недеља, 22. јануар 2012.

Hiršl, Arsenijević, Mladenović

Pre neki dan završila sam čitanje "Žvake za ludaka" Radovana Hiršla. Knjigu mi je dao Đorđe Kalijadis, koji je napisao (kao i uvek) odličan prikaz. U svemu se slažem sa Kalijadisom, jedino bih dodala da odavno nisam pročitala iskreniju knjigu, u kojoj nema ni trunke pozerstva. Bez obzira na (ipak) mučnu temu, (ipak) turbulentan život s nekoliko reinkarnacija tokom jednog bitisanja i (ipak) brojna poniženja koja je autor preturio preko glave, ova knjiga je toliko duhovita da mi blagi smešak nije silazio s usana maltene od prve do poslednje stranice, i toliko je živopisna sa mnoštvom likova i odlično dočaranim vremenom i (naročito) Beogradom, čemu je posebno doprineo jezik "s kaldrme", da sam samo uplovila kao u neki film sastavljen od kratkih fragmenata. Ako se ikad bude snimio film po ovom delu, naslov bi mogao da bude "Kratki rezovi (po mozgu)".

Logično je pretpostaviti da jedan takav neisfolirani čovek, umetnik ne samo po zvanju već i po životnom stavu, prepozna veštačko cveće odmah, po izgledu, a ne samo zato što ne miriše. U "Žvaci" su dve sekvence u vezi s ovim naročito upečatljive: "Pankrti u SKC-u" i "Poznati mladi književnik". Ima i jačih, koje vas dublje prodrmaju da se zamislite nad "intelektualnim" licemerjem i kvaziintelektualcima beogradske elite, ali izdvajam ove dve zato što su povezane istim akterima, iako je vremenska razlika među njima punih 14 godina. Hiršl je vaspitan čovek, s tananim osećajem za pristojnost u građanskoj suštini, u najlepšem i najboljem smislu te reči, pa nije pominjao imena (u celoj knjizi i nema imena, svi imaju nadimke, čak i o sebi piše u trećem licu - s Manijakom se odmah saživite). Međutim, iako su me lepo vaspitavali, nisam vaspitana, pa ću ja prostački da otkrijem puna imena aktera. O čemu se radi?

U sekvenci "Pankrti u SKC-u" Hiršl piše o predgrupi na koncertu. Beše to Limunovo drvo.
"(...) Krenuli su Limunovo drvo, dve gitare, bas i bubnjevi, poletno, zanimljivo, novo, nije samo lajanje, moglo je i da se otfura uz tu muziku, ali, jebiga, publika, koja je najvećim delom došla da vidi i čuje Pankrte, poče da isijava netrpeljivost prema Limunovom drvetu. Obojica gitarista su furali grive, a to u beogradskoj varijanti pankerske estetike nije moglo da prođe nekažnjeno, i sranje poče da se zaljuljava. Sve se dešavalo ispred nosa Otrova, Manijaka i Krdže, klinci su pljuvali bend masovno, a ekipica u kožnim jaknama, koji su sebe nazivali 'Urbana gerila', a još su se brijali gumicama za brisanje olovke, počeše da pljuju u praznu plastičnu čašu od piva i da je pune, i kad su je napunili šlajmarama, prosipali su je po muzičarima, naročito po jednom gitaristi koji je imao grivu i bradu, videlo se kako mu šlajm curi po grivi na bradu, kako se sa brade cedi na gitaru, a on svira i gleda u pod. Bina mokra i klizava, sa strane se lepo vidi na svetlu reflektora kako pljuce u rojevima kao osice lete ka bini. Onda basista poludi, prozva pičke koje pljuju da iziđu na binu ako smeju, i tu izlete par njih. To su bili baš ti bubuljičavi u kožnim jaknama, kojima su pljuvačne žlezde žešće pojačano lučile, i onda je bilo još nekog guranja, natezanja, onda se dogovoriše da svi vole pank, neko viknu: 'Živeo pank!' i Limunovo drvo se pokupi sa bine.
'Jeste videli budale?', Krdža gleda kao da ne veruje svojim očima, 'Plate da uđu na koncert, a onda teraju bend sa bine, budale koje ne kapiraju dobru muziku i pljuju muzičare kao da oni ne znaju da sviraju, koje kretenčine, koje glupo zezanje!'
(....) 'Ajd' palimo', reče Otrov. 'Jebeš Pankrte, dosta smo doživeli!' i zapališe napolje, na ulicu. Ulica ih usisa kao dragocenu poslasticu." (str. 125/126)
Grupu su osnovala dvojica Milana, Stefanović i Mladenović, što Hiršl ne pominje. Oni su bili popljuvani, bukvalno. Nisu deca došla da slušaju domaće seljačine - sic!

