Nirvana za "po kući"

Protekla je prva radna nedelja posle godišnjeg odmora. Kao da sam iz jedne galaksije prešla u drugu! Što je najčudnije, prelazak bi bio manje šokantan da sam nekud putovala. Ovako, sve vreme sam bila u Beogradu, nisam otišla čak ni u Kragujevac na dva dana, kako sam planirala. Ustanem ujutro, popijem kafu na miru, odgledam jutarnji program na miru, doručkujem na miru, obično na terasi (s pogledom na Dunav!)... i tako sve do kraja dana - bez žurbe, lagano, s uživanjem.

Inače, kad je radni dan, izlazim iz kuće kao da je požar. Ponekad i požar i poplava istovremeno. Popijem kafu, obučem se i sve uradim kako bog zapoveda pred odlazak na posao, ali... trka je to neviđena, vrhunski sprint. Ako mi je još i mašina prala veš tokom noći, predstoji mi prostiranje na svih pet žica. Radim to neverovatnom brzinom. Komšinica iz druge zgrade, čija je terasa po dijagonali s mojom, jednom mi je rekla: "Kako prostirete veš, mašina vam nije ravna." Verovatno izgledam kao ubrzani snimak. Zatim izlazim, sva sluđena, pa jurim u jedan, pa u drugi, ponekad i treći autobus. Stižem u zdanje od gvožđurije i stakla, gde provedem uobičajenih devet ili deset sati, sve češće radno vreme traje mi i punih 12 sati! Uostalom, pred Novu godinu tako dugačko radno vreme je pravilo - pola dana kod kuće, pola na poslu. Vraćam se kući sluđenija nego kad sam pošla. Kako je sad leto, ponekad je i oko pola devet svetlo, pa vidim nešto od dana, ali tokom zime... pođem dok je mrak i po mraku se vraćam s posla.

Od ulaska na vrata kao da je neko vrisnuo: "Start!" Brzom brzinom se skidam, oblačim stare majice svojih sinova s nekom falinkom, meni velike. Majka mi je stalno zamerala što po kući idem tako apa-drapa, nikako nisam mogla da joj objasnim kako mi je to omiljena garderoba. Počinje rasklanjanje stvari po kući: čaše sa stola, sortiranje veša - šta ide na pranje šta u ormar, sortiranje sudova - šta ide na pranje šta u kuhinjske elemente, vađenje namirnica i spremanje hrane za sutra, ponekad i peglanje sinhronizovano s kuvanjem... Za kompjuter sedam samo ako čekam da se nešto ispeče ili opere. Ako imam goste, najviše volim one koji se ne ljute što sede i pričaju sa mnom, a ja kao muva zunzara letim naokolo. Dok se okrenem, već je ponoć prevalila. Pomazim svog psa Cekija pa sednem za komp - istovremeno prčkam po računaru i gledam televiziju. S mužem se nekad manje nekad više posvađam jer - ni posle sto godina braka još uvek ne može da se navikne na moj sistem. Više i ne slušam njegove pridike, nema on potencijal da shvati tu životnu filosofiju. Eto, tako izgleda jedan divan, uobičajen radni dan.

A onda - godišnji odmor! Kod kuće. Nisam ni znala da život može i ovako da funkcioniše. U proseku sam spavala po deset sati dnevno! U regularnim uslovima spavam oko pet do šest sati. Oko jedan po podne, kad pozavršavam sve domaćićke poslove, legnem malo, samo da "ispravim leđa" i - zaspim. Odspavam pola sata, nekad i sat i po, pa ustanem. Odmorna! Za mene je to novost, obično se budim kao da nisam ni spavala. A neki put odspavam još jednu turu, popodne, posle one popodnevne kafe. Koja divota! Dođu mi gosti, a ja sedim s njima, pričam polako... Malo-malo pa sam na terasi. Gledam onaj Dunav, prolaze brodovi, neki veliki kao hoteli, ispuste zvuk brodske trube, mukao ali prodoran, kao da dolazi iz vodenih dubina... najviše me raduju barže kojima kao da nema kraja i lagano klize po mirnoj vodi... prođe i po neki gliser koji zavija i šušti istovremeno, čamci s veselim putnicima... Pada mi na pamet kako moj muž možda ima pravo - voda smiruje. Doduše, on je to shvatio pecajući, a ja gledajući u široki Dunav s cvetne terase na Karaburmi.

