u krevetu
volina - misli da je dobar frajer, ni ne sluti u kakvoj je zabludi
vucibatina - ništa ne radi a svašta očekuje

zagoretina - dugo nije imao seks, navalio kao dete na trešnju
zmija - licemeran tip koji gleda da izvuče neku korist iz veze

žaba - ima velika usta, kao početak čarape
žabac - non-stop priča, ali ga niko ne sluša
žena - ogovara svoje društvo
ženturača - voli da pravi spletke

Ko se seti još nečega ili ima primedbe ili postoje još neka značenja pored navedenih... nek obogati rečnik.

Sve na kraju dođe na svoje mesto

2011-02-12T00:09:00.000+01:00

Danima već razmišljam o postu na blogu Charolija koji me je toliko rastužio da sam bila na ivici plača dok sam pisala komentar. Pre toga je i na Milkovom blogu bio post o samohranim majkama, koji me je bacio u razmišljanje, a naročito mi se svideo Electrin komentar - žena-borac koja ne dozvoljava da joj drugi kroje kapu makar je proglasili i za ludu.
U vezi s tim, ne mogu da se ne setim događaja od pre nekih dvanaestak godina, dok sam još radila u školi. U direktorkinoj kancelariji prisustvovala sam monologu jedne unezverene majke koja je pričala toliko nepovezano i povišenim tonom da sam u prvi mah pomislila da ima govornu manu, u drugi da je psihički labilna, a na kraju mi je utisak bio i jedno i drugo. Pri tom je izgledala zapušteno i aljkavo sa vrištećecrvenom prljavom kosom u neredu. Koliko sam razumela, žalila se na muža u vezi s detetom, a dete... dete je tu imalo neku bitnu ulogu, ali nisam razumela o čemu se radi.
Kad je izašla, rekla sam: "Jadan čovek što je bio u braku s ovakvom ženom." Zbog toga se i dan-danas kajem i ponekad pomislim na tu ženu, jer mi je direktorka, iskusni pedagog, odgovorila: "Zapamti, roditelj kome je više stalo do deteta ponaša se kao ludak." Upravo tako je i bilo - ova žena je pričala kako će da ga bije, kako on hoće dete samo zbog stana koji su zajedno kupili (kome dete, tome i stan)... I sve je to bilo tačno, kasnije se potvrdilo. A prema ovoj ženi imam samo poštovanje i ogromno, ogromno kajanje. Ko sam ja da sudim? Pogotovo o majci koja je u to vreme ostala bez posla i brinula se za svoje dete naspram oca koji je samo paradirao kad ga drugi vide i ni u čemu suštinskom u vezi s detetom nije učestvovao.

Ko je u ovoj priči lik s mudima? Ko ne beži nego se hvata u koštac s životom, ne predajući se? Ko je bio bez para, posla, sigurnosti... a nije podvio rep? Naravno - majka. Pristajala je i da izađe iz stana i ode u podstanare, ali da dobije starateljstvo nad detetom.
Ko zna koliko ima ovakvih priča! I sama sam deo jedne slične - moj bivši muž pojavljivao se u školi samo kad je trebalo davati pristanak na neka letovanja, zimovanja... platio bi prvu ratu usput šarmirajući nastavnice, a posle se nije pojavljivao mesecima. Naravno, ja sam sve plaćala do kraja, a svi su mislili da je on taj divni čovek koji brine o svojoj deci. Jednom je prošao kolima pored srednjeg sina, mokrog od kiše, "da mu ne uprlja kola". Dete je dobilo bronhitis, ali nema veze - kola su ostala čista. Nije znao ni koje su srednje škole upisali, nije im kupio ni jedne jedine cipele, majicu, pantalone... nije im čestitao rođendane, Nove godine... ne zna šta vole a šta ne vole, s kim se druže... Ali se zato svaki put kad ih vidi ponudi da im pronađe posao, jer zna ovog i ovog, na položaju je, cene ga... i nastavi da priča o sebi u superlativu. Od posla, naravno, ne bude ništa, a deca i neće s njim da ulaze ni u kakvu shemu. Interna šala u našoj kući "Peca će to da sredi..." odnosi se na kurčenje džukele.
Izvinjavala sam im se što im je on otac - bila sam mlada, tek sam dobila ličnu kartu kad sam se udala, ali eto, ja se razvela od njega, a oni jadni i dalje imaju nazovivezu s njim...

U vreme najveće krize radila sam tri posla (pre podne u novinama, popodne prevodila u ruskoj ordinaciji, galerija uveče) i nisam bila kod kuće po ceo dan samo da bismo platili račune. Nosila sam pocepane gaće, iako je spolja sve delovalo kao da živim super: babina bunda, mamina tašna, čizme poklon od tetke... ali su deca bila gola i bosa. Nikad neću prežaliti što mi je najstariji sin dočekao prvi sneg u platnenim patikama, a ja lagala kako ne mogu da nađem broj za njega (46 i nije neki broj). Do poslednjeg časa misliću na tu zimu 1992. godine i hoću da se u sledećem životu rodim kao obućar koji deci koja žive sama s majkom poklanja cipele za zimu - tople, duboke, taman...
I nemamo šta da jedemo. Zaspimo gladni.
I isključe nam telefon jer ne plaćamo.
I ne uključujemo peć da ne trošimo struju.
Usred sve te nemaštine i bede čujem da on letuje na Svetom Stefanu u najskupljem apartmanu. U isto vreme na istom mestu letovao je i Silvester Stalone.
Deci nije prijavio ni da su dobili brata, a najstariji je jednom čak bio i u stanu kod njega, naravno kad mu žena, njeno dete iz prvog braka i njegov sin nisu bili tu. Zvanično, deca se nikad nisu ni upoznala.
Jedan naš poznati lovator, oženjen još poznatijom facom sa televizije, imaju i dete, takođe ima porodicu koju je zakopao u dubokoj prošlosti i dubokoj zabiti Srbije. Radi se o dve ćerke kojima su isključili struju baš onih dana kad je bilo hladno i pingvinima. Majka ne radi i nemaju ni za osnovne potrebe. A on se slika po Beogradu sav uparađen i firmiran, pa i on je fin i odmeren čovek, sposoban, viđen je na svim fensi mestima zajedno sa ženom, često i sa novom ćerkom... Svaka čast na svim sposobnostima, brajko!
Sretnem ja svog bivšeg u Hilandarskoj neku godinu posle užasa inflacije, kad sam se već sasvim oporavila ekonomski, a on meni kako je sad loše, kako je najbolja godina, bar njemu za poslove, bila 1993. I ja mu kažem da je i nama ta godina bila najbolja. I stvarno, bila je najbolja - pokazali smo da sve možemo i da smo jaki kao vulkanska stena. Tad sam se ponovo zaljubila iako sam mislila da mi je karijera završena, otkupili smo stan... Preživeli smo, i nije nas pojeo mrak! Sad tek shvatam ono: Ma, da smo mi živi i zdravi.

A on, vajni otac? I dalje je živ, mada nije najzdraviji. Sad zove decu ponekad, ali slabo mu odgovaraju. Pretprošle godine je bio u bolnici zbog problema sa srcem, jedan sin ga je obišao jednom. Tad sam se već zabrinula da li sam dobro vaspitala decu (bili su potpuno ravnodušni), ali oporavio se on. Samo da je daleko od nas. Žao mi je te njegove žene, iako je ne poznajem, ali njega poznajem odlično.
Što reče jedna moja koleginica: "Kad su mi prvi put stavili dete na grudi, čula sam u sebi riku lavice." I to se ne menja. Do kraja života.
A bivši je - bivši. Meni sigurno, a izgleda i deci. Ranije me je ta ravnodušnost plašila, a sad vidim da je sasvim u redu. Ipak na kraju sve dođe na svoje mesto.

Sedmorica veličanstvenih dripaca

2011-02-03T01:15:00.000+01:00

Da ne bude zabune - nije reč o dripcima koji su u stvari veličanstveni, kao u Pekinpoovom filmu ili Kurosavinim samurajima, već o dripcima koji istrajavaju kao dripci i to svoje stanje doveli su skoro do savršenstva. Eto suštine estetike ružnog, svih onih ogavnih stvari koje su toliko nesvarljive da na kraju postaju nekako bliske i srcu drage.
Ovo je moja lista. Moj blog, moji utisci, moj ukus. Mada... ovaj narod je toliko toga preturio preko glave, da mu je sad manje-više svejedno da l' ga jašu Kurta ili Murta, i u tom smislu ovo je i većinsko mišljenje.

Dragan Šutanovac

Ne mogu da se setim niti jedne smislene rečenice ovog profesionalnog političara. Zato bisera ima na pretek. Poslednji u nizu je njegovo gostovanje u "Večeri s Ivanom Ivanovićem", kad je na priču momka koji je spasavao čoveka od sigurne smrti iz ledene reke ispričao drugu priču, o momku koji se odupro pljačkašima i sad leži u bolnici. U redu, i jedan i drugi podvig vredni su divljenja, ali je bilo neprijatno jer je izgledalo kao da momku koji je pored njega hoće da odrekne junaštvo (Ih, šta si ti uradio, a šta je tek uradio ovaj dečko!). To je već dovoljno da sam sebe diskvalifikuje za bilo kakav pristojan ljudski razgovor, ali on ne zna da se zaustavi pa nastavlja i dalje - kako ima mnogo onih koji pomažu... i tu isplivava prava priroda ovog političkog klovna - ja, pa ja, pa ja, ja, ja... Voditelj ga "šeretski" prekida kako su svi junaci skromni, a naš vrli ministar vojni odgovara sad već sa širokim osmehom na licu: "Takvi smo mi." Nije ovo ništa prema bedastoćama koje pravi na svom poslu za koji ga svi mi plaćamo, ali mi je najsvežije u sećanju i najbolje prikazuje kakav mu je karakter. On je dete koje mora da recituje iako više niko od gostiju ne može ni da ga gleda a kamoli sluša. Ako nema aplauza, eto suza. Njegov najveći domet u karijeri je kumstvo sa Borisom Tadićem i tu se svi njegovi "kvaliteti" i završavaju, na istom onom mestu na kome i počinju.

Ovo je primerak ljudske vrste kome ne bih ni kurtoazno pružila ruku za rukovanje, pa makar me proglasili za najnepristojniju osobu na svetu - deluje ljigavo od glave do pete, što bi mu se šaka razlikovala od opšteg utiska. Da li biste se rukovali sa želatinom? Ne sumnjam da će napredovati, to je čovek za sva vremena i sve prilike. Bitno je da ni o čemu pojma nema i da se kliberi kao skočko iz kutije kad prodajemo uniforme ili oružje nekoj afričkoj zemlji, u čemu on, između ostalog, nema nikakvog udela, ali eto, radi se o vojsci, a on je ministar te vojske, i tako to... Sledeće radno mesto verovatno mu je na nekoj poziciji o kojoj niko ništa ne zna, pa neće doći do izražaja kako je i on intelektualno mutav. Na primer, ministarstvo za lasersko praćenje neidentifikovanih letećih objekata, s posebnim osvrtom na cenu brašna iz robnih rezervi.

Čedomir Jovanović

Gledala sam ga pre nekoliko godina u "Nedeljom u dva" na HRT-u. Da mi nije bilo poznato lice, mogla sam da pomislim da se radi o nekom NATO oficiru koji s velikim zadovoljstvom konstatuje kako je bombardovanje bilo prava stvar za uvođenje demokratije u zatucanu zemlju Srbiju. Na stranu to što je mucao više nego obično (nezgodna mana za jednog političara, kao profesor muzičkog koji nema sluha), možda se uzbudio što može da priča šta god hoće i što je u inostranstvu (nije to mala stvar), ali ono što je on govorio bilo je za povraćanje, od početka do kraja. I na samom kraju, toliko se zahvaljivao što je bio gost u emisiji da je delovao jadno. Da budem iskrena, kad se ovo političko nedonošče pojavilo na javnoj sceni, delovalo je kao momak koji ima šta da ponudi. A onda je usledilo čuveno hapšenje Miloševića kad sam bila oduševljena - najzad neko ko ima muda da nam skine zlotvora s grbače. Kakav hladan tuš je usledio kad se saznalo da je on bio taj ključni čovek samo zbog odnosa sa krimosima iz Zemuna. Pitanje finansiranja njegove stranke takođe je sporno. I jedino se o tome ćuti, samim tim deluje i sumnjivije. Ovaj čovek oglasi se samo kad treba da se kritikuje nešto, pri tom je poželjno da to zabeleže svi mediji - šta da se oglašava ako niko ne vidi kako je on sveCki čovek! Prvo radno mesto mu je bilo potpredsednik vlade, a pre toga nije čuvao ni tuđu olovku. Otkud toliko poverenje? Mali je zavodljiv, nema šta, ali kao i svaki čovek bez prave strasti zadržava se na flertu. On ništa ne nudi jer jednostavno nema šta da ponudi. U kritici je sve. Šta dalje? Pa ništa - on se ne slaže i mi treba da mu se divimo. Zoran Đinđić se verovatno prevrće u grobu.
U opusu gdina Jovanovića slučaj sa pešačkim prelazom sigurno nije najstrašnija stavka, ali je nekako najupečatljivija. Kad su ga uhvatili da prelazi ulicu gde nije predviđeno, nije se ni zastideo ni izvinio ni odmahnuo glavom kao neko ko je uhvaćen na delu, već je odmah počeo tiradu iz koje ništa nisam razumela. Na kraju sam zaključila da je to neka kvantna mehanika u kojoj i ugao pod kojim padaju sunčevi zraci, kao i meridijan na kome je Beograd, pogotovo zgrada Vlade, zatim psihičko stanje nacije i, naravno, Milošević, imaju vrlo negativan uticaj na globalno zagrevanje, pa je, eto, i on odgovorio. Naravno, nije rekao da je prešao ulicu van prelaza, ali se na kraju stekao utisak da nije tačno ono što smo videli. I stvarno - pričinilo nam se. Sutra je osvanula zebra, tek tako, bela, nova, tačno tamo gde je i Gospodar obmane prešao ulicu. On ne bi trepnuo ni kad bi cela zemlja Srbija nestala sa lica zemlje - sutra bi je ucrtao i naširoko pričao, ako bi imao kome, kako se on sa tim nije slagao. A ako bi vaskrsla - podrazumeva se da je to njegova zasluga. Pričao je on to nama, samo što smo glupi da shvatimo. Šta god da se desi, on je uvek u pravu, to je jedino važno. Čeda ima kapacitet Zlog Zagorca, da laže i maže i smeška se pri tom. Ima i njegovo narodsko ime - Čeda. Bojim se da ima i njegovu ambiciju. Od svih kreatura koje nam kroje život, ovog stvora najviše se plašim. Pogled na Čedu, to je horor film, a zagledanje u njegove oči uz slušanje njegovog glasa prava je robija hipnoze.