U sekvenci "Poznati mladi književnik", Hiršl (već poodavno u Cirihu) ovako reaguje na vest o dodeli književne nagrade (očigledno je reč o NIN-voj, a pisac je očigledno Vladimir Arsenijević - poslednja provera pred konačno utvrđivanje identiteta su lenonski cvikeri, mada ih je sad zamenio).
"(...) 'Sećaš se onog pljuvanja u SKC-u, kad su pljuvali Limunovo drvo, ono, koncert Pankrta, bili smo Krdža, ti i ja, je l' se sećaš?'
'Sećam se', reče Otrov, 'ali zašto pitaš, otkud ti sad to, gde si iščupao to pljuvanje?!'
'Pa ovaj mladi, nagrađeni pisac, dobio je upravo nagradu za roman, video sam u Vremenu njegovu fotku i prepoznao sam ga, on je jedan od onih što su pljuvali u čašu i polivali Limunovo drvo, sećaš se tih klinaca u kožnim jaknama, stajali su ispred nas!'
'Gde se toga seti, ima sigurno više od dvadeset godina', mrmlja Otrov.
'Siguran sam da je on jedan od onih pljuvača', reče Manijak, 'pamtim face ludački, tu sam neprejebiv!'
'Pa ti si lud, zoveš me zbog toga iz Ciriha.' Ovaj je sto posto lud, misli Otrov. 'Jednom lud, uvek lud, lud si bio i još luđi postao.'
'E, kurac sam lud, nego palo mi nešto na pamet, pazi ovo, ovaj što je pljuvao, što je sada pisac, sigurno ima negde promociju romana, znaš ono uvaljivanje i potpisivanje knjiga. Zamisli, kao, čita on odlomak iz svog romana, a u publici u prvom redu sede preživeli iz Limunovog drveta, Kvarni Kutnjak i Mali, sede i pljuju u čašu i polivaju mladog, talentovanog, nagrađenog pisca. Njemu se šlajmara cedi sa Džon Lenon cvikera i pada na otvorenu knjigu, a on čita, čita, čita, čita!'" (str. 253/254)
I za još jednu potvrdu identiteta - roman je očigledno "U potpalublju", godina je očigledno 1994 - godina u kojoj je Arsenijević dobio nagradu i godina u kojoj je Mladenović umro.

Moglo bi da se kaže i - Popljuvani i Nagrađeni. Koja ironija! Popljuvani je onaj koji je u stvari pobedio, sećaju ga se još uvek, njegova vrednost, ne samo popularnost, ne smanjuju se vremenom, naprotiv. A Nagrađeni, pisac od jedne napisane knjige (jedine koja ipak spada u beletristiku, mada je pitanje da li je zaslužila baš NIN-vu nagradu), pljuje sam sebe. Toliko se trudi da bude intelektualan, tolerantan, civilizovan... da je postao pravi sveCki čovek.

Možda bi naslov trebalo da dopunim još jednim prezimenom - Domanović. U "Mrtvom moru" pojavljuju se pesnik, slikar i naučnik, a kao da je Domanović pisao o slikaru, piscu i muzičaru, samo što novo vreme ima i drugačiji zaplet - u duhu sadašnjice pisac pljuje muzičara jer ne prepoznaje vrednost pred nosem (mada je "intelektualac", "civilizovan" i "urban"), a slikar ne može da istrpi nepravdu pa ima osvetoljubive ideje koje ostaju samo ideje.

субота, 14. јануар 2012.

Šaban je zakon!


http://www.youtube.com/watch?v=egZnd_-5W0Q&feature=related
Mislila sam da proslava takozvane Srpske nove godine (u Rusiji je zovu Ruska) nije tako popularna kao nekad, međutim - baš sam se prevarila. Slušam muziku iz okolnih stanova i zgrada, da ne pominjem petarde po ulici, i nameće mi se poređenje sa onim kako je to ranije bilo.