Valjda se nekad ovako živelo. I sve se stizalo. Danas je život sprinterska trka. Onda se pojave neki bajni i vajni psiholozi (najupitniji "stručnjaci") i posavetuju čoveka pod konstantnim stresom kako je sve stvar organizacije. Dobro, stručnjaci, hajde vi uradite za 24 sata onoliko stvari koliko uradi jedna prosečna zaposlena žena u Srbiji. U tom vašem planu organizacije nema toliko tabela. Međutim, i pored očiglednih gluposti u vezi s "dobrom organizacijom", oni idu i dalje. Preporučuju i neke mentalne vežbice koje će, kao, dovesti čoveka u stanje nirvane. Pržim šnicle sve u šesnaest i razmišljam pozitivno - ovaj svet je divan, radeći polako samo jedan posao sve se stiže, i usput smišljam svoju mantru koja najbolje odražava moj duhovni sklop. Dok sve to preturim po glavi, šnicle mi zagore, ulje zasmrdi i - nema jela. Umesto pozitivnih misli, osećanja da je život lep i ljudi dobri, počinjem da psujem. Za takav peh još uvek u sebi, ali ako se mnogo iznerviram jebem majku majčinu svima redom. I životu kao pojavi.

Sedeći tako na terasi tokom celog godišnjeg odmora, shvatila sam za šta sam rođena - da sedim kod kuće, rađam decu, kuvam i bavim se ručnim radovima. To su jedine stvari u kojima sam uspešna i koje mi pričinjavaju istinsko zadovoljstvo. Da živim u Americi, verovatno bih imala osmoro do desetoro dece, sređenu baštu, bila član neke grupe koja se bavi humanitarnim radom... Ali, živim u Srbiji, radim kao konj, jedva preživljavam, režim na ceo svet i dođe mi da odalamim ove nirvana-majstore.

Srpski žargon (pomoć strancima)

Moskovljanka Ira zaista dobro zna srpski jezik, ne samo zato što ima diplomu s Lomonosova. Ona uspešno vodi srpske turiste po Moskvi, s vremena na vreme nešto i prevede, a najredovniji i najbolji izvor zarade su joj privatni časovi. Pomaže Rusima koji studiraju srpski, ali i Srbima koji žele dobro da nauče ruski jezik, a ne da pričaju "iskvareni srpski" sve umišljajući da se odlično snalaze. Na primer, misleći da su rekli kako neko krasno živi, u stvari su obavestili ostale da ta osoba ima crveni stomak; ili su rekli da je taj i taj ponos naroda, a ono ispadne da je proliv (da - proliv, a ne protiv); proglašavajući nekog za svetlokosog, poručuju mu da je peder; mole ljude da se malo odmore i protegnu noge, a onda se čude što se Rusi krste obema rukama i pljuju unazad - kako i ne bi kad im taj odličan poznavalac ruskog jezika poručuje da bi bilo dobro da umru...

Upoznala sam crnokosu i sivooku Iru krajem osamdesetih, i ona je zaslužna što sam naučila i ruski (tačnije: moskovski) žargon. Za početak, bili su to červonjec (novčanica od deset rubalja, koliko je u to vreme bilo dovoljno za taksi od hotela do Crvenog trga), dranduljet (krntija od kola), kapusta (bukvalno: kupus, žargonski: novac)... Kad je ona stigla u Beograd, još prvog dana se suočila sa žargonom zbog kojeg umalo da se obruka. Kaže mi kako je slušala razgovor dve devojke u tramvaju o sahrani na kojoj je bilo loše vino i dobra kobasica, pa se čudi zašto one, tako mlade, uopšte pričaju o tome, zašto povezuju sahranu i hranu (da li je kod nas običaj da se na sahrani služe kobasice?), a najčudnije joj je bilo što su povodom svega toga bile toliko razočarane: "Pokojnika nisu ni pomenule, ne mogu da verujem da idu na sahranu da bi pile i jele!" 