Aleksandar Vučić
Kako zine - slaže. Ima tome nekoliko godina kako je obećao da će prestati da se bavi politikom ako izgube (da l' behu narodnjaci ili radikali) na izborima. Izgubiše, a on i dalje vedri i oblači, uči nas lepom ponašanju, ubi se od rada za opšte dobro i zagovarajući patriotizam koji se temelji na saradnji sa svima - i Rusija i Amerika, i Egzit i Guča, i levo i desno, i prdno i stiso... Kod Vučića sve može. Ko ne veruje, nek ga sluša makar pet minuta. Može i da ga gleda - najtužnije je kad je išao dotle da pleše "do snova", a em što pojma nema (ima dve leve noge, obe drvene), em je koristio i nanosekunde da onako zadihan i pristojno rumen kaže kako to radi iz "čiste humanosti". Daj pare, čoveče, onima kojima hoćeš da pomogneš ako si toliko human, ne moramo da te gledamo. E, kvaka je u tome što je potrebno da ga gledamo - ništa bez njegovog milog podgojenog lika (mrtva trka sa Šutanovcem, i obojica kao međedi što su greškom pojeli banderu).
Stalno iznosi neke činjenice za koje se kasnije ustanovi da su bile ili polovične ili uopšte nisu tačne, udvara se publici toliko otvoreno da podseća na uličnu kurvu - on se ne libi da vuče za rukav, unosi se u lice, prekida reč, a kad prekine, onda još pola sata priča kako ko treba da se ponaša... Aman, bre, čoveče, ispuni obećanje, ionako stalno pričaš o časti - prestani da se baviš politikom. Ako je uopšte politika to što on radi.

Mlađan Dinkić

I ovo stvorenje je poput Čede, zavodljiv na prvu loptu. Ima i od Vučića malo - smešno a opasno laže. Ipak, to je jedinstven primerak koji nema svoju vrstu. Predstavlja je samo on i lično on. Naš ministar regionalnog razvoja posle prodaje Telekoma stvarno neće imati više šta da proda, izuzev da građane Srbije iznajmljuje kao uslužnu radnu snagu po tuđim kućama. Ako se nadate bogataškoj kući u kojoj ćete makar da se najedete kao čovek, unapred znajte da od toga nema ništa. On je genije koji ume da predvidi budućnost, pa u najboljem slučaju može da vam zapadne kineska provincija ili nešto bliže kući, poput Albanije ili granične linije Bugarske i Rumunije. Da se mi ne brinemo, dobili smo pare od akcija i valjda za te pare možemo da kupimo po kartu u jednom pravcu za neko lepše mesto na svetu. Ko ostane ovde, i dalje će da prisustvuje sečenju vrpci na novim pogonima kojima nam je obezbedio radna mesta. Što se posle ispostavi da se brojevi ne poklapaju, pa od 700 ispadne sedam, to je već traženje dlake u jajetu. On se toliko trudi, i svira nam kad je teško, da se malo razgalimo, a mi njemu podnosimo pod nos neku bednu matematiku za prvi razred - prosto sabiranje. Stvarno smo nezahvalni. Uostalom, spasao je i vladu. Blago nama!
Jedino što mi kod njega budi crv sumnje, jeste njegovo muziciranje i uopšte veza sa "Pilotima". Da nema on nameru nekud da odleti?

Milutin Mrkonjić
Fenomen - rodio se kao direktor. Ako neko uspostavlja kontinuitet starih i novih vremena, liniju Zlog Zagorca, Miloševića i Tadića, onda je to svakako ovaj primerak ljudske vrste. Stasom, ponašanjem i životnom pričom stari je kadar: podgojena direktorčina koja se šeta s jednog rukovodećeg mesta na drugo, i svi oko njega, kao i on sam, trude se da ne smeta drugima da rade; a po modern(ističk)im pogledima na spajanje teorije i prakse - sasvim je savremen. On ima stav svih beogradskih drkoša i crnogorskih sokolića koji se dvoume "ja l' Dedinje, ja l' Cetinje", koji misle da im pripada sve najbolje. Zašto? Pa zato što je Mrkonjić! Kako to nekome nije jasno? On vedri i oblači, prava je mica koja zna kad da se našali, kad da zapne (drugima da kaže da zapnu), kad da privije na grudi Velju, a kad da obema rukama stisne pruženu Tadićevu ruku, kad da zapeva... A koliko je sve to moćnikovanje njemu blisko, ponajbolje se vidi po tome što retko kad obuče odelo - ma njemu je to ko dobar dan, odlaženje u Skupštinu i pijenje kafe ujutro ista je stvar. Čovek je u majici. Tegetplavoj. S kragnom. I pravi je narodski čovek, svakog zagrli. To je onaj kragna zagrljaj, kad vam postane ljubičanstveno oko vrata.

Vojislav Koštunica

Neobavešteni doktor nauka, uvek dosledan onome što je rekao, uvek ozbiljan, uvek isti. Da li se ovakav primerak političara znoji, da li ide u WC, hrani se... Deluje kao uvošteni duh. Jedino se po povremenom pomeranju ruku i tek ponekad izvijanju obrva može naslutiti da nije nikakva montaža, već govori živ čovek koji diše. Kad pomislim na Koštunicu, prva asocijacija mi je sterilnost, jalovost, operisanost od života... Kao da nikad nije ni izlazio iz kabineta i sve što zna, zna iz knjiga. Njega ne mogu ni da zamislim kao dečaka ili mladića. On je oduvek zreli primerak homo sapiensa od pedesetak godina. Tako se rodio, tako će i da umre. Kod njega je uvek "status quo", u svemu. Na prvi pogled deluje kao da je to vrlina jer je postojan i ne menja mišljenje, ali oko njega se sve promenilo. Koštunica mi je napravio uslovni refleks - odmah mi se prispava kad mu čujem glas. Ista mu je intonacija i za zemljotres i za osvojenu zlatnu medalju u bilo čemu.

Marko Karadžić
Možda ovaj vrli Jevropejac ne bi ni dospeo na ovu listu (nije nikakav faktor) da nije ličnih razloga - naime, alergična sam na folirante. On je od onih koji ne mogu da žive bez buke oko sebe. Jesenas je dao ostavku na mesto sekretara u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i verovatno bi se sad najradije pojeo što to nije imalo nekog bitnijeg odjeka u javnosti. Neodoljivo me podseća na Vučića: voli da pametuje, koristi bombastične reči, on bi da zapanji, on optužuje, on se bori za naš bolji život, on je častan čovek... Pusta priča malog koji još nije obukao dugačke pantalone. Gaca po plitkoj vodi imitirajući davljenje, a usput bi i nekog da spase, tražio mu taj "davljenik" ne tražio. Ogavni folirant koji će visoko da se popne proizvodeći buku i imitirajući bes. Pion koji zamišlja da je kralj i pući će od muke što to niko ne shvata. Bar ne još.

Da li zemlja koja ima ovakve dripce na vlasti uopšte može da razmišlja o budućnosti? Što je najgore, svi su isti. Ko misli da su razlike u pogledima kod njih nebo i zemlja udaljene, grdno se vara. Jedino po čemu se razlikuju jesu boja očiju, gabariti i stil odevanja. Koja je razlika između Čede i Mrkonjića? U godinama. A između Vučića i Karadžića? U visini.
Kurte i Murte šetaće se od jednog do drugog mesta uveravajući nas da rade za naše dobro, a u stvari mi radimo za njih. Oni pevaju u horu pesmu kojoj nikako da uhvatimo smislenu nit, a mi aplaudiramo na pojedine solo deonice. Platili smo i karte, uredno. Ko napusti svoje mesto, dobro ga zveknu po glavi. Ajd, uzdravlje, odoh da se isplačem što sam rađala decu.

Modni fašisti (FF - Fashion Fascists)

2011-01-22T13:36:00.000+01:00

Prvu smanjenu ocenu iz vladanja, i to ne četvorku već trojku, dobila sam zbog - mode. Tako je i počeo sunovrat, tu godinu sam završila s jedinicom, a po ostalim ocenama se videlo da sam pravi pravcijati štreber koji zaista voli da uči. Mnogi mi kažu da to ne ide jedno s drugim, ali, eto, kod mene očigledno ide. Vladanje mi je bilo najteži predmet!

Karijeru lošeg "vladača" započela sam svojim smelim modnim kombinacijama koje su mi pričinjavale neverovatnu sreću, ali su me dosta i koštale. Dok sam dolazila u školu s ćebetom na kome sam probušila rupu za glavu i obradila ivice, samo su me čudno gledali, još čudnije dok sam bila u džemperu sa trakama koje su se završavale kićankama i koje su landarale tamte-vamte, pritajene primedbe imala sam za haljinu s rol kragnom i golim leđima, a kad sam došla u školu u suknji sašivenoj od dečjih pidžamica i sa baletskim žiponom ispod, odmah sam bila upozorena od razrednog da se vratim kući i presvučem, pa kako nisam htela, po hitnom postupku su me sproveli kod direktora. Zašto ne prvo kod psihologa? Napisah - hitan postupak! Tako hitno dobih i trojku iako sam branila boje škole na mnogim takmičenjima.

I danas je moguće da u obrazloženju za smanjenu ocenu iz vladanja stoji - neprikladno odeven/a. Škole su uvele čak i pravilnike šta sme da se nosi a šta ne. U vreme kad sam ja išla u školu, zvanično toga nije bilo, ali su postojale uniforme, odnosno kecelja za devojčice i bliza za dečake. Ne znam ni za jednu gimnaziju u to vreme koja je imala kecelje, ali moja, Prva kragujevačka gimnazija, to je propisala. Čak i dužinu - ni prst iznad kolena, ni prst ispod kolena (jedna generacija je zamolila da direktor objavi dimenzije svog prsta, možda čovek ima debele prste, i možda su onda moguće varijacije od po nekoliko centimetara). Po mišljenju gimnazijskih čelnika, bili su liberalni jer kecelje i bluze nisu morale da budu crne već je bilo dozvoljeno i da su u plavoj boji. E, moja kecelja je bila plava, od teksas platna, sa faltama koje su se otvarale u plavoj boji, ali od svetlijeg teksasa nego ostatak. I na rukavima sam imala neke džidža-bidže. Jedno vreme sam nosila i čipkani okovratnik koji se dizao uvis (koji je baš bio lep), ali kao nepraktičnog morala sam da ga odbacim. Moja majka je stalno jadikovala kako sam "sva naopaka" i stalno teram inat, a u stvari sam želela da nosim ono što se meni sviđa.

Šta sam u stanju da stavim na sebe, to je posebna priča. I pri tom nemam nikakvu nameru nekog da zapanjim ili šokiram, već mi jednostavno tako dođe. Imala sam periode kad nisam izlazila iz crne boje, pa period haljinica, šljampavih džempera, markirane garderobe... Kao svečanu haljinu nosila sam i nekadašnji kombinezon svoje nane, od crne saten svile, sa čipkom. To je kombinezon iz tridesetih godina koji se nosio ispod balske haljine, dugačak, s tankim bratelama i krojen do savršenstva prateći telo, "iz šreha". Muž mi je kupio svečanu haljinu od bele saten svile, Gotjeovu, ali koja je neodoljivo ličila na kombinezon. Pri tom svi komplimenti idu naninom kombinezonu!
Zaista, ne mogu da se oblačim onako kako mi se diktira, ja nosim šta se meni ćefne. Ako mi je prijatno da vukljam džemper koji se skoro deformisao na meni, a sutra mi je gušt da se utegnem, onda ću tako i da uradim. Nije moderno? Ma, šta kažete? Baš me briga!