Ko se seća, bilo je zabranjeno. Automatski je bilo - vrlo privlačno. Verovatno zbog predznaka "srpska", ova Nova godina kao obavezan repertoar imala je "Sprem'te se, sprem'te", "Marširala, marširala kralja Petra garda"... sve redom pesme zbog kojih se išlo u zatvor. Brat jednog mog druga proveo je tri dana u apsu zbog "Ko to kaže, ko to laže". Od tih pesama večeras nisam čula ni jednu jedinu, izuzev "Marša na Drinu" (koji nikad nije ni bio zabranjen, ali nije bio ni podoban). Odsvirali su ga trubači nasred ulice. Svi prozori su se otvorili i petarde su malo zamrle, hvala bogu.

Neka druga muzika zamenila je stari repertoar. Iz neke udaljenije zgrade orio se Šaban Bajramović. Bilo je po nekoliko aranžmana jedne te iste pesme: "Geljam dade" s Exita i onako, obično; pa "Đelem, đelem" u sto varijanti - s Cubismom, s Josipom Lisac, sam kad je bio mlađi, sam kad je bio stariji... Sklonost džeziranju i pun, napukli glas Bajramovića, sa setnom notom koju valjda mogu da proizvedu samo Cigani i crnci, potpuno me obuzeo. Osećala sam se kao da sam u kafani i kao da samo meni peva. Ovu okolnu galamu nisam više ni čula. Isključila sam se za sve ostale zvukove. Samo sam ih registrovala da postoje, ali nisam ih više razumevala. Bili su nalik krčanju radio-aparata dok slušam svoju pesmu.

Mogu da se pohvalim da sam jednom u životu doživela upravo to - Šaban Bajramović pevao je samo meni! Bilo je to davne 1983. godine, u Nišu, u hotelu "Ambasador".

Moj prvi muž bio je u vojsci, a u isto vreme, ali u različitim kasarnama, i kum Ljuba i drug Raca. Odlazila sam svake druge nedelje u Niš i sve ih vadila napolje. Prvo izvučem muža, prijavim se kao žena. On dobija celu noć. Dete sa mnom, sve regularno. Onda zajedno odemo po kuma Ljubu, za njega se prijavim kao devojka. Dete me vuče za suknju i obraća mi se "mama", dajem ličnu kartu, u njoj dva prezimena... Gledaju me kao kretena, ali ga puste. On ima izlaz do ponoći. Onda krenemo muž, kum, dete i ja u treću kasarnu i vadimo Racu. Za njega se prijavim nekad da sam mu sestra, a nekad da sam mu drugarica. Pored mene stoje: muž gušter s nekim čvarcima na ramenu i običnom vojničkom kapom, kum padobranac s beretom, dete bez ikakvih vojnih oznaka iako je muško, i ja, jedini ženski primerak celog društva (što mi je izgleda sudbina). Dočekujemo Racu u plavoj uniformi, on je bio u vojnoj policiji, i sa trećom vrstom pokrivala za glavu. Sve u svemu, bila sam sa sva tri roda vojske u Nišu. Nedostajala je jedino mornarica, ali da ne preterujem... ipak smo u Nišu. Provedemo ceo dan zajedno, završimo u nekoj kafani, tu se oprostimo s Ljubom i Racom, dete uveliko spava u mojim rukama.

Tako smo te večeri sedeli u podrumu hotela "Ambasador", vojnici su razmenjivali neke svoje vojničke do zla boga dosadne priče, a ja sam ljuljuškala dete da zaspi. Za jednim stolom sede neki lokalci i nešto se žustro raspravljaju, a za drugim smo mi. Pusto. I onda počinje da peva neki Ciga sa zlatnim zubom. Mislila sam da će nešto da protrkeljiše, tek da odradi tezgu, ionako je prazno. Međutim, on peva, pa peva, i peva... kao da je pred punom salom. Još uvek nije nosio naočare a "krasili" su ga brkovi, žmuri on i peva, brci spušteni nadole... I dalje peva, ne štedi ni grlo ni emocije, sve me žmarci podilaze. Tada nisam znala ko je Šaban Bajramović, što mi se može oprostiti jer sam gimanzijske dane provela u diskoteci u kojoj sam bila obavezan inventar. Kad popisuju čaše i flaše, popišu i mene. U kafanu sam počela da idem tek kasnije, a sa drugim mužem postala sam i tamo inventar, sa sve bračnim drugom.

http://www.youtube.com/watch?v=JlL4nJ6cDKA
I tako, peva taj čovek i dalje, ne pravi pauzu. A kad je zapevao "Đelem, đelem" (jedina pesma koju sam tada znala), meni krenu suze. Sav se uneo, imala sam utisak da će se rastočiti meni na oči, jedino ga ja i pratim. I dete sluša, raširilo okice, pa na kraju i zaspalo.