Morala sam da joj prevedem:
Devojka se žali što je imala neuspešan seks s mladićem koji je zgodan ali je bio nevešt u ljubavnim igrarijama, što je još veća šteta jer je imao poveliki polni organ.
Šta reći? Mislim - o prevodu.

Ovo je mali prilog rečniku žargona srpskog jezika:

avioni-kamioni - "veliki" poslovi

baba na penziju - navaliti na nešto

bakandže - ružne cipele

balkonjerka - žena s velikim grudima

banka - 1. osoba od koje se uzima ili pozajmljuje novac; 2. pažnja (držati banku - biti glavni u društvu, držati pažnju svojim rečima)

bedevija - kupna, visoka i lepa žena (prevod u originalu - rasna kobila)

belo - kokain

boks-meč - grub seks

bolid - 1. neinteligentna osoba koja umišlja da je neko i nešto; 2. brz automobil

brak - dosadan seks

breskvica - 1. simpatična devojka; 2. lep poljubac

brkata žena - muškobanjasta žena 

brlja - loša rakija

bus-plus - prevara

Cocin bubanj - nešto veliko i oblo (Dupe joj je Cocin bubanj - Ima veliko dupe)

čaršav - nešto dugačko (čaršav govorancije - dugačak govor)

dama - homoseksualac koji u vezi ima ulogu žene

daska(ra) - žena ravnih grudi

dečja guza na nošu - sve se poklopilo kako treba

dete na trešnju - navaliti na nešto

devica - nešto čisto, novo, neupotrebljavano... (Kola su mi devica - Kupio sam nova kola)

dileja - ludak/ludača

direci - debele noge

došô do krajnika - dodvoriti se nekome toliko da mu prirasteš za srce (vulgarnije - ušô mu u dupe duboko, sve do krajnika)

drot - 1. policajac; 2. vulgarna žena

državne jasle - posao u državnoj instituciji (redovna i solidna plata, odlazak na bolovanje i kad nisi bolestan, letovanja i zimovanja s beneficijama; ne mogu da ti daju otkaz...)

dugoprugaš/dugoprugašica - osoba kojoj veze dugo traju

đana - 1. devica; 2. himen

đetić - Crnogorac (obično na studijama u Beogradu)

đoka - muški polni organ (podvrsta: đokica - živahan muški polni organ)

eksplozija - istovremeni orgazam

Englez - osoba koja se pravi da ništa ne zna

fatamorgana - odličan provod na elitnom mestu za malo ili nimalo para

fen-kare - uredna frizura (svaka dlaka na svom mestu)

fioka - zatvorena osoba

gajba - stan (u dativu: idem gajbi, u lokativu: na gajbi sam)

gilje - moderne cipele

gnjida - osoba bez karaktera

golub - prdež (pustiti goluba - prdnuti)

Grk u apsu - osoba koja se buni iako zna da nema rezultata

grlica - neko ko priča ("lupa") gluposti ("mnogo sere")

groblje - mrtva tišina

guzica - osoba koja ume da se ugnezdi na najbolje mesto

haos - odlično, super

heftalica - osoba koja svuda samu sebe poziva

hemija - 1. nešto veštačko; 2. neodoljiva privlačnost

hemijsko čišćenje - seks posle kojeg ne ostaju nikakvi tragovi (ne možeš da se setiš ni s kim si bio)

hvala kurcu i vojvodi Dobrnjcu - uspeh muškarca preko seksa, veze ili braka sa: šeficom, ćerkom šefa, ženom šefa...

Indijanac - neprilagođena osoba koju poštuju

Javor/Javorka - osoba koja je neko vreme živela u Kanadi

Japanac - vredna osoba

kajla - ogrlica (obično zlatna, debela... na vratu nekog kriminalca)

kamenje - nakit (ne bižuterija!)