Volela sam kako se oblačila Olja Ivanjicki, vanvremeno. Njena garderoba mi je uvek ličila na stvari koje se uzimaju iz pozorišnog fundusa, a kasnije mi je i sama rekla da neke stvari i jesu odatle. Nisam se družila s Oljom, ali sam je sretala po raznoraznim slavama i bila je dobra prijateljica mojih prijateljica. I zaista, na svakoj fotografiji jedino po Olji ne možete da naslutite o kojim godinama je reč. Oblačila se isto i šezdesetih i sedamdesetih, i osamdesetih i devedesetih i - uvek bila dobro obučena. To je već pitanje stila i harizme, a imala je i jedno i drugo. Kao i Josipa Lisac.
Čuvena Odri Hepbern u tom smislu je najprepoznatljivija - prava modna ikona. Iako je pratila modu, ipak je imala nešto svoje, ono što druge nisu. I Džeki Kenedi-Onazis. I Katrin Danev. I Kejt Mos.
Za ikonu neukusa mnogi danas smatraju Ejmi Vajnhaus. Nije! Ima nešto svoje, i to je ona, i to je super. Pri pogledu na njenu frizuru, kad sam je prvi put videla, malo sam se zagrcnula, a posle... to je njen zaštitni znak. Bravo, Ejmi! Da li bih ja nosila "ono" na glavi? Nikad!
Upravo u tome i jeste kvaka. Svi slepi sledbenici mode u stvari nemaju mašte, a što je još gore - nemaju ni "svoju talasnu dužinu". Popularno to sad zovu "personality", ali sam pismena i išla sam u školu pa ću pisati na srpskom kad pišem na srpskom, a na engleskom kad budem pisala na engleskom. Svakako, internacionalizmi se izuzimaju, ali su, svakako, transkribovani.
Moda je danas pravi teror, i to ne bilo kakav - sami sebi smo ga nametnuli. Svaka žena koja "drži do sebe" nosiće boju koja je popularna iako joj ne stoji. I kratku suknju iako joj pokazuje sve nedostatke, i još čudnije, iako je ne voli. Ali, moderno je!

Šta tek reći o diktatu robnih marki... Nebrojeno puta do sad uverila sam se da etiketa ništa ne mora da znači. Imam jedno Armanijevo bluziče, belo, obično, doduše lepo krojeno, ali mu je glavni epitet što je firmirano. Za te pare mogla sam da kupim ceo komplet, i suknju i sako, ali bez oznake Armani. Imam i Burberry mantil, kupljen još kad mi je bilo 16 godina, u Londonu. I dan-danas može da se nosi, samo što ja u njega više ne mogu da stanem. Postoje te večne stvari, ali izuzev Birkin tašne, popularne birkinke modne kuće Hermes, i alpinističke odeće i prateće opreme, nema više garderobe koju mogu da naslede i unuci. I ne moraju, pitanje je da li bi im se svidelo šta im je nosila baba.
Ako uopšte dočekam unuku, volela bih da vidim kako reaguje na slike svoje babe iz gimnazijskih dana, kad se vidi celo odeljenje: u prvom razredu pristojna devojčica sa "super ekstra" cipelama; u drugom devojka koja samo što se vratila s neke planinčine, u top formi, poput sportistkinje, u majici; u trećem vamp izgled - tesna haljina uz telo, frizura iz doba čarlstona; u četvrtom u belom kostimu, kao pravnica iz neke advokatske kancelarije - decentna ali ne američki sterilna.
Nije fraza - nosim ono u čemu se dobro osećam. Jedino što se ja ne osećam uvek isto. Neki put mi tako dođe da sam sva šarena. Drugi put mi se hoće samo crno ili ništa. Treći, ne mogu bez golih nogu. Četvrti, iz kože bih iskočila ako nisam zakopčana od nožnih prstiju do grla. Ako nikog ne ugrožavam, šta se koga tiče kako ću da se obučem? Dok sam radila u školi, imala sam i majicu Disciplina Kitcme, i farmerke s majičicama, i dolazila pravo iz kafane sa sve šljokicama u kosi... I? Ništa. Đaci nisu fašisti. Ali modni poslenici jesu. Oni i naprave situaciju da žena na sebi ima sve same markirane stvari u vrednosti preko hiljadu evra, a kao dodatak - plastične naočare!

Inače, ona suknja s početka priče bila je super! Sve volan za volanom, a u različitim desenima: malo prugice, pa cvetići, pa zeke, pa geometrijski motiv, pa neke mace... a ispod žipon, bogat, veliki, od baletske haljine, na nogama kaubojske čizme koje mi je tetka donela iz Amerike. Ne znam zašto je ta suknja izazivala takvo zgražanje. Vivijen Vestvud bi se svidela. Kad već pomenuh gospođu Vestvud, imala sam tašnu koju sam sama pravila od goblena koji se malo oštetio po ivicama, pa sam ga iskoristila za tašnu. Prođoše dve godine, gledam neku reviju, kad tamo sakoi dotične kreatorke sa - goblenima!

Feministkinje javno i privatno ("Dnevnik", Queeria, 2010)

2011-01-13T22:09:00.000+01:00

Juče je bila promocija publikacije projekta "Dnevnik" u izdanju organizacije Queeria (Centar za promociju kulture nenasilja i ravnopravnosti) u Kulturnom centru "Grad". Ova po mnogo čemu obično neobična knjiga (može i obrnutim redosledom - neobično obična), nastala je "kao rezultat saradnje 'Queeria centra' sa velikim brojem poznatih ličnosti iz javnog života Srbije. Nakon višegodišnjeg iskustva, naše statistike pokazuju da su žene – od umetnica preko univerzitetskih profesorki do… političarki – ne samo brojnije, već i spremnije i hrabrije da stanu u odbranu ljudskih prava. (...) Sagovornice DNEVNIKA kroz svoje intimne priče objašnjavaju šta ih motiviše da budu društveno i politički angažovane, da podržavaju manjinske grupe i ljudska prava. Kako one vide Srbiju danas, da li su i na kom nivou promene moguće, šta one očekuju kao rezultat svog angažmana, neka su od pitanja na koja DNEVNIK traži odgovore."
Ovo stoji u notaciji "Dnevnika" i zaista je to - to. U tom smislu knjiga je sasvim obična i lako bi mogla da se svrsta u publicističku literaturu, kojoj, istini za volju, uglavnom i pripada. Ipak, ono što je odvaja od mnogih sličnih knjiga koje su više pamfleti i koje čitaju uglavnom ljudi koji se time i bave, u tome je što možete da je čitate i kao pravu lepu književnost. Pored umešnosti priređivača Bobana Stojanovića i Marijane Stojčić da nađu pravu formu i izaberu prave sagovornice, da li namerno ili je slučajno tako ispalo, sve priče, svih sagovornica, životne su i zanimljive. Očekivala sam da će sve biti manje-više na isti kalup, pa još i feministički obojeno... kad tamo... stvarno dnevnik 21 žene koje imaju šta da kažu. Takođe priznajem da za neke od njih nisam ni znala (kako su me neki gledali, izgleda da mi je to kulturološki propust), ali utoliko je veći kompliment što sam i njihove "dnevnike" pročitala u dahu.

Kad je neko poznat, obično vam je zanimljivo i za koliko se vremena ujutro spremi kad izlazi iz kuće, što sa nepoznatima nije slučaj, ali ovde su i one meni nepoznate sagovornice imale izuzetno zanimljivu priču. Neke od njih imaju poglede na život, svet i vreme u kome živimo koje se graniči sa narodnom mudrošću. Ko zna, možda neke od rečenica postanu i izazi ili poslovice. Na primer, glumica Aleksandra Janković kaže: "Moj život je moj argument", ili Biljana Stojković, univerzitetski profesor: "Počela sam da se pitam šta ljude opredeljuje i shvatila da su na početku u pitanju samo nijanse, fini prelazi koji se teško prepoznaju", ili izdavač Slađana Novaković: "Život je zeznut, u njemu nema pravila", i tako dalje, i tako dalje.
Kako je sagovornica 21, i knjiga ima 21 poglavlje. Mada su pitanja za sve bila ista ili makar slična, ovo nije leksikon u kome svako odgovara na svako postavljeno pitanje. U nekim slučajevima su marginalizovana pitanja koja su u nekim drugim najveći deo životne priče. I dok su neke od njih i bukvalno bile na barikadama, druge su pak kolicima sa bebom prolazile pored, iako su znale ljude koji predvode kolone nezadovoljnika. I upravo je u tome glavna vrednost ove knjige - 21 priča koja nije pravljena konfekcijski, već je sve ručna izrada.
Ako bi trebalo da se rangira, meni je najzanimljivija priča, u smislu da se radi o najsveobuhvatnijem, najbogatijem i najzasićenijem životu, upravo priča najstarije od njih, mada mislim da taj kvalitet ne raste nužno sa brojem godina - priča Vesne Pešić. Ona je ujedno i najiskrenija, najzanimljivija, sa najviše suprotnosti i sa životnim putem koji bi mogao da dostane i za nekoliko života, a kamoli za jedan. Za njom sledi Dubravka Marković, a za nijansu zaostaju Maja Stajčić, Jasmina Tešanović, Nadežda Milenković, Milica Krstanović... Najbleđa priča, i nekako mi je delovala folirantski, jeste priča Biljane Cincarević - mnogo dubokoumnih reči na malom prostoru bez konkretne pozadine i pokrića i bez ikakve živopisnosti osim kratkog izleta u pitanjima o autoritetima i veri u lepo. Naravno, ovo je lični izbor, neko drugi napraviće sasvim drugačiju listu. Uostalom, priređivači su napisali: "Mnoge koje po svemu to zaslužuju, nisu se našle u ovoj knjizi. Ali, ova knjiga je posvećena i njima."
Sve sagovornice imale su pitanje o političkoj korektnosti, i mislim da su upravo na to pitanje dale najrazličitije odgovore. Odgovor koji mi je najbolje "legao" dala je Jovana Dimitrijević: "Jedna od stvari koje ne volim jeste politička korektnost. Milimetar je deli od rigidnosti, a to je za mene suviše tanka linija. Sigurno da postoji dobar razlog za njeno postojanje, ali kada politička korektnost postane tema kao takva, kad svako može da iskaže politički korektno upakovanu mržnju, kada može da se nauči iz priručnika, onda ona nema svrhe." A dala je i izjavu na kojoj joj zavidim: "Plašim se stabilnih ljudi. Smatram privilegijom to što nisam stabilna: nemam zaposlenje, ne umaram, se i niko me ne ograničava. Posmatram svoje prijatelje. Recimo, imam druga, radi kao call boy, on je uvek umoran kad se vrati s posla, ne želi da razgovara ni sa kim. Ja to nikada ne bih mogla sebi da dozvolim."

Zar to nije suštinska definicija slobode? Po mom mišljenju - jeste, i tako gledano ja sam rob, moji prijatelji su robovi, kolege, rodbina... Poznajem samo jednu osobu koja je suštinski slobodna, i na tome joj zavidim. Mnogo joj zavidim.
Sve ove žene žive različite živote, imaju različite poslove, porodične situacije, različito gledaju na neke stvari, drugačije su provele detinjstvo i mladost... ali im je zajedničko što su žene i što se ne plaše ni sebe ni promena, čak im i teže. Zanimljivo štivo, vredi ga pročitati.

Na fotografijama su političarka Vesna Pešić i novinarka Tamara Skrozza.

Ljakse

2011-01-03T06:05:00.000+01:00

Udarno televizijsko vreme, od osam uveče pa nadalje, kad oni koji prave program valjda očekuju da se posadite u fotelju i odgledate sve što vam serviraju, nije pravljeno za mene i meni slične. Stvarno ne znam kako žene koje rade po ceo dan i vrate se kući mrtvosane, a tu ih čekaju druga i treća smena, uopšte uspevaju da se zacementiraju ispred TV-a. Kako god, ja ne uspevam, ali se zadovoljim po nekom reprizom. Međutim, u ovo novogodišnje vreme, nagledala sam se programa za dva života.
Nisam reper za ultrapopularne serije "Selo gori, a baba se češlja" i "Moj rođak sa sela", ali sad odgledah i jednu i drugu, a kako sam i ranije tu i tamo po nešto hvatala, mogu da sklopim priču. Provlače se manje-više isti likovi, ništa ne smeta ako se nekoliko epizoda i propusti. Uopšteno, jer se ne usuđujem da analiziram ono što ne gledam redovno - raduje me što se selo tretira kao obična kulisa. Naime, priča koja se dešava u ova dva sela, jednom pomoravskom i drugom gružanskom, može da se desi i u Beogradu, i u Tenesiju, i u Džakarti, i bilo gde na svetu.
Na prvi pogled, to je sasvim nebitno jer je dobra priča uvek univerzalna, međutim ovde se radi o tome da je kod nas selo uvek bilo stavljano u neki posprdan kontekst, i ako se radnja dešava na selu, podrazumeva se da ćemo gledati neke tupave seljačine koje pojma nemaju ni o čemu, koji su prosti, smešno govore, još gore se oblače, a sočne psovke sve to lepo začine. To je onaj najprizemniji humor poput scena u komedijama del arte u kome se smeh aktivira kad neko padne, kad se ljubavnik sakrije u džak krompira, pa muž, besan od sumnji da li je rogonja, počinje da šutira vreću ne znajući da je unutra ljubavnik. Hvala bogu, ovde to nije slučaj. Selo je prikazano sa dostojanstvom kakvo i zaslužuje.