I tako sve do 11.15, kad su padobranac i vojni cajac morali da krenu. Tek tad sam se pribrala i sasvim svesno posumnjala da sam u drugom stanju. Plačem samo kad sam sva nagruvana hormonima. U prvoj trudnoći sam plakala i kad vidim dete ili stare ljude, a kamoli da čujem neku tužnu priču. E, i sad sam bila u drugom stanju, samo što u tom momentu nisam znala. Pamtiću Šabana i po blagoslovenom stanju.

Ako saznam iz kog stana su me počastili Bajramovićem, napraviću im pitu - i ja njih da počastim.

недеља, 01. јануар 2012.

Glagoli u žargonu

Za ovaj post inspirisala me je Kristina. Zahvaljujem joj. Kako to obično biva, verovatno ću se mnogih primera setiti tek kad kliknem "objavi", ali nije važno. Za sada ih ima ovoliko i u čestoj su upotrebi.

amputirati - zaboraviti na stara osećanja

anektirati - prisvojiti ono što nije tvoje (Anektirao sam taštinu gajbu) 

bečiti se - plašiti nekog (neuspelo)

bištiti - pravo značenje je "trebiti vaške", a u žargonu znači "šašoljiti nekog po kosi" (vidi pod "šašoljiti")

blagoglagoljati - lepo govoriti, s korišćenjem arhaizama

bogoraditi - kukati na sve živo (ko bogoradi, (kao da) ni za šta nije kriv)

beri kožu na šiljak - pazi se (jedna od opasnijih pretnji)

buciti se - gojiti se

burgijati - podbadati

cinculirati - nekome do tančina ispunjavati sve po volji

crtati se - naglašeno se šminkati (sponzoruše se crtaju, ostale devojke se šminkaju)

čepiti se - kad se devojka udvara (nabacuje) mladiću

dangubiti - ništa ne raditi (dan gubiti)

daviti - dosađivati

dejtonisati - postići dogovor kojim niko nije zadovoljan; postići dogovor koji svi hoće da preinače

depilirati - pravo značenje je "skidati malje", dok u žargonu znači "izbeći sve sitne manjkavosti u priči"

deplasirati - učiniti nešto nevažnim ili glupavim

detonirati - ispričati laži koje mogu nekom da naude

dimenzionirati - odrediti okvire u kojima nešto može da se uradi

dođem ti - dođeš mi - učiniti nekom uslugu, ali s obavezom uzvraćanja kad bude bilo potrebe (Ja tebi - ti meni)

drmati (kavez) - smetati

đanisati se - praviti se nevin(a)

elaborirati - shvatiti nešto iz zajedničke diskusije

farbati - pokušati da prevarite nekog (On me farba, misli da sam od juče)

folirati (se) - pričati neistine; s povratnom zamenicom "se" znači "praviti se da si ono što nisi"

furati - biti u ljubavnoj vezi

galamiti - pričati kad te niko ne sluša

gaziti - mučiti nekog

gicati se - pomerati se kratkim kretnjama tamo-ovamo

gimnasticirati - imati rutinski seks bez ikakvih osećanja (obično u braku)

glagoljati - pričati nešto kao da je naučeno napamet

glumatati - neuspelo folirati (vidi pod "folirati")

gnezditi se - stvarati porodicu

gotiviti - dopadati (se)

govnariti - praviti spletke

grebati se - uzimati od drugih stvari koje nemate nameru da vratite

gristi se - zamerati nešto sebi

grmeti - vikati na nekog

gurati - pomoći nekome da uspe

gutati - prećutati

guziti se - probijati se do uspeha svim mogućim sredstvima

halaliti - pravo značenje je "oprostiti nekome", a u beogradskom žargonu je "praviti od sebe budalu"

hejtovati -  mrzeti

imati podstanara - biti lud

ispušiti - izgubiti nadu

istamburati - izudarati

jebavati se - raditi nešto uz stalne smetnje

karati - pravo značenje je "grditi nekog", ali u žargonu znači "jebati nekog"

keziti se - pretiti na "civilizovan", miran način (Kezim mu se u lice, tek da vidi s kim ima posla)