kamikaza - osoba koja svesno srlja u nevolju

kec - jedan sat posle ponoći

keva - osoba pored koje se osećaš sigurno

kez - izveštačen osmeh

klavir - zatvorske rešetke (svira klavir - u zatvoru je)

kobasica - veliki muški polni organ

kokoška - glupa osoba (zna tek toliko da ne sere po dvorištu)

kolac - bezosećajna osoba

komšijina krava - predmet zavisti

konj - spomenik knezu Mihailu na Trgu Republike u Beogradu

(...) kao Panta pitu -uraditi nešto rekordno brzo

korpa - odbijanje

kozmetika - lečenje da se ne vidi da si bolestan (šarlatansko lečenje)

kragna -  dosadna osoba

krastača - ružna žena

krava - tupava žena koja ništa ne radi (podvrste: kravetina - krupna tupava žena koja ništa ne radi; i preživarka - tupava žena koja ništa ne radi i ni na šta se ne žali, sve joj je potaman) 

krečana - glupa osoba, bez ijedne sive ćelije

krzno - dlakava osoba

kuče - veran ljubavni partner ili prijatelj, bez obzira na sve

kućnjak - kućna pomoćnica

kupusara - knjiga ili sveska kojima ispadaju listovi

kuvana noga - osoba koja ćuti, ne pomera se i ne ume da se ponaša

lastin rep - brzo se izgubiti, odnosno neprimetno pobeći

lopate - velike šake

loše vino - zgodan muškarac neupotrebljiv za seks

ludilo - fantastičan provod

ljiga - osoba koju ne možeš da "uhvatiš ni za glavu ni za rep"

masna krpa - loša hrana

menstruacija - plata (traje tri dana, a posle možeš da se jebeš)

mirisati lepak - narkoman u pokušaju

moj do mojega - mnogo "važnih" osoba na jednom mestu

mokranjac - vetar koji nije ni prdež ni puvanjak, nešto između (obično ostavi trag na gaćama)

moron - glupak/glupača

motka - osoba krutog držanja (progutao motku - ukočen)

mrak - 1. nevinost (skinuti mrak - imati prvi seksualni odnos); 2. nešto mnogo dobro (mrak-riba - lepa i zgodna devojka) ; 3. nešto mnogo loše (na poslu je bio mrak - užasan dan na poslu)

mrcvarenje - loš seks

mudo - osoba na položaju

na gomili - uhvatiti nekog u seksualnoj prevari

narukvica - plaćanje "na ruke", bez računa i potvrde

Nemac - nema ničeg (pred kraj meseca frižider je Nemac - frižider je prazan; novčanik mi je Nemac - nemam para; žurka je bila Nemac - malo ljudi je došlo)

nezdrav u glavu - ludak/ludača

nosi pantalone - osoba koja odlučuje

nudla - debela nudistkinja

otirač - osoba bez samopoštovanja

papci - noge

paradajz - prosta osoba na finom mestu

pčelarski pripravnik - otečena osoba

peder - izdajica

pica s dva lica - licemerna osoba

pijavica - osoba koje ne možeš da se otreseš

plastika - 1. žena koja je imala puno plastičnih operacija; 2. kreditne kartice

plavi smrad - policajac/policija

početak čarape - velika, oklembešena usta ("šorava" usta)

pod konac - uredno

podriguša - suhomesnati proizvod lošeg kvaliteta

podstanar (imati podstanara) - trudnoća (biti u drugom stanju)

pojas za spasavanje - veliki stomak

polovnjača - kompromitovana ili razvedena žena

popadija - osoba koja lepo živi, a pojma nema ni o čemu

pozdrav iz unutrašnjosti - podrigivanje

prakljača - visoka, mršava žena

princ Valijant - šiške na pola čela, sečene "pod konac"

prnje - krevet, postelja

promenada - mnogo uticajnih osoba na jednom mestu

prstenac - stavljanje prsta u tuđu zadnjicu (u svrhu iznenađenja)

prst u oko - pogoditi tačno u centar, bez obzira da li to nekome smeta

pufna - debela ali simpatična osoba

puška - veliki nos

razvaljotka - odličan seks

riblja čorba - menstruacija

sahrana - seks odložen u poslednjem trenutku

sandžama - veštac/veštica

seka Persa - osoba kojoj ništa nije dovoljno dobro i neprestano se žali

sendvič - seks utroje: žena s dvojicom muškaraca

sirće - kiseo, smrdljiv znoj

sisa - izdajica

sladoled - oralni seks

slučaj - ludak/ludača

smota - osoba koja se ne snalazi najbolje (podvrsta: sarma - osoba koja se pravi da se ne snalazi najbolje)

sokoćalo - uređaj na struju

Sosa - dobronamerna ali usporena žena

sponzoruša - žena koja zavodi muškarce da bi je izdržavali

sprint - kratak seks (ne znaš ni da li se desio)