Ipak, iako se i u jednoj i u drugoj seriji govori narodnim srpskim jezikom, razlika je povelika. U "Selo gori", budući da je reč o pomoravskom selu, reč je o pomoravskom dijalektu, a u "Rođaku" o gružanskom. Sa stanovišta nekog kome je jezik struka, a još je rodom iz Kragujevca, ovakva razlika je očigledna. Ali, verovali ili ne, ima i onih kojima je "sve to isto" - seljački govor. E, pa neće biti. Za one koji ne znaju, osnova našeg književnog jezika upravo je gružanski govor. Oni koji ne znaju dobro svoj maternji jezik, mogli bi malo da gledaju "Rođaka" i da uče. To nije slučaj sa "Selom" u kome ima grešaka i u padežu, i u akcentu, ali je bar leksika bogata, tako da se i tu po nešto dobro može naučiti.
U Kragujevac, centar Šumadije, sliva se stanovništvo iz okolnih sela, i po govoru se može naslutiti s koje su strane. Putevi koji vode za Jagodinu (stari put) i Aranđelovcu, kao i sve što gravitira prema auto-putu, natrpano je selima u kojima je ovaj pomoravski dijalekat izražen, negde više negde manje, ali imaju akcenat na poslednjem slogu (pasUlj, kapUt), meku promenu i kad nema potrebe za njom (udarila ga krava repEm), i naravno izraze i reči koji mogu da postanu zaboravljeni: šušumiga, šuntav, bog da te ne ubije, sandžama (iz ciganskog), opraviti, lebac ti poljubim... I to je jezičko bogatstvo, ništa ne smeta ni seriji, naprotiv - sve je autentično.

Za "Rođaka", što se jezika tiče, imam samo reči hvale, mada bih Draganu Jovanoviću koji igra Drakčeta zamerila što malo vuče na valjevski govor i malo preteruje u upotrebi nazala (prečesto govori kroz nos), ali je fantastičan glumac i to se nekako utopi. Celokupna glumačka ekipa, pogotovo Tanasije Uzunović, prava su slika i prilika istančanog srpskog jezika, kakvim se u gružanskom kraju i govori. Interesantno je da je Gruža, okružena kao trouglom gradovima u kojima se govori vrlo loše (Kragujevac, Kraljevo, Čačak) sačuvala takvu čistotu jezika. Ko ne veruje, neka svrati do Boračkog krša gde se serija i snima, ode do Knića ili Gornjeg Milanovca i neka sluša običan svet, makar i na pijaci. I oni govore mnogo bolje od prosečnog Beograđanina ili Novosađanina. Naljutiće se stanovnici ovih gradova što napisah kako ne govore lepo, ali to je jednostavno istina. Užičani se diče kako je njihov jezik najčistiji, pa hajde da im odamo priznanje što često koriste imperfekat i što imaju uglavnom dobar akcenat, ali vrlo često nemaju pravilnu rečeničku konstrukciju i nisu tako milozvučni kao Gružani. I oni će da se naljute, ali... šta da se radi kad je jednostavno - tako kako je.
Kao Kragujevčanka, nepogrešivo znam da li je neko iz sela na putu za Milanovac ili za Topolu. A tek ovi što gravitiraju prema Paraćinu i Jagodini! Sami se izdvoje. Takođe ne grešim kad treba razlikovati da li je neko iz Niša, Leskovca, Pirota ili Vranja, ali to je samo zahvaljujući tome što mi je majka iz Vranja. Kome je taj govor stran, pola i ne razume. Zato ne stojim tako dobro sa Zapadnom Srbijom, na primer. Verovatno postoji razlika od grada do grada, ali je meni sve to isto.

Kome se ove "seljačke" serije ne dopadaju, ne mora ni da ih gleda, ali su za jezik dobre. Svakako su bolje od Farme u kojoj učesnici potroše svih 300 reči kojima raspolažu za jedan dan. Ovu Farmu nisam niti jednom pogledala, čak ni kad vrtim kanale, ali znam šta se dešava jer kolege, koji to inače "ne gledaju", stalno pričaju šta je ko rekao. Naravno, oni ne gledaju ni "seljačke" serije.

P.S. Po najnovijem pravopisu piše se auto-put, a ne autoput; kao i Bog, a ne bog, ali tu sam već svesno prekršila pravilo - nisam vernik, mada sam tradicionalista, i kako je ovo blog, mogu da iskažem i ovako svoj stav.

U sledećem životu biću kuvar!

2010-12-31T01:55:00.000+01:00

U restoranu "27" na Senjaku 27. decembra bila je organizovana akcija "Mediji za decu". Novinari iz raznih kuća kuvaju za decu iz raznih domova, prihvatilišta... Ovaj put bilo je "Prihvatilište za urgentnu zaštitu zlostavljane dece". Kako vodim kulinarstvo u svojim novinama, podrazumevalo se da sam jedan član ekipe, a drugog sam sama izabrala - kolegu koji je godište mog najstarijeg sina: dve generacije, dva pola, dva različita snalaženja u kuhinji. On se malo uplašio jer ne zna da kuva, ali sam mu rekla da je i izabran samo da proba ono što napravim(o) i ako nas mnogo budu zapitkivali, da zamajava one što nas snimaju kako mi ne bi smetali dok radim. Odlična podela posla, što se pokazalo i "na terenu".
Doduše, mislila sam da će to biti neko takmičenje sa drugim redakcijama, pa sam imala i malu tremu, iako sam u kuhinji "svoj na svom" - em znam, em imam praksu, em volim... Na licu mesta se ispostavilo da nam je skoro sve već spremljeno, samo treba da finiširamo, pa ako hoćemo, i tu možemo da imamo pomoć. Malo sam bila razočarana, ali nema veze. Na primer, i luk je bio nasečen za špagete bolonjeze, ekipa kojoj je to palo u deo i nije imala bogzna kakvog posla. Isto je bilo i sa milaneze sosom, pečenje piletine zahtevalo je malo više rada oko grejne ploče, a nama je palo u deo najteže (na moje veliko zadovoljstvo) - da napravimo rolnice s biftekom i pesto sos s pavlakom. Kad sam sve završila, pitala sam da li treba još nešto da radim, a kuvar će na to: "Trebalo je da budete poslednji a ne prvi!" Da ne gubim vreme, nastavim ja da zavijam i pržim one rolnice sve u šesnaest.
Sutradan je na B 92 bio snimak na Dizanju, i to baš ja kako spremam i govorim, ali nisam gledala. Nije gledao niko iz moje kuće, jer ih to i ne interesuje (ovo je porodica u kojoj svako radi za sebe i niko se nikome ni u šta ne meša, izuzev ako je neka frka pa je potrebna pomoć), ali su mi pričali oni koji su gledali. Biće i na Studiju B, ne znam kad, ako već nije prošlo.
Da l' da nastavim da se hvalim? Dečica su sve pojela, pohvalila, radovala se... Kako nemam žensku decu, prišla sam nekim devojčicama i porazgovarala s njima, a meni su, naravno, prišli dečaci - od sudbine ne može da se pobegne, još jedna potvrda.
Pravim pesto sos, zasukanih rukava:

Kolega proba, ali nek malo muti, tek da proveri da li je sve dobro sjedinjeno:

Ne vidi se dobro, ali ovo je jedna od smotanih rolnica:

Počinje aranžiranje, u niskom sam startu:

Ovako je izgledalo na kraju:

Svi kažu da je bilo ukusno, pa da verujem - nisam probala. To je prvo bilo pojedeno!

Povodom televizije: sredinom januara ću biti u Magazinu IN na Pinku, ali sasvim drugim povodom. Garantovano i to niko od ovih mojih neće gledati, ali nije mi žao. Kuvanje mi je ljubav, do toga mi je stalo, sve ostalo mnogo je manje važno.

Naručeno dobro raspoloženje

2010-12-26T16:00:00.000+01:00

Preživeh prvo poluvreme slava, dolaze Nova godina, Božić, druga Nova godina, pa drugo, na svu sreću kraće poluvreme slava... Kad od oktobra krene navala proslava i prežderavanja, psihički se spremim da sve to preturim preko glave jer mi je vremenom postalo prava noćna mora. Retka Zverka me je upravo podsetila na sve to smaranje i naručenu veselost.

Kao dete najviše sam volela vreme od 29. novembra do srpske Nove godine. Za nekadašnji Dan republike slavila sam rođendan (rođena sam 25. novembra), i što sam bivala starija, rođendani su bili sve bogatiji i posećeniji. Za 18. rođendan mislim da je u kući bila cela moja generacija, pola sestrine i ostatak starijih s kojima sam se viđala po gradu. Kao neki festival u čast punoletstva! Bilo bi fenomenalno da nisam završila u Hitnoj pomoći - tad sam imala najgoru reakciju na alkohol: poplavela sam, udrvenela se i prestala da dišem. Na svu sreću, moja majka, koju nikad nisam uspela da ekspedujem van proslave, primetila je da me nema, našla me ispod nekih kaputa... Pretekoh ja, ali više ne nazdravljam, čak ni kad to može da bude protumačeno kao nepoštovanje.
Poslednji rođendan, 51. po redu, nisam ni imala nameru da proslavljam, ali me je drugarica zamolila da izađemo na neko piće, kratko, tek da se vidimo. S posla izlazim najranije oko šest (neću da kukam, ali radim u rudniku, kao pravi mali crv koji puni džepove svojim gazdama), a to je retko, tako retko. Obično izlazim u sedam, ili osam, a zaglavim i do deset, pola jedanaest... svaki dan. Nekad dođem i subotom, nekad i nedeljom. Taj dan sam izašla s posla oko pola osam, Milkica me je čekala, ali kako se načekala, otišle smo u Skadarliju, da se ona malo ugreje i pojede nešto jer je čekajući me obišla sve prodavnice, nazimila se i izgladnela. Ona skamenjena od hladnoće, ja s podočnjacima do brade... baš smo bile za izlazak u kafanu s muzikom.
Međutim, neplanirani izlasci su najbolji! Poče muzika, ispostavi se da za stolom do nas takođe slave rođendan, ali imaju baku Ruskinju, pa u njenu čast udariše po Rusima, ruskim Ciganima... Milkica i ja samo se gledamo - ništa nije slučajno. Nas dve smo zajedno radile u Jugotursu, sa Rusima. Počesmo da pevamo sve u šesnaest. Onda muzika ode do stola ispred nas, kad tamo neki Englezi, sa srpskim domaćinima. Njima u čast muzika junački odbrani boje svog zanata pa odsvira i otpeva Bitlse, Stonse... Pevamo i Milkica i ja. Već smo prekoračile vreme koje smo odredile da ćemo posedeti zajedno.
U neko doba pojavi se i moj muž, stari kafanski vuk. On je ovde kao kod svoje kuće. Za njega je pisana pesma "Kafana je moja sudbina". Nije baš da su ga poznavali svi konobari, ali dođe šef sale, pozdravi ga... Muzika valjda videla da smo "neki", pa dođe za naš sto. Naše pesme - najbolje! Za početak i kraj Vlatko Stefanovski "Eh, da imam k'o što nemam". Milkica se malo oporavila, mom čoveku ovo je bio tek start, a ja ustadoh da igram. Ako nešto volim, volim hranu i igranje. Em sam igrala, em sam pevala barabar s pevačem... Podočnjaci ostali na svom mestu, ali srce nekako živnulo.
Kaže Milkica ovom mom: "Što je Milja bila umorna, mislila sam zaspaće za stolom... A vidi sad!"
"Pusti, kurva jedna! Kako uđe u kafanu, odmah živne. Ovol'ke joj oči!"
Ostali smo do dva posle ponoći. Na poslu sam bila u pola deset. I naravno, radila sam do osam. Malo mi je glas bio hrapav i podočnjaci su dobili na izražajnosti pridružujući dužini i volumenu još izrazitiju braonkastu nijansu, ali sve ostalo bilo je uobičajeno, kao i svaki dan u rudniku.
Sumnjam da će Nova godina, pa ni Božić, a sigurno ni ona druga Nova godina nadmašiti ovaj provod.
Sve je to postalo dosadno, natopljeno kičem... Trpeza je tek nešto bogatija, ne znate vi šta ja sve spremam kad mi dođe inspiracija, i običnim danima. Meni je Nova godina već poodavno prošla, spremili smo novine i za Božić. Ko ne zna, ja sam sad u kraju januara.