klečati - moliti

kočiti - sprečavati

koknuti - ubiti nekog iz vatrenog oružja

kokodakati - pričati stalno jedno te isto

krstiti se - čuditi se

kurčiti se - biti drzak

kurobecati (se) - buniti (se), iako nema vajde

lajkovati - voleti, pokazati da vam se nešto dopada

lančovati - ručati s ljudima koji (misle da) su iznad vas

ljubakati se - sa svima biti u vezi po malo

majmunisati se - praviti od sebe budalu na javnom mestu

mazati - pokušati da nekoga prevarite

mazati se (govnima, blatom...) - praviti od sebe ništariju (na rečima)

muljati - lažima, sitnim prevarama i sličnim sredstvima doći do uspeha

napakovati se - dobro se doterati

napumpati - napraviti nekom dete

njakati - nevešto se udvarati

opaučiti - udariti

oprati se - opravdati se

osvestiti se - shvatiti nešto

palacati - kratkim lizovima jesti sladoled

pasti - otići u zatvor

pederisati se -  nevešto se praviti fin

peziti - činiti nekome sve na volju

pilićariti - varati, krasti, zajebavati... na sitno

piti koktele - praviti se pijan

pizdeti - nervirati se

plaveti - umirati od dosade

ponašati se - ponašati se nevaspitano (jedna od vrlo popularnih nebuloza)

popizdeti - toliko se iznervirati da čovek više ne vlada sobom

popušiti - prevariti se

posipati se (pepelom) - nekad je značilo "tugovati", a sada je značenje "pripisivati sebi krivicu i za ono za šta nisi kriv" ili "preuzimati svu krivicu na sebe"

postiti - nemati intimne odnose

postovati - postaviti post (odnosno tekst sa sajta, bloga...)

premazati (svim mastima) - biti otporan na sve vrste prevara

premirati - umirati od ljubavi

privatavati - pipati, grliti i ljubiti nekog bez namere da dođe do snošaja

proseravati se - pričati budalaštine s vremena na vreme, tu i tamo

prosipati (otrov) - pričati intrige; biti zajedljiv

prsnuti - osećati se kao gubitnik, izgubiti na više frontova

pući - doživati blaži oblik nervnog sloma

puniti (uši) - ponavljati nekome neprestano nešto dok ne postane ubeđen u "ispravnost" onog što mu se priča

raspištoljiti se - ponašati se opušteno, kao kod kuće (a niste kod kuće)

razbucati - prekinuti nešto

razjebati - sve upropastiti

razvaliti - uraditi nešto odlično (Razvalio sam na ispitu)

roknuti - umreti

spikati - govoriti, pričati (posredan, preko engleskog, uticaj braće Hrvata - koristili su "spiku" mnogo pre nas)

srati - pričati gluposti

stabilizovati se - trošiti onoliko koliko imaš; prestati praviti gluposti

startovati (nekog) - na prepad započeti s nekim razgovor, vezu...

svirati klavir - otići u zatvor posle sudske presude

šabaniti (se) - praviti od drugog ili sebe modnog malograđanina (obično su to oni koji nose "originale" iz Kine)

šašoljiti - maziti nekog nežno

štrikati (promaju) - ni od čega napraviti nešto (obično to rade "piarovci")

trćiti (se) - isticati se ili biti svima na videlu

trpati - jebati

trtomuditi - pričati tek da se nešto kaže, sa željom da se ostavi utisak pameti i obrazovanja (obično korišćenjem stranih izraza kojima u diskursu ili kontekstu uopšte nije mesto)

ubuciti se -  završiti s gojenjem (postignut rezultat)

ujebati se - samog sebe uvaliti u nevolju preteranom verom u druge

unerediti se - upišati se ili usrati na javnom mestu

usrati se - nasmrt se uplašiti

usvinjiti se - ugojiti se do neprepoznavanja

uvaliti se - ima pozitivno i negativno značenje: biti kod nekoga besplatno na stanu i hrani; i upasti u nepriliku svojom greškom

uvući se - dodvoriti se nekome

vatati se - imati predigru; pipanje po svim delovima tela, naročito intimnim

veslati - snalaziti se, uprkos neprilikama

vetriti (mozak) - ne misliti ni o čemu

viđati se - biti s nekim na sastanku (bilo koje vrste); neformalna veza (biti u vezi uglavnom samo zbog seksa)

vitlati - non-stop se nalaziti na javnim skupovima

voziti - snalaziti se

vutriti - pušiti "travu"

zdipiti - ukrasti

zipiti - paziti

Kome je na pameti još neki interesantan glagol, bilo novokomponovani bilo s metaforičnim (prenesenim) značenjem, nek dopiše.