Srbenda - tvrdoglava osoba

srča - slomljeno srce, ljubavna patnja

staviti tijaru - javno pokazivati da imaš para

strava - odlično, super

sunčao/la se na rešetku - pegava osoba

surla - veliki, mesnat nos

suv period - apstinencija od alkohola

svinjac - prljava, neuredna kuća

svirati kurcu - pričati budalaštine

šifonjer - krupan muškarac (podvrsta: trokrilac - izuzetno krupan muškarac)

šiške ispod miške - neizdepiliran pazuh

šlafrok - staromodna garderoba

šljiva - modrica ili podliv stečeni u ljubavnom zanosu

šminka - naizgled lepo, a u stvari ružno; naizgled kvalitetno, a u stvari bofl

šorka - tuča

šulja - moderna košulja

šupalj zub - nepopravljivo pokvarena osoba

Švaba tra-la-la - pričati besmislice, stalno jedno te isto

tašna-mašna - poslovan čovek zapadnjačkog tipa

tata - osoba koja je iznad ostalih po zaslugama, veštinama, znanju...

tepih - maljava leđa (podvrsta: astraganac - mnogo maljava leđa)

tezga - honorarni posao

tompus - debeo muški polni organ

trava - marihuana

trofrtaljka - "laka" žena, brzo i bez razmišljanja ulazi u seksualne odnose

trojka - seks utroje: muškarac s dve žene

truba - nevešta osoba

tursko groblje - nešto na šta ne treba obraćati pažnju

ultra-mega-giga - nešto "veliko"

upala - gaće koje su upale u guzove (Nadal često ima upalu)

utoka - pištolj

vaška - beznačajna osoba koja se svuda utrpava

vatreno krštenje - nešto raditi prvi put (izgubiti nevinost, dobiti jedinicu, prvi put se napiti...)

vazdušni balon - osoba koja nema ništa u glavi

veverica - neizdepiliran pazuh

vunene čarape - neizdepilirane, dlakave noge

zmija - pokvarena osoba

zujalica - osoba koju niko ne sluša, a neprekidno priča

žene-kese - švercovanje robe

žgebe - beba (podvrsta: žgebac - beba iz milošte)

Muke s pravopisom: može i ovako i onako i nikako

Stvarno bi bilo lepo kad bi poslednji Pravopis Matice srpske iz 2010. razrešio sve dileme koje su postojale u vezi s izdanjem iz 1993. godine. Međutim, istorija se ponavlja. Od pravopisa pre ovog takođe se mnogo očekivalo, ali je uveo toliko dubleta (može i jedno i drugo), pa i tripleta (može i jedno i drugo i treće), da je sasvim prirodno bilo nadati se da će se sve to uniformisati i ujednačiti, da bude sve na jednom mestu i s objašnjenjem zašto je ovako a nije onako. Dok ću prethodni pravopis pamtiti po "pravilno je i jedno i drugo", ovaj ću pamtiti po crticama. Ispalo je da srpski jezik ima toliko polusloženica da je verovatno prvak sveta. Na ovoj fejsbuk stranici Eva Stanojević je pitala zašto je na primer daktilo-biro, a presbiro u PMS. Bilo joj je potrebno pravilo za steno(-)biro, ali nije mogla da ga "izvuče" iz ponuđenih sličnih reči. I još po nečemu je poslednji PMS vredan pamćenja - po velikom broju kontradiktornosti - na jednoj te istoj stranici imate dva savršeno različita primera, koja se međusobno potiru, a za svaki od njih imate objašnjenje. Ili, da se vidi kako je ekipa baš zdušno radila - bez ikakvog objašnjenja propisuju da je pravilno "ovo" a nije "ono". Zašto? Niko pojma nema.

Na primer, reči kojima je prvi deo nepromenljiv tretiraju se kao polusloženice, pa smo, za razliku od prethodnog pravopisa, sad dobili auto-put umesto autoputa, foto-aparat umesto fotoaparata... podrazumevaju se remek-delo, spomen-ploča, radio-aparat, veb-sajt, tajm-aut... ali se podrazumavaju i internet adresa (i internet stranica), rok koncert, feng šui, bejzbol palica... ali i žužu, imejl, fotosinteza (na jednoj stranici je tako, ali na drugoj je foto-sinteza)... Ko je razumeo, shvatio je. Sve je to "podrobno" objašnjeno u PMS, tačka 86 a. 