U zadnji čas, svima pod kožu (I. Mandić: "U zadnji čas")

2010-12-22T02:05:00.001+01:00

Iako je o "autobiografskom rijaliti šou" Igora Mandića "U zadnji čas" već bilo dva odlična prikaza, ovde i ovde, ne mogu da odolim da ne napišem koju ne samo o knjizi već i o autoru, a pogotovo o vremenu kad je bio najaktivniji. Već prva rečenica pobuđuje sumnju - šta znači to "najaktivniji" - a sumnji ima na svakom koraku ove pseudoautobiografije, što joj upisujem kao najveću vrlinu.
Davnih sedamdesetih prvi put sam videla Igora Mandića, i to na TV-u. Bila sam još dete koje nije moglo da zna šta taj čovek radi, ali se dobro sećam da sam se tad prvi put suočila sa slikom intelektualca koji ne mora da izgleda zarozano i slabašno ili predebelo, s velikim tamnim podočnjacima, finim manirima... Pričao je tako lepo, navodio je na razmišljanje i kad se slažete i kad se ne slažete s njim (što je presudan talenat jednog polemičara), a očigledno i obrazovan - nije bilo dvojbe: ovo je čovek koji pobuđuje pažnju. Kasnije sam se potrudila da pročitam nešto od njegovih kritika, i uvek me je ostavljao u teškom razmišljanju, neki put zato što se u potpunosti slažem s njim, neki put zato što mislim da se nalupetao, neki put zato što je bio zanimljiv, neki put pre svega duhovit, a najčešće je davao toliko informacija koje nisu zbunjivale, već su naprotiv otvarale apetit za novim knjigama. Da, zaboravih da napomenem - uglavnom su to bili njegovi prikazi knjiga, i mislim da je od svih kritičara bio najplodniji, najuzbudljiviji, najnezavisniji... Za mnoga imena savremene književnosti saznala sam upravo od njega. Ako je neko popularisao književnost, to je sigurno bio on. I ne treba da mu bude zahvalna samo Hrvatska, nego i Srbija, Bosna, Crna Gora... Čovek je očigledno pročitao tone knjiga i pisao o njima trudeći se da bude što objektivniji. Ovo bi trebalo da se podrazumeva, međutim danas se uglavnom piše po nalogu, pa se vodi računa ko je u kojoj kući, pa ko za koga radi, pa da li će i samom autoru prikaza zatrebati nešto... nekad... ne valja se zamerati... Igor Mandić je u tom smislu možda i najnepotkupljiviji kritičar ikad prethodne Jugoslavije. Da se razumemo: s nekim njegovim prikazima ne slažem se uopšte, ali je on svoje mišljenje obrazlagao, uvek je imao stav i nikada se nije ulizivao. Neko bi rekao - hrabar čovek, ali mislim da to nije stvar hrabrosti već karaktera, a od sebe se jednostavno ne može pobeći.
Kao i svaki radoznali intelektualac, nije ga zanimala samo jedna stvar, na primer književnost; pisao je i o muzici (prijatelji koji su završili muzičku akademiju, stručnjaci, kažu mi da njegove kritike ozbiljne muzike imaju i "telo i dušu"), i o kulinarstvu ("Bračna kuhinja" koju on pomalo ismeva, odlična je gastro literatura - tu sam već i sama stručnjak), i o vinu, i o erotskom i pornografskom... O čemu god da je pisao, radio je to kako treba, nije bio šarlatan. U "U zadnji čas" podruguje se sebi pišući kako je sve morao da isproba pa od krupnog postao debeo, a od ljubitelja i poznavaoca vina prava ispičutura.
Koliko god delovao nadmeno, u stvari je samoironičan, i to radi toliko otvoreno da deluje kako se igra. Ja sam ga shvatila vrlo ozbiljno jer se i sama sećam nekih epizoda o kojima piše. Na primer, njegovog "antirijaliti voditeljskog poduhvata" "Moja malenkost..." na 3K, koji je mogla da gleda tek polovina Beograda. Nekih emisija odlično se sećam, na primer one sa Bogdanom Tirnanićem, koja mi se i nije svidela toliko, mada nisam stekla utisak da su obojica bili pijani, kako su kasnije novine pisale. Iako mi se nije svidela, odgledala sam je do kraja, ostavljajući sav drugi posao. Jednostavno, Igor Mandić je harizmatičan i to mu niko ne može osporiti.

"... kad D.K, izražavajući prosječno mišljenje svoje generacije, 'teoretizira' o tome kako publicitet omogućuje slavu i prodor - bez obzira na talent i vrijednost proizvoda - e, tu nažalost, upada u banalnu teoriju manipulacije, koju su iskristalizirali elitisti, kako bi omalovažili uspjehe zvijezda masovne kulture. U stilu 'to je lako, ali glupo, mogao bih i ja, ali neću', oni proturavaju verziju da je uspjeh 'šunda' ili mediokriteta rezultat reklame, koja se njima samima gadi, iako im je nitko ne nudi. Naprotiv, svaki je 'uspjeh' u funkciji neke vrijednosti, tj. on nije lažan, nego je točno na razini potrebe - kojoj se ULAGUJE. (...) Kaže D.K. da 'osrednje obrazovani obični lukavac može sačiniti romančić koji će se izvrsno prodavati...'. Zaboga, gdje je taj recept? Ja bih ga kupio." A sve to povodom osporavanja samog Igora Mandića. Čak za taj tekst u "Poletu" (u stvari pljuvačinu o njegovom otvaranju izložbe Mome Kapora u Zagrebu) Mandić kaže da nije loš.
I o najbolnijim trenucima u svom životu I. M. piše autoironično, na primer povodom boravka na birou rada, u Slobodnoj Dalmaciji daje oglas u kome nudi "intelektualne usluge po nahođenju poslodavca", a između ostalog voljan je i "pripremati i pisati doktorske, seminarske i diplomske radove"... Zamišljam bilo kog drugog na njegovom mestu (ugrožena egzistencija, ime na crnoj listi...) i nasmejem se onako malo, na stranu, kako se verovatno i on sam sebi smeje.
Ali sam se zato stvarno smejala njegovom "uzvraćanju udarca" feministkinjama - one naime, uvek pišu o prvoj menstruaciji, pa se i on priključio, a kako nije imao iskustva "proizvođenja u ženu", opisao je svoje "proizvođenje u muškarca", prvo ejakuliranje, kako ga je Vučo nazvao "ajkuliranje".
Bolan momenat je i urednikovanje u "Vjesniku" koje je propratio podjebavanjem samog sebe. Čak je ponudio i novinske isečke, citate iz jedne knjige o tome... Sve dokumentovano, a u slavu svoje naivnosti, kako je on naziva - čarličaplijevske. Kad se prevede, priznao je sebi da je - glup. Ali, i to je ljudski.
Svi delovi u kojima piše o ženi Slavici i preminuloj ćerki Adi odišu nežnošću, ali onom pravom. Nije to kao u holivudskim filmovima, sa muzičkom podlogom i promenom svetla - ovo je stvarno, pa i to ponekad samoironično.
Za kraj, jedini je za koga znam s bratske hrvatske strane da ne piše ono ružno - srbijanski, Srbijanci... već je svuda kako treba - srpski, Srbi... Ovo ne bi trebalo da bude kompliment već da se podrazumeva, ali eto, kompliment je. Hrvaćani to ne bi shvatili, ali Mandić, Hrvat, shvata. Uostalom, Mandić jeste provokativan, međutim i dobro vaspitan. U svemu što radi klizi po ivici, ali nikad ne prelazi granicu dobrog ukusa.

Komunista prebegao na Zapad

2010-12-18T13:02:00.000+01:00

Amarilis me je svojim postom o Božić Bati nagnala na razmišljanje koliko smo pogubili od kolektivne svesti. Palo mi je na pamet kako znam za Božić Batu, ali ništa ne znam o njemu - ko je, šta je, kako izgleda... Sledi špartanje po netu posle kojeg imam tek nekoliko napabirčenih šturih informacija: poznat je jedino kod Srba, pretpostavlja se da je nastao u 19. veku, da ga svi izjednačavaju sa Deda-Mrazom (što nije tačno)... Od ranije sam znala takođe samo nekoliko stvari: dolazi (bata, od glagola batati) za Božić, daruje dobru decu slatkišima, a onoj koja nisu bila dobra stavlja parče uglja u džep... Izvor mojih ranih saznanja je nana, protina ćerka, koja je za Deda Mraza uvek govorila da je komunista i da ga ne priznaje. Poklone daje Sveti Nikola, i tačka ("Nemoj, dušo, to da zaboraviš, i ne slušaj šta pričaju u školi"). I stvarno, Deda Mraz kojeg danas poznajemo rođeno je čedo Coca-Cole, pravljeno iz epruvete, po uzoru na ruskog Ded-Moroza.
Ded-Moroz nije bio nikakav dobri čikica koji voli decu i ispunjava im želje, vuče za sobom torbu punu poklona i jezdi po Zemlji sa svojim irvasima. Ne, nikako! On najavljuje mraz, studen... kosa i brada su mu od ledenih luša kojima seče kao mačem, ima težak hod (bat njegovih koraka čuje se nadaleko) od kojeg se zemlja ledi i puca, voda se takođe pretvara u led, svojim dahom okameni, odnosno zaledi čoveka (i kad se odledi, srce mu ostaje ledeno a duša prazna), najviše voli da u svoje ledeno carstvo odvede malu decu... Takvog dekicu Rusi nisu slavili, bojali su ga se, pa je na primer kao odbrana služio uvek čist odžak - moralo je da bude toplo, jer kuća u kojoj stalno gori vatra Ded-Morozu nije bila zanimljiva. Mogao je da se otera i zelenom granom (jelkom) na koju su okačeni ukrasi koji podsećaju na vatru - nešto što svetluca, pucketa...

Sad prelazimo na meni najzanimljiviji deo. Naime, Staljin je, u svojoj želji da iskoreni praznoverje, naredio da Ded-Moroz poprimi obličje Svetog Nikole, pa su tako silom počeli da praznuju tog ledenog čoveka, koji, za razliku od ranijeg verovanja, najednom postaje darodavac. Pedesetih godina Coca-Cola dedici dodaje crveni kaput i osmeh, i on postaje ovo što je danas. Deda Mraz je čist komunistički proizvod, samo što je ogrnut kapitalističkom propagandom. Da li se može reći kako je to komunista prebegao na Zapad?
Uostalom, priča o Deda-Mrazu neodoljivo me podseća na slavljenje Božića. Kad se ogole hrišćanski nanosi, to je u stvari stari paganski običaj slavljenja Svetovida i skoro da je neverovatno koliko je sve preslikano iz vremena Starih Slovena. Jedino su tumačenja drugačija. Kako su paganski običaji bilo duboko ukorenjeni u slovenskom življu, Vizantiji je preostajalo jedino da veliki broj vernika pridobije neograničenim popuštanjem. Čak su i stara božanstva dobijala nova imena. Na primer, Perun je postao Sveti Ilija, kućni duhovi slave... Dovoljan dokaz je i to što su veliki hrišćanski praznici slavljeni u isto vreme kad su bile velike svečanosti u slavu staroslovenskih bogova. Nigde to nije tako očigledno kao u slavljenju Božića.
Saks Gramatik je boraveći među Starim Slovenima upoznao njihove običaje i mnoge je zapisao, pa otud imamo i informacije. Naime, u vreme Božića (malog boga) podrobno se čistio hram, sveštenik koji je to radio nije smeo ni da diše, pa je izlazio napolje ne bi li udahnuo vazduh. Anti su palili idola i hrastovo granje, mazali su medom hlebove i idole, razmenjivali poklone, trpeza je morala da bude bogata, u kuće su unošene slama i pšenica, gatalo se o rodnoj i nerodnoj godini... Prepoznajete li Badnji dan i Božić?

Kako to danas izgleda? Božićni praznici u stvari počinju Božićnim pokladama, prvim danom šestonedeljnog posta, 27. novembra. Smatralo se da su veštice naročto aktivne te noći, pa su se sklanjali noževi i viljuške, stavljao beli luk u vrata i prozore, sveća je gorela cele noći... Za večeru su se spremala najbolja jela jer je sutradan počinjao post.
Do Badnje nedelje, nedelje koja prethodi Božiću, slavili su se Sveta Varvara (17. decembra), Materice (uvek u nedelju, često se poklope s katoličkim Božićem), Očevi ili Oci (takođe u nedelju), Sveti Ignjat (2. januara) - na taj dan se ne daju nikakve pozajmice iz kuće, i to je početak Badnje nedelje, kad se deca ne šišaju, muškarci se ne briju, niko ne seče nokte (da se ne bi "seklo" zdravlje), a ako se tih dana deca tuku, verovalo se da će im izlaziti čirevi cele godine.
Tucindan je 5. januara, tad se "tuče", odnosno kolje pečenica za Božić. I dan-danas ostala je izreka: Zarekao se, al' na Tucindan, koja govori o neispunjenom obećanju, ili: Natrćio se s poslom kao Tucindan na Božić, kad neko nešto na brzinu radi.

Badnji dan je nazvan po badnjaku, a badnjak je od staroslovenskog glagola "bdeti". Ranije se bdelo cele noći ili su ljudi ostajali budni bar dok badnjak ne izgori. Po staroslovenskoj animističkoj mitologiji, svako drvo, cvet, životinja... čuvaju našu dušu. Kako je hrastovo drvo sveto drvo Srba (na primer, kod Rusa je to breza), postojali su rituali kad se seče, kako se seče... Interesantna je, s tim u vezi, i priča o vuku, u kome je srpska duša. Vuk se nikad ne ubija tek onako, mora da se organizuje hajka i tačno se zna šta ko radi. Bosiljak je "srpska biljka", a po tome koliko učestvuje u hrišćanskim ritualima, savršeno je jasno da je samo preuzeta iz paganskih vremena.
Na Badnji dan se u kuću unosi i slama, što simblizuje rađanje Hrista u slami, u jaslama; međutim, kod Saksa Gramatika nailazimo mnogo ranije na običaj unošenja slame u hram(!).
Česnica takođe ima paganske korene. To je nekada bio obredni kolač koji se spremao u hramu i kasnije se delio. Otud i naziv: na staroslovenskom je "čest" - deo. Naziv pečenica ne treba ni prevoditi - peče se.

Za badnju večeru se sprema neparan broj jela: tri, sedam ili devet, kao i za podušne gozbe (parastose). Cela večera ima obredni karakter. Orasi se bacaju u svaki ugao sobe i ne sklanjaju se do kraja Božića. Tad se skrckaju, i ako su puni - godina će biti dobra, a ako su šuplji ili crvljivi... Medom se maže česnica. Jabuka se stavljala u usta pečenici ili u utrobu. Vino je kod Starih Slovena bilo simbol života i spasenja, pa je takođe bilo obavezno, njima se prelivao i obredni kolač, a u hristijanizovanoj varijanti postao je krv Isusova. Badnja večera trebalo je da bude obilna, ali se jelo u tišini i svaka porodica ponašala se dostojanstveno.
Božić je dan kad se ništa ne radi (zato se sve završi ranije), ali se smatralo da će sreća pratiti svaki posao koji se na taj dan započne. Kuća mora da bude savršeno čista, pogotovo odžak, oblači se novo odelo... Čak i muslimani u našim krajevima proslavljaju simbolično Božić, zovu ga Bozgun, što je samo još jedna u nizu potvrda koliko su stari paganski običaji ukorenjeni, kakvim god ruhom da su zaogrnuti.
Polaženik ili položajnik je posebna priča - to je onaj koji prvu uđe u kuću na Božić i bogato ga daruju svi ukućani. Nesumnjivo je ova figura iz staroslovenskog verovanja da treba ugostiti svakog putnika namernika i da je gost svetinja. Kako su bogovi uzimali različita obeležja, nikad se nije moglo znati koga ugošćujete. Svi slovenski narodi, a i Gruzini i Jermeni kao pravoslavci, imaju isti stav prema gostu. Ako gost nije dobro primljen, nahranjen, odmoren i spreman da nastavi dalje, to se smatralo za veliki greh. Povodom toga, kod Srba se ništa nije promenilo. Gledam juče na televiziji kako se ljudi spremaju za Svetog Nikolu - i najsiromašniji spremaju pravu gozbu, da ugoste sve one koji im ulaze u kuću. Dižu kredite, pozajmljuju pare...

Veselin Čajkanović polaženika i putnika namernika izjednačava sa mitskim pretkom. On "polazi" kuću u koju je nekad odlazio ili u njoj živeo, i posebno je važno da mu se ugodi. U nekim krajevima Srbije polaženika zovu i - Radovan, jer mu se svi raduju.
Božićni ručak počinje "varenik": kuvaju se (vare, bare) crno vino, med i biber. Lomi se česnica... Centralno mesto ručka je, naravno, božićna pečenica. Ovaj ručak trebalo bi da je najsvečaniji za jednu porodicu u celoj godini. Zato se ne štedi.
Božićni praznici ne završavaju se Božićem već Bogojavljenjem, 19. januara. Božić prate Nova godina (Mali Božić, Sveti Vasilije) 14. januara, Krstovdan i Bogojavljenje, kad se po predanju "otvaraju nebesa".
Možda će mi na ovom postu zameriti vernici, ali... ne treba zaboraviti korene. Tako su u staroslovenskoj mitologji sve vile: Ravijojla, Zagorka, Jadranka, Dikla... mlade, lepe, vitke devojke, a na Zapadu su omanje podgojene bakice. Njihovi patuljci su vredne dobrice, a ovamo su zlice koje stalno smišljaju pakosne smicalice. Džinovi su im zlikovci, a Stari Sloveni su ih voleli jer su ljudima donosili samo dobro. I tako dalje, i tako dalje.

Zarez, zapeta, koma

2010-12-11T11:00:00.000+01:00

U srpskom jeziku je upotreba zareza ili zapete prilično slobodna, pa je dozvoljeno maltene svuda da ga stavite i to opravdate pauzom u čitanju. Osnovna funkcija zareza upravo je pauza pri čitanju. Tamo gde je postavljen ovaj interpunkcijski znak zastanete, ne baš toliko kao kad imate tačku, ali ipak malo zakočite. U mnogim jezicima je tačno regulisano kad "zastajete" i ni na jednom drugom mestu ne možete to da uradite. Kod nas možete da zastajete gde vi osećate za shodno, da jedan deo rečenice naglasite više nego drugi ili date važnost nekim rečima za koje smatrate da imaju veću važnost od nekih drugih.
Možete, na primer, da napišete: Oni su, pak, otišli na demonstracije, a možete i ovako: Oni su pak otišli na demonstracije. U prvom slučaju ste naglasili kako njihov odlazak na demonstracije odudara od očekivanog ili poželjnog, a u drugom ste umetnuli "pak" ne biste li postigli vezu s prethodnim tekstom. Ipak, na ovom mestu zarez ne morate da stavite!
Opet smo došli do toga kako jezik mnogo govori i o mentalitetu, jer - u srpskom jeziku je propisano samo gde MORATE da stavite zarez. Ostale slučajeve možete da proglasite za "umetničku slobodu".

1. Kad krenete u školu, još u prvom razredu, kad savladate sva slova i počnete da sastavljate rečenice, naučite kako je zarez obavezan pri nabrajanju. Tako ćete napisati: Mama je na pijaci kupila: kupus, šargarepu, krompir, jabuke, ribu i cveće. Mama se lepo snabdela, a dete sve to lepo pribeležilo.
Kasnije, u sedmom razredu, naučite i kako naporedne (bilo zavisne ili nezavisne) rečenice koje nemaju veznik između sebe obavezno moraju da se odvoje zarezom, a u neku ruku i to je nabrajanje: Sedim, gledam televiziju, jedem kokice, razmišljam o prethodnom danu i naprasno donosim odluku da nešto promenim u svom životu. Ili: Kad sneg zabeli, temperatura padne ispod nule i stavim kapu na glavu, mraz mi uđe u kosti.

2. U trećem ili četvrtom razredu naučite da zarez napišete posle uzvika:
Uh, što je ovde hladno!
O, pa vi ste došli!
Kao dikciono izdvojeni ponekad se umesto uzvika koriste i rečce i izrazi, pa potpadaju pod ovo pravilo:
Nažalost, zakasnio je.
Ma, nije mi do toga.
Ako vas ovo buni i pomislite kako se opet nepotrebno komplikuje, zamislite kako biste tu rečenicu izgovorili bez zastajkivanja. Ako morate makar na tren da predahnete, zarez je obavezan.
U primeru: Zaista je zakasnio, zarez nije obavezan, ali: Zaista, nije mi ni do čega.
Ili: Sve u svemu, dobro smo prošli, nikako: Sve u svemu dobro smo prošli.
Ovde bi trebalo da napišem koju o enklitikama, ali to nam sad nije tema. Samo ukratko: Ako enklitika može da stoji iza rečce ili izraza, zarezu tu nije mesto.

3. U petom svom spisku dodajete i vokativ:
Milane, dođi ovamo.
Ti si, Ljubice, dobro uradila zadatak.

4. U istom razredu naučite i da opoziciju odvajate zarezima:
Beograd, glavni grad naše zemlje, nalazi se na ušću Save u Dunav.

5. U šestom dopunite znanje iz pravopisa u vezi sa zarezom, tako što naučite da umetnute rečenice ili ustaljene izraze odvojite zarezom:
Kretali su se šumom, kako je bilo dogovoreno, vrlo oprezno.
Nismo ni mi, istini za volju, bili iskreni.
Doduše, tada naučite i da sve ovo možete da odvojite crtom, ali crta predstavlja dužu pauzu od zareza, pa vodite računa da li pravite "dramsku pauzu" ili tek zastajete u čitanju. U primerima koji su ovde navedeni, upotreba crte je isključena.

6. U sedmom razredu zaokružujete znanje o pravopisu, a kako tada završavate i sintaksu, sve se lepo poklopi. Tad naučite da je zarez obavezan u suprotnim rečenicama. Neki put i rastavne sadrže suprotnost u sebi, pa se zarez vrlo često koristi, mada nije obavezan:
Učio je, ali ipak nije položio. (obavezan zarez)
Ili ćemo pobediti, ili nas neće biti. (poželjan zarez)
Naravno, zarez je obavezan samo na nivou rečenice, to ne važi za sintagme. Na primer: Kupio je udobnu stolicu a(li) vrlo skupu. Ispred veznika "a" ili "ali" može i ne mora da se stavi zarez. To je vrlo važno napomenuti jer decu često pogrešno uče da je ispred "a" i "ali" uvek obavezan zarez, kao i ispred "jer", "iako", "nego", "već"... što nije tačno.

7. Završavate "nauku o zarezu" inverzijom, ali opet samo na nivou rečenice:
Kad se spakujemo, krećemo.
Mada je vreme bilo loše, nama je bilo kao u raju.
U oba primera iza zavisne rečenice sledi nezavisna, pa je zarez obavezan. O ovo pravilo najčešće se oglušujemo. Iako imamo običaj da stavljamo zarez gde god nam se čini zgodno, ovde, kad je obavezan - ne stavljamo ga. Zašto? Pa, tek onako, da zaobiđemo pravilo.

Ptičica!

2010-12-04T22:59:00.000+01:00

Na svim dokumentima koje imam, izgledam kao da su me priveli u policijsku stanicu posle neke tuče kojoj je prethodilo teško pijanstvo! Tačno tako izgledaju moji novi biometrijski pasoš i lična karta. Prethodna lična karta bila je "nije mi dobro" fotka, a ona pre nje "nisam se sasvim razbudila". Pasoš koji sam vadila u vreme "nisam se još razbudila" lične karte, iako je fotka snimljena sa samo dva dana razlike, u stilu je "kako smo se ubili sinoć". To mi nije strana faza, u stvari je jedna od najčešćih od ovih nenormalnih. Kad se samo setim, dok sam radila u školi, koliko puta sam sa raznoraznih slava i proslava Srpske nove godine dolazila direktno iz kafane na časove! Polurasturena frizura, glas kao u operskog pevača teški bas (to je ono kad zvučite kao da govorite iz bureta), a na meni večernja garderoba - cipele sa štiklom zavidne visine, šljokice, nakit... Sve je tu, samo što ja nisam na pravom mestu.

Danas mi je službenica u banci, držeći moju novu ličnu kartu u ruci, rekla: "Gospođo, promenite sliku! Ne ličite na sebe."
Kad god gledam emisije u kojima pokazuju zvezde koje su uslikali u stanici milicije ili u nekim situacijama koje nisu za pokazivanje, svi se smeju, a meni nešto žao. Tačno znam kako im je. Rođena majka mi je jednom rekla da pokušam da zamenim dokument, skandalozno izgledam. Naime, dok sam radila u Jugotursu koji je tada bio peta turistička agencija na svetu, imali smo jedne godine propis da svi oni koji obilaze stacionare, dolaze u dodir s drugim turoperaterima i na bilo koji način treba da se zna za njih kako ne bi nosili crveni karanfil u levom džepu sakoa da ih saradnici prepoznaju, moraju da se slikaju, pa su tako snimili i mene. Kad su o tome odlučivali, bila sam u Italiji sa nekom grupom Rusa, vratila se u Beograd bukvalno samo da se presvučem pa odjurila za Moskvu na dva dana.