Zateći ćete i da internetski i internetni ne postoje, već se imenica internet ponaša kao pridev - zato imate internet stranicu, a ne internet-stranicu. A ako želite da se zbunite još više, okrenite rečnik stranih reči autora M. Šipke i Ivana Klajna, pa ćete sve ovo što sam nabrojala da se piše bez crtice pronaći s crticom. Ko prati promene, lako će reći: "Pravopis Matice srpske jedini je merodavan", ali se pitam zašto bi to i oni kojima jezik nije struka morali da znaju. Pogotovo što su ta lingvistička dešavanja uzbudljiva kao neki akcioni film - situacija se iz časa u čas menja i samo onaj ko prati tok radnje a da ne trepne, zna na koga da sumnja kao glavnog krivca. Teško profesorima i deci koju uče, jer ćete u nekim gramatikama zateći i-mejl (Klettova gramatika za 7. razred i Pravopisni rečnik, na primer), u nekima imejl, a u novinama (pogotovo onim skupljim) e-mail. Najelegantnije rešenje je jednostavno - mejl, a (po mom mišljenju) najgrđe emajl (e-mail).

Da li se sećate polemike oko naziva mosta – Mosta na Adi? Lingvisti su osporavali ispravnost predloga NA jer Ada nije reka, pa bi pravilno bilo: Most preko Ade. Most na Žepi je u redu jer je Žepa reka, ali ko zna – možda postoji reka Ada, samo što ovaj naš most ne premošćuje tu reku već Savu. Uostalom, za ovakve stvari lingviste nikad niko ništa i ne puta, a pitam se zašto. Da li zato što i najjednostavniju nedoumicu mogu toliko da iskomplikuju, da vam posle bude žao što ste uopšte nešto i pitali. Konkretan odgovor niste dobili, a oni se između sebe isposvađali. 

Najsvežiji primer kako se silnim pravilima u stvari približavamo pravilima babe Smiljane jeste probni kvalifikacioni test za upis u srednju školu. Naime, jedno od pitanja je bilo u vezi s brojevima telefona. U PMS (str. 128 i 142, gde piše da je ispravno 011/425-523) stavljena je kosa crta posle pozivnog, a broj je na po tri cifre razdeljen crticom. E, pa u rešenju testa je bilo: 064 123 8909 ili (011) 12345566. Ko se držao PMS, izgubio je bod! Kako ono beše - najmerodavnije je poslednje izdanje Pravopisa Matice srpske? 

Nekima je Ivan Klajn najmerodavniji, čak i kad se sukobi s PMS. Činjenica je da je on doprineo popularizaciji pitanja o jeziku i da skreće pažnju na najčešće greške u pravopisu i govoru, ali... Iako najviše volim da čitam njegove tekstove o jeziku, ipak je on romanista i to se vrlo često oseti u nedoumicama - uvek prevagne romanska varijanta (na primer, predlaže množinu od imenice pončo - pončosi, mada su mu prošli kapučino i Pačino). Jednom me je Klajn i razočarao. Ne mogu da se setim u kojem je broju NIN objavio taj tekst, ali se radilo o psihološkinjama (mislim da je takav bio i naslov), meteorološkinjama... i ostalim -kinjama. Priznaje i sam da sve te reči rogobatno zvuče, ali su bolja varijanta od onog zlokobnog slaganja po značenju: Gospođa psiholog je govorila na skupu. Ide dalje, pa kaže kako bi u duhu jezika najbolji sufiks bio -ginja, ali kaže kako to suviše vuče na hrvatski: psihologinja, meteorologinja... Pa šta? Zar nije bolje, zarad rodne ravnopravnosti, uzeti ono što Hrvati već koriste nego praviti reč koja lomi jezik i deluje čudno. Hrvatski ima isti sistem kao i naš jezik, oba su iz slovenske grupe... Zar to nije prirodnije? Ili smo i mi počeli kao Hrvati - po svaku cenu da se razlikujemo, samo da budemo što nejasniji jedni drugima i da nam jezici budu što udaljeniji, po mogućstvu mereno svetlosnim godinama! Od jedne majke smo potekli - staroslovenskog jezika - a toliko insistiramo na razlikama.