Vraćam se na posao da nastavim kancelarijski život, kad - moraju odmah da me fotografišu, to je poslednji dan za slanje legitimacija na izradu. Dobro, nije problem, nek me fotografišu, ali molim da me neko sredi u foto-šopu, makar da mi skine crvene pečate s lica i malo mi izbeli roze uši. Upravo tako sam izgledala, poput uskršnjeg jajeta, sva šarena, s akcentom na crvenoj boji. Dobila sam alergiju kako smo došli u Moskvu, a sumnjam na posteljinu hotela u Veneciji. Mrzelo me je da vadim peškirče koje obavezno nosim svuda sa sobom i stavljam na jastuk ako posteljina nije ispeglana. Od enzima kojima prašak (pogotovo onaj koji je, kao, super) obiluje, ušarenim se do neprepoznavanja, i to traje dva-tri-četiri-pet dana. A uši mi se zacrvene od akohola u manjim količinama, pa sam verovatno pojela i neku salatu s alkoholnim sirćetom ili su krivi kolači s rumom koje su poslužili u moskovskom hotelu; a i oči i usne su mi malo natekli što je posledica prašine... kako bilo da bilo, promenila sam lični opis i sad je trebalo u tom stanju da me fotkaju, pa još svima redom, celoj bivšoj Jugoslaviji i delu Rusije, da pošalju!

Naviknuta na probleme ove vrste, prvo sam pitala da li mogu da me uslikaju za dan-dva. Ne mogu. Dobro, onda nek me "preprave", nisam baš toliko defektna. Videće šta mogu da urade. Nek vide, zamolila sam ih. Naravno, fotografije su bile "natura 100 %" i takve su i otišle dalje.
Posle jedno mesec dana odlazim ja u Dubrovnik, i tamo treba da me sačeka kolega s kojim sam se hiljadu puta čula telefonom, ali se nikada nismo videli uživo. Dolazim, on ima moju fotku s legitimacije pa bi trebalo da me prepozna odmah, ali... ništa se ne dešava, niko mi ne prilazi. Tek kad smo na Ćilipima ostali maltene samo jedan muškarac i ja, priđem tom čoveku. Predstavim se, a on obesi vilicu i drži je tako otvorenu nekoliko minuta. Zabezeknut, samo mi je rekao: "Ajoj, gospe, mnogo ste ljepši u prirodi!" Uveče smo imali poslovnu večeru sa nekom gomilom ljudi iz raznih agencija, a on je neprestano ponavljao: "Kako ste lijepi!" U jednom trenutku je bilo neprijatno, počeli su da ga gledaju podozrivo, a ja sam kurvinski ćutala - ni na kraj pameti mi nije padalo da im objašnjavam kako se čovek oporavlja od popodnevnog šoka!

Ta moja "nebuloza fotka" otišla je maltene u sve naše poslovnice, a i još po negde. Ko me nije video uživo, sigurno je pri pogledu na moju fotografiju sažaljivo odmahnuo glavom: "Jadnica! Vidi kakva je", a možda su se neki i smejali: "Rugoba!"
Kad vas slikaju za biometrijska dokumenta, kažu vam da sednete i zatvore vas. Nema ni "Ptičica!", ni "Nasmej se", ni "Kaži ulje" ni "Kaži zejtin"... osvrnete se oko sebe, a ono već: "Izađite, gotovo!" Ne ličim na sebe, što jeste - jeste!
Maler sam za dokumenta! Ostaviću deci u amanet da te fotografije stave umesto mišolovke - možda neki glodar dobije srčani udar i na licu mesta umre.

Beli beli svet - opereta tranzicije

2010-12-02T23:19:00.000+01:00

Poslednjeg dana novembra, kišnog i musavog, bila je premijera filma Olega Novkovića "Beli beli svet". Otprilike sam znala šta me očekuje, ali, kako se kasnije ispostavilo, samo što se tiče teme i opšte atmosfere filma. Još jedan socrealistički film? Nije, nije baš. Još jedan prikaz naše bede i sirotinje, ne samo materijalne? Pa, nije baš. I tako redom, nižu se pitanja, a nema jasnog odgovora (što je dobro).
Nažalost, naša kinematografija boluje od dečjih bolesti koje nikako da prođu, pa kao fenomen po hiljaditi put ima i zauške i male i ovčje boginje, iako bi trebalo da stekne imunitet kad jednom prezdravi. "Beli beli svet" pokazuje da je savladao makar te osnovne bolesti.

Grad Bor, muka i sirotinja, beda do ništavila na sve strane, ljudi svedeni maltene na primarne instinkte, grupe radnika koji ne rade već stoje u gomili i čekaju, pijanstvo kao normalno stanje, mali zapušteni kafei, droga... Naravno, i tranzicija koja sve to prati, uzrok je i posledica istovremeno. Mali grad u kome nema posla skoro ni za koga uvek ima nekog kralja ili cara, ovde je u pitanju Kralj, čak mu se i kafanica zove Kod Kralja; ima i fatalnu ženu koja unesreći nekog, ovde više njih, pa i sebe; kao i lokalnu legendu, njenog preminulog muža. Bez krivice kriva - njena ćerka. Svi elementi prave drame su tu.
Scenaristkinja Milena Marković ima jednu veliku vrlinu i jednu veliku manu. Vrlina se ogleda u tome što koristi minimalistička sredstva i uspešno drži melodramatično-trilerske konce u rukama, što je takođe retkost u našoj kinematografiji - nekako se uvek oseti da je scenarista u stvari čovek pozorišta, a ona je ovde pravi filmski čovek. Motivacija junaka, takođe slabašna u nacionalnoj kinematografiji, ovde je u startu postignuta sumornom atmosferom koja opravdava sve postupke junaka. Jedini pogrešan korak je slepilo Kralja, koje najednom iskrsava kao povod njegovih kasnijih postupaka koji će dovesti do tragičnih saznanja koji neminovno vuku u tragičan kraj. Da je do tog saznanja bio makar jedan kadar kad junak vidi duplo ili zamućeno, opravdanje bi bilo mnogo uverljivije.
A sad velika mana - naime, svi junaci govore isto. Iako je reč o verbalnom minimalizmu i iako se radi o ljudima s margine kojima je suđeno da imaju geto-jezik, ipak skoro da nema nijanse koja ih bar po nečemu razlikuje. Samo zahvaljujući sjajnoj glumačkoj ekipi ova mana nije postala velika slabost "Belog belog sveta".

Film obiluje spotovima u kojima su se junaci predstavili. U nekim momentima ove pevačke sekvence podsećaju na ulogu hora u grčkoj tragediji, s bitnom razlikom što je u antičkom izvođenju hor pevao o događajima kako bi se radnja povezala, a ovde "hor" predstavlja unutrašnje stanje likova. Za radnju se pobrinuo film. Na kraju imamo i pravi hor rudara i građana Bora ispred jednog od kopova koji na neki način sumira opšte (ne)raspoloženje, stanje beznađa koje preferira da postane konstanta.
Grad Bor takođe je jedan od junaka, ali nije nametnut mehanički niti sam sebe objašnjava i raščlanjuje. Sasvim je u funkciji radnje, samim tim i psihološke niti koja povezuje sve likove "Belog belog sveta".

Na svim festivalima na kojima je do sada bio, ovaj film je pobrao nagrade. Pre svega se radi o glumačkim, i to je zaista najjače uporište ovog ostvarenja. Najjači utisak ostavili su Nebojša Glogovac i Hana Selimović. Glogovac nije glumio Zlatana, on je bio Zlatan. Hana Selimović, mlada glumica, bez ikakve pretencioznosti maestralno je odigrala zahtevnu ulogu. Jasna Đuričić je bila prava tragična heroina, u najboljem smislu te reči. Uliks Fehmiu me je podsetio kako je žalosno što je otišao u Ameriku i sve vreme sam razmišljala koliko je uloga propustio. Poslednji put sam ga gledala u pozorištu, u predstavi "Zapali me" pre... ne mogu ni da se setim koliko godina. Ili je tačniji izraz - decenija? I svi ostali su bili fantastični, to je ekipa snova. Zaista im se ne može naći mana, ni najzlonamerniji ne bi mogao da je nađe.
Film svakako treba pogledati jer - koliko god da se secira i šta god može bolje da se uradi - izaziva emociju. To je najvažnije.

Brojevi, a nije matematika

2010-11-27T02:10:00.000+01:00

Često se u receptima pitate da li su vam potrebna dva jaja ili dva jajeta. Naravno, potrebna su vam dva jajeta. Zabuna nastaje kad, rukovođeni istom logikom, naletite na pet jaja i nasmejete se kako je autor recepta nepismen, pa ga u sebi ispravite: "Svašta, valjda je za ovaj krem potrebno pet jajeta!" Međutim, grešite. Potrebno vam je dva jajeta i pet jaja. Sad ste već iznervirani i žalite što se niste rodili kao Englez pa da normalno pričate engleski u kome nema takvih sitnih začkoljica. Ako biste malo bolje razmislili, shvatili biste da nije reč ni o kakvom bezveznom komplikovanju tek komplikovanja radi, već objašnjenje ima i lingvističko i istorijsko opravdanje koje leži u prirodi jezika. I ne samo našeg, već i svih ostalih slovenskih jezika. Naime, za broj jedan važe jedna pravila, za brojeve dva, tri i četiri druga, a od broja pet pa nadalje - treća.

U gimnaziji smo učili o nekom plemenu sa Papua Nove Gvineje koje ovako broji: jedan, dva, mnogo. Po tome je tri isto što i 103, sve je to veće od dva, naime - mnogo je. Kod Starih Slovena taj "granični broj" bio je 40. Pokojniku se daje pomen posle 40 dana jer se smatralo da tek tada konačno napušta ovaj svet i duhom a ne samo telom; deci do 40 dana ne ide se u goste; do 40. dana su u stara vremena krštavali decu... Da li iz tog razloga ili je nešto drugo posredi, tek - stara mera kod svih Slovena, oka - sadrži 40 nečega. Na primer, oka meda bila je 40 drvenih čašica sa dugom drškom, oka soli je 40 rjumočki (veličine rakijske čašice)...

Rusi i dan danas imaju broj 40 kao granični, poput naših, u stvari latinskih, 100. Dok mi govorimo: stoput sam ti rekao, pre sto godina, sto puta sam išao i sto puta se vraćao... dotle Rusi koriste iste izraze, samo sa - 40. Oni nešto kažu 40 puta, po 40 puta nekud idu i vraćaju se, jedino za vreme ponekad izbegnu broj 40. Kako 40 godina baš i nije neka davna prošlost, onda koriste: pre 40 puta 40 godina... Na ruskom se 40 kaže: sorak, dok su nam svi ostali brojevi manje-više isti.
Obzirom da smo u srpskom jeziku izgubili magiju broja 40 i pretvorili ga u dvocifren broj kao i svaki drugi, zadržaćemo se na prvoj desetici, a tu je izgleda nekadašnju ulogu broja 40 preuzeo broj četiri. Na neki način, i on je granični broj.
Jedan (1) se uvek odnosi na jedninu i za njega važe pravila kao i za svaku drugu imensku reč - menja se po rodu i padežu (po broju se ne menja jer nikako ne može da bude množina). Na primer: jedno jaje, jedan mesec, jedan limun, jedna pomorandža, jedna soba, jedna žena... jednog jajeta, jednom jajetu...
Na dva (2), tri (3) i četiri (4) odnose se druga pravila, to je već množina:
dva, tri, četiri jajeta,
dva, tri, četiri meseca,
dva, tri, četiri limuna,
dve, tri, četiri pomorandže,
dve, tri, četiri sobe,
dve, tri, četiri žene...
Od broja pet (5) pa nadalje važe treća pravila:
pet, šest, sedam... jaja,
pet, šest, sedam... meseci,
pet, šest, sedam... limunova,
pet, šest, sedam... pomorandži,
pet, šest, sedam... soba,
pet, šest, sedam... žena...

Brojevi od jedan do deset (u stvari do 11), pišu se slovima po pravopisu, a iznad deset mogu da se koriste i cifre. Izuzetak su merne jedinice. Na primer: jedan čovek, ali 1 kg hleba.

Kad se pišu redni brojevi, jedino ispravno je da se posle cifre stavi tačka, nikako neke crtice i padežni nastavci. Na primer: Koncert je održan 30. decembra (a ne 30-og decembra).

Kako u pravopisu srpskog jezika nije dozvoljena upotreba tačke u kombinaciji sa drugim interpunkcijskim znakom ili grafičkom oznakom, iako imate redni broj a posle njega na primer ide zarez, onda tačku izostavljate: Kocert je održan 30, pred samu Novu godinu (podrazumeva se da ćete pročitati: tridesetog). Isto ćete učiniti i sa godinama u zagradi: Autor Rata i mira je Lav Nikolajevič Tolstoj (1828-1910), jedan od najvećih svetskih književnika.

Kad hoćete ciframa da naglasite neki vremenski period, onda to činite na dva načina:
23. novembra - 21. decembra (čita se: od 21. novembra do 21. decembra);
23. novembar - 21. decembar (čita se: 23. novembar na 21. decembar).

Kod višečlanih rednih brojeva samo poslednji broj menjate po padežu: 1856. se čita - hiljadu osamsto pedeset šesti, a nekada se svaki broj menjao, pa je to izgledalo ovako: hiljaditi osamstoti pedeseti šesti. Bolje su ove redukovane varijante, zar ne?

Što se rodova u sprezi s brojevima tiče, samo na prvi pogled deluje komplikovano:
za ženski rod koriste se osnovni, odnosno glavni brojevi - jedna žena; dve, tri četiri žene; pet, šest, sedam... žena;
za srednji rod takođe se koriste osnovni brojevi - jedno sunce; dva, tri, četiri sunca; pet, šest, sedam... sunaca;
za muški rod koristi se osnovni broj za jedan - jedan muškarac; a za sve ostale varijante tu su brojne imenice - dvojica, trojica, četvorica, ali i petorica, šestorica, sedmorica... muškaraca;
kad je društvo mešovitih polova (broj jedan otpada, radi se o množini), koristimo zbirne brojeve - dvoje, troje, četvoro, ali i petoro, šestoro, sedmoro... ljudi.

Uvek gledate samo poslednji broj, pa je tako 21 mesec; 22, 23, 24 meseca; 25, 26, 27... meseci.

Danas sam se susrela u lekturi sa primerom koji bi mogao da bude nedoumica. Tekst je o seoskom turizmu, i na toj planini na raznim stranama gostima se nudi smeštaj u vajatima. Prva "nedoumna" rečenica: Gostima su na raspolaganju dva vajata; a malo dalje sledi: Gostima je na raspolaganju šest vajata. U drugoj rečenici, s obzirom na to da se radi o broju šest, očekivali bismo množinu koju bi pratilo su, međutim imamo jedninu - je. Akcenat u ovoj rečenici je na broju šest, pa ga prati jednina; dok je u prvoj na vajatima, pa ih prati množina.

Vrlo kratko i o brojevima u okviru stilskih figura koje se specifično odnose na narodnu poeziju, takozvanim "stalnim brojevima":
tri (3): sveto trojstvo ("pak da pišem tri godine dana...", imao otac tri sina (trebalo bi trojicu sinova, ali da ne cepidlačimo), sve se desi iz trećeg pokušaja, kaže se: treća sreća, suva drenovina od tri godine);
sedam (7): Snežana i sedam patuljaka, "preko sedam mora i sedam gora", čizme od sedam milja, kad je neko srećan - na sedmom je nebu;
devet (9): devet Jugovića, devet godina ropstva mnogih uskoka, Zlatna jabuka i devet paunica...

Kako je Čarolija pomenula ovde šta je sve dovodi do ludila, silno sam se obradovala kad sam saznala da još nekog nerviraju nepismeni plakati, bilbordi... Čak i kad ubodu sva slova sloganosastavljači, pogreše u pisanju brojeva. Trudim se da ne gledam najave sajmova jer je u njima obavezno obaveštenje od kog do kog datuma traje sajam. Stvarno se ne sećam kad su napisali kako treba.
Ni nagradne igre nisu ništa bolje: umesto osvoj piše osvoji (prvo je imperativ, a drugo oblik i za prezent i za aorist), pa sam u dilemi da li je tu reč o nekom koji tek što je osvojio nagradu... zašto onda i dalje treba da igra... o čemu se tu u stvari radi?

Prvi dan prvog razreda

2010-11-22T12:38:00.000+01:00

Stefan Janjić me je svojim novim postom podsetio na prvi razred, početak školovanja. Sećam se tih prvih nekoliko dana kao da su bili juče. Na neki način, oni su moje ogledalo i u mnogim stvarima i tad je bilo jasno kako će mi život dalje teći.
Moji roditelji su prosvetni radnici, oboje profesori istorije, i za njih je svaki 1. septembar radni dan, čak "radniji" nego ostali - nema šanse da se tad razbole ili im se nešto drugo desi pa da ih nema u školi. Uvek su imali odeljenja kojima su bili razredne starešine, što je razlog više da obavezno budu na svom radnom mestu. Tog 1. septembra i ja sam obavezno morala da budem u školi, polazila sam u prvi razred!
Moja osnovna škola u Kragujevcu, nekad "Milutin Todorović" a sad "Milutin i Draginja Todorović", tada je imala staru i novu zgradu i ogromno dvorište između njih. Danas tako veliko dvorište nema, nova zgrada postala je stara. a najnovija nova je baš velika. Ogromno dvorište bilo je prepuno đaka, njihovih roditelja i rodbine... Jednom se primaju prvaci! Bila sam jedino dete koje je potpuno samo došlo u školu, bez ikog svog! Kad sam kretala od kuće, usput sam videla Gruju, tadašnjeg druga a sadašnjeg kuma, sa svitom koja ga prati. Bili su tu njegovi roditelji, stric i strina, ujak i ujna, obe bake, jedan deda... možda i neko iz komšiluka jer ih je stvarno bilo mnooogo, premnogo. Kad sam ih videla, sklonila sam se u stranu, čekala da prilično odmaknu, da ne mogu da ih stignem. Do škole sam sretala i druge đake sa svitom koja ih prati, a ja - sama. Onaj poletni korak kojim sam krenula, postajao je sve teži, na kraju su mi noge bile kao od olova. Najednom me je bilo strah šta ću da radim. Kao da me po ulasku u dvorište čeka nešto strašno.

Posle programa na kome prvacima požele dobrodošlicu, počinje prozivka. Decu su prozivali po imenu i prezimenu, i ona su se pela na improvizovanu pozornicu ispred ulaza u novu zgradu. Skupi tako učiteljica svoju decu i onda ih aplauzom isprate do učionice. Na pozornicu se penje jedna plava krupna žena sa natapiranom kosom, ogromnim grudima sa grudnjakom u špic - to je moja učiteljica, Berislava, koju su svi zvali Berka. Od svih ljudi koji su mi ikada predavali, tokom celog dugog školovanja, ovo je bila najgora osoba i najgori prosvetni radnik. U tom trenutku to nisam znala, ali sam se vrlo brzo uverila da joj neću biti omiljeni đak, koliko god da sam dobra u učenju i kakve god nagrade da osvajam.
Čita ona po azbučnom redu, glasno. Deca se penju, opšti žamor... Videla sam i Gruju kako staje pored učiteljice, i njegovu mamu, tetka-Ljilju kako počinje da plače, baka je već uveliko plakala, stric ponosno digao glavu... Podosta dece stajalo je uz Berku, zbunjeno, pogledima tražeći roditelje u gomili. Onda učiteljica pročita: "Milja Trifunović!" Ja viknem: "Tu sam!", ali ništa se ne čuje. Glasić deteta od 21 kilograma nije mogao ni da se probije kroz onoliku graju. Ona drekne jače: "Milja Trifunović!", opet se javim, ali ništa. Sad već i galama postaje tiša, neki se okreću tražeći dete pogledom. Čika-Momir, Grujin tata, spazi me u gužvi i vikne onim čvrstim muškim glasom koji upozorava da mora da se sluša: "Tu je dete! Tiše malo!" Probije se kroz gužvu, uhvati me za ruku i otprati do pozornice. Usput je samo promrmljao: "Pa gde su Mira i Dule?" "Morali su u školu." "Pa i ja sam morao... Ništa, pile, nisi sama. Mi smo tu."

Popnem se i ja na pozornicu. Posle mene je bilo još samo dvoje dece - prezime mi je na T, to je skoro sam kraj azbuke. Uhvatimo se po dvoje za ruku. Gruja i ja pođemo jedno prema drugom, ali... udari me po ruci ta dobra učiteljica Berka, i kaže: "Gde ćeš ti? Stani pozadi." Ja stanem pozadi, i čekam. Deca već polaze, raspareni ostanemo samo jedan dečak i ja. On unezveren, ja na ivici plača. Učiteljica se vrati: "Šta čekate, uhvatite se za ruke!"
Dečak je bio Ciganče, Vlada, srela sam ga kad sam poslednji put bila u Kragujevcu. Pohvalio mi se kako mu je jedna ćerka medicinska sestra, a druga studira ekonomiju. "E, Vlado, svaka čast! Nek su ti žive i zdrave!"
U učionici smo proveli nepunih pola sata, razmestila nas je Berka, mene je naravno stavila sa Vladom, u poslednju klupu. Nemam ništa protiv poslednje klupe, u to vreme su me zvali Milja Šilja, bila sam među najvišom decom, ali Vlada je bio kao neki maleni čvorak, sitan i mršav, nije se video iza dečaka koji sedi ispred njega. Odlično se sećam tog osećaja poniženja, kad te neko u startu gurne na mesto "koje ti pripada". Začudo, ipak je tih pola sata bilo najbolje u celom tom smutnom danu. Sad me je uhvatila panika kako ćemo da izađemo - da li će ljudi da me gledaju i upiru prstom u mene. Izlazili smo opet dvoje po dvoje, držeći se za ruke. Svako je prihvatao svoje dete na izlazu, i Vladu je čekala krezuba baba koja mu je tutnula čokoladicu i poljubila ga u glavu. I mene su čekali - Grujići! Tetka-Ljilja me je čak podigla i nosila do kapije.
Hvala im mnogo! Stvarno mnogo!

Grujići su imali tužnu ali karakterističnu kragujevačku istoriju - nije bilo kuće u kojoj makar jedan član nije bio streljan 21. oktobra 1941. godine. Tako je iz njihove kuće čak petorica muškaraca stradala! Grujina baba u jednom danu je izgubila oca, brata, muža, sina i devera. Ceo rat provela je sa dvoje dece, Grujinom mamom i ujakom koji je bio beba kad je ostao bez oca. Do kraja života nije mogla da čuje nemački jezik, počinjala bi da se trese. Družila se sa mojom prababom, Nemicom, koja od tog događaja više nikad nije prozborila ni reč na maternjem jeziku, i sa mojom nanom, s kojom se zajedno snalazila kako je znala i umela, uglavnom prodajući stvari iz kuće da bi preživele rat. Hvala bogu, ove dve udovice imale su šta da prodaju, bile su to stare gradske kuće. Grujina baba i moja baba bile su najbolje drugarice, onda su se družili moj tata i Grujina mama, pa je nekako bilo sasvim normalno da se družimo Gruja i ja. U šali kažemo da smo se družili i pre rođenja.
S druge strane, preko Grujinog oca, nije bilo dece, tako da je Grujino rođenje bilo slavlje za obe porodice. I ostao je jedino dete zadugo. Zar onda čudi što je njegov polazak u školu bio ispraćen prasetom, pucanjem iz puške i sveopštim veseljem!
U mojoj kući, to je bilo nešto normalno, mogu ja i sama. Grujići su takođe profesori, otac srpskog jezika a majka hemije, ali su po cenu da im daju otkaz bili s detetom. Zamerali su mojima, čak se i posvađali s tatom, a majka mi se do kraja života izvinjavala: "Navikli smo da ti sve to sama..."

Od svih događaja iz detinjstva, ovaj spada u one koji se ne zaboravljaju. Polazak u školu i pogibija mog oca uvek mi ostave knedlu u grlu. Ali, imala sam i lepe, najlepše trenutke detinjstva - ujake! Ko nema ujake, ne zna koliko je to lepo!

Kao i svaki štreber, uredno se javljam na prozivku

2010-11-21T09:00:00.000+01:00

Kod Savete sam prozvana, pored još četiri blogerke postavljena su mi pitanja, pa da odgovorim. Saveta je narogušeno odgovarala na ista ta pitanja, čak je post nazvala "Poziv na megdan" (savršeno je razumem), a nju je prizvala Nedođija. I tako u krug!

1. Zašto si stvorila blog?
S namerom da pišem o književnosti, pravopisu, gramatici... a ne kraju me je radoznalost razvukla na sve strane.

2. Koju vrstu bloga čitaš?
Najviše volim one s dubokim individualnim pečatom, a teme su raznolike.

3. Imaš li omiljenu marku dekorativne kozmetike?
Ne, sva moja kozmetika je iz apoteke. Nažalost, alergična sam na mnoge stvari.

4. A odeće?
Volim Ninu Riči i Donu Karan, kao i Karla Lagerfelda, pogotovo kreacije koje je radio za kuću Šanel. Ima mnogo kreatora koji mi se dopadaju, ali od ovo troje nosila bih sve što smisle. Što se tiče krojeva, najbolji su Kenzo i Armani, a u neverovatnoj smelosti i bogatoj uobrazilji prvenstvo dajem Vivijen Vestvud, pa iza nje Žanu Polu Gotjeu.

5. Koji proizvod dekorativne kozmetike ti je najbitniji?
Koristim samo karmin, a kompletno se našminkam jednom u sto godina.

6. Koju boju najviše voliš?
Zelenu, definitivno. U svim nijansama.

7. Tvoj parfem?
Zen Shiseido, ali nemam ništa ni protiv Guccija, Dolce&Gabbane...

8. Koji film najviše voliš?
Amarkord, Kum 1. i 2. deo, Titanik...

9. Koje države želiš da posetiš i zašto?
Indiju zbog egzotike, i Boliviju, Peru i Čile zbog Anda i latinoameričkih starih civilizacija.

Eto, od mene - toliko.

Prozivam, a nisu obavezne da odgovore - Amarilis, Fragmentarije, Jungle Queen, Filoblogiju i Retku Zverku.