Završila sam svetsku književnost (zvanično: opštu književnost s teorijom književnosti) i na fakultetu nisam imala obaveznu gramatiku, ali sam mogla da je polažem kao izborni predmet. Nisam se dvoumila ni časa kad sam je izabrala za polaganje zato što mi je gramatika – ljubav. Stvarno je volim! Tako je velika moja ljubav da sam je zvala "gramatičica". Pravopis ide uz nju kao brat blizanac. Sećam se tog svog polaganja jednog davnog juna, kad smo posle položenog pismenog za usmeni ostale samo jedna devojka s engleskog (koja to ima kao obavezu) i ja. Dok smo čekale profesora, najmanje pet puta me je pitala, svaki put sve zapanjenija: "S-a-m-a si birala?" A ja bih joj svaki put odgovorila potvrdno. Očigledno nije verovala da je neko toliko lud i prijavi se da polaže nešto što bi svi drugi rado izbegli. Ne dam ja "gramatičicu"! Tako sam je i predavala dok sam radila u prosveti - kao nešto dragoceno. Međutim, učila sam decu i "pogrešnim" stvarima. Kad god neko pravilo promene, tu noć obično ne mogu da spavam. Samo premotavam po glavi film koliko li sam dece oštetila, a nisu ništa krivi. Ma, nisam ni ja, ali se osećam odgovorno. Najgore mi je bilo kad su se pravila o navodnicima promenila. 

U Pravopisu iz 1993. nije bilo jasno napisano da li se znak interpunkcije stavlja unutar navodnika ili posle njega, pa je to svako tumačio na svoj način. Ja sam deci predavala onako kako su mene učili i kako su bile štampane knjige. I onda smo imali gradsko takmičenje gde je bilo i jedno pitanje u vezi s tim. Pre nego što smo počeli da pregledamo testove, s koleginicom sam rešavala zadatke i oko toga se nismo složile. Kad su stigla zvanična rešenja, ispalo je da je ona u pravu. To je moju devojčicu koštalo jednog boda, a u stvari su pogrešili - oni. Po tadašnjem tumačenju, i znakovi interpunkcije kojima se završava rečenica (tri tačke, uzvičnik i upitnik), izuzev tačke, pišu se u okviru navodnika, a samo se tačka piše posle navodnika! To se odnosi i na upravni i na neupravni govor. Po najnovijem Pravopisu (iz 2010) tačka posle navodnika ide samo posle neupravnog govora ((PMS, tačka 188). Bile smo u pravu, moje dete i ja, ali nju je to koštalo odlaska na republičko takmičenje. Kasnije sam predavala onako kako sam mislila da nije ispravno, ali... autoritet je autoritet. A posle objavljivanja Pravopisa iz 2010. nisam mogla da spavam normalno nekoliko dana od brige što sam učila decu nečemu za šta sam i sama znala da je glupost. Ako neko od njih čita ovo, neka primi moje najiskrenije izvinjenje! 

Primer kako je to bilo nekad (ako je uopšte i tada bilo pravilno): Rekla sam joj: "Ne gnjavi i dođi ovamo". (upravni govor) i: Rekla sam joj da "ne gnjavi i dođe ovamo". (neupravni govor)

Primer kako je to danas: Rekla sam joj: "Ne gnjavi i dođi ovamo." i: Rekla sam joj da "ne gnjavi i dođe ovamo". 

Izgleda da je moj muž u pravu - društvo koje menja pravila samo nešto trtomudi ne bi li dobilo pare. I što su nerazumljiviji - mora biti da su pametniji. A kad od tih njihovih (novih i neusaglašenih) pravila nekoga zaboli glava ili ga košta bodova na ispitima... nema veze. To je nauka, nije to za svakog. 

Cenim da će za jedno desetak godina osvanuti novi pravopis i da će se u njemu naći tušta i tma nedoumica, čisto da se ne izneveri tradicija. Zašto prosto kad može i komplikovano?

Napomena: PMS je skraćenica za Pravopis Matice srpske.